U okviru skolskog sistema postoje dve razlicite grupe ucitelja,
oni koji mogu da hodaju po povrsini vode, vaskrsavaju mrtve,
prozive zivot u miru i sigurnosti, i oni drugi, koji sve rade po
ovozemaljskim pravilima. Ova druga grupa uvek zeli "da bude u
pravu". Umiru od bolesti izazvanih stresom, a u nasledje
ostavljaju osecaj krivice i frustriranosti. Oni iz prve grupe su
ucitelji majstori. To su bili Isus, Buda, Krisna, stotine manje
poznatih probudjenih bica. Majstori zive sledeci duhovne
principe, ostavljajuci po strani vecinu uticaja ega. Druga grupa
ucitelja tezi da se osloni na intelekt i "dobre procene" kada treba
da donese neku odluku, umesto da se okrene duhu. Drugu
grupu sam nazvao autoriteti. Vi ih poznajete, oni su vas
vaspitali, ucili, trenirali. Oblikovali i usadili Vam sopstveni
"ispravan" sistem verovanja.

Ljudi po navici iskljucuju iz svog sistema verovanja sve ono sto
je izvan polja njihove percepcije. Nasu paznju u tolikoj meri
okupira svakodnevni zivot, da, posto smo proziveli godine kao
odgovorne odrasle osobe, potpuno gubimo moc da se
usredsredimo na ono sto nije tako ocigledno.

Sasvim maloj deci jos niko nije stigao da kaze "glupost" o
postojanju beskonacnog broja realnosti. Sve je moguce za mladi
um. Ogranicenja, teskoce, zabrane, krivica, "ovo treba da uradis,
ovo moras da uradis", surov zivot, a sve te pretnje su u stvari
naucene. Ova neprijatna ubedjenja usadili su nam dobronamerni
autoriteti.

Autoriteti vide odgovornu obrazovanu odraslu osobu za koju je
istina ono sto moze da se opazi pomocu pet cula. Inteligentna
bica na ovoj planeti su pronicljiva. Dolaze do informacija ocima,

usima i skladiste ih u mentalnu banku podataka. Do informacije
se moze doci iskustvom, ali i posredno, kroz knjige itd. Kada
dodje vreme za akciju, oni prepakuju uskladistene informacije
tako da pronadju najprobitacnije resenje za problem. Ipak, sva
resenja su, de facto, vec vidjena. Stalnim ponavljanjem ovog
procesa, neki ljudi postaju odlicni autoriteti i veoma, veoma
sporo Zemlja napreduje. Iako jos uvek postoje ratovi i nema
dovoljno humanosti na svetu, ipak idemo napred korak po
korak.

Autoriteti u nasem zivotu ucili su o zivotu primajuci teske udarce
u skoli intelektualaca. Oni nas uce zivotnim cinjenicama, kako je
tesko ici napred, kako treba da budemo na oprezu, i da, u
zavisnosti od situacije, napadamo ili se branimo. Uce nas o
radnoj etici, o nejednakim pravima i nepravdama u ekonomiji,
politici, drustvu i biznisu i o tome kako mi nemamo nikakvu
kontrolu nad tim. Ucimo kako da napredujemo, resavamo
probleme, kriticki mislimo, ucimo o manama suprotnog pola.

Racionalan pristup zivotu pociva na pretpostavci da je
inteligentno oslanjati se na pet cula. Ako je ta pretpostavka
tacna, onda ne postoji svemoguci Bog, pun ljubavi. Bog sa
jedne strane, i sa druge ratovi, leukemija, zlostavljanje dece,
glad medjusobno se iskljucuju.

Ako zelimo da se opredelimo koga da sledimo, autorite ili
majstore, moramo da znamo jos neke stvari. Autoriteti su
poznati po svojoj tvrdoglavosti, po ponasanju tipa "A",
infarktima i drugim bolestima izazvanim stresom. Oni umeju i da
skoce sa oblakodera kada ekonomska ili neka druga situacija
"izvan njihove kontrole" ne ispunjava njihova ocekivanja.

