Razvoj bioenergetike

Ljudi me često pitaju : „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori  na  to  pitanje  jeste  da  se  nastav i   sa   istorij- skim  prikazivanje m  razvoja  bioenergetike.

Pošto sam  1952.  godine  —  godinu  dan a  nako n  po ­ vratk a  iz  Evrope  —  završio  stažiranje,  shvatio   sam  da su   se   odigrale   brojn e   promen e   u   Rajhovi m   stavovim a i stavovim a njegovih sledbenika. Entuzijazam  i  uzbuđe ­ nje  koji  su  bili  tako  očigledni  u  periodu  od   1945.   do 1947. godine zamenjeni su osećanjima proganjanj a i utučenosti. Rajh je prestao da radi bilo kakv u terapiju, preselio se u Rendžli, u državi Mejn, gd e se posvetio orgonskoj   fizici.    Naziv    „terapija    karaktern e    analize "

napušten a je u korist  naziva  „orgonska  terapija" .  Rezul­ tat toga bilo je  gubljenje  interesovanja  za  umetnos t analize  karakter a  i  veće  naglašavanj e  primen e   orgon - ske  energije korišćenjem  akumulatora .

Osećanje proganjanj a je proizašlo delimično iz  kritič­ kog stava medicinskih i naučni h udruženja prem a Raj ­ hovim idejama , delo m i z otvoreno g  neprijateljstva  mno ­ gih  psihoanalitičara,  od  kojih   su  neki   jasn o   pokazivali da žele da mu dođ u glave, i treć e zbog anksioznosti  u Rajhu i njegovim sledbenicima.  Osećanje  utučenosti poticalo j e o d neuspeh a eksperiment a koji j e Rajh pre - duzeo u  laboratoriji u Mejnu, koji  se  ticao interakcije orgonske  energije  i  radioaktivnosti .   Eksperimen t   je imao negativa n efekat ; Rajh i njegov asistent  su  se razboleli i moral i d a napust e  laboratoriju  n a  nek o  vre ­ me.  Sem  toga,  gubljenje  vere  u  relativno  brz u  i  efi­ kasnu terapiju neuroz a doprinelo je raspoloženju obes- hrabrenosti .

Ja  nisa m  delio  ta  osećanja.  Moja   petogodišnja   izola­ cija  od  Rajha  i   njegovih   stremljenja   omogućila   mi   je da  zadržim   oduševljenje   i   entuzijazam   raniji h   godina. A medicinsko obrazovanje, i moje  iskustvo  na  stažu, ubedili  su  me  više  nego  ikad a  u  valjanost   Rajhovi h ideja  uopšte.   Stoga   sa m   bio   nevoljan   da   se  identifiku - je m  sa  grupo m  orgonskih  terapeut a   —  a  ta  nevoljnost se  jo š  više   povećavala   kak o   sam   postajao   svesta n   da su  Rajhovi  sledbenici  razvili  skoro   fanatično   obožava­ nje  njega  i  njegovog   rada .   Smatran o   je   drskim ,   ak o ne i jeretičkim, dovesti u pitanj e bilo koji od njegovih stavova,  ili  menjati  njegove  pojmove  u   svetlu   sopstve - nog iskustva. Bilo m i j e jasn o d a taka v sta v guši svaki originalan  i  kreativa n  rad.  Takv a  razmišljanja  su   uti­ cala  na  to  da  sačuva m  nezavisan  položaj.

Dok  sa m  bio  u  to m  duševno m  raspoloženju   razgovor sa  drugi m   rajhovski m   terapeutom ,   dr   Peletijerom   koji je bio va n oficijelnog kruga , otvorio mi je oči za mo ­ gućnost menjanj a i proširivanja Raj hove tehničk e pro ­ cedure. U tok u čitavog mog rad a sa Rajhom on je na ­ glašavao da vilica treb a da visi opušteno , u stav u pre ­ puštanj a ili predavana j  telu.  Godinama ,  dok  sa m  radi o kao rajhovski  terapeut ,  takođ e  sam  naglašavao  taj  po ­ ložaj. U razgovoru, dokto r Lui Peletijer (Louis  G.  Pelle - tier) je pomenu o da je u  rad u  sa  svojim  pacijentima primetio da je pomagal o kad a su  isturali  vilicu  ka o  u prkosu.   Pokrećući   to   agresivno   izražavanje,   oslobađale

