Reci, šta da radim! „Šta da radim, šta se uopšte može uraditi?“ Tako već stolećima glasi tvoje istočno pitanje. Sudbina velikih dostignuća (plod naćina života koji istinu stavlja iznad sigurnosti) jeste da ih prožderu t v o j a velika usta i ponovo kao izmet izbace.

 

Mnogi Veliki hrabri usamljeni ljudi odavno su ti rekli šta da radiš. Njihovim učenjima neprekidno si manipulisao, uništavao ih, razlagao ih na parčiće i uvek sve počinjao sa pogrešne strane. Učinio si da

te mala omaška, a nikada velika istina, vodi u životu, u hrišćanstvu, u učenju o suverenitetu naroda, u nauci o socijalizmu, u svemu, ama baš svemu čega god se dotakneš, Mali čoveče. Pitaš zašto to činiš? Ne verujem da to iskreno pitaš.

 

Krenućeš da ubijaš i razaraš kad čuješ istinu: sve si to učinio i svoju kuću sazidao na pesku jer se ne usuđuješ, jer nisi sposoban da osetiš pravi život u sebi, jer ubijaš i gušiš ljubav u svom detetu pre no što se rodilo; jer ne trpiš slobodan, živ izraz, ne trpiš slobodan i prirodan pokret. Preplašen u dubini svoje duše, pitaš: „Šta će kazati gospodin

Jovanović i komšija Pera?“

 

Ne možeš da podneseš nijedan izraz života, nijednu slobodnu, prirodnu kretnju Ti nemaš hrabrosti da razmišljaš, Mali čoveče, jer

razmišljanje izaziva snažna telesna osećanja, a ti se plašiš svoga tela, Mali čoveče. Mnogi Veliki ljudi su ti dovikivali: Vrati se svojim izvorima! Poslušaj svoj unutrašnji glas, sledi svoja istinska osećanja. Slavi ljubav! Ali ti si bio gluv, jer si izgubio smisao i sluh za takve reči. One odjekuju pustinjskim prostranstvima, a usamljenici koji ih dovikuju nestaju u tvojoj užasnoj pustinjskoj praznini, Mali čoveče.

 

Mogao si da biraš između Ničeovog uzleta do Ubermenscha i Hitlerove degradacije u Untermenscha. Klicao si „hajl!“ i izabrao

Untermenscha.

 

Mogao si da biraš između pravog demokratskog uređenja Lenjinovog i Staljinove diktature. Izabrao si Staljinovu diktaturu.

 

Imao si izbor izmedu Frojdovog objašnjenja suštine tvoje duševne bolesti i njegove teorije kulturnog prilagođavanja. Odabrao si filozofiju one kulture koja je iščezla pod tvojom čizmom, a zanemario

seksualnu teoriju.

 

Mogao si da biraš između Isusove veličanstvene jednostavnosti i Pavlovog celibata za tvoje sveštenike i doživotnog prinudnog braka za sebe.

 

Ti si izabrao celibat i prinudni brak, a zaboravio si Isusovu skromnu majku koja je iz ljubavi rodila svoje dete Hrista.

 

Imao si izbor između Marksovog shvatanja produktivnosti tvoje žive radne snage koja sama stvara vrednost robe i ideje o državi. Zaboravio si živu snagu svoga rada i izabrao državu.

 

U Francuskoj revoluciji mogao si da biraš između surovog Robespjera i velikog Dantona.

 

Izabrao si surovost, a veličinu i dobrotu poslao na giljotinu.

 

Imao si u Nemačkoj izbor između Geringa, Himlera i Libknehta, Landaua, Mizama. Izabrao si Himlera za šefa svoje policije i poubijao svoje velike prijatelje.

 

Imao si izbor između Julijusa Štrajhera i Valtera Ratenaua. Odlučio si da ubiješ Ratenaua.

 

Mogao si da biraš između Loša i Vilsona.

 

Ubio si Vilsona.

 

Imao si izbor - svirepa inkvizicija i Galilejeva istina.

 

Podvrgao si Velikog Galileja na kraju njegovog života poniženju i mučenju do smrti, a danas koristiš njegova otkrića. U XX veku si ponovno do savršenstva doveo inkvizitorske metode.

 

Mogao si da biraš između mogućnosti da razumeš duševne bolesnike ili da primeniš metode elektrošokova. Izabrao si šok-terapiju, kako ne bi morao da se suočiš sa ogromnim razmerama sopstvene bede i kako bi i dalje ostao slep, iako samo otvoreno i bistro oko može da pruži spas.

 

Nedavno si imao izbor između ubojite atomske energije i korisne orgonske energije. Ostajući pri svojoj ograničenosti, izabrao si atomsku energiju.

 

Mogao si da biraš između toga da ti ćelija raka zauvek ostane nepoznanica i mog otkrića njene tajne koje može da spase i koje će spasti milione ljudskih života. Ponavljaš gluposti u svim dnevnim listovima i nemim mukom uništavaš saznanje koje bi moglo da

spase tvoje dete, tvoju ženu, tvoju majku.

