REAKCIJA I ODGOVOR:

SPOSOBNOST DA IZBEGNETE UDARCE

ne uradite, javice se osecaj krivice. Zelim da vas podsetima da rec

,odgovornost" nema to znacenje. Podelite rec na- odgovor-nostM

i dobicete potpuno novo znacenje, koje ce vas odvesti u drugom pravcu. Odgovornost nije teret. Nije obaveza; to nije nesto sto mo­ rate da uradite uprkos sebi.

Odgovornost prosto znaCi spontan odgovor. U kakvoj god situ­ aciji da se nadete, radosno odgovorite na nju, celim svojim bicem, svom svojom snagom. A takav odgovor ne samo dace promeniti si­ tuaciju, vee ce promeniti i vas.

Treba da zapamtite dve reci: jedna  je  ,reakcija", a druga je

,odgovornost". VeCina ljudi reaguje, ne odgovara. Reakcija dola­ zi iz secanja, iz proslih iskustava, iz znanja; uvek je neupotrebljiva u novim situacijama. A postojanje je uvek sveze. Dakle, ako postu­ pate u skladu sa prosloscu, to je reakcija. A ta reakcija nece prome­ niti situaciju, nece promeniti vas, ivi cete biti potpuni promasaj.

Odgovor se dogada iz trenutka u trenutak. Nema veze sa seca­ njem, ali ima veze sa vasom paznjom. Jasno vidite situaciju; proCi­ sceni ste, tihi, smireni. Iz ove smirenosti vi delate spontano. To nije reakcija, to je akcija. Nikada ranije to niste radili, ali njena lepota lezi u tome sto odgovara datoj situaciji, i sto ce vas radovati da zna­ te da ste sposobni da budete spontani.

Malo je radosti u zivotu koje su jace od spontanosti. Spontanost

znaCi biti u datom trenutku; spontanost znaCi da postupak proizila­ zi iz paznje, a ne iz starih uslovljavanja. Ti dani su prosli   ti uslovi, te koncepcije  su apsolutno  neispravne.

Ne morate da naucite odgovor; niko ne mora tome da vas nau­

Ci; on proizilazi iz vase tisine, vase smirenosti, proizilazi sam iz se­ be. Mnogi vasi postupci nisu akcije, zato sto dolaze iz secanja- oni su re-akcije. Autentican  postupak potice iz vase svesti.

Ja sam odgovor-an, a ne odgovoran. Delacu iz ljubavi, a ne zbog nekakvog osecaja duznosti ili obaveze. Takode cu delati u trenutku, necu se vezivati za pamcenje, zato sto je secanje uvek cleo proslosti a iskustvo je uvek novo - oni se nikada ne preklapaju.

Rec ,,odgovornost" se koristi na pogre5an naCin. Imate utisak kao da je teret. Morate nesto da uradite, to je vasa obaveza; ako to

8       Response-ability (engl.) - odgovor-sposobnost, sposoban da odgovori; igra rci:'ima (prim. prcv.)

Prva stvar koju zelim da razumete je da ,odgovornost" nije jed­ na rec; podelite je na dve: odgovor i -nost. To menja celu sliku.

Pobunjenik se odrice proslosti.  On nece ponoviri  proslost; on

svetu donosi nesto novo. Pustinjaci koji su pobegli od sveta i od drustva pobegli su od stvarnosti. Oni su se odrekli odgovornosti, ali nisu razumeli da su se odricanjem odgovornosti odrekli i slobode. U tome je kompleksnost zivota: sloboda i odgovornost odlaze za­ jedno, ili ostaju zajedno.

Sto vise volite slobodu, vise cete biti spremni da prihvatite odgovor­

nost. Ali izvan sveta, izvan drustva, nema prilike da budete odgovorni. Treba zapamtiti i da sve sto nauCimo, nauCimo kroz odgovornost.

Mozete posrupati na dva naCina: jedan  je reakcija, drugi je odgo­

vor. Reakcija potice od vaseg prethodnog uslovljavanja; ona je me­ hanicka. Odgovor se javlja u sadasnjosti, i potice iz svesti; on dolazi spontano. Sposobnost da odgovorite je jedan od najvaznijih uslova razvoja. Ne ispunjavate nikakvu naredbu, zapovest, naprosto pratite svoju svest. Ponasate se kao ogledalo, odrazavate siruaciju i odgova­ rate na nju- ne po secanju, po uzoru na prosla iskustva iz slicnih situ­ acija; ne ponavljate postupke iz proslosti; vasi postupci su svezi, novi, trenutni. Niti je situacija stara, niti je vas odgovor stari- i jedno

i drugo je  novo. Ova sposobnost je  jedan  od kvaliteta pobunjenika.