su se nek e tenzije u zgrčenim mišićima vilice.  Naravno , shvatio  sa m  da  je  to  efikasno  ak o  se  primen i  na   oba način a  i  iznenadno  sa m  se   osetio   slobodnim   da   sum ­ nja m  i  da   menja m   ono   što   je   Rajh   radio.   Ispostavilo se da su ob a  položaja  uspešnija  kad a  se  korist e  na smenu. Pokretanj e i ohrabrivanj e pacijentove agresije olakšava njegovo prepuštanj e i  predavanj e  nežnim seksualni m osećanjima. S drug e  strane,  kad a  nek o  kre ­ ne od stava prepuštanja , obično završava osećanjem ispoljavanja tug e i besa zbog bola i frustracija koje doživljava  u svom  telu.

Tokom 1953. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom  (John  C.  Pierrakos),  koji   je   uprav o   tad a bio  završio  psihijatrijski  specijalistički   staž   u   bolnici Kin g Kantri . Doktor Pijerako s  je  bio  na  rajhovskoj terapiji i  bio  je  Rajhov  sledbenik.  U  to  vrem e  mi  smo još  uvek  sebe  smatral i  rajhovskim  terapeutima,,  mad a više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih  lekara .  Tokom   te   godine   pridruži o   na m   se dr Vilijem Voling (William  B. Walling), čije je obrazo ­ vanje bilo slično Pijerakosovom. Njih dvojica  su  bili  u istom razred u u medicinskoj školi. Prv i rezultat tog ud ­ ruživanja bio je progra m kliničkih   seminar a  na   kojima smo  prikazivali  naš e  pacijente  u  cilju   traganj a   za dubljim  razumevanje m  njihovih  problema,  a   u   isto vrem e  obučavanje  drugi h  terapeut a  o   pojmovim a   pris­ tup a  telu.  Godine   1956.   formalno   je   osnovan   Institu t za   bioenergetsk u   analizu   sa   ovim   ciljevima.

U međuvremen u je Rajh imao  problem a  sa  zakonom . Ka o d a j e opravdal a njegovo osećanje d a j e proganjan , Uprav a  za  namirnic e  i  lekov e   (FDA)   donela   je   sud ­ sku  odluk u  o  zabrani  prodavanj a  i  rasturanj a   orgon - skih akumulatora , je r tak o nešto ka o  što  j e  orgonska energija ne postoji te je, prem a  tome,  prodaja  akumu ­ latora šarlatanstvo . Rajh je odbio da ospori  ili  da  bran i takv u akciju, tvrdeći d a naučn e  teorije  n e  mogu  bit! predme t sudskog  razmatranja .  FD A  j e  dobila  parnicu . Rajh u su  savetovali  da  ignoriše  presud u  i  njegov  pre ­ kršaj  su  agenti  FD A  ubrz o  otkrili.  Rajh u   je   suđen a zbog nepoštovanja  suda ;  osuđen  je  i  izrečena  mu  je kazna od dv e godine zatvora . Umr o je u zatvoru u Luizburgu  novembr a  1957. godine.

Tragedija Rajhove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen proti v svoje volje. Međutim , šta je sa osobom  koja  se  iskreno  zalaže  za  svoj   lični  spas?  Ak o

se  pod  „spasom"  podrazumev a  oslobođenje  od   inhibi- cija i ograničenja nastali h  toko m  odrastanja,  ne  mogu tvrditi  da  sa m  taj  stepe n   dostigao.   Bez   obzira   na   to što sa m uspešno završio rajhovsk u terapiju,  bio  sam svestan toga da još uve k u mom e telu ima  mnog o  mi ­ šićne tenzije koja me  sprečav a  da  doživim  radost  za kojom  sa m  čeznuo.  Osećao   sam   nje n   ograničavajući uticaj na moju ličnost. Zeleo sa m  još  bogatije  i  potpu ­ nije  seksualno  doživljavanje  —  doživljavanje  za   koje sam  znao  da je  moguće.

Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju . Međutim,  nisa m  moga o  otići  natra g  kod  Rajha,   a   ni ­ sam  imao  poverenja  u  drug e  rajhovske  terapeute .   Bio sam  ubeđe n  da  to  mor a  da  bud e   pristu p   telu   i   tak o sam  izabrao  da  sa  svojim  kolegom  Džonom   Pijerako ­ som  preduzme m  zajednički  poduhva t  pošto  sa m  bio stariji i po godinam a i  po  iskustvu .  Iz  tog  zajedničkog rad a n a mo m telu  osmišljena j e bioenergetika. Osnovne vežbe  koje  smo  koristili  isprobali   smo   i   testirali   prv o na meni, tak o da sa m iz  sopstvenog  iskustva  znao  kak o one deluju i šta se njima može  postići.  Od  tada,  toko m svih ovih  godina,  uve o  sa m  kao  praks u  da  na  sebi proba m sve ono što traži m da  pacijent  uradi ,  je r  ne verujem da iko ima prav a da  traži  od  drugo g  da  urad i ono što nije sprema n da traži od sebe. Nasupro t tome, verujem  da  niko  ne  može  uradit i   za   drugo g   nešto   što nije  u  stanju  da  urad i  za  sebe.

Moja terapij a sa Pijerakoso m  trajala je skoro  tri  go­ dine. Imala je potpun o drugačiji kvalitet od onoga  sa Rajhom. Bilo je manj e  doživljavanja  koja  su  me  spon­ tano pokretala , što sa m ranije opisao. To je bilo tak o uglavnom zato što sa m ja usmerava o  rad ,  ali  takođ e  i zato što je ra d bio  više  usmere n  na  oslobađanje  mišić­ nih  napetosti  nego  na  predavanj e   seksualnim   osećanji­ ma . Bio sam svestan da  želim  da  isproba m  više  stvari. Hteo sa m da to nek o preuzm e i urad i za mene . Poku - šavanje i kontrolisanje su aspekti  mog  neurotsko g  ka ­ rakter a  i  men i  je  bilo  lako  da  se  predam .  To  sa m mogao da radi m sa Rajhom zbog poštovanja prem a njegovom  znanj u  i  autoritetu ,  ali,  moje  predavanj e   je bilo ograničeno sam o na taj odnos. Konflikt je razrešen kompromisom .  U  prvoj  polovini  seanse  radi o  sa m  na sebi, opisujući svoje  telesne  senzacije  Pijerakosu.  U drugoj    polovini   on   je   kopao   po   stegnuti m   mišićima

svojim   snažnim   toplim   rukama ,   meseći   i   relaksirajući ih da  bi  se  pojavilo  strujanje .

Radeći  na  sebi,   razvio  sam   osnovne  položaje  i  vež- be   koje   su   dana s   standardn e   u   bioenergetici.   Osećao sa m  da  treb a   da   bude m  više   „u   svojim  nogama" ,   tako da  sa m   radije  počinjao   u  stojećem   položaju   nego  u  le- žećem,   koji   je  Rajh   koristio.   Raširio   bih   noge,   stopala okrenu o  na  unutra ,  savio  kolena  i  napravi o  luk  leđima, pokušavajući   da   mobilišem   donju   polovinu   tela.   Držao bi h  taj  položaj  nekoliko  minuta ,  osećajući  kak o  utiče  da se   osećam   bliže   podlozi.   To  je    imalo    dodatn i            efekat, dublje   disanje  stomakom .   Pošt o  je   taj   položaj   izazivao pritisak  u  donjem  delu  leđa,  promeni o  sam  položaj  savi­ jajući  se  napre d  i  lagan o  dodirujući  pod  vrhovim a  prs ­ tiju,   držeći   kolena   mal o   savijena.   Tad a   se   osećanje   u mojim   nogam a   povećalo   i   one   su   počele   da   vibriraju.

Te  dv e  prost e  vežbe  su  postale   pojam   „uzemljava- nja " — poja m  specifičan  za  bioenergetiku.  On  se  laga­ no   razvijao  toko m   godina,   kak o   je   postajalo   očigledno d a svim  pacijentim a  nedostaj e  osećanje  d a  i m  noge čvrsto stoje na podlozi. Taj nedostata k je odgovarao njihovom osećanju  da  su  ..visoko  u  oblacima"  i  da  ne ­ maj u kontak t sa realnošću. Uzemljavanje,  ili  uspos­ tavljanje  kontakt a  sa   realnošću,   sa   osnovom   na   kojoj se stoji,  sa  svojim  telo m  i  seksualnošću,  postalo  je  je ­ da n od kamen a temeljaca  bioenergetike.  Pun a  razrad a pojma  uzemljavani a  u  odnosu  na  realnost  i   iluzije predme t su šeste  glave.  U  njoj  su  takođ e  opisane  mno ­ ge   vežbe  koje   se   korist e   za   postizanje   uzemljenja.

