IX

REVOLUCIJA OMEGE-3: KAKO NAHRANITI OSEĆAJNI MOZAK

TUZNO ROĐENJE

Patricija je imala trideset godina kada je rodila drugog sina, tačno godinu dana nakon prvog. Detetov otac Zak bio je vrlo srećan i ponosan. Godina dana koju su proveli sa prvim detetom bila je puna malih svakodnevnih trenutaka sreće, i zarko su zeleli tog malog Pola koji je trebalo da upotpuni njihovu mladu porodicu. Ali, Zak je bio iznenađen: Patricija uopste nije izgledala srećna. Bila je čak sumorna. Malo se interesovala za Pola, zelela je daje ostave samu, lako se nervirala i ponekad plakala bez razloga. Čak joj je i dojenje, koje je toliko volela sa prvom bebom, sada izgledalo kao pravi kuluk.

Poput ostalih mladih mama, jedne od deset, Patricija je imala simptom ,,baby blues" (potistenost koja ponekad prati porođaj), utoliko vise zbunjujući sto je zamenio sreću koja obično prati rođenje novog bića. Postoje beba bila divna, postoje sve u braku islo kako treba i posto je Zakov restoran imao sve vise uspeha, ni on ni Patricija nisu mogli da shvate tu iznenadnu tugu. Lekari su pokusali da ih ohrabre govoreći o ,promeni u hormonima" koja prati trudnoću a naročito porođaj, ali ih to stvarno nije utesilo.

Pre deset godina Patriciji su se bile otvorile potpuno nove perspektive: stanovala je u Njujorku, gradu u kome je svakodnevna potrosnja jedne od namirnica neophodnih za mozak, masnih kiselina omega- 3, bila posebno niska, kao uostalom i u Francuskoj i Nemačkoj (1). Ove su masne kiseline, koje telo ne moze da stvara, toliko bitne za sastav i ravnotezu mozga da ih fetus apsorbuje pre svega preko placente.

Zato majčine rezerve, već slabe u nasem zapadnom drustvu. dramatično padaju tokom poslednjih sedmica trudnoće. Nakon rođenja deteta, omega-3 i dalje prvenstveno ide detetu putem majčinog mleka, čiji su oni glavni sastojak. Ako drugi porođaj sledi brzo posle prvog, kao stoje bio slučaj sa Patricijom, i ako je u međuvremenu zenina ishra- na i dalje bez dovoljno ribe i morskih plodova, koji su glavni izvor ovih masnih kiselina, gubitak omege-3 posle druge trudnoće je toliki da rizik od depresije za majku postaje vrlo veliki (2).

Pojava simptoma ,,baby blues" u Japanu, Singapuru ili Maleziji je tri do dvadeset puta manja nego u Nemačkoj, Francuskoj ili Sjedi- njenim Drzavama. Prema časopisu Lancet, te brojke odgovaraju razlici između ovih zemalja u pogledu potrosnje riba i morskih plodova, i ne mogu se objasniti prostom navikom Azijata da kriju svoje simptome depresije (3). Da su se Zak i Patricija nastanili u Aziji a ne u Americi, ona mozda svoj drugi porođaj ne bi tako dozivela. Neophodno je razu- meti zasto.

ULJE KOJE POKREĆE MOZAK

Mozak je deo tela. Kao i ćelije svih drugih organa, ćelije moz- ga neprestano obnavljaju svoje sastojke. Sutrasnje ćelije su, dakle, napravljene od onoga sto jedemo danas. Dve trećine mozga čine masne kiseline. One su osnovni sastojci membrana nervnih ćelija, njihov

,omotač", preko kojeg se obavlja komunikacija između svih nervnih

ćelija u svim oblastima mozga i tela. Ono sto jedemo neposredno ulazi u ove membrane i čini njihovu potku. Ako trosimo posebno ,zasićene" masti - one koje su, kao puter ili zivotinjska mast, čvrste u okolnoj tem- peraturi -- njihova tvrdoća se odrazava na tvrdoću ćelija mozga. Ako, naprotiv, koristimo ,poluzasićene" masnoće - tečne u okolnoj tempe- raturi - delovi mozdanih ćelija su fluidniji, finiji i komunikacija među njima je stabilnija, naročito ako je reč o masnim kiselinama omega-3 (4). m      mm

Ponasanje laboratorijskih pacova, čijoj smo ishrani oduzeli omegu-3, za nekoliko sedmica se u potpunosti menja: oni postaju anksiozni, vise ne savlađuju nove zadatke i ponasaju se panično u stresnim situacijama (na primer, ako treba da se izvuku iz neke posude nasavsi dasku za spas) (5). Mozda je jos teze to sto ishrana siromasna u

omegi-3 smanjuje iskustvo zadovoljstva! Potrebne su mnogo veće doze morfija ovim istim glodarima da počnu da se interesuju, budući da je, sto se zna, ova droga pravi simbol lako postignutog zadovoljstva (6).

Suprotno tome, ekipa francuskih istrazivača pokazala je da rezim bogat omegom-3 - kao kod Eskima, koji dnevno trose do 16 grama ribljeg ulja - povećava, na dugu stazu, proizvodnju neurotransmitera energije i dobrog raspolozenja u osećajnom mozgu (8).16

Fetus i novorođenče, čiji je mozak u punom razvoju, imaju najveću potrebu za masnim kiselinama omega-3. Jedna danska studi- ja, objavljena nedavno u British Medica! Journal, tvrdi da zene koje uzimaju vise omege-3 u svakodnevnoj ishrani tokom trudnoće rađaju decu optimalne tezine, i skoro nikad prevremeno (9).