 

Podnosiš glad i među milonima umireš od gladi, ali se zajedno sa muslimanima boriš za svetost krave, Mali indijski čoveče. Hodaš u ritama, Mali Italijanu i Mali Slovenu iz Trsta, bez obzira da li si Italijan

ili Sloven. Verovao sam da je Trst luka u koju pristaju brodovi iz celog sveta!

 

Vešaš Hitlerove sledbenike nakon što su poubijali milione ljudi. Gde si bio i šta si mislio pre nego što su ti milioni poubijani? Zar ti nisu dovoljne desetine leševa da bi razmišljao na pravi način? Da li se u tebi probudi čovečnost tek kada vidiš milione mrtvih?

 

Svaka i najmanja tvoja niskost i ljigavština otkriva ogromnu bedu čoveka-zveri. Kažeš: „Nemoj to tako tragično da primaš! Zašto se osećaš odgovornim za svekoliko zlo?”

 

Tako govoreći sudiš sam sebi. Kada bi, Mali čoveče iz milionskih gomila, snosio bar delić sopstvene odgovornosti, svet bi drugačije izgledao. A tvoji veliki prijatelji ne bi umirali zbog tvoje majušnosti.

 

Zbog toga je tvoja kuća još na pesku. Krov ti se stropoštava na glavu, ali tebi ostaje tvoja „proleterska" ili „nacionalna čast“. Pod ti se ruši

pod nogama i ti propadaš, ali padajući uzvikuješ „Hajl, moj veliki Fireru, živela nemačka, ruska, jevrejska čast!“ U kući ti puca vodovodna cev i dete ti se davi u vodi, ali ti si i dalje za „disciplinu i

red“, kojima, prutom, učiš svoje dete. Kroz zidove tvoje sobe duva i zavija vetar, žena ti sa zapaljenjem pluća leži u krevetu, ali ti, Mali čoveče, smatraš da je ono što čini suštinu tvoga bića besmislica „jevrejske fantazije“.

 

Ti hitaš meni i pitaš: „Dragi, dobri, veliki doktore!

 

Šta da učinim? Kuća mi se ruši sa svih strana, vetar fijuče kroz pukotine zidova, dete mi je obolelo, žena mi je očajna, a i sam sam bolestan.

 

Šta da radim, može li se išta učiniti?“ „Sagradi svoju kuću na granitnoj steni. Stena je tvoja priroda koju kinjiš, ubijaš telesnu ljubav svoga deteta, ljubavni san svoje žene, svoj vlastiti životni san i sve to činiš od svoje šesnaeste godine. Zameni svoje iluzije za delić istine. Oteraj do đavola svoje političare i svoje diplomate! Uzmi svoju sudbinu u

svoje šake i sagradi kuću svog života na steni.

 

Zaboravi svog suseda i oslušni ono što je duboko u tebi! Biće ti zahvalan i sam sused. Kaži kolegama iz svoje profesije u celom svetu da si spreman da radiš samo za život, a ne više za smrt. Umesto da

hitaš kako bi gledao pogubljenje i vešanje svojih dželata i da vičeš hajl, hajl, donesi zakon o zaštiti Ijudskih života i dobara. Takav zakon će biti deo granitne stene u temelju tvoje kuće. Zaštiti ljubav svoje male dece od nasrtaja pohotnih, nezadovoljenih žena i muškaraca. Proganjaj brbljivu staru usedelicu, stavi je na stub srama, ili je,

umesto mladih koji žude za ljubavlju, oteraj u popravni dom! Odustani od želje da svog izrabljivača prevaziđeš u izrabljivanju kad ti se pruži prilika da na poslu rukovodiš i upravljaš.

 

Odbaci svoj smoking i svoj fini šešir i ne dozvoli više da moraš da tražiš dozvolu da bi zagrlio svoju ženu. Poveži se sa sličnima sebi u svim zemljama jer i oni su kao ti i u dobru i u zlu. Pusti da tvoje dete raste kako ga je stvorila priroda (ili ,,Bog“). Ne pokušavaj da popravljaš prirodu. Nauči se da je shvatiš i štitiš. Kreni u čitaonicu umesto na Marakanu, kreni u daleke zemlje umesto na Kalemegdan. A, pre svega, RAZMIŠLJAJ NA PRAVI NAČIN, imaj poverenja u svoj unutarnji glas koji te tiho opominje. Tvoj život je u tvojim rukama, nemoj ga poveravati nikome drugom, a najmanje vođama koje si izabrao. POSTANI ONO ŠTO JESI! To su ti već rekli mnogi Veliki ljudi!

 

„Čujete li vi ovog reakcionarnog malograđanskog individualistu?! Samo ga slušajte! On ne poznaje neumitni tok istorije koji će ga odvesti na smetlište.

 

Upoznaj samoga sebe, kaže taj! Kakvog li buržoaskog naklapanja! Revolucionarni proletarijat svih zemalja sa svojim voljenim vođom na čelu, ocem svih naroda, svih Rusa, svih Prusa, svih Veleslovena i svih Panslovena oslobodiće narod!

