Reči i povišavanje svesti

Rajh  je  1949.  godine  promeni o  ime  terapije  koju  je radio ; dotadašnj e im e  karaktero-analitičk a  vegetotera - pija  promeni o  je  u  orgonsk u  terapiju .  Orgon  je   im e koje  je  dao   osnovnoj   kosmičkoj   energiji.   Ta   promen a se  desila  u  isto  vrem e  kad a   je   počeo   da   veruj e   da reči  mog u  biti  izostavljene  iz  terapijsko g  procesa,   poš­ to se direktni m  rado m  na  energetskim  procesima  tela mogu  izazvati  značajna  poboljšanja.

U prvo j glavi sa m  govorio  o  tom e  da  je  Rajh  mogao da   pomogn e   pacijentima   da    razviju    refleks    orgazma u toku vrlo  kratko g   vremensko g  perioda,  ah  da   se  to nije  održavalo  u   period u   posle   završavanj a   terapije. Pod stresom svakodnevno g života problemi se ponovo pojavljuju, te pacijent gub i sposobnost  da  se  pred a  svo­ me telu. Ali. šta tačno znači „prorađivanj e nečijih prob ­ lema" ? Olako  koristim o  te  reči  ne  objašnjavajući  nji­ hove  dimenzije.

Analitički  rečeno,  proble m  je  prorađe n   kad a   osoba zna šta, kak o i zašto. U čem u je problem ? Tehnik a psihoanalize  ima  za  cilj  da  odgovori   na   ta   pitanja . Zašto onda nij e  efikasnija?  Odgovor  je  da  postoji  i četvrti faktor, ekonomsk i  ili  energetski.  Rajh  je  po ­ kazao da ukoliko ima promen a u  seksualno m  funkcio- nisanju  pacijenta,   ili   u   njegovoj   energetskoj   ekonomi ­ ji — to  jest,  ukoliko  ima  više  energij e  nego  što  je otpušta   —   pacijent   ne   doživljava   značajno   poboljšanje.

Nije  dovoljno  znati.  Svi  znamo  ljude  koji  nešto  znaju  o  „šta,  kako  i  zašto "  svojih  problema ,   ali   koji   ne mogu da promene ništa u svome emocionalnom reagovanju.  Tak o  je  mnogo   knjiga   napisan o   o   psihologiji da je obilje informacija o problemim a ličnosti svima dostupno .  Takv e  knjige  retk o  pomažu   čoveku   d a   pro ­ rad i svoje probleme , čak i kad a nud e komplentn u in­ formaciju o „šta, kak o i zašto". Razlog je da je znanj e funkcija svesti glavom  koja ne prodir e nužn o do svesti telom i ne utič e  na  nju.  Naravno ,  ona  može  uticati  na svest  telom.   To   se   dešavalo   u   rani m   godinam a   psiho-

analize pr e  nego  što  su  ljudi  postali  psihološki  prefi- njeni. Tad a kad a je pacijent  kroz  interpretacij u  snova saznao  da  ima  incestuozne  želje  za   svojom   majkom, bio   je   uznemire n   i   fizički   pokrenu t    ti m    saznanjem. To ga  je  pogađalo  i  na  to  je  reagovao  čitavim  svojim bićem. To  je  bio efikasan  uvid. Dana s  pacijenti  olako govore  o  mržnji  prem a  majci  i  o  tom e  kak o   ih   je majk a  odbacila,  bez  jaki h   emocija   ili   energetskog naboja.