Jedna druga danska studija, objavljena u Journal ofthe Ameri- can Medical Association, belezi da su deca koja su bila dojena bar devet meseci nakon rođenja - i tako dobila veću količinu omege-3 u ishra- ni - intelektualno sposobnija od drugih, dvadeset do trideset godina kasnije17 (10). Ali, značaj omege-3 se ne zaustavlja na trudnoći.

OPASNA BENDZAMTNOVA ENERGTJA

U početku, Bendzamin nije znao od čega pati. On koji je obično imao toliko energije 1 upravljao je biohemijskom laboratorijom jedne velike multinacionalne farmaceutske firme - osećao se umornim i bez- voljnim. Za trideset pet godina nikada nije imao problema sa zdrav- ljem; mislio je da je mozda u pitanju neka virusna infekcija koja se zadrzava. Čim bi usao u kancelariju, zatvorio bi vrata i izbegavao ljude. Cak je od svoje pomoćnice zatrazio da odlozi vise vaznih sastanaka, pod izgovorom daje suvise zauzet. Stoje vreme vise prolazilo, njegovo ponasanje je postajalo sve čudnije. Sastanci su mu, kada nije mogao da ih izbegne, vrlo tesko padali. Imao je utisak da nije kompetentan i

16 Reč je, pre svega, o dopaminu, neuroprenosniku odgovornom za osećaj snage i dobrog raspoloienja koje stvaraju amfetamin i kokain.

17       Prirodno, moguće je da drugi faktori budu uzrok razlike JQ�a, kao, na

primer, bolji kvalitet afektivnog odnosa kod dece koja doje dugo. Jpak većina istraiivača se slaiu u tome daje vrlo značajno unosenje omege-3 za razvoj novorodenčetovog mozga.

da se to veoma primećuje. Činilo mu se daje čitav svet mnogo bolje informisan od njega, daje kreativniji i dinamičniji. Govorio je sebi da je samo pitanje vremena i da će se otkriti kako su svi njegovi protekli uspesi bili pitanje sreće i doprinosa njegovih saradnika. Kad bi se vratio u svoju kancelariju, zatvorio bi se i ponekad plakao, iako je znao daje smesno sto se tako oseća. Očekivao je da ga svakog dana otpuste, i to je govorio zeni i deci. Zatimje resio, budući daje bio lekar i daje njegovo preduzeće proizvodilo jedan vrlo popularan antidepresiv, da taj lek sam sebi prepise. Nisu prosle ni dve nedelje a on se već bolje osećao. Pono- vo je normalno radio, misleći da se najzad izvukao. U stvari, bio je na ivici ponora.

Bendzamin je resio, jer je izgledalo daje lek vrlo delotvoran,

da sam podvostruči dozu (s vremena na vreme ju je smanjivao). Bilo mu je jos bolje. Sada je spavao samo četiri sata noću, i tako nadoknadio sva kasnjenja u poslu nastala tokom prethodnih meseci. Uz to se osećao posebno srećan, stalno se smesio i terao na smeh sve svoje saradnike nekim neslanim salama. Jedne je večeri, kada se mlada pomoćnica, sa kojom je ostao kasno da radi, nagnula nad njegov sto da uzme neki dosije, preko njenog dekoltea video daje bez prslučeta. Iznenada ju je silno pozeleo i stavio joj je ruku na grudi. Ona nije pruzila otpor, i on se te noći nije vratio kući.

Ova tuzna epizoda zloupotrebe polozaja na radnom mestu ne bi ni u čemu bila originalna da se zatim isto nije nastavilo sa jednom laborantkinjom, pa onda sa jednom sekretaricom. Bendzamin je osećao takvu seksualnu energiju da mu se činilo nezamislivim da ne pokusa daje zadovolji. Nijednog trenutka nije ni pomislio kako će to izgledati članovima njegove ekipe. Ali, njegove saradnice su brzo osudile ove nesrećne poduhvate, naročito zato sto nisu bile slobodne da kazu ,ne", kao stoje uvek slučaj u ovakvim situacijama. Tu se Bendzaminova za- stranjvanja nisu zavrsila. Postao je razdrazljiv, i njegova zena je počela da ga se plasi nemajući nikakvog uticaja na njega. Naterao ju je da potpise hipoteku na njihovu kuću da bi sebi kupio sportska kola sa krovom na otvaranje, a zatimje zajedničku usteđevinu ulozio u neke katastrofalne berzanske operacije. Međutim, posto je imao reputaciju i bio toliko plodan u svom radu, niko se nije usuđivao da nesto kaze. Sve se srusilo onog dana kada je jednoj od saradnica dosadilo da slusa njegove napadne predloge i razmisljanja. Nakon duge borbe protiv firme - koja je po svaku cenu htela da ga sačuva - njeno svedočenje je

označilo kraj Bendzaminove briljantne karijere i njegovog braka. To je bio tek početak jednog dugog stradanja.

