Sa Arnoldom  Tojnbijem

Arnol d Tojnbi je posetio Indiju na poziv indij- skog Saveta za kulturne veze i održa o nekoliko se- minara u čast Maulana Azada . U svojim predava- njima Tojnbi je govorio o potrebi za univerzalnom religijom i ostvarivanju modus vivendija koji bi omo- gućio da sve religiozne grupe mirno žive jedna po- red  druge.

Tojnbi je uvek bio zainteresovan za činjenicu da civilizacija postoji samo pet hiljada godina, iako čovek na Zemlji postoji više od milion godina. Nje- ga je zanimalo zašto se civilizacija nije javila ranije i pitao se šta joj je prethodilo. Jungovska hipoteza

0 arhetipovima i univerzalnom mitu bila je tačk a od  koje  je  ovaj  naučni k  počeo .  Reka o  mi  je:

„Možd a je neki plemenski poglavica usnio san koji ga je sasvim preplavio - postao je opsednut mitom, arhetipom, i zbog straha il i čud a preneo ih na celu zajednicu."

Tako je za Tojnbija religija primarna motivacija u istoriji. I zaista, religija se uvek otkriva u vidu sli- ka koje imaju univerzalno značenje, i koje se pono- vo pojavljuju u toku istorije. On veruje da su nauka 1 tehnologija omogućile pojavu univerzalne religi- je, i zato podržav a razvoj nauke. Men i se čini da nauka prenaglašav a racionalno i da zato ima su- protno   dejstvo.

Pitao sam Tojnbija šta on podrazumeva pod ar- hetipom, a on mi je odgovorio da je to nešt o sasvim različito od Platonove ideje i predstavlja prirodni fenomen. Priznao je da nikada nije uspeo da razu- me Jungovu ideju o sinhronicitetu. Pričali smo o počecim a istorije u Evrop i i Aziji . Tojnbi je bio zainteresovan za prekolumbovsku civilizaciju i po- setio je nekoliko zemalja Južn e Amerike .

Rekao sam mu da smatram da Zapa d počinje da se zanima za ponovno otkrivanje duhovne vredno- sti, dok Istok počinje da se suočava sa tehnologi- jo m i da oseć a posledice potpuno ekstrovertovane civilizacije. Reka o sam da je ovakav razvoj velika opasnost za belog čoveka koji će morati da se suoči sa ekspanzijom mnogih obojenih rasa u svetu. Za njega je jedino rešenje da zaroni, kao plivač kad naiđ e veliki talas, da bi izašao na drugu obalu. Mi - slim da beli čovek treba malo da ćuti i dozvoli obo- jeni m rasama da govore.  U ovom trenutku beli čovek treba malo da ustukne, da bi sebi osigurao zalogu za budućnost . Oseća o sam da je to jedini mogući način da se milioni ugnjetenih ljudi spreč e da zadovolje želju za osvetom. Čin poniranja ne treba da bude samo socijalni il i politički, nego spi- ritualni, kojim će beli čovek pokušat i ponovo da otkrije svoj mit i legendu, i tako sačuva suštinu svoje civilizacije. Potreban je rad na individualnom usavršavanju, a uspeh u ovome zavisi od udela ma- gijskog. Na Zapad u to u socijalnim terminima uk- ljučuje pojavu jakih ličnosti sposobnih da homoge- nizuju pokrete masa.

Tada sam rekao da Istok, nasuprot tome, ima sa- svim različit problem jer je iscrpeo metode intro- vertnosti. Joga, meditacija i koncentracija nisu više u stanju da daju rezultate, jer kolektivno nesvesno Istoka više nije u harmoniji sa njima. Istočni svet se okreć e prema  ekstrovertnosti. Svamiji  i jogini nastavljaju sa svojom praksom, ali samo iz navike bez rezultata. Tehničk o Čudo kakvo je fotografija danas će više uzbuditi Indusa i probuditi snažnije psihičke snage nego što bi to učinila pojava boga Višnua lično. U međuvremenu , na Zapadu, tehni- ke arhajske magije počinj u da fasciniraju belog čoveka koji je iscrpljen tehnologijom. Probuđen e psihičke sile pokreć u ga i menjaju njegov život - klatno je promenilo položaj.