Jo š  jedn a  od  novina   koje   smo   otkrili   toko m   toga rad a bilo je korišćenje stolca za  disanje.  Disanje  je suštinsko u bioenergetici, ka o i u rajhovskoj terapiji. Međutim, uve k je bio proble m učiniti da  pacijent  diše dubok o i puno . Jo š je teže učiniti  da  disanje  postan e slobodno i spontano .  Ideja  o  stolcu  za  disanje  je  pro ­ izišla  iz  česte  tendencije   ljudi   da   prav e   luk   leđima prek o  naslona  stolice  ukoliko  dugo  sede   za   stolom   i žele  da  se  protegn u  i  dišu.   Ja  lično   sam   ima o   navik u da to činim  dok  sam  radio  sa  pacijentima.  Sedenje  u fotelji je  smanjivalo  moje  disanje  i  imao  sam  običaj  da se izvijam unaza d i proteže m da bi mi  disanje  postalo ponovo dublje. Prv i stolac koji smo koristili  bile  su kuhinjsk e   merdevin e   visoke   oko   60   cm,    prek o    kojih

32

sam čvrsto obmotava o ćebe 7 . Ležanje leđim a na stolcu imalo je  efekat  stimulisanja   disanja  kod  svih  pacije­ nata,  a  da  nije  bilo  potrebn o  raditi  vežbe  disanja.   Ja sam lično koristio stolac toko m svoje terapij e sa Pije - rakosom i nastavio  sa m  do  dana s  da  ga  redovn o  ko ­ ristim.

Tokom drugo g perioda terapij e postigao sa m bitno različite rezultate. Uspostavio sa m kontak t  sa  svojom tugom i besom više nego što  sa m  to  ranij e  uspevao, posebno u odnosu na svoju majku .  Oslobađanje  tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. To su bili  trenuc i kada se moje srce otvaral o  i   kad a   sa m  osećao  da  zra ­ čim i blistam. Značajnij e je , međutim , bilo osećanje dobrobiti koje sa m često imao. Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije . Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. Osećao sa m da mad a mog u biti povređen, neću biti slomljen. Takođ e sam izgubio  ira­ cionalni stra h  od  bola.  Shvati o  sa m  da  je  bol  tenzija. Kada sa m  se  prepusti o  bolu  mogao  sa m  razumet i  ten ­ ziju   koja  ga   je   proizvela,   i   to   je   dovelo   do   olakšanja.

Tokom te  terapij e  refleks  orgazma  se  sam o  povre ­ meno javljao. Nisa m bio zabrinu t  zbog  njegovog  od ­ sustva,  je r  sa m  s e  bio  koncentrisa o  n a  mišićnu   nape ­ tost, i taj intenzivni ra d je odvuka o  pažnju  od  prepuš ­ tanja seksualni m osećanjima. Tendencija k a prerano j ejakulaciji  koju  sa m  ima o  istrajala  je  uprko s   očigled­ nom uspeh u terapij e sa Rajhom, kad a  se  uglavno m smanjila, i moja reakcija na klimak s je postala zado­ voljavajuća.   Taj    razvoj   dovodi   do   toga   da   se   shvati d a j e najefikasniji pristu p pacijentovim seksualni m teš ­ koćama, ra d na ličnim problemim a — problemim a koji nužno uključuju seksualn u  krivicu  i  anksioznost.  Foku s na seksualnost, koji je Rajh  uspostavio,  mad a  je  teorij ­ ski valjan, nije doneo rezultat e koji bi se održali pod uslovima  moderno g  života.