Jednom priteran uza zid, Bendzamin je prihvatio da ode psihi- jatru. Njegova dijagnoza je bila neopoziva: patio je od manijakalno-de- presivne bolesti, nečeg između depresije i manije, u toku koje su nje- gove sposobnosti prosuđivanja, moralnog i finansijskog, bile potpuno dezorijentisane, vođene samo zestokim hedonizmom u tom trenutku. Ove manijačne faze bile su česte otkad je prvi put uzeo antidepresiv. Čim je prestao da uzima lek, i uz pomoć jednog umirujućeg sredstva, Bendzaminovo se raspolozenje, uz suvisak energije, brzo smirilo. Ali, bez tog vestačkog vetra koji mu je nadimao jedra shvatio je dramu u ko- joj je njegov zivot propao, i vrlo brzo opet pao u depresiju. Ovog puta je imao dobrih razloga da zali nad svojom sudbinom. Mesecima, a za- tim i godinama, razni lekovi koji su mu prepisivani samo su ga bacali ili u maniju ili u depresiju. Pri tom je bio vrlo osetljiv na sekundarne efek- te ovih molekula. Stabilizatori raspolozenja koje su mu naizmenično davali uticali su na to daje počeo da se goji, da se oseća ,usporeno", skoro iscrpljeno, čak i sa normalnim dozama. Od antidepresiva nije mogao da spava, sto je uticalo na njegovu moć prosuđivanja. Zbog njegove sudbine, za koju su svi u profesionalnoj okolini znali, i zbog neprestane borbe protiv depresije, bilo mu je nemoguće da ponovo nađe posao, te je ziveo od penzije koju mu je plaćalo zdravstveno osigu- ranje. Međutim, sve se promenilo jednog dana kada mu je psihijatar, u očajanju, predlozio tretman koji je otkrio u jednoj studiji objavljenoj u glavnom časopisu za eksperimentalnu psihijatriju: Archives of General Psychiatry.

Bendzamin, koji vise nije koristio nikakav lek i koji je plakao bez razloga vise puta nedeljno, bez oklevanja je pristao da uzima devet kapsula dnevno (tri pre svakog obroka) ekstrakta ribljeg ulja. Bio je to odlučujući preokret. Za nekoliko nedelja njegova je depresija potpuno isčezla. Sto je jos frapantnije, u toku sledeće godine imao je samo jed- nom nekoliko dana osećaj neubičajenog viska energije. Dve godine na- kon početka tog tretmana, Bendzamin i dalje uzima samo svoje kapsule ribljeg ulja. Zena i ćerke mu se nisu vratile, ali je ponovo počeo da radi u laboratoriji starog kolege. Njegov talenat je takav da ne sumnjam da će ponovo naći svoj profesionalni polet iz prvih godina.

Doktor Endrju Stol (Andrevv Stoll) sa Harvarda je prvi po- kazao delotvornost ribljeg ulja bogatog omegom-3 na stabilizaciju

raspolozenja i lečenje depresije kod manijakalno-depresivnih pacijenata (11). Prema njegovoj studiji samo je jedan, iz čitave grupe pacijenata koji su uzimali omegu-3, ponovo pao u depresiju.

Rezultati ove studije su bili tako uverljivi da su istrazivači morali

prekinuti istrazivanje nakon četiri meseca. U stvari, pacijenti iz grupe

,svedok", tj. oni koji su primali placebo na bazi ribljeg ulja, toliko su se brze vraćali u depresivno stanje od onih iz grupe sa omegom-3 da se, sa stanovista lekarske deontologije, činilo neuputnim da im se ona dalje ne daje.

Posle godina proteklih u istrazivanju mehanizama raspolozenja

i depresije, doktor Stol je bio toliko impresioniran efektom omege-3 da je resio da o tome napise knjigu (12). Otada je jasno da se dobre strane omege-3 ne ograničavaju na tretman manijakalno-depresivne bolesti.

ELEKTROSOKOVT NASUPROT RTBLJEM ULJU

Kada su Kitovi (Keith) profesori predlozili da on napusti studije jer su mu se intelektualne sposobnosti smanjivale, njegovi roditelji su se ozbiljno zabrinuli. Kit, lepog lica i tako zive inteligencije, već se pet godina nije dobro osećao u svojoj kozi. Njegovi roditelji su to pri- pisivali teskom odrastanju, koje je, mozda, suvise dugo trajalo. Uprkos izuzetnoj stidljivosti i sumornosti, Kit je bio dobar đak; uvek je bio vezan za majku i stalno hteo da bude sa njom.

Ali, poslednjih meseci je prvo odbio da jede u skolskoj ka- feteriji (prisustvo svih tih ljudi koje nije poznavao činilo ga je nesret- nim), a zatim je počeo da dozivljava krize anksioznosti kada je trebalo da se vozi javnim transportom. Mnogo je to sebi zamerao i bio ljut na sebe. Lična uznemirenost pred sopstvenom budućnosću bila mu je sve teza, i vrlo je tesko uspevao da zaspi. Tokom dana vise nije imao ener- gije, i nije se mogao usredsrediti na svoj posao. Kako je uvek nastojao da ispunjava svoje skolske zadatke, mereći se tako sa drugima, osećao se izgubljenim i imao je samoubilačke misli. Dve godine je bez uspeha lečen čitavim nizom antidepresiva, sedativa i, čak, budući da ti ,laksi" lekovi nisu imali efekta i da se osećao izgubljenim, jakim sredstvi- ma za umirenje. Dodavanje litijuma (leka za manijakalne depresije) njegovom antidepresivu dva meseca nije davalo nikakve rezultate.

