Rekapitulacija        6

Dok sam sređivao svoje beleške, otkrio sam da je još jedna tema koju je Karlos naglašavao u svojim govorima, bila koncept rekapitulacije. Isticao je da je to vežba kojoj čarobnjaci posvećuju većinu svog vremena.

Jedanput je naglasio da uprkos energetskom iscrpljivanju kome smo izloženi kroz socijalne interakcije, svi mi imamo izbor, zato što nam zapečaćena priroda naše svetlosne konfiguracije omogućuje da ponovo započnemo od nule u bilo kom trenutku i da tako obnovimo svoju celokupnost.

“Nikada nije kasno,” rekao je. “Dokle god smo živi, uvek postoji način da se pobedi bilo koja vrsta blokade. Najbolji način da povratimo svetlosna vlakna koja smo izgubili je da pozovemo našu energiju nazad. Najvažniji deo je preduzeti prvi korak. Za one koji su zainteresovani da sačuvaju i povrate svoju energiju, jedini dostupan način je rekapitulacija.”

“Čarobnjak zna da ako ne krenemo u potragu za svojim utvarama, one će doći po nas. Zbog tog razloga on ništa ne ostavlja nerazrešenim. On prepričava svoju prošlost, u potrazi za magičnim spojem – tačnim trenutkom u kome je bio uvučen u nečiju sudbinu – i usmerava svu svoju koncentraciju na tu tačku razmrsujući čvorove namere.”

“Čarobnjaci kažu da mi živimo svoj život sa distance, kao da je on skup sećanja. Provodimo život pogrbljeni, povređeni nečim što se desilo trideset godina ranije, noseći teret koji više nema nikakvog smisla. ‘Ne mogu to da oprostim!’ vrištimo, ali to nije istina, mi sami sebi ne možemo da oprostimo!”

“Emocionalne veze koje uspostavljamo sa ljudima su kao ulaganja koja činimo usput. Moramo biti potpuno ludi da bi

napustili i odbacili svoje nasleđe na takav način!”

“Jedini način na koji možemo ponovo postati potpuni je da pokupimo ta ulaganja usklađujući sebe sa svojom energijom tako da uklonimo težak teret osećanja. Najbolji

način da to izvedemo koji su otkrili čarobnjaci je da se setimo događaja naše lične prošlosti dok ih potpuno ne rezimiramo. Rekapitulacija vas izvlači iz prošlosti i prebacuje u sadašnjost.”

“Ne možemo da pobegnemo od toga što smo rođeni kao proizvod dosadnog jebanja niti što ulažemo najveći deo svoje svetlosti u pravljenje dece ili na održavanje zamornih odnosa. Ali možemo da rekapituliramo; to uklanja energetske efekte tih aktivnosti.“

“Srećom,  u  području  energije,  stvari  poput  vremena  i

prostora ne postoje. Zato je moguće vratiti se u isti trenutak i mesto kada se događaj desio i oživeti ga. To nije previše teško jer svi dobro znamo kada smo bili povređeni.”

“Rekapitulirati znači prikradati se (tragati za) našim rutinama, podvrgavajući ih sistematskom i nemilosrdnom razmatranju. To je aktivnost koja nam omogućava da sagledamo svoj život u celokupnosti a ne samo kao niz trenutaka.  Iako  to  može  izgledati  neobično,  čarobnjaci  su

jedini koji rekapituliraju kao vežbanje; ostalim ljudima se to može desiti samo slučajno.”

“Rekapitulacija je  ostavština starih vidovnjaka, osnovna praksa, suština čarobnjaštva. Bez nje nema puta. Don Huan se prema učenicima koji nisu rekapitulirali odnosio kao da su ‘radioaktivni’. Don Henaro čak nije hteo ni da se rukuje sa mnom, a ako bih ga slučajno dodirnuo on bi otrčao da se opere kao da sam ga zarazio. Rekao je da sam pun prljavštine koja izbija iz svake pore moje kože. Pomoću tog izmotavanja, usadio je u mene ideju da je rekapitulacija elementarni čin higijene.”

Na    drugom    predavanju,   Karlos    je    izvestio    o    vrsti

svetlosnog zastoja koji je opisao kao kao fiksaciju naše pažnje koja blokira protok energije. Rekao je da se to dešava kada odbijamo da se suočimo sa činjenicama i pokušavamo da sebe zaštitimo krijući se iza akcija popuštanja. Takođe, to se dešava kada ostavljamo nerešenim neizbežne stvari ili činimo dela koja nas sputavaju.