OdricuCi se sveta, bezeCi u sumu ili planinu, vi samo bezite od prilike da nauCite. U pe6ni na Himalajima necete imati nikakvu od­ govornost, ali zapamtite, bez odgovornosti se ne mozete razvijati; vasa svest ce zavrsiti u corsokaku. Da bi se razvijala, ona mora da se susretne, suoCi i prihvati izazov odgovornosti.

Pustinjaci su kukavice; oni nisu pobunjenici, mada se do sada

smatralo da imaju pobunjenicki duh. Nemaju ga, oni su prosto ku­ kavice. Ne mogu da se nose sa zivotom. Oni su znali svoje slabosti, i mislili su da hi bilo bolje da pobegnu, jer tako nikada ne bi morali da se suoce sa svojim slabostima, nikada ne bi upoznali izazov. Ali kako mislite da se razvijate bez izazova?

Da li je to sto Vi nazivate ,odgovor-nost" slicno Isusovoj izjavi da ako vas neko

•   udari, okrenite mu drugi obraz?

Necu Yam reCi da ,odgovor-nost" znaCi da treba da okrenete i drugi obraz ako Vas neko udari, ne. Mogu da kazem samo jednu stvar: neka trenutak odluCi. Nekada cete mozda morati da okrenete drugi obraz. Nekada cete mozda morati da udarite tu osobu jace nego sto je ona Vas. Ponekad cete mozda morati da osamarite tu osobu po oba obraza, ali za tone postoji vee spreman odgovor. To ce zavisiti od Vas, od te osobe, od situacije.

Sarno postupite svesno, i sta god da onda uradite bice isprav­ no. Jane delim postupke na ispravne i pogresne. Po meni je nivo vase svesnosti odlucujuc. Ako mozete svesno da odgovorite, ka­ kav god raj odgovor bio, tvrdim da je ispravan. Ako iskljuCite svest i odreagujete, onda sve sto uradite - moze to biti i okretanje dru­ gog obraza- pogresno je. Primecujete li da sam upotrebio dve raz­ liCite reCi? Uz svesno sam koristio rec ,odgovor"; uz nesvesno­ rec  ,reakcija".

Odgovor dolazi iz vas. Reakcija dolazi od druge osobe. Ona vas je udarila. Ona vlada situacijom, vi ste samo marioneta. Vi reaguje­ te. Njena reakcija je odlucujuca, i zato sto je ona nesto uradila, vi morate da odreagujete. To je nesvesno ponasanje. Zato je ponasa­ nje nesvesne osobe tako lako podlozno manipulaciji. Vi se nasmeje­ te, ona ce se nasmejati. Naljutite se, i on ce se naljutiti.

Zbog toga !judi, kao sto je Dejl Karnegi, mogu da pisu knjige na temu kako pridobiti prijatelje i uticajne !jude. Sve sto treba da znate je samo reakcija.

Sam Karnegi je opisao sledecu situaciju. Radio je kao agent osi­ guranja, a u tom gradu je zivela jedna bogata zena, najbogatija u gradu, udovica, koja je bila protiv osiguranja i osiguravajuCih age­ nata; toliko je bila protiv toga, da niko kod nje nije mogao da zaka­ ze sastanak - jos na vratima bi bili odbijeni. Njeno naredenje cuvarima je bilo ,Izbaci ih!" Nije bilo sanse da neko dode do nje.

Kada se Dejl Karnegi prikljucio kompaniji, svi agenti su mu rekli: ,Ti pise$ knjigu o osvajanju prijatelja i uticaju  na !jude. Ako uspes da prodas osiguranje ovoj gospodi, smatracemo da imas ndto pametno da kazd; inace ce sve to izgledati neozbilj­ no." I uspeo je da osigura zenu. Kako je to uradio? Jednostav­ nom  metodom.

Rano ujutru je otisao do zenine kuce. Ona je bila u basti. StojeCi sa druge strane ograde, rekao je: ,Nikada nisam video tako lepo cvece."

