Danas sam, pre diktiranja teksta pete knjige, dva sata sedeo
pored telefona. Trebalo je da me nazovu oni, koji su bili na
prethodnom seminaru. Navešću sva njihova pitanja i moje odgovore
na njih.
Prvi poziv.
Pacijent je imao problema sa vidom, sa utrobom i urogenitalnim
sistemom. Sve se to praktično nije promenilo, bez obzira što
su protekla dva meseca.
- Kod Vas promene postoje, - kažem, - i to prilično značajne.
Hoću da Vas još jednom upozorim: što se snažnije koncentrišete na
željeni rezultat, počinjete emotivno da proživljavate, da strahujete ili
da se nervirate, to gore po Vas. Koncentrisanost ne srne da ometa
ljubav u duši. Verujte: duševno (mentalno) zdravlje je daleko važnije
od fizičkog zdravlja. Ako je duša ozdravila, telo će pre ili kasnije biti
takođe zdravo. Ne koncentrišite se na uklanjanje bolova i fizičkih
problema, nego na lične promene, na pravilan prolazak kroz situacije
koje će Vam zadati danas.
Drugi poziv.
Mlađa žena priča da se kod nje uveliko poboljšalo subjektivno
stanje, da je karakter postao blaži. Ali ima problema sa mladićem.
Vidovita žena joj je rekla da je momak proklet.
- Htela bih da čujem od Vas, - govori devojka, - da li mogu da
nastavim vezu sa njim?
- Ja nemam prava da dajem takve savete, - odgovaram. - Verujte
svojim osećanjima.
- U redu. Onda još jedan problem. Pre dve nedelje je moj pas
imao napad epilepsije. Pre toga pas nije imao nikakvih zdravstvenih
problema.
- Mužjak ili ženka? - pitam.
- Ženka je.
- Dajte mi njeno ime, - zamolih ja.
Devojka navodi ime psa, i ja sa distance gledam polje kod psa.
Vidim u predelu prve čakre, t.j. tamo gde su genitalije, vrlo veliku
deformaciju polja. Oho, program samouništenja je veoma snažan,
agresivnost protiv ljubavi u porastu. Ali blokada se razvija u predelu
glave. Uzrok je, naravno, u vlasnici. Njen duboki svetonazor se preneo
na psa i pojačao se, kao što se pojačava kod dece.
- Ta ja sam Vam na seminaru objašnjavao, - počinjem, - šta je
to vezanost za ideale. To nisu samo stalni zahtevi prema svetu oko
sebe i prema sebi, kada glavni cilj postaje, ne gomilanje ljubavi u
duši, nego slika koja je stvorana u mislima. To nije samo nesposobnost
da se prihvati izdajstvo, rušenje ideala, planova i nadanja.
Zavisnost od nečega rađa strah od gubljenja onoga što volimo i
odricanje od ljubavi u cilju očuvanja ideala. Dakle, Vi ste u poslednje
vreme počeli da strahujete za svoju budućnost, da podvrgavate
analizi i sumnjama mogućnost Vaše veze sa mladićem. Maštali ste o
jednom, a dobijate drugo. No u duši, nešto Vas kod njega privlači.
Ako budete sledili ljubav, mogli biste dobiti gorčinu u odnosima i
idealima. I Vi pokušavate da spasete situaciju spolja, uništavajući je
iznutra. Vaša svest počinje da proždire ljubav. I taj se proces
pojačava u Vašem psu. Svest se blokira problemima sa glavom.
Sećate li se starogrčke legende? Vrhovno božanstvo, Hronos,
proždirao je svoju decu zato što mu je predskazano da će ga
pobediti njegov sin. Jednog od njegovih sinova, Zevsa, su sakrili, on
je ostao živ i pobedio svog oca, Hronosa. Hronos - to je vreme.
Materiju rađa prostor, a prostor se rađa iz vremena. Svest seuglavnom sastoji od vremena. U Vasioni vreme rađa sve više prostora
i materije. Vasiona se sve više naduvava, sve snažnije težeći natrag,
prema prauzroku. I u Vasioni se sakuplja sve više ljubavi, koja
počinje da pobeđuje vreme, a na kraju će ga i pobediti. Agresivnost
prema ljubavi u svojoj duši - to je uvek agresivnost prema potomcima.
Hronos je ubijao svoju decu zato, što je za njega svest bila
iznad ljubavi. Nemojte se izjednačavati sa njim, ne ubijajte svoju
buduću decu.