Posledice takve vrste zastoja su da osoba prestaje da bude svoja. Kada postane pritisnuta okovima odluka koje je donela tokom svog života, više ne može da postupa na promišljen način  i  postaje  uhvaćena  u  mrežu  okolnosti.  Ova  situacija

može da naraste do tačke mentalne ili fizičke bolesti i može biti razrešena jedino pomoću rekapitulacije.

Ustanovio je da, u suštini, rekapitulacija počiva na pravljenju spiska povreda uzrokovanim našim interakcijama. Sledeći korak je da odputujemo nazad u trenutak kada su se događaji desili sa ciljem da povratimo ono što pripada nama i vratimo što pripada drugima.

“Ratnik započinje vraćajući unatrag dan koji je upravo prošao. On rekonstruiše razgovore, tumači mišljenja, pamti

lica i imena, traga za nijansama i nagoveštajima, rasčlanjuje sopstvene i tuđe emocionalne reakcije. On ništa ne prepušta slučaju, grabi sećanja dana jedno po jedno i pročišćava ih pomoću disanja.”

“On takođe istražuje sve delove i situacije svog života. Na primer, partneri koje je imao, kuće u kojima je živeo, škole, radna mesta, prijatelje i neprijatelje, sukobe i srećne trenutke i  tako  dalje.  Idealno  bi  blo  da  navalimo  na  zadatak  po

hronološkom redu od najskorijeg sećanja pa do najdavnijeg kog je moguće prizvati. Ali, na početku, najlakše je to činiti ako sećanje podelimo na oblasti.”

“Veoma koristan oblik vežbanja, dostupan svima nama, je spontana rekapitulacija. Ako bolje razmislimo, svi mi stalno rekapituliramo. Sva sećanja koja odgovaraju našem unutrašnjem dijalogu mogu se tako nazvati. Međutim, mi ih prizivamo na nevoljan način; umesto da im se prikradamo u tišini, mi ih prosuđujemo i odnosimo se prijemčivo prema njima. To je beskorisno. Ratnik koristi povoljnu priliku, zato što su ta naizgled slučajna sećanja upozorenja koja stižu sa naše tihe strane8.

Naglasio je da za rekapitulaciju nisu potrebni nikakvi posebni uslovi. Možemo vežbati u bilo koje vreme, na bilo kom mestu, kada god osetimo potrebu da to činimo.

“Ratnici rekapituliraju dok se šetaju putem, u kupatilu,

dok rade ili dok jedu; kada god je moguće! Najvažnija stvar je da se to obavlja.”

1   Tiha strana: energetsko telo, dvojnik, leva strana, nagual, drugo ja. Iznenađuje broj sinonima koji Kastaneda koristi kroz ceo opus svojih knjiga i predavanja za jednu te istu osobenost ljudskih bića ‐ prim. prev.

Dodao je da nije potrebno zauzimati određeni položaj. Jedini uslov je da nam bude udobno, kako fizičko telo ne bi zahtevalo pažnju koja bi se mešala sa sećanjima.

“Međutim, čarobnjaci veoma ozbiljno pristupaju vežbanju. Neki koriste drvene kutije, uzdignute platforme, ormane ili pećine. Drugi grade kućicu među najvišim granama velikog drveta ili iskopaju rupu u zemlji i prekriju je granama. Dobra praksa rekapituliranja je sedeti na krevetu, u tami, pre nego što legnemo da spavamo. Svaki način koji nas odvaja od okoline je dobar za formalnu rekapitulaciju.”

“Kada smo locirali događaj i osvežili u pamćenju svaki njegov deo, potrebno je da udahnemo kako bi smo povratili

energiju koju smo ostavili za sobom a onda da izdahnemo vlakna koja su drugi položili u nama. Disanje je magično jer je ono funkcija koja daje život.”

Karlos je objasnio da ova vrsta disanja treba biti udružena sa vodoravnim pokretima glave, koje čarobnjaci nazivaju “provetravanje događaja”.

Neko ga je upitao da li je neophodno disati sa desna u

levo ili u suprotnom smeru.

Odgovorio je: “Kakve to ima veze?” To je rad sa energijom; ne postoje čvrsti obrasci. Ono što se računa je

namera. Udahnite kada želite nešto da povratite i izduvajte natrag sve što nije vaše. Ako to učinite sa celokupnom svojom prošlošću, prestaćete da živite zarobljeni okovima sećanja a umesto toga bićete usredsređeni na sadašnjost. Vidovnjaci opisuju taj efekat kao suočavanje sa činjenicama onakvim kakve jesu, ili kao objektivno viđenje vremena.”

Upitali su ga šta trebamo učiniti sa našim sećanjima kada ih lociramo; da li to znači da ih istražujemo nekom psihoanalitčkom metodom ili nečim sličnim tome.

