SABINI DAROVI SOLOMONU

 

 

Kraljica Saba natovarila je četrdeset mazgi zlatnim

polugama kao dar Solomonu. Kad su njen izaslanik i

njegova družina stigli do prostrane ravnice koja je vodila

do Solomonovog dvora, videli su da je cela ravnica

prekrivena čistim zlatom. Četrdeset dana su putovali

po zlatu!

             Kakva je besmislica nositi zlato

Solomonu, kad je i prašina u njegovoj zemlji

zlatna. Vi koji nameravate da ponudite

svoju visprenost, razmislite još jednom. Um je

beznačajniji od drumske prašine.

Zbunjeni besmislom dara koji su teglili, sporo su

napredovali. Raspravljali se, pomišljali da se vrate,

no ipak produžiše, izvršavajući tako naloge svoje kraljice.

Solomon se smejao kad ih je video kako istovaruju

zlatne šipke.

                 »Kad sam vam ja tražio parče hleba

da ga umočim u svoju čorbu? Ne želim poklone

od vas. Želim da budete pripravni

za darove koje ja dajem.

Vi obožavate planetu koja proizvodi zlato.

Umesto toga, obožavajte onog koji je stvorio vasionu.

Klanjate se suncu. Sunce je samo kuvar.

Pomislite na sunčevo pomračenje. Šta ako vas napadnu

u ponoć? Ko će vam onda pomoći?«

Sva astronomska pitanja blede.

Nastupa jedna drukčija prisnost,

ponoćno sunce,

bez istoka, bez noći ili dana.

I najbistriji umovi onemoćaju

kad vide kako sunčev sistem treperi,

tako sićušan u toj nedoglednoj svetlosti.

Kapi se pretvaraju u paru, a para se diže

u galaksiju. Pola svetlosnog zraka pali zastor tame.

Novo sunce izlazi.

                            Jedan lagan, alhemijski pokret,

i olovna, hladna svojstva već se formiraju unutar

planete Saturn.

Čulnom oku potrebna je sunčeva svetlost da bi videlo.

Upotrebi drukčije oko.

                                  Sam vid je blistav.

Pogled je vatren, a svetlost sunčevog ognja sasvim mračna.