RAZGOVORI  S  BOGOM

jedan neuobičajen dijalog

knjiga 1

NEALE  DONALD  WALSCH

www.andjeli-neba.com.hr

 www.angels-heaven.org 

 

Priznanja

Na početku, na kraju i uvek, želim odati priznanje Izvoru svega što je u ovoj knjizi, svega što je život - i što je od života samog.

Drugo, želim zahvaliti mojim spiritualnim učiteljima koji uključuju svece i mudrace svih religija. Treće, jasno mi je da svako od nas može sačiniti listu ljudi koji su dotakli naše živote na

toliko posebnih načina i toliko duboko da je nemoguće klasifikovati ili opisati ih, ljude koji su

delili sa nama svoju mudrost, koji su nam rekli svoju istinu, ispaštali naše pogreške i slabosti u svom bezgraničnom strpljenju, i koji su bili sa nama celim putem, videli u nama najbolje što se moglo videti. Ljude koji su, u svom prihvatanju nas, kao i u odbijanju da prihvate delove nas za  koje su  znali da  nisu  zapravo naš  izbor, prouzrokovali da rastemo, da  nekako postanemo veći.

Koji su na taj način bili uz mene, osim mojih roditelja, jesu Samantha Gorski, Tera-Jenelle Walsch, Wayne Davis, Bryan Walsch, Martha Wright, pokojni Ben Wills, Jr., Roland Chambers, Dan Higgs, C. Berry Carter U, Ellen Moyer, Anne Blackwell, Dawn Dancing Free, Ed Keller, Lyman W. (Bill) Griswold, Elisabeth Kubler-Ross i dragi, dragi Terry Cole- Whittaker.

U ovu grupu želim uključiti moje bivše partnerke koje, poštujući njihovu privatnost, neću imenovati, ali čiji su doprinosi mom životu duboko prepoznati i priznati.

I kako zahvalnost za darove koje sam primio od svih ovih divnih ljudi ispunjava moje srce, posebno sam dirnut misleći na svoju pomoćnicu, suprugu i partnera Nancy Fleming Walsch, ženu izuzetne mudrosti, saosećanja i ljubavi, koja mi je pokazala da moje najuzvišenije misli o ljudskim odnosima ne moraju ostati fantazije, već da mogu postati ostvareni snovi.

Četvrto i poslednje, želim da odam priznanje nekim ljudima koje do sada nisam sreo, ali čiji životi i rad su tako snažno uticali na mene da ne mogu propustiti ovaj trenutak, a da im ne zahvalim iz dubine svog bića za trenutke istančanog zadovoljstva, uvida u ljudsko stanje, i za čisto, jednostavno Lifegefeelkin - osećanje života - (sam sam izmislio tu reč) koje su mi priuštili.

Da li vam je poznato kako je to kada vam neko pruži osećaj, veličanstveni trenutak spoznaje šta je stvarna istina o životu? Za mene su takvi ljudi, većinom, bili kreativni umetnici ili izvo| ači, jer ja iz umetnosti crpim inspiraciju u koju se povlačim u trenucima razmišljanja, i u kojoj nalazim ono što zovemo najlepše iskazanim Bogom.

Isto tako želeo bih da zahvalim... Johnu-u Denver-u, čije su pesme dirnule moju dušu i ispunile je novom nadom o tome šta život može biti; Richard-u Bach-u, čije je pisanje doprlo do mog života kao da je moje sopstveno, opisujući mnoga moja iskustva, Barbri Streisand, čija režija, gluma i muzička obdarenost obuzimaju moje srce iznova i iznova, navodeći ga da oseti šta je istina, ne samo da je spozna; i pokojnom Robert-u Heinlein-u, čija vizionarska literatura je podstakla pitanja i postavila odgovore na načine kojim se niko drugi nije ni usudio prići.

 

Za

ANNE M. WALSCH

Koja me je naučila ne samo da Bog postoji, već je otvorila moj um čudesnoj istini da je Bog moj najbolji prijatelj; i koja je za mene bila mnogo više od majke,

jer je umeni pobudila čežnju i ljubav prema Bogu, i prema svemu što je dobro.

Mama je bila moj prvi susret sa anñelom.

I za

ALEX-a M. WALSCH-a

Koji mi je stalno ponavljao tokom mog života: "Nije to ništa",

"Ne moraš da prihvatiš Ne za odgovor", "Sam stvaraš svoju sopstvenu sreću", i "Ima više toga tamo odakle je to došlo."

Tata je bio moje prvo iskustvo u neustrašivosti.

 

(**)

UVOD

Upravo ste na putu da doživite jedno izuzetno iskustvo. Doživećete razgovor sa Bogom. Da, da. Znam, to nije moguće. Verovatno mislite da to nije moguće. Čovek može govoriti Bogu, naravno, ali ne sa Bogom. Odnosno, Bog neće odgovoriti, zar ne? Bar ne u vidu uobičajenog, svakodnevnog razgovora!

