Muž mi se opija namrtvo, trezni se uz pomoć lekara. Ko je
više autor nastalog stanja - ja ili on? Gde je izlaz, kako da
radim(o) na sebi?
Tri života unazad Vi ste se molili za svoga muža. On je za Vas
bio dnevna svetlost. Sve u njemu Vas je oduševljavalo. Naslađivali
ste se ljubavlju prema njemu. I postepeno je glavni oslonac prešao
na njegovu ljudsku spoljašnjost. Što manje Božanskog vidi u
okruženju i voljenom čoveku neka žena, to jače ona svojom ljubavlju
vezuje voljenoga za sve ljudsko. I tada on ili gine ili oboleva, ili mu se
kvari karakter i on gubi ono za šta se žena u njemu molila. Ako ga je
volela zato što je bogat - dolazi siromaštvo; ako zbog toga što je
pametan i sposoban - on postaje glupak i gubitnik; ako ga je volela
što je čestit i plemenit - postaje nitkov i podlac.
Koliko kruto žena ne prihvata poništavanje ljudskog u svome
mužu, za toliko se pogoršava stanje muža. Vaša vezanost za ideale
za 5-7 puta prelazi kritični nivo, zbog toga je prisutna duboka i čvrsta
pozadina nezadovoljstva svime onim, što ne odgovara Vašim idealima.
Alkoholizam - to je bolest. On vezuje duboku žensku agresivnost
isto toliko, koliko bi je vezivao rak, psorijaza i druge bolesti. No
uzroci nikad nisu samo u jednoj osobi. Vaša agresivnost "udara" po
mužu zato, što je on u dva prethodna života prezirao, i s nipodaštavanjem
se odnosio prema onima, koji su bili duhovno i intelektualno
ispod njega. Ali njegove mogućnosti da se promeni iznose
30-40%. Vaše se podudaraju - sa 60-70%. Dubinski menjajući sebe,
moleći se za potomke, pomoći ćete i mužu. Ali nije dovoljno prosto da
otklonite svako nezadovoljstvo mužem i izmolite se za njega kod
potomaka. Tu se mora izmeniti i shvatanje sveta oko sebe.
Šta je vezanost za ideale? To je želja da vidimo ljude oko sebe i
ceo svet u skladu sa nekom predstavom. Pošto se ta predstava
nalazi u svesti - ona je statična. Svest je u samoj svojoj strukturi statična.
Zato, ako hoćemo svet da podredimo nekakvoj slici nacrtanoj u
našoj svesti, onda dolazi do potpune obustave razvoja. Od prvih
trenutaka se pojavljuje neslaganje između zamišljene slike i realnosti.
I nastaje agresivnost, kao pokušaj da se odbrani slika koja se
rastače. A kako sanjarimo i planiramo u tom slučaju?
Svaka naša želja i svaki plan polazi od želje za komforom i zadovoljstvom.
Najviši komfor i najviše zadovoljstvo - to je osećanje
ljubavi u duši. Zato ne sanjarimo u mislima, nego kroz ljubav i osećanja.
Pošto ljubav nema oblika onda, kada je mnogo ljubavi u
snovima oni se ispunjavaju brzo, a detalji nemaju nikakav značaj.
Kada je u snovima mnogo misli a malo ljubavi, tada oblik ima vrlo
veliki značaj i najmanje neslaganje sa planovima rađa nezadovoljstvo
i agresivnost. Zato se ne srne stvarati ideal trezvenog, pametnog,
dobrostivog i lepog muža i živeti od tog ideala. To će neminovno dovesti
do agresivnosti. Treba sebi reći:
- Ako ga zavolim, onda ću ga voleti sa svim manama i vrlinama,
kakav god da bude.
Sve počinje Božanskom ljubavlju, a završava se čovečijom.
Prava Božanska ljubav ne zavisi ni od čega. I ako Vaš muž postane
invalid, impotentan, podlac i nevaljalac, ako Vas on izda ili ode drugoj
ženi, umre ili ostari - Vi ćete ga ipak voleti istim onim žarom. Za
Vas će on biti ona kapija, kroz koju Vi ulazite u svet ljubavi. I nije
važno kako izgleda ta kapija. Ne smeju se graditi okamenjeni modeli,
oni nastaju u svesti. Morate shvatiti da je svet nepredvidiv.

S.N Lazarev - knjiga 5 "Odgovori na pitanja"