Rudolf  Štajner,  Dornah  mart 1925. god.

Od prirode do pod-prirode

Govori se o tome, da se sa prevazilaženjem filozofskog doba sredinom devetnaestog veka, čovečanstvo uzdiglo do prirodno-naučnog doba. I to se govori, da to prirodno-naučno doba i danas još traje i ako je, istovremeno od mnogih naglašeno da  je opet nađen put do određenih filozofskih tendencija.

Sve to odgovara putevima saznanja kojima ide novo doba, ali ne i putevima života . Čovek sa svojim predstavama još uvek živi u prirodi i ako on unosi u shvatanje prirode mehaničko mišljenje. Ali sa svojim voljnim životom, on

živi u velikom obimu u mehanici tehničkih događanja, tako da je to, već duže vremena, prirodno-naučnom dobu, dalo jednu sasvim novu nijansu.

Ukoliko se želi razumeti ljudskiživot, mora se najpre posmatrati sa dve strane. Iz prethodnih života na zemlji, čovek donosi sposobnost da sebi predstavi kosmičko iz okruženja zemlje i ono što je delatno u predelu zemlje, a kroz misaonu organizaciju on misli o onom što iz okruženja zemlje deluje na zemlju iz kosmosa.

Tako on sa svojim fizičkim telom živi u opažaju, a sa eterskim u mišljenu.

Ono što se odvija u njegovom astralnom telu i u njegovom Ja, vlada u skrivenim regionima njegove duše. Na primer, vlada u sudbini. Ali, ne mora se to tražiti najpre u komplikovanim sudbinskim vezama, nego u elementarnim, jednostavnim životnim događajima.

Čovek se vezuje sa određenim snagama zemlje time što on svoj organizam orjentiše u te snage. On uči “uspravnost” i “hodanje”, on uči da se sa svojim rukama postavi u ravnotežu zemaljskih snaga.

Samo te snage nisu one koje deluju iz kosmosa, nego su one čisto zemaljske.

U stvarnosti, ništa što čovek doživi nije jedna apstrakcija. On samo ne može da prozre odakle dolazi doživljaj i time iz ideje od stvarnosti čini apstrakciju. Čovek govori o mehaničkim zakonitostima. On veruje da ih je abstrahovao iz prirodnih veza. Ali to nije slučaj, nego sve što čovek doživi u duši od čisto mehaničkih zakonitosti je unutrašnje saznato iz njegovog odnosa orjentisanja prema zemaljskom svetu ( iz njegove uspravnosti,   hodanja itd.).

Time je mehaničko označeno kao čisto zemaljsko, jer prirodne zakonitosti u boji, tonu itd. su u zemaljskom dotekle iz kosmosa. Tek ovde, u zemaljskoj oblasti biva i prirodnoj zakonitosti usadjena mehanika onako, kako joj nasuprot stoji čovek, sa svojim sopstvenim doživljajem.

Najveći deo onoga što donosi kroz tehniku, deluje u kulturi i u čemu je čovek svojim životom u visokom stupnju isprepleten, nije priroda , nego pod-priroda . To je jedan svet, koji se od prirode na dole, emancipovao.

 

Neka se vidi kako čovek sa istoka, kada stremi ka duhu, traži da izadje iz stanja ravnoteže, koja dolazi samo iz zemaljskog. On zauzima jedan položaj za meditiranje, koji ga dovodi u čisto kosmičku ravnotežu. Zemlja tada više ne deluje na orjentaciju njegovog organizma. (Ovo nije rečeno radi oponašanja, već radi pojašnjenja navedenog. Ko poznaje moje spise zna, kako se u ovom pravcu razlikuju istočni i zapadni duhovni život.)

Čoveku treba, za njegov razvoj duše svesti, veza sa čisto zemaljskim. U novije vreme se došlo do tendencije da se i u delu ostvari ono, u šta čovek treba da se uživi. Ukoliko se uživi u čisto zemaljsko, on sreće Arimana. On mora sa sopstvenim bićem da se postavi u pravi odnos prema Arimanu.

Ali u današnjem toku tehničkog doba, još mu nije data mogućnost, da nađe pravi odnos nasuprot arimanskoj kulturi. Čovek mora da nađe jačinu, unutrašnju spoznajnu snagu, da ne bi za vreme tehničke kulture bio savladan od Arimana. Pod-priroda kao takva, mora biti shvaćena. To se može samo onda, kada se čovek u duhovnom saznanju najmanje toliko uzdigne do izvan zemaljske nad-prirode, koliko se u tehnici spustio do pod-prirode. Ovom dobu je potrebno jedno saznanje, kojeide iznad prirode, jer unutrašnje mora da izadje na kraj sa jednim opasno delatnim životnim sadržajem, koji se spustio ispod prirode. Naravno, ovde se ne radi o tome da čovek treba da se vrati ranijim kulturnim prilikama, nego da čovek nađe put da nove kulturne odnose dovede u pravi sklad sa sobom i sa kosmosom.

Danas tek manjina oseća kakvi značajni duhovni zadaci za ljude se tu izgrađuju. Elektricitet, koji se nakon njegovog otkrića ceni kao duša prirodne biti, mora biti spoznat u njegovoj snazi, da bi se iz prirode sproveo u pod-prirodu. Samo se čovek, pri tome, ne sme okliznuti.

U vreme kada nije postojala jedna tehnika nezavisna od prirode, čovek je nalazio duh u posmatranju prirode. Sve nezavisnija tehnika je pustila čoveka da ukočeno gleda na mehaničko-materijalno, koje za njega postaje materijalnim. U tome je otsutno sve onobožansko-duhovno, koje je u vezi sa poreklom razvoja čovečanstva. Tom sferom vlada čisto arimansko.

U jednoj duhovnoj nauci se stvara drugačija sfera, u kojoj arimansko uopšte nije prisutno. I upravo spoznajno primanje jedne takve duhovnosti, kojoj arimanske snage nemaju pristup, će čoveka osnažiti da bi se u svetu postavio nasuprot Arimanu.

Berlin-Beograd,  mart 2003. god. 

prevod i priprema: Naum Slovenski

 

Najava događanja

Od 27-30.04 nvo EKO KAMPUS organizuje u Domu kulture “Studentski grad” seminar sa programom:

Euritmija

Virtualni teatar

Vedska tradicija i Hrišćanstvo Antroposofija Rudolfa Štajnera

Informacije: ecamp@ptt.yu

Dušan Panajotović

30.04. Radionica “Zenith “ iz Subotice organizuje stručnu ekskurziju, posetu Waldorf školi u Budimpešti. Informacije     jana.b@eunet.yu

@ana Borisavljević

SRE]NI USKRŠNJI PRAZNICI !

 

BILTEN br. 7

april, 2003

SUSRET