Uprav o je ta situacija pričanja o osećanjima, a ne doživljavanje na licu mesta, na,vela  Rajha  da  razvije tehnik u karaktern e analize a zatim tehnik u razbijanja karakterno g oklopa. A mi se još uve k pecamo na  mis ­ teriju reči, ka o da sam o  izgovaranje  menja  stvari.  Mis­ lim da to  čak  ide  i  dalje.  Često  koristimo  reči  da  bis­ mo osujetili promene . Osećamo se bezbedno sve dok možemo da pričam o o nečemu,  je r  pričanje  smanjuj e potreb u  da  osećamo   i   da   reagujemo .   Reči   su   supsti - tu t  za  akciju,  povremen o   vrlo   potreba n   i   vredan ,   ali su u  drugoj  prilici  preprek a  životu  tela.  A  kad a  se  re ­ či koriste kao supstitu t za osećanja, one  sažimaju  i umanjuj u   život.

Kad a  se  oslanjamo  na  reči  uvek  postoji   opasnost   da one neć e  izraziti  istinu.  Ljudi  namern o  lažu.  Ali,  ne može se lagati  na  telesnom  nivou,  pošto  izveštačenost izdaje  maskiran a  osećanja.  U  terapiji  ne  srećem   često ljud e koji lažu, mad a se i to dešava. Ali, postoji samo ­ obmanjivanje  —  kad a  čovek   govori  nešt o   što   misli   da je  tačno,  ali  se  to  ne  slaže  sa  istinom  njegovog   tela. Ljudi  često  kaž u   „dobr o   se   osećam",   a   čak   i   letimič­ ni m  pogledom  se  vidi  da  su  umorni ,   tužni  ili   utučeni. T o  n e  mor a  biti  namern o  laganje ;  često  j e   t o   fasada koju ljudi stvaraj u recima više da bi ubedili sebe nego druge .

Ko bi se usudio da tvrd i da  veruj e  svakoj  reči  koju ljudi  izgovore?  Takv a   osoba   bi   zasigurno   bila   naivn a ili  budalasta .  Svaki   terapeu t   sumnj a   u   pacijentove   re ­ či sve dok ne zađ e  iza  fasade  ili  odbran a  koje  je  paci­ jen t nesvesno podigao  proti v  samootkrivanja.  Razum ­ ljivo  je,  prem a  tome,   zašto   je   Raj h   pokušava o   da  do ­ pr e iza reči i  da  radi  na  pacijentovim  problemim a  samo na  telesnom  ili  energetsko m  nivou.  Zašto  onda  nije uspeo? Zbog toga što su  reči,  bez  obzira  na  nepouz­ danost,   ipak   neophodn e   za   ljudsko   funkcionisanje.

Reči su veliko skladište  iskustva.  On e  služe  toj  funk­ ciji  na  kulturalno m  nivou,  u  pričam a   koje   smo   ispri­ čali  i  u  knjigam a  koje  smo  čitali.  Istorija   se  ne   čuva sam o recima—im a artefakat a koje  otkrivam o  ili  ostata ­ ka iz prošlosti —  ali  proučavanj e  istorije  bez  pribe - gavanj e pisani m i izgovorenim recima bio bi cilj koji prevazilazi  ljudske  moći.

Reči  služe  istoj  funkciji  i  pojedincu  i  društvu .   Ži­ votn a  istorija  jedn e  osobe  je  u  njenom  telu,   ali   je svesna  istorija  njenog  života  u  recima.  Ak o  nem a  se- ćanja na nek e doživljaje, neć e  imat i  ni  reči  da  ih  opiše. Ak o postoje sećanja, to će se prevesti  u  reči  koje  će zamisliti,  izgovarati  ili   pisati.   U   svako m   slučaju   kad a se sećanja jedno m preved u u  reči,  one  dobijaju  ob­ jektivn u  realnost,  a   jo š   više   kad a   se   reći   izgovore. Dok sa m bio na terapiji video sa m predstav u lica  moje majk e koj a m e ljutito gleda, je r sam j e uznemiri o  pla ­ kanje m i reka o sa m  glasno :  „Sto  se  ljutiš  na  mene ? Plačem sam o zato što želim da  bude š  sa  mnom" .  Do - živeo sa m osećanje  ka o  da  sa m  dete ,  ali  sa m  govorio recima odraslog. Izgovorivši to, postao sam svesta n ose­ ćanja  bola  i  šoka  zbog  njen e  reakcije.  Znajući  to,   mo ­ gu  razumet i  zašto  sa m  kasnije  u  životu  reagovao  slič­ nim osećanjima  šoka  i  bola  kad a  sam  se  sretao  sa takvom   reakcijom   dok    sa m    pokušava o    da    posegnem za  nekim .