Ka o  analitičar,  Raj h  j e  naglašavao  važnost   karakter ­ ne analize. U tretman u  sa  mno m  donekl e  je  zapostavio taj aspekt terapije . To je još više zapostavljeno kad a je terapija  analize  karakter a  postala   orgonska   terapija . Mad a rad analize karakter a zahtev a mnogo vremen a i strpljenja, izgledalo mi je da je on neophoda n za  posti­ zanje  solidnih  rezultata.  Tad a  sa m  odlučio  da  nezavisno

7   Alexande r   Lowen ,   Pleasure   (New   York,   Coward   —   McCann, Inc.,  N.  Y.,  1970).

<                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           33

od   tog a   koliku   važnost   pridajem o    rad u   sa    mišićnim tenzijama,   brižljiva    analiza   uobičajenog   načina   bitisa- nja   jedn e   osobe   i   njenog   ponašanj a   zaslužuju   podjed­ nak u   pažnju.   Napravi o   sa m   intenzivnu   studiju   karak ­ terni h   tipova   i   njihove   psihološke   i   fizičke   dinamike ponašanja.   On a   je   objavljena   1958.   godine   pod   naslo­ vom      The     Physical      Dynamics     of      Character      Structure*. Mada  još  uve k  nepotpu n  ka o  pregled   tipova   karaktera , to  je   osnova   za   sav   ra d   na   karakter u   u   bioenergetici.

Završio sa m svoju terapiju  sa  Pijerakosom  pr e  ne­ koliko  godina  osećajući  se   veom a   dobro   u   vezi   svega što je postignuto. Međutim , ako me neko pit a „Jeste li razrešili  sve  vaše  probleme ,   završili   vaš   razvoj,  ostva­ rili svoj pu n potencijal ka o ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. Postoji  nek a  tačka  do  koje  kad a   čovek   dođ e   ne   oseća više  da  je  neophodno  ili  poželjno  da   nastavlja  terapiju, i tak o je završava. Ak o je  terapij a  bila  uspešna,  osoba oseća  da  je  sposobna  da  preuzm e  potpun u   odgovornost za  sopstveno  bitisanje  i  nastavlja   razvoj.   Nešto  u  mo ­ joj ličnosti je uvek naginjal o ka tom pravcu . Napustit i terapiju nije značilo da ću prestat i  da  radi m  na  svome telu. Nastavio sa m da radi m  bioenergetske  vežbe  i  sa svojim pacijentima u  individualno m  rad u  i  u  grupi . Veruje m da za mnog e pozitivne promen e  koje  su  nas ­ tavile  da  se  dešavaju  u  mojoj  ličnosti  treb a   da  zahva ­ lim  toj  predanost i  svome  telu.  Tim  promenam a  su  u celini prethodil a dubok a razumevanj a sebe sama, razu ­ mevanje  prošlosti  i  tela.

Im a  više  od  trideset  četiri  godin e  kak o  sa m  sreo Rajha i više od trideset dv e kak o  sam  počeo  svoju  tera ­ piju kod njega. Radio sa m sa pacijentima više od  dva ­ deset  seda m  godina.  Rad,  razmišljanje  i  pisanje   o  mo ­ ji m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa ­ cijenata dovelo me  je  do  jedno g  zaključka :  Život  poje­ dinca je život njegovog  tela.  Pošto  živi  organizam  uk ­ ljučuje um , du h i dušu, živeti  potpun o  život  tela  znači biti uman , duhova n i duševan .  Ak o  na m  nedostaj u  ti aspekti  našega  bića  to  je  zato  što  nismo   dovoljno   u naše m telu ili  sa  naši m  telom.  Imam o  odnos  prem a  telu ka o  prem a  instrument u  ili  mašini.   Znam o   da   ćemo imat i  problem a  ak o  se  ovo  desi.  Ali,  isto  se  može  reći

8    Alexande r   Lowen ,   The    Physical    Dynamics    of    Character    Struc­ ture (New York, Grune &  Stratton,  1958).  Štampano  takođe  pod naslovom   The   Language   of   the   Body    (New   York,   Macmillan,    1971).

i za automobil, od koga toliko zavisimo. Mi se nismo identifikovali  sa  naši m  telom ;  u  stvari,  izdali  smo   ga, kao što sam istaka o u prethodno j knjiz R Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje  i  ja  veruje m  da  većina naših  socijainin  problem a  ima  isti  koren.