Odgovorio  je:   “Nije  neophodno  činiti  ništa   određeno. Sećanja će pronaći svoj sopstveni put jer svetlost sama sebe preraspoređuje                                  pomoću   disanja.  Jednostavno    pokušajte, učinite sebe dostupnim; Duh će vam reći šta treba da radite.” “Rekapitulacija                                započinje  iznutra    i   potkrepljuje   samu sebe. To je pitanje utišavanja uma kada naše energetsko telo preuzima kontrolu radeći ono što mu donosi zadovoljstvo. Osećate se dobro, udobno; daleko ste od iscrpljivanja i to vam  donosi  predah.  Vaše  telo  to  opaža  kao  neshvatljivo

energetsko kupanje.”

“Ali, potrebno je da imate ispravan stav prema tome. Nemojte  pomešati  ove  vežbe  sa  psihološkim  ispitivanjem.

Ako je tumačenje ono što vam je potrebno, idite kod psihijatra! On će vam reći šta da učinite kako bi ste nastavili da budete idiot. Ne pokušavajte da otkrijete ‘pouku’. Priče o moralu postoje samo u dečijim knjigama.”

“Rekapitulacija je poseban oblik prikradanja (traganja), i treba joj pristupiti sa velikim osećajem za strategiju. Ona se bavi razumevanjem naše egzistencije i zavođenjem reda u nju, videći je onakvom kakva jeste, bez kajanja, osude ili oduševljenja, sa potpunom ravnodušnošću i fluidnim duhom, čak sa humorom, zato što ništa u našoj prošlosti nije važnije od nečega drugog, i svi odnosi su, na kraju krajeva, beznačajni.”

“Najvažnija stvar je početak, zato što će nam  energija koju odvratimo od prvobitne namere dati moć da nastavimo sa rekapitulacijom sve zamršenijih aspekata naših života. Kao

prvo, neophodno je da krenemo od najačih ulaganja koja su najmučnija osećanja. Onda krećemo sa onim sećanjima koja su        pohranjena toliko duboko da mislimo kako smo ih zaboravili, ali, ona su još uvek tu.”

“Na početku, rekapitulacija može biti težak rad, zato što naš um nije naviknut na tu disciplinu. Ali, nakon zatvaranja najbolnijih rana, energija će prepoznati samu sebe i postaćemo posvećeni vežbanju. Na taj način, svaki delić svetlosti koji povratimo pomaže nam da postignemo još više.”

“Onog trenutka kada ste spremni da započnete sa voljnim razvezivanjem čvorova vaše lične istorije, učinićete odlučujući

korak.”

Odgovarajući na drugo pitanje, rekao je da rekapitulacija nema kraja; ona traje do kraja našeg života i nastavla se i dalje.

“Razvlačim svoja vlakna svake noći dok se podsećam događaja koji su se desili tokom dana. Na taj način moja lista događaja ostaje ažurirana. Ali, jednom godišnje zadajem sebi mnogo potpuniju i sveobuhvatniju vežbu,  radi čega se uklanjam od svega na nekoliko nedelja.”

Upozorio nas je da baš zato što je to svakodnevna praksa, ne smemo da posmatramo to vežbanje kao rutinu.

“Ako ne povratimo svoju celokupnu energiju, naše odluke nikada neće postati moćne; uvek će postojati pozadinska buka, tuđa komanda. A bez moćnih odluka, čovek je ništa.”

“Oživljavanje događaja je savršena stvar, zato što uklanja rane iz prošlosti i čisti od svakog nagomilavanja u energetskim kanalima. Na taj način, lomite fiksirano zurenje kojim vas posmatraju drugi ljudi i otkrivate obrasce ljudskog ponašanja tako da  vas više ništa  ne može ponovo uloviti. Postajete samostalno biće; vi odlučujete šta želite da napravite od sebe.”

Jedno od pitanja ticalo se efekata rekapitulacije na svesnost.

Tvrdio je da vežbanje proizvodi dva glavna efekta. Efekat koji odmah nastupa je zaustavljanje unutrašnjeg dijaloga. Kada je ratnik sposoban da zaustavi svoj unutrašnji dijalog, on učvršćuje vezu sa svojom energijom. To ga oslobađa od zahteva sećanja i  tereta  osećanja i  oslobađa preostalu energiju koju onda može uložiti u proširivanje granica svoje percepcije. Ratnik počinje da prihvata stvarnost umesto tumačenja te stvarnosti. Po prvi put, dolazi u dodir sa konsenzusom čarobnjaka, koji je opis stvarnosti sastavljen na nepojmljiv način.“

“Normalno je da ratnik na tom nivou počinje da se svemu smeje,    zato    što    energija    donosi    sreću.    Zahvaljujući

rekapitulaciji, on je srećan, ispunjen i skakuće kao dete. S druge strane, on postaje zastrašujuća osoba jer, pošto mu je svetlost neoštećena i njegov život je čist, donošenje odluka više ne predstavlja poteškoću za njega. On će odlučiti ono što je nužno u datom trenutku, a to drugim ljudima deluje zastrašujuće.”