,Zanimate se za ruze ?" pitala ga je gospoda.

,Kako ste znali?", rekao je Dejl. ,Lud sam za ruzama; to je jedi­ ni cvet koji mi se svida."

Zena je tada rekla: ,Zasto stojite napolju?  Udite,  pokazacu Yam svoje ruze. I ja sam luda za ruzama, a nigde necete videti tako vel ike cvetove ruza kao one koje sam uzgajila u svojoj basti." Tako je usao. Onda su prosetali njenom velikom bastom, koja je puna divnih ruza, za koje je on imao samo reCi hvale. Zena je bila toliko odusevljena, da mu je rekla: ,Delujete kao inteligentan covek, i ze­ lda bih da Yam postavim jedno pitanje. Sta mislite o osiguranju?" Agenti osiguranja su je stalno maltretirali i pokusavali da je posete ali su bivali izbaceni.

On je rekao: ,Za to cu morati da se vratim drugi put, jer moram da razmislim o tome i malo ispitam stvar. Nikoga ne savetujem ako nisam siguran." Zen a je rekla: ,Tako je. Vi ste prvi koji ne zeli da me posavetuje. To je siguran znak da je covek budala: previse zeli da savetuje druge."

,Ne, moracu da ispitam celu stvar. Mozda ce mi trebati nekoli­

ko dana", rekao je Dejl. A tokom tih nekoliko dana je zastajao po­ red ograde svako jutro.

Zena mu je rekla: ,Nema potrebe da stojite napolju. Rekla sam

posluzi da su moja vrata za Vas otvorena u bilo koje doba dana. Kad god zelite da udete u bastu, uCinite to. Ako zelite da udete u kucu, mozete ito. To je i Vasa kuca, nemojte se stideti." Nakon nekoliko dana je otisao k njoj sa svim formularima, dokumentima i svim sto je potrebno. Rekao joj je: ,Ispitao sam celu stvar. Morao sam cak i da postanem agent osiguranja, da bih ispitao apsolutno sve detalje, da bih ispitao stvar iznutra, jer drugaCije ne mozete mnogo znati. Sada sam potpuno siguran da je to prava stvar za Vas."

Na ovaj naCin funkcionise celo covecanstvo, reagujuCi. Uradite nesto za sta znate da bi druga nesvesna osoba odreagovala. A veo­ ma retko ce osiguravajuCi agent sresti osvescenu osobu. Osvescena osoba, kao prvo, nece imati sta da osigura. Dejl Karnegi ne bi uspeo

samo kod osvescene osobe, zato sto ona ne bi reagovala vee bi od­ govorila. A odgovor ne mozete predvideti.

Osvescen covek je  nepredvidiv zato sto nikada ne reaguje. Ne mozete unapred znati sta   uraditi. Svaki trenutak je  nesto novo. On je mozda postupio na odredeni nacin u odredenom trenutku. Sledeceg trenutka mozda nece postupiti isto, zato sto se u sledecem trenutku sve menja. Svaki trenutak u zivotu se stalno menja; on je kao reka koja tece; nista nije staticno sem vaseg stanja nesvesnosti i njegovih reakcija.

Neosvdceni !judi su predvidivi.  Sa njima lako mozete izaCi na kraj. Mozete ih naterati da rade ida kazu sve sto hocete, cak i stvari koje nikada nisu zeleli da urade ili kazu, bas zato sto reaguju.

Ali osvescena osoba, koja je istinski religiozna, samo ce odgova­ rati. Nju ne dr:lite u saci; nju ne mozete poremetiti, ne mozete je na­ terati da uradi ndto. Iz nje necete izvuCi nijednu jedinu recenicu. Ona ce u uraditi samo ono za sta misli -a to potice iz svesti da je u datom trenutku odgovarajuce.

Kako ja razumcm, neosvdccna osoba rcaguje, dok je mudra osoba u stanju da

•    samo posmatra svoje emocije koje se pojavljuju, radije nego da mehanicki postupi u skladu sa njima. Sta cemo onda sa spontanoscu? Da li je spontanost isto sto i posmatranje?