 

Dole individualista i anarhista!" 80;

 

Živeli očevi svih naroda i Slovena, Mali čoveče!

 

Živeli, živeli... Hajl! Slušaj sad, Mali čoveče!

 

Proričem ti lošu budućnost:

 

Ti preuzimaš vlast na Zemlji, znaš već to i drhtiš zbog toga. U budućim stolećima ti ćeš ubijati svoje prijatelje, a svoje vođe svih naroda, proletera, Prusa i Rusa ćeš slaviti kao svoje gospodare i vladare. Iz dana u dan, iz noći u noć, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec i iz godine u godinu, decenijama i stolećima ti ćeš jednog gospodara uzdizati nad drugim, nećeš čuti plač svoje novorođenčadi, jecaje

mladića i devojaka, žudnje tvojih žena i muževa, ili, ako ih i čuješ, smatraćeš to buržoaskim individualizmom. Stolećima ćeš, kažem ti, prolivati krv tamo gde treba zaštititi život, verovaćeš da se sloboda stiče uz pomoć dželata... i uvek ćeš se iznova obreti u glibu. Stolećima ćeš slediti hvalisavce, upijaćeš njihove laskave reči, bićeš slep i gluv kad čuješ zov ŽIVOTA, TVOG života. Plašiš se života, Mali čoveče, na smrt se plašiš! Besno ćeš ga ubijati, verujući da gradiš „socijalizam", ili ,,državu“, ili „nacionalnu čast“, ili „ugovor o povećanju plata", ili „čast Božju". Jedno samo nećeš znati ili nećeš hteti da znaš: da svu svoju bedu sam stvaraš i to iz sata u sat, iz dana u dan, bez prestanka; da ne razumeš svoju decu, da im lomiš kičmu pre nego što su se odvažila da se usprave; da kradeš Ijubav; da si pohlepan na novac i željan vlasti; da držiš psa kako bi i ti bio „gospodar“.

 

Stolećima ćeš grešiti i lutati sve dok ti i tebi slični ne pomrete masovnom smrću opšte društvene bede - sve dok užas tvoje egzistencije ne upali u tebi prvi slabašan zračak svetlosti da  

pogledaš u sebe.

 

A onda ćeš, postepeno i oprezno pipajući oko sebe, naučiti da tražiš i da nalaziš, i da shvataš i poštuješ i ceniš svog prijatelja, čoveka ljubavi, rada i znanja. Tada ćeš uvideti da je čitaonica važnija za tvoj život od Bojiš se života fudbalske utakmice, šetnja po šumi i razmišljanje bolji nego paradiranje, shvatićeš koliko je bolje lečiti

nego ubijati, koliko bolje imati sopstvenu nego nacionalnu svest i koliko je skromnost bolja od zapenušenih usta punih patriotskih parola...

 

Veruješ da cilj opravdava sredstva, pa i ona niska i podmukla. Ali ja ti kažem: Imati cilj ujedno je i put kojim ga postižeš. Svaki korak koji učiniš danas predstavlja tvoj život sutra. Veliki ciljevi se ne mogu

postići niskim sredstvima. Pokazao si to u svakom socijalnom prevratu. Niskost ili nečovečnost puta ka cilju čine te niskim i nečovečnim, a cilj nedostižnim.

 

,,AIi, kako da stignem do svog cilja hrišćanske ljubavi, socijalizma, američke demokratije?" čujem kako pitaš. Tvoja hrišćanska ljubav i tvoj socijalizam i tvoja američka demokratija jesu ono što činiš

svakodnevno, ono na šta misliš iz sata u sat, način kako grliš svog životnog saputnika i kako doživljavaš svoje dete, kako gledaš na svoj rad kao SVOJU DRUŠTVENU ODGOVORNOST, kako izbegavaš da postaneš onakav kakav je tvoj mrski tlačitelj života.

 

Ali, Mali čoveče, ti zloupotrebljavaš slobode koje ti daje demokratski ustav da bi ga srušio, umesto da ga svakoga dana ugrađuješ u temelje svoga života.

 

Video sam te kako kao nemački izbeglica zloupotrebljavaš švedsko gostoprimstvo. Tada si bio tek budući firer svih tlačitelja ove naše planete. Zar se ne sećaš osnivanja švedske institucije „Smorgasbord"? Kako da ne! Znaš ti na šta mislim!

 

Nemoj da si kratkog pamćenja! Olakšaću ti: Šveđani su uveli galantnu naviku da stolove svojih trpezarija prepune probranim jelima i da gostu prepuste koliko će jesti. Taj običaj ti je bio stran i nov. Nisi shvatio da se može imati poverenje u pristojnost ljudi. Pričao si mi sa zluradošću da namerno ceo dan nisi jeo ništa kako bi naveče na brodu ili u restoranu sa besplatnog švedskog stola mogao da jedeš koliko god možeš da natrpaš u sebe...