Slika 1: TELO I OSEĆANJA SU DUBOKO POVEZANI

,Ćelije ubice" imunog sistema su prva linija odbrane osecajnog mozga. Kao i većina telesnih funkcija, aktivnost ovih ćelija je pod kontrolom osecajnog mozga. Pozitivne emocije, kao sto su mir i spokoj, stimulisu ih, a stres, anksioznost i depresija - koče. Na ovoj slici ,ćelije ubice" (bele) na- padaju jednu ćeliju raka (smeđu).

 

Slika 2: SAZNAJNI MOZAK NA POVRSINI

,Korteks", sto je latinska reč za ,koru", prekriva povrsinu mozga. Tu su centri za misljenje i govor. Na ovoj slici, izvučenoj iz nase laboratorije u Pitsburgu, vidimo kako se predčeoni korteks aktivira kod subjekta koji obavlja slozen mentalni zadatak (Cohen,1994).

 

Slika 3: OSEĆAJNI MOZAK U DUBINI

Pravi ,mozak unutar mozga", osećajni mozak, kontrolise fizioloske funkcije tela: srčani ritam, arterijski pritisak, apetit, san, libido, čak i imuni sistem. Na ovoj slici, izvučenoj iz jednog drugog opita u nasoj laboratoriji, vidimo osećajni mozak selektivno aktiviran (plave boje) kod subjekata koji u tom trenutku osećaju jak strah (Servan-Srajber,1998).

 

Slika 4: TRAUMATIZOVANI MOZAK

Svaka osećajna trauma ostavlja oziljak u mozgu. Ova slika je preuze- ta iz jednog opita u laboratoriji profesora Rausa (Rauch), sa Harvarda; u toku tog opita traumatizovanim subjektima dato je da odslusaju priču o najgorer trenutku koji su doziveli. Gore, levo, vidi se aktiviranje centra za strah osećajnom mozgu (područje glandule). Gore, desno, vidimo aktiviranje vizuel- nog korteksa, kao da subjekt gleda sliku traumatskog događaja. Dole, desno, konstatuje se dezaktiviranje (neka vrsta ,anestezije") oblasti korteksa odgo- vorne za jezik, kao daje strah ,razvezao" reč (Rauch, 1996).

Slika 5: AKUPUNKTURA SMIRUJE OSEĆAJNI MOZAK

Akupunktura se kontinuirano primenjuje pet hiljada godina. Na ovoj slici, preuzetoj iz jednog opita, takođe sa Harvarda, simulacija koju izaziva akupunktuma igla u ruci dezaktivira osećaj bola u osećajnom mozgu. laj efekat se posebno naglasava kada iglom radi specijalista za akupunkturu (Ml i M2) (Hui, 2000).

U potpunom očajanju, njegova majka je poslusala savete psihijatra i otisla na sastanak sa specijalistom za biolosku depresiju u Hamersmit (Hammersmith) bolnici u Londonu.

Doktor Puri je bio vrlo zabrinut zbog ozbiljnosti Kitovih sim- ptoma. Na testu koji meri stupanj depresije, njegov rezultat je bio najveći koji je ikada video. Uz to, Kit je sada otvoreno govorio o svo- jim planovima za samoubistvo, sa distancom koja je prosto izazivala jezu: ,Posto svakako jednog dana moram umreti, zasto da čekam? Zasto moram jos tako dugo da patim kao sad? Molim vas, pustite me da umrem".

Posle svih tih neuspeha, lekar je znao da samo jedan tretman moze okončati tako dugu i duboku depresiju: elektrosokovi. Međutim, i Kit i njegova majka su bili protiv toga. Doktor Puri je odmerio situ- aciju. Imajući u vidu ozbiljnost njegovog stanja, mogao gaje smestiti u bolnicu i protiv njegove volje i volje njegove majke, i na silu ga podvrći elektrosokovima. Bez sumnje bi tako i učinio da se nije pojavila jedna druga, dalja i neodređena mogućnost.

Imajući u vidu Kitov način ishrane koji je bio vrlo mladalački i činjenicu da nije reagovao ni na jedan tretman, dr Puri je posumnjao da mozda postoji neki nedostatak u samom tkivu njegovih neurona. Vrlo zainteresovan za rezultate jedne studije u kojoj je i sam učestvovao, studije posvećene uticaju omege-3 na depresiju kod sizofrenih paci- jenata (13), kao i za rezultate koje je dobio doktor Stol kod manijakal- no-depresivnih osoba, doktor Puri je svom mladom pacijentu predlozio dogovor. Objasnio mu je kako ima dobre razloge da veruje da bi mu novi tretman, na bazi pročisćenog ribljeg ulja, mogao pomoći. To je i dalje ostalo vrlo neizvesno, jer bi Kit bio prvi bolesnik sa ozbiljnom hroničnom depresijom kog bi tako lečio. Pri svem tom, ako bi mu svečano obećao da ni u kakvim okolnostima neće pokusati da skonča zivot sledećih osam sedmica i da će uvek biti pod nadzorom svoje maj- ke, on bi rado reskirao pokusavajući da ga tako izleči.