Bioenergetika j e terapeutsk a tehnik a koj a pomaž e lju ­ dima da uspostave vezu  sa  svojim  telom  i  da  im  po ­ mogne  da  uživaju  u  najvišem   moguće m   stepen u   u životu  tela.  Taj  naglasak  na  telu  uključuje  seksualnost koja je jedn a od njegovih osnovnih funkcija. Ali, on uključuje čak i mnog o  osnovnije  funkcije  disanja,  kre ­ tanja, osećanja i izražavanja sebe.  Osoba  koja  ne  diše duboko smanjuj e život svoga tela. Ak o se ne  kreće slobodno,  sužava  život  tela.  A  ak o   je  njegova  ekspre ­ sija   sputana ,   ograničava   život   svoga   tela.

Istina,   ta   ograničenja   života   ne   namećem o   voljno. Ona se razvijaju  ka o  način  samoodržanj a  u  okolini,  i kultur i  koja  negir a  vrednos t  tela  u   korist   moći,   pres ­ tiža  i  posedovanja.   Ipak,   prihvatam o   ta   ograničenj a naših života propuštajuć i da u njih sumnjamo , i  tak o izdajemo naša tela. U to m  procesu  mi  takođ e  rušim o prirodn u sredin u od koje zavisi dobrobit  naši h  tela. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatk a koji imaju — nedostatk a koji je postao  nji­ hova drug a priroda , deo njihovog uobičajenog  načina života. U stvari, mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim  iznosom  energije i  osećanja.

Cilj bioenergetike  je  da  vrat i  ljude  njihovoj  prvobit ­ noj  prirodi,  što  je  uslov  da  bud u   slobodni,   gracilni   i lepi. Sloboda, gracilnost i lepota  su  prirodn i  atribut i svakog životinjskog organizma. Sloboda je odsustvo unutrašnji h preprek a proticanju osećanja, gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret, dok je lepota manifestacija unutrašnj e harmonij e koju rađ a ov o pro - ticanje.   Oni  označavaju  zdravo  telo  i  takođ e  zdra v  um .

Primarn a  prirod a  svakog  ljudskog   bića   jeste   da   bu­ de otvoren o za život i  ljubav. Biti uzdržan, oklopljen, nepoverljiv,  ograđen ,  jeste  drug a  prirod a  u  našoj   kul ­ turi .  To  su  načini  koje  smo  usvojili  da  bismo   zaštitili sebe od povređivanja , ali kad a taka v sta v postan e ka - rakterološki i strukturira n u ličnosti, prav i mnogo  oz­ biljnije povred e i više obogaljuje nego što je činila prvobitna   pa tnja .

9   Alexander Lowen ,  The  Betrayal  of  the  Body  (New  York,  Mac­ millan,  1967).

Bioenergetika  nastoji  da   pomogn e   ljudima   da   otvo­ re  svoje  srce  prem a  životu  i  ljubavi.  To  nije  cilj   koji se lak o  dostiže.  Src e  je  dobro  zaštićeno  u  svo m  koš­ tano m kavez u i pristu p mu  je   snažn o  branjen,  i  psi­ hološki i fizički. Te odbran e se moraj u razumet i i pro ­ raditi ak o hoćemo da postignemo cilj. Ak o na š cilj nije postignut, rezulta t je tragičan.  Ići  kroz  život  sa  zatvo­ reni m srcem je ka o  putovat i  okeano m  zaključa n  u brodsko m magacinu. Smisao, pustolovina,  uzbuđenj e  i slava  življenja  su  va n  domašaja.

Bioenergetika je pustolovin a  otkrivanj a  sebe.  Razli­ kuje se od sličnih ispitivanja po tom e što pokušav a da ljudsku ličnost razum e kro z razumevanj e tela. Mnoga prethodn a  ispitivanja  bila  su  usmeren a  na  istraživanje uma . Tim ispitivanjem su dobijene mnog e važn e in­ formacije, ali čini mi se da je najvažniji dome n  ličnosti ostao  netaknu t  —  njena  osnova  u   telesnim   procesima. Mi^ spremn o  priznajem o  da  ono  što  se  dešava  u   telu nužn o  utiče  na   um ,   ali   to   nije   novo.   Moje   mišljenje je da  energetski   procesi  tela  određuju  šta  će  se   deša­ vati   u   umu,   isto   kao   što   određuj u   šta   će   se   dešavati u   telu.