Izgovarajući,  objektivizirao  sa m  to   iskustvo   i   za   se­ be i za onoga  ko  me  je  slušao,  Rajha.  On  je  takođ e razume o  mo j  doživljaj  i   saosećao  je   sa   mnom .   Njego­ vo  saosećanje  je  to  učinilo  jo š   stvarnijim ,   je r   čak   i kad a   bih   ja   zaboravio,   on   bi   se   moga o   sećati.

To je sam o jeda n  primer .  U  tok u  terapij e  čovek  ot­ kriv a i povezuje mnog e zaboravljen e doživljaje koji su skriveni delovi samstva . Ponovn o proživljavanje na te - lesnom  nivo u  stvar a  osećanje  ubeđenost i  koje  se   ne može  na  drugi  način  postići.  Ali,  pričanje   drugim a   o tom e daje im osećaj realnosti koje sam o reči mog u da ponude .  To  se  pripada   delu  samstv a  ili  tela  uključenog u taj doživljaj, poboljšavajući njegovo  integrisanje  u ličnosti.

Osećanja  i  doživljavanja  su  važni,   je r   su   reči   bez njih prazne . Ali, sam o  doživljavanje  nije  dovoljno.  Co ­ vek treb a da govori o doživljavanju više  puta .  da  pro ­ nikn e sve nijanse i značenja  i  da  ih  učini  objektivno stvarni m   u   svojoj    svesti.   Ak o   to   radi,   ne   mor a   da

proživljava taj doživljaj ponovo i ponovo da  bi  ga  na ­ pravi o  efikasnim  agento m  promene .  U   ovom   slučaju reči  izazivaju  osećanja  i  postaju   odgovarajući   supsti - tut  za  akciju.

Veruje m  da  je  govor  veoma  važan  u  procesu   tera ­ pije  i  dopušta m  da  se  otprilike  pola   celokupnog   vre ­ men a proved e u pričanju . Nekad a  se  čitave  seanse  pos­ vet e  diskutovanj u  o   ponašanj u   i   stavovima   i   traganj u za njihovom vezom sa iskustvim a iz prošlosti. A svaki govor  uve k  prat i  ra d  n a  telu.  Ponekad ,  međutim ,  ose­ ćam  da  se  diskusija  ponavlja   i   da   ne   vodi   nikuda . Kad a se to  desi,,  radim o  vežbe  koje  su  napravljen e  ta ­ ko  da  omoguće  doživljavanje  onoga  o  čemu   se   govo­ rilo.

Čitalac  koji  zna  da  ja  stalno  naglašava m  direktn u vezu izmeđ u realnosti i tel a može biti  iznenađe n  i  zbu ­ njen  sada  kad a  govori m  o  realnosti  reči.   Ta   zbunje ­ nost j e neizbežna ukoliko zaboravim o činjenicu d a mo ­ dera n čovek im a dvojn u svest, ka o što sa m istaka o u prethodno m  odeljku.  Reči  nemaj u  isti  smisa o   nepos ­ redn e realnosti ka o što im a telesni doživljaj;  njihova realnost je u osećanjima koja se izražavaju i izazivaju. Prem a  tome,  reči  rnogu   biti   nestvarn e  kad a   su   potpu ­ no nepovezane sa osećanjima. Ali za mnog e ljude, po ­ sebno za decu, reči mog u imat i moćniji  uticaj  od  uda ­ raca.

