JEZIK

Smisao kazivanja ogleda se i u organizaciji jezika. česta je upotreba asonance i aliteracije, ali i drugih stilskih figura. Potka koja tematski sve povezuje u jednu celinu upisana je u gotovo svaki stih, a jedan od onih bejtova (distiha) u kojima bi se mogao pronaći ključ za razumevanje svih Mevla- ninih pevanja mogao bi da bude sledeći

„Bolje  je  da  se  tajne  zaljubljenih  kazuju kroz priče drugih“ (Mesnevija, 1, 136).

Muzikalnost Mevlanine poezije, njena ritmička raznolikost i bogatstvo, melodič- nost i posebna zvučnost stihova su nepo- novljivi i ne mogi se naći ni kod jednog drugog velikog persijskog i islamskog pe- snika. Mnoge svoje stihove Mevlana je is- pevao tokom duhovnih koncerata (se- ma’), a mnoge je izrekao recitujući ih i pe- vušeći. Dobro je poznavao muziku i sa- svim je prirodno što je njegova muzikal- nost pronašla odraz u njegovim stihovi- ma. Takođe, imao je sposobnost da peva u

stvari koje prolaze neprimećeno ispred naših očiju napravi temu za svoj stih i ka- zivanje. Majstor je u vođenju (filozofskog) dijaloga koji vodi sa stanovišta posmatra-

ča i jezikom učesnika opisuje ono što od- govara njihovim intelektualnim moguć- nostima, tako da dijalog stiže do stepena podudarnosti sa stvarnošću. Mudre izreke koje često koristi u tekstu pojašnjavaju značenje stiha pojačavajući njegov psiho- loški efekat. S druge strane, Rumi često pribegava ironiji, poruzi i podsmehu kao sredstvu za ostvarivanju umetničkog ili didaktičkog cilja (primer muve koja je bila u magarećoj mokraći a mislila da je ko- mandant broda, M I, 1082-1087). Pri tom, celokupan sadržaj je prožet svetlom sufij- ske gnoze i obasjan duhovnom aromom ezoterijske duhovnosti islama.