Kada ste naucili kako da posmatrate, da budete potpuno tihi, da se ne pomerate, kad vas nista ne moze poremetiti, kada naucite ka­ ko samo da sedite, ito tiho, ne radeCi nista, onda ce se ostvariti Zen izreka, koja kaze da prolece dolazi i trava raste sama od sebe. Za­ pamtite da trava raste!

Akcija ne nestaje, trava raste sama od sebe. To sto posmatrate ne znaCi da ste postali neaktivni; akcija se desava u varna, iako vise nema onoga koji radi. Onaj koji radi je nestao, ali se radnja nasta­ vlja. A kada nema onoga koji radi, tada je radnja spontana; drugaCi­ je ne moze biti. Onaj koji radi ne dozvoljava spontanost.

Kada kazem onaj koji radi, mislim na ego, a ego znaCi proslost. Kada delate, to je uvek u vezi sa prosloseu, jer polazite od iskustva koje ste stekli, polazite od zakljucaka do kojih ste dosli u proslosti. Kako onda mo:lete biti spontani? Proslost je ta koja dominira, i zbog nje vi ne moiete cak ni da vidite sadasnjost. Vi vidite samo proslost, toliko vam je ona zamaglila pogled, da je nemoguee nesto videti. Vi ne mozete da vidite! Vi ste maltene potpuno slepi- slepi zbog te magle, zbog zakljucaka iz proslosti, zbog znanja koje imate. Ucena osoba ne vidi ama bas nista. Zato sto u svojim postupcima polazi od znanja, ne moze da vidi o cemu se radi. Ona prosto funk­ cionise mehanicki. Ona je nesto nauCila i to je postalo vee spreman mehanizam, i u svom delanju osoba od njega polazi.

Ali zivot ne mora da se uklopi sa vasim zakljuccima. Zato zivot deluje zbunjujuee za ucenu osobu. Ona ima vee spremne odgovore, sve je nastrebala. Ali zivot nikada ne postavlja isto pitanje dva puta; zato ucena osoba ostaje uvek kratkog rukava.

Covek, svakako, treba da zna kako da sedi u tisini. To ne znaci da mora da sedi u tisini zauvek. Tone znaCi da treba da postanete neaktivni; naprotiv, samo iz tisine proizilazi pravi odgovor, prava akcija. Ako niste tihi, ako ne znate kako da sedite u tisini meditira­ juCi, sta god da radite bice reakcija, a ne akcija. Vi eete reagovati.

Neko vas uvredi, pritisne dugme, i vi odreagujete. Naljutite se, napadnete ga- ito zovete akcijom? To nije akcija, vee reakcija. Ta druga osoba je manipulator, a vi ste izmanipulisani. Ta osoba je pri­ tisnula dugme i vi ste proradili kao masina. Kao sto se svetlo pojavi ili nestane kada pritisnete prekidac, to ]judi rade varna; ukljucuju vas i iskljucuju. Neko dode, Iaska vam, podigne vam ego, i vise ose­ eate divno; a onda neko dode i povredi vam ego, a vi splasnete. Vi ne gospodarite sobom. Bilo ko moze da vas uvredi i rastuzi, razbe­ sni, iziritira, iznervira, natera da postanete nasilni, da poludite. Bilo ko moze da vas hvali i da uCini da se oseeate kao da ste na vrhu, da ste najbolji, da Aleksandar Veliki nije nista u poredenju sa varna.

Vise ponasate u skladu sa manipulacijama drugih ljudi. To nije prava akcija.

Buda je prolazio kroz jedno selo iljudi su mu prilazili i vredali ga. Koristili su sve moguee psovke kojih mozete da se setite. Buda je

zastao, saslusao ih pazljivo iu tisini, i rekao: ,Hvala sto ste dosli, ali ja sam u zurbi. Treba da stignem do sledeceg sela, Ijudi me tamo ce­ kaju. Danas ne mogu da vam posvetim vise vremena, ali eu moCi su­ tra u povratku. Ponovo mozete da se okupite, iako je ostalo jos ndto sto ste zeieli da mi kazete a niste stigli, moCi eete sutra. Ali me danas, molim vas, izvinite."

Ljudi nisu mogli da veruju svojim usima ovog coveka nista nijc dotaklo, nista ga nije uznemiriio. Jedan od njih ga je pitao: ,Pa zar nas niste culi? Mi smo vas vredali, a vi niste cak ni odgovorili!"