Doktor Puri je ukinuo sve njegove lekove, osim jednog anti- depresiva koji je uzimao već deset meseci. Dodao je nekoliko grama dnevno čistog ribljeg ulja, pokusavajući da regenerise membrane nje- govih neurona. Rezultati su bili spektakularni. Za nekoliko nedelja ideje o samoubistvu, koje su Kita neprestano proganjale vise meseci, potpuno su nestale. Njegova neugodnost pred ljudima koje nije poznavao takođe je polako isčezla, i on je najzad ponovo počeo da spava. Devet meseci

kasnije, svi su se simptomi njegove depresije, koja ga je proganjala već devet godina, razisli, a rezultat na lestvici merenja depresije bio je nula.

Osim stoje psihijatar, doktor Puri je i matematičar i specijalista

za funkcionalne cerebralne predstave, a bolnica Hamersmit je jedan od najvaznijih centara istrazivanja u ovoj oblasti. Pre no stoje započeo da leci Kita, snimio gaje na vise skenera da bi imao slike njegovog mozga. Ponavljajući opite nakon devet meseci, mogao je da konstatuje kako je metabolizam mozga mladog čoveka potpuno promenjen: ne samo da su membrane njegovih neurona bile ojačane, već nisu vise pokazivale znake gubljenja svojih sastojaka. Sama se struktura mozga njegovog pacijenta promenila.

Kitova majka je bila odusevljena. Njen sin se potpuno prome-

nio. Neprestano je pričala o tome svojim prijateljima, koji su, mora se priznati, tQSko verovali daje to efekat ribljeg ulja.

I sam je doktor Puri bio toliko impresioniran ovim ozdravlje- njem da gaje opisao u jednom poznatom psihijatrijskom časopisu (14) započevsi istrazivanje, nezavrseno u trenutku dok pisem ove redove, u vezi sa dejstvom ribljeg ulja na najtezu i najsmrtonosniju bolest mozga: bolest hantington (15).

U medicini se uvek treba čuvati onoga sto se zove ,ove aneg- dote", sto znači da teoriju ne treba graditi ili neki tretman preporučivati olako, na osnovu samo jednog pacijenta (čak ni na osnovu nekoliko slučajeva, ma kako oni bili izuzetni). Svaki obećavajući tretman mora biti upoređen sa jednim placebom u studiji u kojoj ni pacijenti ni le- kari koji ih lece ne znaju ko dobija aktivnu materiju a ko placebo; to se naziva ,kontrolisanim ispitivanjem". Međutim, nekoliko meseci nakon objavljivanja slučaja doktora Purija, jedna je druga velika međunarodna psihijatrijska studija -American Journal ofPsychiatry - objavila upra- vo kontrolisano ispitivanje pacijenata koji su, kao Kit, bili otporni na sve vrste lečenja.

U Izraelu su doktor Nemets i njegovi saradnici upoređivali efi- kasnost istog pročisćenog ekstrakta ribljeg ulja i jednake doze maslino- vog ulja (koje, uprkos svojim blagotvornim antioksidirajućim svoj- stvima, ne sadrzi omegu-3). Vise je od polovine ovih pacijenata, koji dosada nisu reagovali ni na kakav oblik lečenja, dozivelo da im se. za manje od tri sedmice, depresija znatno ublazi (16). Anegdotska opser- vacija doktora Purija bila je, dakle, potvrđena. Otada je jedno drugo

istrazivanje, britansko, objavljeno u Archives of General Psychatry. u njemu se dolazi do istih zaključaka i takođe pokazuje da se čitava gama simptoma depresije moze popraviti masnim kiselinama omege

-3: tuga, nedostatak energije, teskoba, nesanica, gubljenje libida, kao i

samoubilačke sklonosti (17).

Bez sumnje je trebalo sačekati vise godina pre no sto se ostvari dovoljan broj studija ovog tipa. U stvari, masne kiseline omege-3 su proizvod prirode, i ne mogu se patentirati. One, dakle, ne interesuju ve- like farmaceutske kompanije koje finansiraju veći deo naučnih studija o depresiji.

Međutim, vise drugih rezultata je sugerisalo vezu između de- presije i suvise niskog nivoa masnih kiselina omege-3 u organizmu. Na primer, deprimirani pacijenti imaju slabije rezerve u omegi-3 nego normalne osobe (18). Sto su rezerve slabije, to su i simptomi ozbiljniji (19); sto tekuća prehrana ima vise omege-3, ljudi su manje skloni depresiji (20).

NAČTN TSHRANE PRVTH LJUDT

Da bi se razumeo tajanstveni efekat masnih kiselina omege-3 na mozak i raspolozenje, treba se vratiti, smatraju mnogi istrazivači, počecima ljudskog drustva.

Postoje dva tipa ,esencijalnih" masnih kiselina: masne kiseline omege-3, koje su sadrzane u algama, planktonima i nekim zemaljskim biljkama, kao sto je trava, i masne kiseline omege-6, koje nalazimo u svim biljnim uljima i mesu, naročito mesu zivotinja koje su hranjene zrnevljem ili zivotinjskim brasnom. Iako vazne za organizam, omege-6 nemaju ista blagotvorna svojstva za mozak i pogoduju zapaljenjskim reakcijama (o tome ćemo kasnije govoriti). U trenutku u kome se mo- zak homo sapiensa razvijao, to jest kada je on počeo da shvata samog sebe, čovečanstvo je zivelo oko velikih jezera na istoku Afrike. Pristup jedinstvenom eko-sistemu bogatom u ribi i skoljkama mogao je biti de- tonator snaznog razvoja mozga. Smatra se daje ishrana ovih prvih ljudi bila potpuno uravnotezena, sa razmerom 1 : 1 u unosenju omege-3 i omege-6. Ova idealna razmera obezbedila je telu tačno onakvu ishranu kakva mu je trebala da bi se proizveli neuroni optimalnog kvaliteta i, dakle, mozgu dala sposobnost, potpuno nova, da proizvodi oruđa, jezik i svest (21).