“To je takođe vreme kada je ratniku potrebna dodatna količina umerenosti i razumnosti, jer bez toga može preduzeti nepotrebne rizike, dovodeći u opasnost kako svoju tako i bezbednost drugih.”

“Drugi efekt rekapitulacije je da ona deluje kao zazivanje Duha i čini da on poželi da dođe i živi sa nama. Drugim rečima: setiti se svoje prošlosti je najefikasniji način da se ujedine fizičko telo i energetsko telo, koji su godinama bili razdvojeni.”

Rekao je da čarobnjak koji uspeva da sabije najveći deo svoje energije dolazi u stanje kada može da namerava junačko delo perceptualne hrabrosti: Nameravanje kopije svog životnog iskustva sa ciljem da prevari smrt.

“To je krajnji cilj rekapitulacije: napraviti duplikat, i biti spreman za odlazak. Ne morate biti čarobnjak kako bi ste shvatili važnost svega ovoga. Umreti u bedi je očajan način umiranja. S druge strane, imati duplikat koji će te ponuditi Orlu vam garantuje da će te biti sposobni da nastavite dalje.”

“Borba čarobnjaka je herojska. Besprekorno rekapitulirajući sadržaj svojih života, oni sakupljaju vlakna koja odvlače njihovu pažnju i vraćaju onima koje poznaju svu

pažnju koju su im poklonili. Na taj način dolaze u stanje ravnoteže koje im omogućava da odu sa celokupnom svojom svesnošću. Njihova sećanja, koherentna, pročišćena i integrisana, deluju kao nezavisno biće, koje služi kao karta koju igraju u zamenu za svoju svesnost. Orao prihvata taj trud kao plaćanje i uklanja se u stranu. Naša replika je dovoljna da zadovolji njegovo potraživanje.”

“Taj trenutak vidovnjaci vide kao eksploziju energije koja ujedinjuje    njihovu    zatvorenu    svesnost    sa    totalitetom

spoljašnih zračenja i tada se njihova skupna tačka širi u beskraj poput kovitlaca svetlosti.”

U drugom govoru, osvrnuo se na postupak koji su sačinili novi vidovnjaci a koji može biti koristan prilikom vežbanja rekapitulacije.

Izjavio je: “Jedan od čarobnjačkih zadataka je da stalno ispituju nagoveštaje Duha. U tu svrhu, često koriste knjigu događaja koji su vredni pamćenja, mapu onih dešavanja u kojima je Duh intervenisao u njihovim životima, pritiskajući ih da donose odluke – voljno ili nevoljno.”

Objasnio je kako je prednost ove tehnike u tome što kada pišemo, mi se izdvajamo od stvari i događaja makar i u najmanjoj meri, a to nam omogućava da se fokusuramo na njih sa više objektivnosti.

“Tu se ne radi o opisivanju naših dnevnih rutina već o usmeravanju pažnje na čudne trenutke u kojima se ispoljila namera. To su magični momenti zato što oni stvaraju promene i suočavaju nas licem u lice sa smislom našeg postojanja.”

Uslišavajući molbe, izneo nam je par primera ove vrste događaja.

“Iako su znakovi Duha lična stvar, postoje uobičajeni događaji koji uopšteno obeležavaju ljudski život, ka što su rođenje, izbor zanimanja, vezivanje vaše sudbine sa drugom osobom ili rođenje dece. Takođe tu su bolesti i ozbiljne nesreće zato što one uspostavljaju vezu sa smrću. Za one koji imaju sreću da pronađu provodnika Duha u obliku naguala, to je svakako događaj najvredniji pamćenja.”

“Uplitanja namere su prethodnice, veoma značajna sećanja za ratnika koja mogu biti upotrebljna kao tačke poređenja  u  vezi  toga  gde  započeti  kada  neko  istražuje

događaje vlastite prošlosti. To zahteva brzinu i jasnoću kako bi ih odabrali i sastavili odbacujući lične stvari, a zadržavajući magičnu suštinu. Kada je ovo pravilno obavljeno, onda to postaje ono što novi vidovnjaci nazivaju apstraktni centri opažanja,         matrica namere koju ratnik ima dužnost da rastumači.”