Zasto smo imali poverenja u autoritete, zasto je bilo ko, ko cita
ove reci, u nekom trenutku poverovao u ogranicena verovanje
kao sto su ova? Zasto su ucenja majstora uvek u suprotnosti sa
onim cemu nas uce autoriteti koji su nas odgojili? Suprotno od
naseg vaspitanja i obrazovanja, majstori kazu da treba da
postanemo kao mala deca, da ne brinemo o tome sta ce biti
sutra, da treba da budemo bezbrizni kao ljiljani u polju. Majstori
ne kazu da treba da branimo svoju zemlju, posao ili svoj nacin
zivota. "Kurs cuda" kaze da ne treba ni da napadamo, ni da se

branimo i da nikada ne opravdavamo svoj stav drugoj osobi.
Kaze da umesto da budemo obazrivi kada se upustamo u
odnose sa drugim ljudima ili nacijama, treba da zadrzimo
unutrasnji mir u svakom trenutku.

Perspektiva ucitelja majstora se ne oslanja na pretpostavljenu
objektivnu realnost opazenu pomocu pet cula. Oni imaju
naizgled iracionalne izjave kao sto su: "Sve sto vidim ne znaci
nista" i "Vidim samo proslost"?. Narocito zbunjuju reci kao sto
su: "Moja sigurnost je u tome da prestanem da se branim" i "Ne
opiri se zlu". Majstori nas uce da ukoliko prestanemo da i
najmanji deo energije posvecujemo zlu i nepravdi na Zemlji,
mozda cemo eventualno na kraju postici iste ciljeve kojima teze
najnapredniji autoriteti. To su samoisceljenje, isceljenje planete,
mir na Zemlji, ponovno stvaranje zelenog, ekoloski perfektnog
raja na Zemlji. Medjutim, majstori naglasavaju da nema nacina
da se uspesno kreira mir ukoliko se koristi otpor i popravljanje
stvari. Isticu da je potpuno uzaludno pokusavati da se isceli ma
sta sto se nalazi izvan nas samih, pre nego sto se sami ne
iscelimo. "Ne postoji nista izvan nas", kazu. Sve sto kazu
majstori je kao samar za autoritete.

Zapadni sistem obrazovanja potencira sposobnost intelekta da
analizira i racionalizuje u cilju poboljsanja zivota na planeti tako
sto popravlja greske u drustvenim i ekonomskim sistemima.
"Kurs cuda" naprosto kaze da je analiza svojstvena egu, a da
popravkama treba da se bavi Sveti Duh. Ne covecanstvo.

Da li treba da budemo zabrinuti za svoje voljene i nasu planetu
ili treba da uvek zadrzimo smiren um? Sta vise pomaze? Da li
treba da popravljamo nepravilnosti i nepravdu ili da to
prepustimo Svetom duhu? Aktivisti ili pacifisti? Ili su mozda u
pravu oni koji kazu da Bog deluje kroz nasa dela i da onda kada
pokusavamo da popravimo zlo mi u stvari radimo bozji posao?
Mozda cak previse naglasavajuci kako opravdano sprovodimo
bozji gnev?

Ko je u pravu, autoriteti ili majstori ucitelji?

Odgovor vas moze iznenaditi. I jedni i drugi su u pravu. Pojam
biti u pravu ili ne, u stvari i ne postoji, ali o tome cemo kasnije.

Razlicitost je jedna od mogucnosti. Ova knjiga ispituje vrednost
ucenja majstora i mogucnost da jedino pomocu njega mozemo
da iscelimo i sebe i planetu, a za cime toliko zudimo. Nacin kojim
se sluze autoriteti je koristan za razvoj duse, ali je spor do bola.
To je karma. Ono sto rade majstori osnazuje, prosvetljuje,
zabavno je i, sto je najbolje od svega, brzo. Ukoliko vam je dosta
odnosa sa ljudima koji vam ne prijaju, fizickih, finansijskih
ogranicenja koja nisu bas zabavna, onda ste mozda spremni da
objavite kako vise nemate vremena za karmu. Kako bismo
odbacili karmicki put i direktno presli na radost, veselje,
uzbudjenje, unutrasnji mir, moramo da sledimo savet kralja
Solomona:"Od svega sto primas, primi prvo razumevanje".