Nesreće, neuspesi i bolesti prate ceo naš rod. U porodicama
nema ni ljubavi ni mira. Što god da započnem - ili se sve
raspadne, ili stvar ne mogu da privedem kraju. Pokušavala sam
da nađem dopunski posao (pritisla nemaština) - svuda obmane.
Na poslu - otpuštaju, "visim o koncu". Nedavno je moja majka našla
podlog u svom jastuku. Izbacila sam podlog u skladu sa magijskim
ritualom. Opraštam osobi koja je to uradila i molim Boga i
ljude, da mi oproste zlo koje sam ikada ljudima učinila.
Pomozite mi da vratim zdravlje, mir i sreću svim mojim bližnjima.

Ranije bih, pogledavši strukturu polja autora ceduljice, rekao
da nad rodom visi prokletstvo. Ispričaću kako to vidim sada. Kod ove
žene su deformisane strukture vezane za decu, unuke i praunuke.
Uzrok se krije u tri prethodna života, kao i kod majke, bake i prabake.
Pošto, osim direktnog gledanja, uzimam u obzir parametre količine,
sve u cilju potpunije procenfe stanja, odmah ću ih i navesti.
Vezanost za sposobnosti je triput veća od kritične. Zavisnost
od principa i ideala - dvaput. U mom rečniku to glasi ovako: sposobnosti
su zatvorene za tijista jedinica (poena), budućnost zatvorena
za dvesta jedinica (poeha).
Koliko čovek zavisi oo neke ljudske vrednosti, toliko se za njega
zatvara njezino posedov^nje. Na kritičnom nivou - on periodično
mora da gubi tu vrednost, ako je iznad kritičnog - posedovanje te
vrednosti će biti propraćeno nesrećama, bolestima i smrću.