Profesor Tojnbi me je veoma Ijubazno slušao se- deći naspram mene, a plava svetlost indijskog leta se igrala oko njegove sede glave. Nisam siguran da se slagao sa mnom, zapravo, dozvolio mi je da se pre- pustim bujici reči bez ikakve odgovornosti za ono što sam govorio. Na neki način, sledio sam tehniku hinduističkog mišljenja koju mi je Jung objasnio.

Govoril i smo zatim o Jungu - Tojnbi je u Cirih u sudelovao u proslavi Jungovog rođendan a i govo- rio je o njemu na radiju. Međutim , nije se sreo sa njim. Sedeći ispod mango drveta čitali smo naglas delove Jungove knjige Neotkriveno ja, koja govori o svetskim problemima.

Nju  Delh i

24.  februar 1960. Drag i dr Jung,

Ruča o sam juč e sa profesorom Arnoldo m Toj-

nbijem - žao mi je što nisam znao da je nedavno bio u Švajcarskoj, za Vaš rođendan , da Va m pošaljem pozdrave. Moli m Vas, primite moje čestitke i na- jlepš e želje.

Čita m Vašu knjigu Neotkriveno ja - razgovarao sam  sa Tojnbijem o njoj.  On je u Delhiju  održa o zanimljiva predavanja o civilizaciji i religiji sveta. Sledeći VaŠe ideje, rekao sam mu da bi za zapad- njake možd a bilo bolje da se povuku i ostave dru- gima da obavljaju svetski posao, jer je najpreč i cilj hrišćansko g sveta da pokuš a da sačuva individual- nost, personu, koja je nežn a kao ruža i kojoj preti nestanak. Mas u i količinu treba da obuzda prava vrednost, a to jedino mož e da se postigne kroz re- vitalizaciju simbola, što treba da bude na š diskre- tan zadatak.

Misli m da ste Vi jedina nada u ovom poslu. Možd a će se on uspešnije obavljati u budućnosti , ali nisam siguran u to. Nek i umetnici pokušavaju da se bave simbolima, ali rekao bih nesvesno.

Kisnaht - Ciri h Zeštras e  228

31. mart 1960. Dragi gospodine Serano,

Hvala Vam na zanimljivom pismu. Potpuno se

slažem sa vama da oni ljudi u naše m svetu koji ima- ju uvid i dovoljno dobre volje treba da se bave sop- stvenim dušama , a ne da vode mase i pokušavaju da nađ u ono što je za njih najbolje. On i to rade sa- mo zato što ne poznaju sebe. Na žalost, tužn a istina je da oni koji ništa ne znaju o sebi samima uč e dru- ge, uprkos tome št o znaju da je dobar primer najbolji  metod  vaspitanja.

Modern a umetnost na sve način e pokušav a da otkrije čoveku svet pun mraka, ali, na žalost, sami umetnici nisu svesni onoga što čine . Misa o da čovečanstv o  treba  da  napravi  korak  napred  i pročisti svest Ijudskog bića je, izgleda, tako teška da niko ne mož e da je razume, il i tako daleka da niko nema dovoljno hrabrosti za to. Svako kretanje napred u cilju poboljšanja ljudske psihe plaćen o je krvlju.

Obuzimaju me tuga i strah kada mislim o sred- stvima samouništenja  koja svetske sile nagomila- vaju. U međuvremenu , svako uči svakog i kao da nik o ne razume da istinska promena počinj e u čoveku samom. Ka o da je istina toliko jednostavna. Svi nastoje da nađ u način i sistem kako da slede jedan drugog, jer u grupi je uvek sigurnije.

Voleo bih da pitam gospodina Tojnbija gde je njegova civilizacija, i šta je njegova religija. Ono što on govori masama ostaće, bojim se, sterilno, osim ako ne postane istinito i stvarno  u  njemu samom. Reč i su izgubile svoju magijsku moć , one se previše dugo izvrću i pogrešn o upotrebljavaju.

Sa velikim zanimanjem čekam Vašu novu knjigu.

U nadi da ste dobrog zdravlja,  ostajem

iskreno Vaš K . G . Jung

Odgovorio sam dr Jungu dugački m pismom i na njega dobio odgovor napisan ruko m na više od de- set stranica. Pismo je napisano nekoliko meseci pre njegove smrti i za mene predstavlja ideološki testa- ment, pa ću mu zbog njegove izuzetne ozbiljnosti posvetiti  poseban  prostor.