RELATIVNOST VREMENA
Dodatnu teškoću predstavlja to što kosmos sa svekolikim bivstvovanjem ne postoji u jednoj već u sedam prostorno-vremenskih dimenzija. Kosmos se razgranava kao drvo koje raste u svim mogućim pravcima. A kosmos nije predmet već DOGAĐAJ, samo biće je bivstvujući događaj, a ne stvar po sebi ili pojava. To znači da svaki događaj u kosmosu, od najsitnijeg do samog kosmosa kao takvog, ima sedam dimenzija, varijanti ili mogućnosti. Tako postoji vremenska linija u kojoj su Drako već osvojili i Zemlju i galaksiju, zatim vremenska linija u kojoj su ljudi pobedili Drako, linije u kojoj je Hitler dobio Drugi svetski rat, ova linija u kojoj je izgubio, itd. Zapravo, izgubio ga je jer oni gore imaju vremeplov pa su tako iz budućnosti došli u prošlost, u ključne momente toka rata i podesili stvari kako treba da nacisti izgube rat. Problem je što reptoidi imaju vremeplov i mogu da prave vremenske petlje, da naprave nekome subverziju još pre nego što započne neku akciju, ili kad je započne, jer ne zna za vremeplov i ne računa na to da je njegova akcija poznata onima iz budućnosti i da oni mogu da se vrate i poremete je u startu.
Svako od nas postoji na svih sedam vremensko-prostornih dimenzija. Naši životi i svaka naša akcija posebno takođe se zbivaju na svih sedam dimenzija.
Kako izgledaju te dimenzije?
Vrlo jednostavno, to su sve moguće logičke varijante svega što se zbiva za svako biće i svaku pojavu:
1. U prvoj vremenskoj dimenziji: nešto se jeste dogodilo.
2. U drugoj: nije se dogodilo.
3. U trećoj: i jeste i nije se dogodilo.
4. U četvrtoj: nije se ništa od prvih tri dogodilo i postalo je nešto sasvim različito.
5. U petoj: dogodilo se, ali postalo je nešto različito.
6. U šestoj: nije se dogodilo, ali postalo je nešto različito.
7. U sedmoj vremenskoj dimenziji: i jeste i nije se dogodilo, i postalo je nešto različito.
Ima još jedna sitnica: sve ove prostorno-vremenske dimenzije postoje istovremeno ili ujedno. A takođe i potpuno nezavisno jedna od druge. Ko transcendira um, razumeće.