Nisu deca jedin a koju reči mog u dubok o da povrede . Mislim da  smo  svi  svesni  te  činjenice.  Osoba  široke svesti brižljivo bir a reči kad a kritik u je  ili  iznosi  nega ­ tiva n stav , da ne  bi  povredil a  samopoštovanj e  drug e osobe.

Kao što mog u nekoga, da povrede , reči mog u imat i i veoma pozitivan efekat. Reči pohval e znače dubok o priznavanje. Jedn a j e stva r osećati  d a  s u  vaši  napor i uočeni,  a  drug a  čuti  priznanj e  izraženo   recima.   Cak   i kad a čovek oseća da  je  voljen,  uzbudljivo  je,  oboga- ćujuće   i   prijatn o   kad a   čuje   da   mu   drug a   osoba   kaže

„volim   te" .   Mogu   d a   navede m   mnog o   takvi h   primera .

„Lep  si".  „Dra g si mi" .  I  slično.

Mogu  samo  da  pretpostavlja m   zašto   reči   imaj u   tak ­ vu  moć.  Osećanja  su   subjektivna :  reči,  međutim ,  ima ­ ju objektiva n  kvalitet.  On e  su  va n  osobe  da  bi   se mogle  čuti  ili  videti.  On e  takođ e  traju .  Svi  mi   znam o da   nije   lako   izbrisati   efekat   izgovorenih   reči.   Jedno m

izgovorene, reči  izgleda  da  traju.  Nek e  mog u  odzva­ njati kroz večnost. Reči Patrik a  Henri  ja  (Patrick  Hen ­ ry) „Daj mi slobodu, ili me ubij " jo š opstaju  ka o  spo­ meni k ljudskog duha , iak o je sećanje na čoveka  i  na situaciju  iščilelo.  Šekspirov e   reči   imaj u   sličan   besmr ­ ta n  kvalitet.

Pošto su reči skladište iskustva, on e takođ e služe da ukalup e i oblikuju buduć a  iskustva.  Kad a  majk a  kaže kćerki „Muškarci su sebični. Ne  veru j  im",  ona  prv o prenosi kćerki svoje iskustvo, a,  zati m  strukturir a  kćer- kin a  buduć a  iskustva  sa  muškarcima .  Prosto   rečeno, bilo da se kaže  „Muškarci  su  sebični"  ili  „Muškarcim a ne treb a verovati", efekat je isti. To je ono  što  zovemo škola  života.  Cilj  škole  je  da  prethodn a  iskustv a   pre ­ nese detet u  uglavno m u formi reči,  i  da  toko m  istog procesa strukturir a detetov e buduć e odnose u životu u skladu  sa  tim  iskustvom.

Ne mog u ulaziti u pitanj e valjanosti ili nedostatak a stvoreni h u toku procesa školovanja dece.  U  sadašnjoj kultur i je  bilo  neophodn o  da  se  razvije  institucija  ško­ le. U svako m školskom program u je važno da li je komuniciran o iskustvo tačn o opaženo i iskren o  pre ­ neseno. Izvesno je da u  podučavanj u  istorije  iskrivlja­ vanja  nis u  retkost.

Bavimo se moći koju reči  imaju  da  bi  formiral i  is­ kustvo.  Zamislite  dete  kom e  roditelji  govore :  „Uvek nešto  pogrešiš".  To  det e  će  celog   života   u   izvesnoj mer i  patit i  od  osećanja   da   ono   nikad a   ne   može   ništa da  urad i  kak o  valja.   To   osećanje   nekompetentnost i   će se održati  bez  obzira  na  to  koliko  se  dobro  ono  snalazi u životu. Reči su se utisnut e u detinji mozak i njihovo brisanje se  ne postiže lako.