U odnosima sa muškarcima treba da Vas brine samo jedno: da
li Vas on privlači ili ne? Ako se budete borili sa osećanjima -
osakatićete svoju dušu.
To je prvo. I drugo: makar bilo i sto prokletstava na voljenom
čoveku, Vi ćete, težeći u duši od čovečanskoga ka Božanskome,
izlečiti sve njegove bolesti i prokletstva. Ono što mi zovemo "prokletstvo",
"bolest" ili "nesreća", je rezultat dubokih problema u karakteru
i pogledu na svet. A kako se lece karakter i svetonazor, Vi već
znate.
Treći poziv.
Zove muškarac i saopštava svoju situaciju.
- Sve sam radio kako ste rekli. Ali sam neko vreme nakon
seminara slupao kola. Sada imam nedaće znatno većeg formata.
- Čudno, - mislim dok posmatram njegovo polje. - Ono izgleda
prilično dobro. Njegovo duševno stanje je znatno bolje nego pre
dva-tri meseca. Tu je nekakav dodatak, ali ja ne mogu da shvatim kakav.
Čovek nastavlja:
- Mesec dana posle seminara mi se rodio sin. Sa njim je sve u
redu.
Gledam polje sina i sve mi postaje jasno. Mogući su smrt ili
nesreće. Program samouništenja je za oko sedam puta jači od smrtonosnog.
Razvija se oholost, t.j. nijednu nedaću niti neuspeh dečak
neće moći da prihvati. Svaka traumatična situacija će se završavati
ne uz očuvanje ljubavi, nego uz žestoko nezadovoljstvo sobom i
unutrašnju odsutnost volje za životom. Dečaka moraju da nauče da
živi uz ljubav, i da nju spašava kada se sve ostalo raspada. Pošto pro-
gram oholosti dolazi sa očeve strane, otac mora desetostruko da
razruši stabilnost svega ljudskoga, da bi on, prošavši na tom ispitu,
preneo na sina pravilno usmerenje. Sve to objašnjavam ocu deteta.
- Vi zasada manje-više pravilno prolazite kroz te situacije, koje
su kod Vas nastale. Zbog toga se, lagano i mučno, očišćenje ipak
odvija. Ali, da bi se očistilo dete to nije dovoljno, zbog toga se
situacija ne poboljšava, nego pogoršava. Ja sam na seminaru
govorio da je dete teško uprljati, ali da ga nije lako ni očistiti. Kako se
to radi, ja sam objašnjavao, tako da jednostavno nastavite dalje da
radite.
Četvrti poziv.
Zove žena koja ima problema sa unukom.
- Stanje se malo poboljšalo, - kažem, - premda su nalazi vrlo
loši. Vaša kći nije do kraja u duši odustala od zahteva prema mužu.
- Da, - potvrđuje žena, - ona je postala mnogo blaža, ali neke
momente u ponašanju muža, i njegovom odnosu prema njoj, ona ne
može da prihvati.
- Shvatate li, - objašnavam ja, - uz ovakav rad, čovek se ili menja
iz osnova, ili se ne menja. Pa nije to prodavnica, u kojoj platite
200 grama salame i oni Vam ih izmere. Prelazak sa čovečanske
logike na Božansku je veoma težak, ali je obavezan, i tu polovična
rešenja ne vrše posao.
- U redu, ja ću joj to preneti, - nastavila je pacijentkinja, - no
imam još jedno pitanje. Vaše sam knjige odnela roditeljima i ispričala
im o Vašem sistemu. Nakon toga me je zabolelo uho i zamalo da
ogluvim. Lekovi mi ne pomažu. Mogu li ta dva događaja biti međusobno
povezana?
- Da, veza postoji. Vi ste vršili unutrašnji pritisak na roditelje
kad ste im davali knjige. Osetili ste se Višim od njih, na neki način.
"Evo, ja shvatam, a oni ne shvataju". Unutrašnji osećaj da ste Vi
iznad nekoga, - to je već agresija prema drugome. A kada se to događa
u odnosima među bližnjima: roditeljima, decom, mužem - tu se
i plusevi i minusi višestruko pojačavaju. Agresija se rasplamsava i
pretvara se u program samouništenja, a ometa ga problem sa ušima.

Informacija u knjigama je veoma ozbiljna. Ne smete grubo nekoga da
podstičete, to može da bude opasno. Od Vas će knjigu uzeti sa
interesovanjem, kada budu videli da ste se Vi duboko promenili. Tako
da ne treba prvo da uveravate roditelje, nego sebe i svoju dušu, u
cilju menjanja svoga čovečanskog "ja".