Danas, sa razvojem poljoprivrede i intenzivnim odgajanjem domaćih zivotinja, koje se hrane vise zrnevljem nego divljom travom, uz prisustvo biljnih ulja bogatih omegom-6 u svim industrijskim namir- nicama, razmera omege-3 i omege-6 u ishrani na zapadu varira od 1I10 do 1I20 (22). Da to slikovito predočimo: mogli bismo reći daje mozak motor visokih performansi konstruisan tako da radi na vrlo rafinirano gorivo, a da ga mi pokrećemo dizelom loseg kvaliteta (23).

Ova neusaglasenost između onoga za čim mozak ima potrebu i onoga čime ga hranimo danas u Evropi i u Americi velikim bi delom ob- jasnila ogromne razlike u procentualnoj zastupljenosti depresije između zapadnih drustava, koja malo ili nimalo upotrebljavaju ribe i skoljke u ishrani, i azijske populacije, kojoj je to glavna hrana. U Tajvanu, Hong Kongu i Japanu depresivnih do dvanaest puta ima manje nego u Fran- cuskoj, čak i ako se vodi računa o kulturoloskim razlikama u ponasanju prema depresiji u azijskim zemljama (24). To bi mozda moglo objasniti i brzinu sa kojom se, izgleda, depresija na Zapadu siri već pedeset godi- na. Danas je potrosnja omege-3 upola niza od one pre Drugog svetskog rata (25). Ali, u tom se istom periodu broj depresivnih osoba znatno povećao (26).

Manjak omege-3 u organizmu izaziva reakcije oksidacije i do- vodi do zapaljivih procesa skoro svuda u telu (27). Sve su velike hronične bolesti u punom zamahu na Zapadu pogorsane tim zapaljivim procesima: kardio-vaskularne bolesti, kao infarkt i mozdani udari, ali i rak, artritis i, čak, Alchajmerova bolest (28). Postoji neko frapantno poklapanje između zemalja sa najvećim mortalitetom od kardiovasku- larnih bolesti (29) i onih gde je depresija najčesća (30). To svakako sugerise da postoje zajednički uzroci. Ali, omege-3 blagotvorno utiču na srčana oboljenja; ti uticaji su poznati dosta duze od onih koji se upravo proučavaju u vezi s depresijom.

Prvu veliku studiju o tome vodila su u Lionu dva francuska istrazivača, Serz Reno (Serge Renaud) i Misel d Lorzeril (Michel de Lorgeril). U jednom članku, objavljenom u Lancetu, pokazano je da su pacijenti koji su jeli hranu bogatu omegom-3 (takozvani ,mediteran- ski" rezim) imali do 76% manje sansi da umru tokom dve godine na- kon infarkta od onih koji su prihvatili standardne preporuke Američke asocijacije za srce (31)! Vise proučavanja takođe pokazuju da jedan od efekata omege-3 na srce jeste da ojača varijabilnost srčanog ritma i da ga zastiti od aritmija (32).

Kako jačanje srčane varijabilnosti stiti od depresije (vidi po- glavlje 3), logično je misliti da se depresija i srčane bolesti razvijaju na isti način u drustvima koja ne daju dovoljno prostora masnim kiselinama ribe u svakodnevnoj ishrani.

DA LT JE DEPRESTJA UPALNT PROCES

Priznavanje vrlo značajne uloge omege-3 u prevenciji i lečenju depresije obećava razvoj jedne u potpunosti nove koncepcije ove bole- sti. Ali, sta ako je depresija takođe upalna bolest, kao stoje otkriveno pre nesto vremena za bolest koronarnih krvnih sudova? Ovo bi omogućilo da se objasni skup čudnih opservacija koje savremene teorije o ovoj bolesti, ograničene na ispitivanje uticaja neuroprenosnika kao stoje se- rotonin, opste uzev, prećutkuju.

Uzmimo Nensin slučaj. Imala je sezdeset i pet godina kada su joj prvi put dijagnosticirali depresiju. Ipak, nista se u njenom zivotu nije bilo promenilo. Ona nije shvatala zastoje njen lekar bio intimno ubeđen da su njeni simptomi tuge, zamora, nesanice i gubitka apetita bili znak tipične depresije. Sest meseci kasnije, dok jos nije bila počela svoje lečenje antidepresivima, osetila je uporan bol u trbuhu.

Ehografija je otkrila veliki tumor na ivici jetre: Nensi je imala rak pankreasa. Kao sto je to često slučaj, ova se bolest prvo ispoljila nekom vrstom depresije a tek onda fizičkim simptomima.

Čini se da je ovo zapaljenje odgovorno za depresivne simp- tome koji često prethode dijagnozi bolesti. Uostalom, često nalazimo ovakve simptome depresije kod svih fizičkih bolesti koje imaju difiiznu zapaljivu komponentu, kao sto su infekcije (zapaljenje pluća, grip, tiroidna groznica, vaskularni mozdani udari, infarkti miokarda, autoi- mune bolesti, i tako dalje).