U  mnogi m  slučajevima  na  kojim a   sa m   radi o   našao sa m nek e podatk e o utiskivanju , često  negativno g  ka ­ raktera .  Jedn a  pacijentkinj a  m i  j e  pričala  d a  joj  j e majk a  uvek  govorila :  „Nijedan   muškara c   t e   neć e   hte - ti" , i te reči su ibile ka o čini bačen e na nju. Evo i drugo g primera . Pacijent m i j e rekao :  „Ne  mogu  imat i  pri ­ jatelje.  Očekujem  i   hoću   previše   od   njih".   Zna o   sa m da  je  to  tačno  u  njegovom  slučaju,   ali   nisa m   znao zažto je on, znajući to, ostajao upora n u postavljanju nerazumni h  zahteva .  Otkri o  j e  d a  j e   njegova   majk a bila  prem a  njem u   neprijatelj   n a  mnog o   načina.   Ond a sa m   ga   pitao :    „Da   li   je   previše   tražiti    majk u   koja

nije   neprijateljska? "   O n   j e   odma h   odgovorio :   „Da,   t o j e previše". Kad a sa m  pitao :  „Zašto?",  reka o  j e  d a  o n nije  moga o  imat i  takv u  majku .  Naglasio  sa m  d a  s e moje    pitanje    odnosilo   na    traženje    a    ne    na    dobijanje.

„Da  li  je   previš e   da   se   traži   tak o   nešto? "   Odgovorio je :   „Ne   za   druge ;   ali   men i   je   bilo   teško".   A   onda :

„Moja   majk a   j e   uve k   govorila   d a   previše   tražim" .

Dete   nikad a    n e    traž i    „previše".    On o    traž i    šta želi.  „Previše "  je   procen a   odraslog,   koja   služi   tom e da učini da se det e  oseća  krivi m  samo  zato  što  nešt o hoće.  Posledica  krivice  je  da   osoba   traži   previše,   tak o da može biti odbačena. Odbacivanje podržava njegovu krivicu  i  zatvar a  kru g  u  koji  je zarobljen.

Snazi reči se možem o suprotstavit i  jedin o  drugi m recima. Nove reči moraj u zvučati  istinito,  moraj u  za­ zvoniti   u  pacijentu  da   bi  ga   oslobodile   spona   reči.   To j e  ono  što  radim o  kad a  prorađujem o  problem ,  anali ­ tički  objašnjavajući  njihovo  šta,  kak o  i  zašto.  Taj  pro ­ ces vodi onome što analitiča r zove uvid, a što se može definisati    ka o    „uočavanje   poremećaja    u    utiskivanju" .

Ne tvrdi m da sam a analiza i  uvid  menjaj u  ličnost. Postoji  drug i  značajan  faktor,  energetski,  sa  kojim   se mor a radit i  na  energetsko m  nivou.  On o  za  šta  se  za­ lažem  jeste  da  se  promen a  u   ličnosti   može   održati   sa ­ m o ukoliko j e ka o rezulta t prorađivanj a problem a pos ­ tignut o  dovoljno  uvida.

Brzo  „lečenje"  koje  je   Rajh   mogao   da   postigne  mo ­ že se nazvat i magično m transformacijom ili transcen ­ dentalni m doživljajem. To se dešavalo  pacijentu  zbog onoga što je Rajh bio i onoga što je radio .  Radio  sa m slične „mađije " s a pacijentima, ali zna m d a  takv e  pro ­ men e nisu postojane. Onak o kak o promen a nastaj e pod jedni m  uslovima,  tak o  može  nestat i  pod  drugim .   Kad a se jedno m izgubi, pacijent više  ne zna pu t do svoga oslobođenog stanja. Potrebn a m u j e  mapa ,  ka o  što  j e Konvej u (Conway) bila potrebn a kad a j e traga o z a San ­ gri-La.

Jeda n   od   ciljeva   analize   jeste   da    stvori    tu   map u u   pacijentovo m   umu .   To   je   map a   reči,    napravljen a od  sećanja,  i  prem a  tom e  predstavlja   kompletn u   isto­ riju života te osobe. Kad a se sve to složi ka o mozaik, konačn o ima neko g smisla  i  čovek  vidi  sebe,  svoje mesto, ka o što zna i „zašto"  svoga  karaktera .  Rezultat toga  je  povećavanje  svesti   o  sebi,  svom e  životu  i  sve -

tu.   Kroz   terapij u   sa   pacijentim a    radi m    naizmenično na proširivanj u svesti na telesno m nivou i povećavanj u svesti  n a  verbalno m  nivou.