Uzgred, nedavno sam nabasao na jedan od najopasnijih izvora
oholosti. Nadmenost u odnosu na one koje volimo. Roditelje i decu
mi u duši volimo uvek, bili toga svesni ili ne. Ako ste u mislima svoje
roditelje ponižavali, i smatrali da ste iznad njih, znajte da Vaša
oholost za nekoliko puta nadmašuje opasni nivo. Onaj ko od
detinjstva nije sebi dozvolio da o roditeljima misli loše, ko nije osetio
strah, servilnost i pokornost prema njima, ili nipodaštavanje, ili pak
prezir, poseduje za nekoliko puta veće mogućnosti od ostalih. Tek
sam nedavno, posle višekratnog spoznanja koliko su opasne zamerke
roditeljima, shvatio u čemu je duboki smisao biblijske zapovesti:
"Poštuj oca svojega i mater svoju".
Peti poziv.
- Kod moga unuka stanje je mnogo bolje, - kaže žena. - Ranije
nije hteo da razgovara i čak je, kada smo mu čitali bajke, ne želeći da
ih sluša, nama rukom zatvarao usta. Uopšte se nije moglo sa njim
izići na kraj. Knjige ni sada ne želi da sluša, ali nas zato stalno moli
da mu pevamo pesme. A kada mi zaboravljamo reci, on nam ih
suflira.
- Znate šta, - kažem ja njoj, - kod Vaše je kćerke orijentisanost
na svest ipak desetak puta veća nego na ljubav. U skladu sa tim je
nivo unutrašnje oholosti strašno visok. Kod deteta je podsvesna
agresivnost prema samom sebi za jedan i po put veća od smrtonosne.
No dok je njegova svest prigušena, program kao da miruje. Ako
Vi počnete u njemu da razvijate logičko mišljenje, program će se
pokrenuti i ubiće ga. Zbog toga on, ne samo da ne želi da gleda
televiziju i da čita knjige, nego ni da razgovara. Što manje budete Vi
govorili i razmišljali, to bolje po dete. Racionalna spoznaja sveta je za
njega opasna, a čulna - neophodna. Dajte mu bojice, neka se
jednostavno igra odnosima između omiljenih boja, to će mu već
koristiti. I ritmična muzika, i što više vodenih kupki, i boravak u prirodi
- sve mu je to neophodno.
- A zašto on ponekad grize svoje ruke?
- Preko ruku se kod deteta aktivno razvijaju sposobnosti i
spoznaja. A za njega je to u ovom trenutku izvor ozbiljne opasnosti.
Deca često mogu da udaraju sebe rukama po glavi i da lupaju
glavom o zid, a uzrok je isti. Koliko god da je teško nadvladavati
značaj svesti, drugog puta nema; napredovanje, pa makar i polagano,
neophodno je.
Žena je spustila slušalicu, a ja sam razmišljao o tome, koliko je
opasno nepoznavanje životnih zakona za svako društvo i svaku
državu. Od početnih razreda učimo decu logici i analizi, žurimo da u
njima osnažimo racionalno mišljenje, a zatim se čudimo: otkud
mržnja i agresivnost prema drugima, neshvatljiva samoubistva i
depresije. A u osnovnoj školi (l-IV razred) detetu su pre svega
potrebni pozorište, muzika, slikanje, plivanje, turistička putovanja,
slikovito spoznanje sveta. Da ne govorimo još o pravilnom percepiranju
života. A merila vrednosti, koja se usvoje u detinjstvu, menjaju
se teško i mukotrpno. Mi zaboravljamo da su ona fiksirana ne samo u
našim mislima, nego i u našim osećanjima, kao i u našim superdubinskim
emocijama. Izgleda nam da se, ako menjamo svoje mišljenje,
menjamo u potpunosti i mi sami. I tek nakon nekog vremena sa
čuđenjem primećujemo da se u unutrašnjosti nije izmenilo ništa.
Misao se mora ponoviti stotine i stotine puta, i potvrditi kroz postupke,
da bi za njome pošli u početku gornji, a zatim dubinski slojevi
osećanja. Misli i osećanja, naizgled tako efemerni, poseduju jasnu
konstrukciju i ogromnu inerciju. A izići na kraj sa njima, daleko je teže
nego sa fizičkim telom.