Buda je odgovorio: ,Ako ste zeleli odgovor, onda ste dosli pre­ kasno. Trebalo je da dodete pre deset godina, onda bih vam odgo­ vorio. Ali za ovih deset godina sam nauCio da ne budem podlozan manipulaciji. Vise nisam rob, sam sebi sam gospodar. Delam u skla­ du sa sobom, a ne u skladu sa nekim drugim. Postupam u skladu sa svojim unutrasnjim potrebama. Ne mozete me prisiliti da uradim bi­ lo sta. To je u redu: zeleli ste dame izvredate. lzvredali ste me! Neka vas to zadovolji. Svoj posao ste savrseno uradili. Ali sto se mene tice, nisam se uvredio, a sve dok je tako, vase uvrede su besmislene."

Kada vas neko uvredi, vi morate biti prijemnik, morate prihva­ titi to sto je receno; tek onda mozete reagovati. Ali ako ne prihvati­ te, ako ste na odstojanju, ddite distancu, ostanete hladnokrvni, sta ta osoba moze da uradi?

Buda je rekao: ,Neko moze da baci upaljenu baklju u reku. Ona ee goreti dok ne dode do vode. Onda kada padne u vodu, vatra ee se ugasiti; voda ju je ugasila. Ja sam postao reka. Vi mi dobacujete uvrede. One su vatra kada ih dobacujete, ali kada stignu do mene, do moje hladnoee, vatra se ugasi. Uvrede me ne povreduju. Vi baca­ te trnje, koje kada padne na moju tisinu postaje cvece. Moji postup­ ci poticu od moje unutrasnje prirode."

To je spontanost. Osoba je svesna, razume, dela. Onaj ko nije svestan - ko radi mehanicki, kao robot - reaguje.

Vi eete reCi: ,Neosvdcen covek reaguje, dok mudar covek po­ smatra." Nije da vi samo posmatrate; posmatranje je jedan aspekt vaseg bica. Mudra osoba ne dela bez posmatranja, ali nemojte ovo pogrdno da razumete. Vasa inteligencija se izostrava samo kada delate. A kada delate od trenutka do trenutka, i to potice od svesti

 

i usredsredenosti, inteligencija vam se poboljsava. PoCinjete da si­ jate, da blistate. Ali to dolazi kao posledica dve stvari: posmatra­ nja i akcije koja proizilazi iz  tog posmatranja. Ako iz  vaseg posmatranja ne proistekne akcija, poCinili ste samoubistvo. Po­ smatranje treba da vas odvede do akcije, nove akcije. Da doda no­ vi kvalitet akciji.

Dok posmatrate, sasvim ste mimi i tihi; sagledali ste situaciju, i na osnovu toga odgovarate. Osvescen covek odgovara, on je ,od­ govoran"          bukvalno! On odgovara, ne reaguje. Njegova akcija po­ tice iz njegove svesti, ne iz vase manipulacije; u tome je razlika.

Dakle,  nema  sumnje  u  kompatibilnost  izmedu  posmatranja  i spontanosti. Posmatranje je  pocetak  spontanosti; spontanost je  is­ punjenje  posmatranja.

Razuman covek dela, Cini izuzetne stvari, dela do kraja, ali dela u trenutku, svesno. Oprezan urn, urn koji meditira, funkcionise kao ogledalo. Ono ne zaddava impresiju; ostaje potpuno prazno, uvek prazno. Tako da, sta god da se nalazi ispred ogledala, on pokaze njegov odraz. Ako vi stanete ispred ogledala, pokazace vas odraz. Ako se sklonite, nemojte da kazete da vas je ogledalo izdalo. Ogle­ dalo je samo ogledalo. Kada vas nema, ono ne pokazuje vas odraz; ono vise nema obavezu da pokazuje vas odraz. Sada se neko drugi ogleda u njemu, i ono pokazuje odraz nekog drugog. Ako nema ni­ koga, nema Ciji odraz da pokaze. Uvek je iskreno prema zivotu.

UCite sedeCi u tisini postanite ogledalo. Tisina vasu svest pre­ tvara u ogledalo, itada vi delate od trenutka do trenutka.  Odraza­ vate zivot. Ne nosite u glavi album pun starih slika. Tada  vam pogled postaje bistar i nevin, jasnije vidite, imate neku viziju, i niste neiskreni  prema zivotu.

Ovo je iskren naCin zivota.