Jedn a  moja  pacijentkinja  je  to  sažeto  izrazila.   Rekla je :  „Ako  n e  verbalizuješ   osećanja,   n a   kraj u   n e   ispad­ ne sasvim  dobro,  a  ovo  je  poslednji  kamenči ć  u  mo ­ zaiku.  Sviđalo  na m  se  to  ili  ne,  tačn o  je  da   to   pos ­ tavlja   sliku".   Odma h   sa m   razumeo .   Tak o   je,   i   u   zlu i u  dobr u  reči  postavljaju  sliku.  Išao  bih  dalje  i  reka o da  reči  postavljaju  sliku  u  naše m  um u   o   svetu   oko nas. Bez toga smo izgubljeni, što je jeda n razlog zašto shizofrenik    jeste    izgubljen.    On    nem a    potpun u    sliku o  svetu  ili  sebi,   već   sam o   razdvojene   fragment e   koje ne može da složi. Ak o je slika  prividn o  kompletn a  ali netačn a zbog iluzija, imam o neurotsk u situaciju.  Kak o terapij a  napreduje ,  dobijam o  sve   jasnij u   i   tačniju   sli­ ku  o  tom e  kaka v  je  bio  život  te  osobe   i    ko   je   ta osoba  sada.   Terapija   nije   gotova   dok   se   ne   upotpun i ta slika. Ali, mora m ponov o da kaže m da  je  ta  slika verbalna , ne vizuelna. Kroz prav e reči vidimo i znam o sebe.   Prem a   tome,  njim a   možemo   sebe  izraziti.

Korišćenje  pravi h  reči  je  energetsk a  funkcija  zbog toga što je to funkcija  svesti. To je svest da  reči  (ili rečenice)  tačno  odražavaj u  osećanja,  da  ideje  odgova­ raju sentimentima . Kad a su reči i osećanja povezani, energetsk o proticanje koje nastaj e povećava stanj e  uz ­ buđenj a u telu i umu , povećavajući nivo svesti i oštreći fokus. Ali,  uspostavljanje  kontakt a  nije  svesna  opera ­ cija.  Ulažemo  svesta n  napo r   d a   nađem o   prav e   reči koje  će  izražavati  naš a   osećanja  —  svaki   pisac  to  rad i

—      ali sam o  slaganje  međ u  njim a  se  dešava  spontano . Prav e  reči  skliznu   n a   svoje   prav o   mesto,   nekad a   sas ­ vi m neočekivano, kad a sm o otvoren i za osećanja, i do ­ puštam o  i m  d a  protiču .  Veruje m   d a   j e   energetski   na ­ boj  poveza n  sa  osećanjem  uzbuđenj a  i  da   aktivir a neuron e  mozga  koji  su  povezani  sa  formacijom   reči. Kad a  ti  neuron i  odreaguju   na   smisao   osećanja,   deša­ va se odgovarajuće slaganje i ima  se  utisak  da  se  upa ­ lila  sijalica  u  glavi.

Poneka d ljudi koriste reči koje nis u povezane sa osećanjima.  U  to m  slučaju  za  te  osobe  kažem o  da  go ­ vor e reči  koje  i m  prv e  padn u  n a  pamet .  Taj  izraz  ta ­ kođ e može značiti da reči nis u povezane sa realnošću situacije.   Zainteresova n    sa m    za   izražavanje   sebe,   je r

je to izraz tela i označava svest o dinamsko m procesu sadržano m u verbalnoj komunikaciji. To  postaje  jasnije kad a  te  izraze  uporedim o   sa   njima   suprotni m   izrazi­ ma  „Govori  iz  srca",  ili  „Reči  mu  idu  direktn o  iz  sr­ ca".   Govorenje   iz   srca   se   manifestuje   kroz   ton   glasa i korišćenje reči koje prosto i direktn o izražavaju  ose­ ćanja onoga  koji  govori.  Kad a  osoba  govori  iz  srca. odma h smo impresioniran i njeni m integriteto m i  in­ tegriteto m  njenih  stavova.