Zar ,klasična" depresija takođe ne bi mogla biti manifestacija difuznih upalnih infekcija? To ne bi bilo začuđujuće, posto se zna da stres razvija toliko upalnih reakcija, da dovodi do akni, artritisa i pogorsanja autoimunih bolesti (33).

Konačno, mozda je tibetanska medicina u pravu: depresija moze biti isto toliko telesna koliko i dusevna bolest.

GDE NAĆT ESENCTJALNE MASNE KTSELTNE TTPA OMEGA-3

Glavni izvori esencijalnih masnih kiselina omega-3 su alge i planktoni. Mi do njih dolazimo preko ribe i skoljki koje ih pretvaraju u svoje masno tkivo. Dakle, to su pre svega ribe iz hladnih voda, bogatije u masnoći, koje su najbolji izvor omege-3. Gajene ribe su siromasnije u omegi-3 nego ulovljene. Divlji losos, na primer, izvrstan je izvor ome- ge-3, dok je gajeni losos to u manjoj meri18.

Najpouzdaniji izvori i najmanje podlozni zarazama akumu- lacijom otrovnih materija, kao sto su merkurij ili organski kancerogeni bačeni u more ili reke, jesu male ribe koje su na dnu prehrambenog lanca: skuse (jedna od riba najbogatijih u omegi-3), ringlice (ćele, ne u filetima), sardine i haringe. Druge ribe bogate omegom-3 su tunj, hadok i pastrmka. Sto grama skuse sadrzi 2,5 grama omege-3; sto grama ha- ringe 1,7 grama; sto grama tunjevine (čak i u konzervi) 1,5 gram (pod uslovom da joj nije skinuta masnoća); sto grama celih ringlica 1,5 gram; sto grama lososa 1,4 grama; sto grama sardina 1 gram (34).19

Postoje i biljni izvori omege-3, ali je njima potrebna dodatna etapa u metabolizmu da bi se mogli transformisati u masne kiseline koje su sastojci neuronskih membrana. Reč je o zrnevlju lana (koje se moze jesti sirovo, 2,8 grama jedna supena kasika, ili u obliku ulja20, 7,5 grama za supenu kasiku), zatim ulju od repice (2,5 grama supene kasike), ulju od konoplje i oraha (2,3 grama na sto grama).

18       Vrlo je tesko tačno utvrditi količinu omege-3 u gajenoj ribi, jer svako goji liste ima posebne reiime ishrane. Jzgleda da su evropska gojilista bolja u pogledu hrane koja se daje ribama nego američka. Prema misljenju profesor Stola, ribe iz evropskih gojilista imaju skoro isto toliko omege-3 kao i ulovljene ribe (Stoll, 2001. op. cit.).

19     Morski pas i sabljarka takođe imaju visok nivo omege-3, ali su oni najčesće zaraieni merkurij em, tako da se ne preporučuju za jelo trudnicama i maloj deci (preporuka američke Food and Drug Administration: www.cfsan.fda.gov/ frflsea-mehg.html, prema izvestaju iz januara 2003)

20      Laneno ulje moie biti za organizam otrovno ako se ne drii na hladnom i u

mraku. Treba, dakle, dobiti sveie isceđeno ulje, na pravi način rashlađeno i stavljeno u neproziran sud. Ulje nikada ne treba da bude suvise gorko (iako je ono po prirodi malo gorko).

Sve zeleno povrće poseduje tragove masnih omega-3 kiselina, mada u manjoj količini. Najbogatiji izvori su lisće jedne vrste sočiva (jedna od osnovnih namirnica u rimljanskoj kuhinji već dve hiljade go- dina koja se i danas upotrebljava u Grčkoj), spanać, morske alge i spi- rulin (tradicionalni sastojak kod Asteka).

Bilje i prirodno lisće kojima se hrane divlje zivotinje sadrze takođe omegu-3. Zato je divljač, kao srna ili divlja svinja, bogatija u omegi-3 nego zivotinje koje se gaje na farmama (25). Sto se vise ove zivotinje hrane zrnevljem, to njihovo meso ima manje omege-3. Jedan članak, objavljen u New England Journal of Medicine, pokazuje da jaja kokosaka hranjenih zrnom, kakve kupujemo u samoposlugama, sadrze dvadeset puta manje omege-3 nego jaja kokosaka koje se slobodno hrane u prirodi (36). Goveđe meso tako hranjeno mnogo je bogatije omegom-6 čija svojstva izazivaju zapaljenja. Preporučuje se, dakle, smanjenje potrosnje mesa na maksimalno tri porcije nedelj-no, uz izbegavanje masnog mesa, koje je jos bogatije omegom-6 od ostalih vrsta. Sva biljna ulja su bogata omegom-6 i ne sadrze omegu - 3, osim ulja lanenog semena, repice i konoplje, bogatih omegom-3, i maslinovog ulja koje ne sadrzi ni jednu ni drugu vrstu omege. Da bi se odnos između dveju omega odrzao u razmeri 1:1, treba eliminisati sva uobičajena ulja iz kuhinje, osim maslinovog i ulja od repe. Posebno je neophodno isključiti ulje za przenje koje uz to, preko slobodnih radi- kala koje oslobađa, posebno oksidira tkiva.