Povišena zavisnost od sposobnosti, intelekta i srećne sudbine
zove se "oholost" (nadmenost). Pojačana zavisnost dolazi, pre svega,
od neprihvatanja gubitka onoga što imamo. Površinski nivo oholosti -
to je pojačana usmerenost i zavisnost od prvog nivoa duhovnih
vrednosti - sposobnosti, intelekta, sreće. Sveobuhvatnija i dublja je
osnova kada postoji pojačana zavisnost od principa, ideala, planova
i nadanja. Što je veći značaj i širina ljudskih vrednosti od kojih
zavisimo, to veći zločin protiv ljubavi možemo izvršiti.
Šta se običnim recima može reći o ovoj situaciji?
Lična karma se obično podudara sa roditeljskom. Ako je u
prethodnim životima ubijana ljubav, onda je i neko od predaka izvršio
identičan zločin. Kolika je agresivnost bila ispoljena protiv ljubavi,
toliko dugo je čovek nosi u sebi: koliko je velika težina zločina, toliko
se prljaju duše potomaka i toliko će kasnije čovek, u svojim narednim
životima odgovarati za njihova zlodela; a pročišćavaće se kroz
bolesti i nesreće u prvom redu on, a ne njegova deca i unučad.
Prababa ove žene je, sudeći prema informaciji, izvršila zločin
protiv ljubavi. Uzrok je u oholosti; t.j. ona nije branila ljubav u svojoj
duši, nego svoje principe, svoje dostojanstvo, svoje ideale. Sadržina
prokletstva koje se nadvilo nad rodom je u podsvesnoj pojačanoj
agresivnosti prema ljudima. Jer se agresija prema ljubavi uvek
pretvara u agresivnost prema svetu i ljudima oko nas. Koliko smo
unutar sebe agresivni prema svetu, toliko je svet agresivan prema
nama. Ljudi sa pojačanom unutarnjom nadmenošću isto tako privlače
bolesti i nesreće. I, ma kako čudno zvučalo, mnogobrojni neuspesi,
bolesti, nesreće ili prokletstva - pomažu članovima tog roda da
prežive. Kroz sve ovo dolazi do smanjenja zavisnosti i značenja
ljudskih vrednosti. Tada impuls težnje ka ljubavi i Bogu raste. I taj rod
može da preživi.
Kako stanje može da se popravi? Prvo što treba učiniti - to je
vaspitavati u sebi impuls težnje ka ljubavi i Bogu i svakodnevno ga
pojačavati. Izlazite iz sale i u svakom čoveku koga sretnete Vi vidite
Božansko. U svakoj situaciji koja se odvija oko Vas, Vi vidite pojavu
Božanskog. Ukoliko Vi osećate višu, neka je ona sada vama i
neshvatljiva, logiku Božanskog, utoliko ćete manje zavisti od ljudske
logike.Ukoliko ste otvoreniji za ljubav, utoliko ćete manje zavisiti od
svesti. Jer je Bog - ljubav, a čovek - svest. Setite se svih ljudi koji su
Vas u životu povredili i oprostite im. Shvatite i osetite da to nije bila
njihova volja. Da su, kroz ponižavanje ljudskog u Vašoj duši, čuvali
Božansko. Setite se svih trenutaka kada ste gušili ljubav u dušama
drugih-ljudi: osudom, prezirom, nezadovoljstvom. I prođite kroz tu
situaciju ponovo, čuvajući ljubav, povlačeći zahteve. Premotavajte je
desetine i stotine puta, dok ne osetite: kada se situacija ispočetka
ponavlja - Vi je prolazite već kao potpuno drugi čovek. Molite se za
svoju decu, unuke i praunuke, da oni čuvaju ljubav prema Bogu i ne
traže krivce, koliko god bolan bio rastanak od ljudskih vrednosti.
Shvatite jedno: ako se unutar sebe ne promenite, molitva Vam
pomoći neće. Treba menjati sebe, sve do refleksa. To je teško samo u
početku, ali ako ste odlučili da promenite sebe nepovratno, rezultata
će uvek biti. Priličnom broju pacijenata nisam uspeo da pomognem
samo zato, što su bili spremni da rade na sebi dok su bili bolesni i
nesrećni, t.j. molili su se i pokušavali da se promene samo zbog toga
da bi ozdravili, ili otklonili neprilike. Mi se menjamo da bismo se
približili Bogu, a ne zato da bismo stekli što više ljudskih vrednosti.
One kasnije same dolaze. Ukoliko manje zavisim od ljudske sreće,
utoliko više mogu da je imam.
Što se tiče tela. Pošto je nadmenost - povećana važnost tela,
kao i svesti koja od njega zavisi, periodično ograničenje u ishrani,
disanju i opštenju je korisno. Usporavanje (prigušivanje) svesti se
događa kada čovek odustaje od kritike i ocene događanja. Ritmična
muzika i ritmični ples takođe usporavaju svest. Boravak u vodi nas
podseća na period pre rođenja i onu fazu kada je sve živo bilo u
okeanu. Zbog toga su aktivnija naša osećanja, a sporija - svest.
Mirno ritmično hodanje, ako traje više od pola sata, počinje da
usporava svest.
Nisu uzalud hodočasnici svoj put često prevaljivali pešice. Svaka
misao i nesavladani stres drže pod naponom naše mišiće. Zbog
toga su autogeni trening, za vreme koga se čovek oslobađa svakog
žala za prošlošću, bilo kakvoga straha od budućnosti i svakog neprihvatanja sadašnjosti, kao i potpuno opuštanje mišića, veoma korisni.
Raznovrsna ishrana oduzima organizmu mnogo snage, isto
kao i raznovrsnost situacija oko Vas. Zato, što je prostiji i jednoličniji
vaš režim ishrane i dijeta, utoliko ćete više snage imati za rad na sebi.
I još jedan vrlo značajan momenat. Mnogi su spremni da oproste
99-orici ljudi koji su ih uvredili, ali stotome oprostiti neće. A rad
je uz ovo praktično beskoristan. Ako opraštate, onda morate oprostiti
svima. Ako ste odlučili da se menjate, onda ta odluka mora biti
neopoziva. Ako ste danas pošli tim putem, ne očekujte sreću sutradan.
Može biti i obrnuto. Sve mračno što je bilo u duši počinje da
izlazi; može doči do pravih lomova - i fizičkih, i na moralnom planu. I
učiniće Vam se da su poslednji ostaci sreće koju ste imali počeli da
Vas napuštaju. Morate da shvatite jedno: čim ste odlučili da živite za
to da biste povećali Božansko u svojoj duši, Vi ste već postali srećni i
tu sreću Vam niko i nikada neće moči oduzeti. Prava sreća nikada
neće biti spolja, jer sve što imamo spolja - mi izgubimo. Osećanja
radosti i ljubavi, koja nosimo u svojoj duši, donose nam istinsku
sreću i potiču od ljubavi prema Bogu. Ukoliko čovek čuva u svojoj
duši osećanja radosti i ljubavi, utoliko mu je lakše da vidi prauzrok u
svemu. I ukoliko osećamo Boga u svemu, utoliko smo srećni.

S.N Lazarev - knjiga 5 "Odgovori na pitanja"