Kad a reči dolaze sam o iz glave, nedostaje im  ta jed ­ nostavnost i neposrednost. On e su ili tehničke ili in­ telektualn e i odražavaju sabesednikov u primarn u zao­ kupljenost  idejom,   a   ne   osećanjima.   Ne   kritikuje m taka v  način  govora  kad a  to  odgovara  situaciji.  Ali,  čak i u  takvo j  situaciji,  mnogi  dobri  govornici  unose  jezik tela i osećanja u svoj govor. Oni to rad e jer ne  mogu potpun o   da   razdvoje   svoje   misli   od    osećanja.

Razdvajanja misli i osećanja vodi sterilnom intelek- tualizmu koji  neki  ljudi  brkaj u  sa  erudicijom.  Bez  ob ­ zira  na   to  šta  ta  osoba   kaže,  to   zvuči  neuzbuđujuć e   i n e vodi nikuda .  Nedavn o  sa m  n a  televiziji  prati o  raz ­ govor izmeđ u Viljema Baklija  (William  Buckley  Jr.) mlađeg i Malkolma, Mageridža (Malcolm Muggeridge). Kontras t  govora  te  dvojice  je  bio   zapanjujući.   Mage - ridž je izražavao svoje ideje prosti m jezikom, sa  ose­ ćanjima. S drug e strane , Bakli je koristio reči koje  se obično  nalaze  u   filozofskim   raspravama .   Mageridž   je bio   zanimljiv,   Bakli   dosadan,   i   ta   razlika   se   videla   i u njihovim telima. Mageridž, stariji  čovek,  imao  je  jas ­ ne, sjajne oči i živahn e  pokrete .  Bakli  je  bio  krut , uzdržan,  a  oči su  mu izgledale isprano .

Reči  su  jezik  ega  isto  onak o  ka o  što  su   pokret i  je ­ zik  tela.  Ego  psihologija  se,  prem a  tome,   bavi   recima koje  čovek  koristi.  Nijedno  ozbiljno  proučavanj e   ljud ­ ske ličnosti  ne  može  zanemarit i važnost  ega i njegove psihologije,  ali  se  takođ e   ne  mož e  ograničiti   na   sam o taj aspek t ličnosti. Ego nije ličnost i ne funkcioniše ne ­ zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana  intelektual - nost predstavljaj u gubita k integritet a ličnosti. Ego psi­ hologija  nije  u  stanj u  da  prevaziđ e  taj  problem ,   je r njen a isključiva usmerenos t  na ego produžav a tu  diso- cijaciju. Treb a problemim a pristupit i sa stran e tela i osećanja  da  bi  se  ustanovio  proces  lečenja.  Ali,  taj proces   mor a   biti   svestan   činjenice   da   je   jednostran .

Sam o   se   kroz   reči   konflikt   može   dovesti   do   glave i razrešiti. Koristim reč „glava" u bukvalno m  smislu gornjeg  dela  tela.  Svi  organizmi  se   kreću   kroz   život prv o glavom,  kao  što  i  dolaze  u  život  prv o  glavom. Glava sa  ego  funkcijama  je  ka o  vr h  strele.  Zamislite strelu  bez   vrh a  i  imaćet e  sliku  tela  sa  osećanjima,  ali bez  glave  koja  prevodi  osećanja  u  delotvorn u   akciju. Ali, ne zaboravim o da je  vr h  strele  bez  držalje  ili  ego bez tela samo ostatak onoga što   je   nekad a  bilo  snaga života.