Posle ovoga, ponovo sam se obratio vidovnjaku koji mi je rekao za

na Bliskom istoku, Belu kuću u Reganovo vreme, a i mnogo slavnih

ličnosti tražilo je njegove savete. Telefonirao sam mu i objasnio šta se sve

izdešavalo. Pažljivo me je saslušao, a potom rekao: „Ne znam šta bi to

moglo da bude."

Njegova reakcija nije ulivala poverenje.

„Idite kod ove Francuskinje u Beverli hilsu", nastavio je. „Ona proučava

takve stvari. Ako iko može da vam pomogne, to je verovatno ona. Zove se

Klod." (Ne pitajte me zašto se nije zvala Klodin ili Klodet; stvarno ne znam.)

I tako sam otišao kod Klod. Mislio sam, ući ću unutra, staviti dlanove

blizu nje i pustiti je da oseti ono što iz njih izlazi. Potom bi mi ona, u mom

zamišljenom scenariju, objasnila šta je to, meni bi se stvari donekle pojasnile

i mogao bih da nastavim dalje sa svojim životom.

Kako izgleda, samo sam ja gajio takva očekivanja. Klod me je uvela

unutra, rekla mi da sednem na divan i stavila mi kristale na dlanove. Zatim

je ispovrtela odnekud ogroman plakat na kojem je bila nacrtana zvezda.

Svaki njen krak bio je druge boje. A kao da to nije bilo dovoljno, svu ju je

oblepila čudnim malim očima, valjda zbog efekta.

Rekla mi je da gledam zvezdu i boje, a potom da zatvorim oči. Povela

me je kroz bazičan proces vizualizacije boja. To je bilo nešto za šta definitivno

da sam hteo da zamišljam sopstvena objašnjenja za to, ostao bih kod kuće

i zamišljao ih. Ali došao sam kod nje.

Držeći kristale, zatvorio sam oči. Klod je rekla: ,,A sad zamislite plavo.

Sve je plavo."

Ne znam za vas, ali kad ja zatvorim oči, jedina boja koju vidim je crno

kao ugalj. Ipak, pokušao sam.

„Plavo", ponovila je. „Sve je plavo."

,,A sad vizualizujte crveno."

„Zeleno."

„Žuto."

„Narandžasto."

„Sad zamislite zlatno. Sve je zlatno", rekla je Klod. „Zlatno nebo.

Zlatnu zemlju. Zlatnu planinu. Zlatan vodopad."

„Stanite ispod zlatnog vodopada", nastavila je. „Osetite zlatnu vodu

koja pada po vama."

„Sada zamislite ovo zlatno oko, džinovsko zlatno oko na nebu. Postavljaćete

mu pitanja."

„Samo zatvorite oči, a ja ću vam reći koja pitanja da postavljate."

„Ajd' dobro", rekao sam i zatvorio oči.

"Pitajte oko koliko lanaca DNK imate."

Nervozan i isfrustriran, ponovo sam otvorio oči i pogledao je. „Znam

RNK i DNK, opisujući jednostruke lance, dvostruke lance i dvostruke

spiralne formacije.

Strpljivo je slušala. Potom, kao da je sve što sam upravo izgovorio bilo

totalno irelevantno, nastavila je tamo gde je stala. „Pitajte oko."

Sedeo sam tamo i zatvorio oči i treći put, svim silama nastojeći da smislim

neki izlaz iz ove besmislice. Kako da postavim tom oku (koje ne vidim)

ne usta- i to pitanje za koje već znam da odgovor glasi „dva" - i zbrišem

iz stana ove žene, a da pri tom ne ispadnem potpuno nevaspitan? Iznenada,

otvorio sam oči, pogledao je i, jasno kao dan, čuo sebe kako kažem:

"Imam ih tri. Tu je dvanaest lanaca DNK. Dvanaest."

Dakle, niko mi nije rekao da je posredi pitanje koje se sastoji iz dva

dela, tako da nisam imao pojma zašto sam tako odgovorio. Pogotovo zato

što se to što sam upravo izgovorio kosilo sa svim mojim dotadašnjim svesnim

poznavanjem te materije.

„Ah, tako", izustila je Klod. „Vi ste Plejađanin."

,,Zaista?", izustio sam ja. ,,A šta je to Plejađanin?"

Objasnila mi je da su Plejade sistem od sedam zvezda, jasno vidljiv sa

je bila u pravu.)

asterizam, tj. grupa zvezda u sazvežđu Bika (prim. prev.)

Klod je dalje objasnila da je Zemlja, u određenom periodu, smatrana

usputnom stanicom svetlosti i informacija za putnike koji su putovali

kosmosom. Zastajali su na njoj da bi se odmorili, okrepili i prikupili informacije,

jer je Zemlja smatrana živom bibliotekom. Narod koji je u to

vreme upravljao planetom bili su Plejađani. U izvesnom trenutku iskrsle

su razmirice i između dveju frakcija Plejađana došlo je do političkog i

ideološkog raskola. Obe grupe želele su da preuzmu kontrolu- ne samo

nad drugom grupom, nego i nad celom planetom. Međutim, budući da su

pripadnici obeju frakcija posedovali podjednaku snagu i inteligenciju,

bilo im je jasno da im predstoji budućnost ispunjena neprestanom borbom

za prevlast. To nije bilo prihvatljivo ni jednima ni drugima, tako

da su održavali nekakvo primirje sve dok naučnici jedne grupe nisu

pronašli način da isključe deset od prvobitnih 12 lanaca DNK kod članova

druge grupe. Kažu da smo mi potomci tih modifikovanih Plejađana.

Ipak, oni među nama koji navodno poseduju i treći lanac - koji su, teoretski,

bliži našim precima - vratili su se da donesu svetlost i informacije na

ovu planetu- što je upravo ono što mi je Fred rekao - ili, tačnije, kanalisao.

Sad, ovim ne mislim da vam kažem da sam Plejađanin, niti da Plejađani

stvarno postoje. Sve što vam u ovom trenutku predlažem jeste da nastavite

da pratite priču.