Drugi deo
Riznica igara
UVOD
Ova zbirka sadrži sve dosad (1962) otkrivene igre, ali nove igre se otkrivaju neprekidno. Ponekad ono što u početku izgleda kao samo još jedan primer poznate igre može, posle
detaljnijeg proučavanja, da ispolji svojstva samostalne, nove igre; kao što se često dogaña i
suprotno od toga: da nešto liči na novu igru, a posle ustanovimo da je to, u stvari, samo jedna varijanta neke poznate igre. Pojedinačni elementi analize igara, takoñe, podležu promeni sa razvojem znanja. Na primer, ako postoji više mogućnosti za opisivanje dinamike igre, ono što je u trenutku pisanja odabrano može kasnije izgledati kao ne baš najbolje rešenje. Meñutim, i inventar igara i elementi njihovog opisa pogodni su za klinički rad.
Neke od igara razmotrene su in extenso. Druge su samo ukratko naznačene - bilo zato što traže još proučavanja, ili stoga što nisu česte, ili za to što je njihov značaj očigledan. Onaj koji je ?glavni" u igri označen je kao ?inicijator" ili mu je dato ime ?Beli", dok drugu stranu zovemo ?Crni".
Igre su svrstane u familije prema situacijama u kojima najčešće i postoje: životne, bračne, društvene, seksualne, iz podzemlja, iz ordinacije (za stručnjake) i, konačno - neke dobre igre.
1. Oznake
Sledeće oznake biće korišćene u analitičkim protokolima :
Naziv: Ako igra ima dugo ime, koristimo skraćenicu. Preporučljivo je da prilikom usmenog opštenja koristimo puno ime igre, a ne njenu skraćenicu ili akronim.
Teza: Formulisati je što je moguće jezgrovitije.
Cilj: Na ovom mestu treba dati najsmisleniji izbor, prema piščevom iskustvu.
Uloge: Prvo davati ulogu onoga koji je ?glavni", jer sa njegovog stanovišta i razmatramo čitavu igru.
Dinamika: Kao kod cilja.
Primeri: 1) Ilustracija igre kako se igra u detinjstvu, nešto kao lako prepoznatljiv prototip. 2) Ilustracija igre iz života odraslog.
Formula: Prikazivanje, na što je moguće kraći način, kritičnih transakcija na društvenom i
psihološkom planu.
Potezi: Davati minimalan broj transakcionih draži i transakcionih odgovora, onako kako se javlja u praksi. U različitim situacijama može doći do proširenja ili do smanjenja njihovog broja.
Prednosti: 1) Unutrašnje psihološke ? Pokazati kako igra doprinosi unutrašnjoj psihičkoj stabilnosti.
2) Spoljašnje psihološke - Pokazati koje zastrašujuće situacije ili bliskosti su putem igre
izbegnute.
3) Unutrašnje društvene - Dati karakterističnu formulaciju koja se koristi u igri sa bližnjima.
4) Spoljašnje društvene - Dati ključnu formulaciju koja se koristi u izvedenoj igri ili razonodi meñu manje bliskim ljudima.
5) Biološke - Pokušavati definisanje onih vrsta tapšanja koja igra obezbeñuje uključenim
strankama.
6) Egzistencijalne - Definisati stanovište sa kojeg se igra obično igra.
Familija: Ovde treba navoditi imena komplementarnih, srodnih i suprotstavljenih igara.
Ispravno razumevanje igre moguće je postići samo u psihoterapeutskoj situaciji. Ljudi koji igraju destruktivne igre obraćaju se mnogo češće za pomoć nego oni koji igraju konstruktivne.
Stoga je većina dobro proučenih igara u osnovi destruktivna, ali čitalac treba da ima na umu da postoje i konstruktivne igre koje igraju srećniji ljudi. A da bismo,
što se desilo mnogim psihijatrijskim idejama, sprečili vulgarizaciju ideje o igrama, treba još
jednom istaći da je ta ideja vrlo precizna: igre treba jasno razlikovati, uz pomoć ranije pomenutih kriterijuma, rituala, razonoda, radnji, manevara i stavova koji nastaju iz raznih stanovišta. Svaka igra se, takoñe, igra sa nekog stanovišta, ali samo to stanovište, ili stav koji mu odgovara, nije još igra.
2. Izrazi iz običnog govora
Mnogi izrazi koje ovde koristimo došli su iz usta pacijenata. Svi oni, ako ih koristite sa dobrim osećanjem za vreme i situaciju, nailaze na dobar prijem kod igrača čije igre analizirate - oni
ih razumeju i uživaju u njima. Ako su neki od njih pomalo i uvredljivi, oštrica nije uperena
protiv ljudi, nego protiv igre. Prvi zahtev u običnom, svakodnevnom govoru je direktnost, pa kad ovi izrazi deluju zabavno - što je često slučaj - to dolazi baš otud što pogañaju u srce stvari. Kao što sam pokušao da pokažem na drugom mestu, raspravljajući o govornim epitetima, ni ćela strana učenih izraza da polomiš jezik ne bi izrazila onoliko koliko staje u jednu prostu tvrdnju da je neka žena kurva, li da je neki čovek mufljuz.1 Psihološke istine možemo za nastavne svrhe iskazivati naučnom terminologijom, ali uspešno prepoznavanje emocionalnih težnji u praksi traži drukčiji prilaz. Tako više volimo da se igramo ?Strašno, strašno", nego ?projektovane verbalizujuće analne agresije". Prva formulacija ima ne samo dinamičniji smisao i efekat, nego je i preciznija. A ljudi ponekad brže ozdravljaju pri punoj dnevnoj svetlosti nego u polumraku iza tamnih zavesa.
BIBLIOGRAFIJA
1. Berne, E., ?Intuition IV: Primal Images & Primal Judgements" Psychiatric Quarterly, 29:634-658, 1955.