Puter, pavlaka i nemasni mlečni prouzvodi bogati su zasićenim masnim kiselinama i moraju se, dakle, trositi umereno, jer ograničavaju integraciju masnih kiselina omege-3 u ćelijama. Ipak, francuski istra- zivač Serz Reno je pokazao da su sir i jogurti, čak i kad se proizvode od punomasnog mleka, mnogo manje skodljivi od drugih mlečnih proizvoda: visoka količina kalcijuma i magnezijuma redukuje apsor- pciju zasićenih masnih kiselina od strane organizma (37). Zato u svo- joj knjizi o ,rezimu omege-3" veliki nutricionista Artemis Simopu- los, koji je dugo radio u Americi, dozvoljava do trideset grama sira dnevno.

Da bismo bili sigurni da dobijamo zadovoljavajuću količinu omege-3, najčistije i najkvalitetnije, često je praktičnije uzimati ih kao dodatke hrani. Postojeća istrazivanja sugerisu da, kako bi se posti- gao antidepresivni efekat, treba dnevno trositi između dva i tri grama mesavine dveju masnih kiselina iz ribe: kiselinu eicosapentaenoique (,EPA") i kiselinu docosahexainoique (,DHA").

Postoji vise proizvoda u specijalizovanim apotekama u vidu kapsula ili ulja (koje treba uzeti dve do četiri kafene kasike dnevno). Najbolji se čine oni koji imaju veću koncentraciju EPA nego DHA. Neki autori, poput doktora Stola sa Harvarda i doktora Horobina iz En- gleske, sugerisu da naročito EPA ima to antidepresivno svojstvo, a da visak DHA moze sprečavati da se on ispolji, jer trazi veće doze nego kad je reč samo o EPA.

Preporučljivo je takođe izabrati preparat koji ima malo vi-

tamina E, koji sprečava uvek moguće oksidiranje ulja, sto bi lek činilo neefikasnim, tj. stetnim. Vise autora savetuje da se kombinuje uzimanje ribljeg ulja sa dodatkom vitamina koje povezuje vitamin E (800 mg dnevno), vitamin C (1 gram dnevno) i selenijum (200 mg dnevno), da bi se izbegla oksidacija omege-3 u organizmu. Dugo ismejavano u konvencionalnoj medicini stalno uzimanje vitamina najzad je dobilo oficijelno odobravanje u članku iz Journal of the American Medical Association. Posto su pregledali sve naučne podatke, vrlo ozbiljni autori iz ovog članka smatrali su se obaveznim da priznaju kako svakodnevno uzimanje vitamina (posebno B, E, C i D).smanjuje rizik od čitavog skupa hroničnih i teskih bolesti (38).

Najzad, ulje iz jetre bakalara, koje su nasi dedovi uzimali kao izvor vitamina A i D nije dobar izvor omege-3. Ako bi se ono preterano uzimalo, dovelo bi do opasnog i znatnog viska vitamina A.

Zanimljivo, ali riblja ulja ne debljaju. U svojoj studiji o mani- jakalno-depresivnim pacijentima Stol je konstatovao da se oni ne de- bljaju uprkos velikoj svakodnevnoj potrosnji tog ulja. Neki su čak i oslabili (39). U jednoj studiji o misevima, oni bogati omegom-3 bili su 25% mrsaviji od onih koji su trosili istu količinu kalorija, ali bez ome- ge-3. Izgleda da telo koristi omegu-3 ograničavajući stvaranje masnog tkiva (40).

SUD TSTORTJE

Onog dana kada se istoričari budu nadneli nad istoriju medicine XX veka, mislim da će otkriti dva glavna preokreta. Prvi je otkriće an- tibiotika, koje je skoro potpuno isključilo zapaljenje pluća, prvi uzrok smrtnosti na Zapadu do Drugog svetskog rata. Drugi preokret je tekuća revolucija: naučna demonstracija da ishrana duboko utiče na skoro sve

velike bolesti zapadnog drustva. Kardiolozi jedva da to počinju prizna- vati (iako jos uvek ne prepisuju riblje ulje, uprkos istrazivanjima u toj oblasti, kao i, sada, preporuci Američke asocijacije za srce) (41). Psihi- jatri su jos daleko od toga. Ipak, mozak je isto tako osetljiv na sadrzaj dnevne ishrane kao i srce. Kad ga trujemo alkoholom ili nelegalnim drogama, on pati. Ako ga ne hranimo bitnim sastojcima, on takođe pati. Stvarno je začuđujuće daje trebalo da protekne dve hiljade i pet stotina godina da bi moderna nauka dosla do konstatacije da sve tradicionalne medicine, bilo tibetanska bilo kineska, grčko-romanska, od prvih spisa skreću na to paznju. Hipokrat je govorio: ,Pusti da tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek tvoja hrana." To je bilo pre dve hiljade četiri stotine godina.

Međutim, postoje druga vrata za ulazak u osećajni mozak, koja potpuno prolaze telom. I njih je priznao Hipokrat, i zanemario, kao i prehranu, Zapad. Čudno, najvise ih zanemaruju oni koji pate od stresa i depresije, pod izgovorom da nemaju vremena ili potrebnu energiju. Međutim, to je jedan od najraskosnijih i od nauke najbolje podrzanih energetskih izvora. Reč je o fizičkim vezbama.

Čak, kao sto ćemo to videti, u vrlo malim dozama.