Tako sam i ja razmišljao. Onda mi se desila ova knjiga. I to doslovno. Ovu knjigu nisam ja napisao, ona mi se desila. I dok je budete čitali, desiće se i vama, jer smo mi voñeni ka istini za koju smo spremni.

Moj život bi verovatno bio mnogo lakši da sam sve ovo prećutao. Ali to nije bio razlog zašto mi se to desilo. I bez obzira na neprilike koje mi ova knjiga može doneti (kao što su nazivi bogohulnik, opsenar, hipokrit, jer nisam ove istine proživeo u prošlosti, ili - možda još gore - sveti čovek), ja sada ne mogu zaustaviti proces. Niti želim. Imao sam prilike da odustanem od cele ove stvari, ali to nisam učinio. Odlučio sam da se priklonim svojim instiktima, a ne onome šta će mi većina sveta reći o ovom materijalu.

Ti instikti mi kažu da ova knjiga nije besmislica, preterivanje frustrirane spiritualne mašte, ili jednostavno samoopravdanje čoveka koji traži potvrdu za životne propuste. Oh, razmišljao sam ja o svim ovim stvarima - svakoj od njih. Stoga sam dao ovaj materijal, dok je još bio u vidu rukopisa, nekolicini ljudi da ga pročitaju. Bili su dirnuti. I plakali su. I smejali su se radosti i humoru u njemu. I njihovi životi su se, kako su rekli, promenili. Bili su duboko dirnuti. I bili su osnaženi.

Mnogi su rekli da su bili potpuno promenjeni.

Tada sam znao da je ova knjiga za svakoga i da mora biti objavljena, jer ona predstavlja divan poklon svakome ko iskreno želi odgovore i kome je stvarno stalo do pitanja, svima onima koji su se u potragu za istinom uputili sa čistim srcem, čežnjivom dušom i otvorenim umom. A to smo uglavnom svi mi.

Ova knjiga dotiče većinu pitanja, ako ne i sva, koja smo ikad postavili o životu i ljubavi, svrsi i delovanju, ljudima i odnosima, dobru i zlu, krivici i grehu, oproštaju i spasenju, stazi do Boga i putu do pakla... sve. Ona direktno govori o seksu, moći, novcu, deci, braku, razvodu, životnom pozivu, zdravlju, budućnosti, prošlosti, sadašnjosti... o svemu. Ona istražuje rat i mir, znanje i neznanje, uzimanje i davanje, radost i tugu. Ona sagledava konkretno i apstraktno, vidljivo i nevidljivo, istinu i neistinu.

Moglo bi se reći da je ova knjiga "Poslednja Božja reč o stvarima", mada neki ljudi time mogu biti uznemireni, posebno ako misle da je Bog prestao da govori pre 2000 godina, ili da je, ako je Bog nastavio da komunicira, to činio samo putem svetih ljudi, vračeva, ili nekoga ko je meditirao 30 godina, ili bio dobar 20, ili je bar 10 godina bio polu-pristojan (ja se ne mogu svrstati ni u jednu od ovih kategorija).

Istina je da se Bog obraća svakome. Dobrima i lošima. Svecima i podlacima. I svakako svima nama preostalima. Uzmite sebe za primer. Bog je došao u vaš život na razne načine, i ovo je jedan od njih. Koliko puta ste čuli staro načelo: Kada je učenik spreman, učitelj će se pojaviti? Ova knjiga je naš učitelj.

 

Ubrzo pošto mi se ovaj materijal počeo dešavati, znao sam da razgovaram sa Bogom. Direktno, lično. Neosporivo. I da je Bog odgovarao na moja pitanja u meri u kojoj sam ga mogao razumeti. Odnosno, dobijao sam odgovore na načine i jezikom za koje je Bog znao da ih mogu razumeti. Zbog toga ima dosta govornog stila u tekstu i osvrta na materijale koje sam sakupio iz drugih izvora i prethodnih iskustava u mom životu. Sada znam da je sve što je ikad došlo u moj život došlo od Boga, i da je sada skupljeno i spojeno u veličanstven i potpun odgovor na svako pitanje koje sam ikada imao.

I negde duž puta sam shvatio da je nastala knjiga - knjiga namenjena objavljivanju. Zaista, rečeno mi je, posebno u toku poslednjeg dela razgovora (u februaru 1993. godine), da će, zapravo, nastati tri knjige. I to:

1.  Prva će se odnositi uglavnom na lične teme, usredsreñujući se na životne izazove i prilike pojedinca.

2.  Druga će se odnositi na opštije teme geopolitičkog i metafizičkog života na planeti, i na izazove sa kojima se svet danas suočava.

3.  Treća će se baviti univerzalnim ispašama najvišeg reda, i izazovima i prilikama duše. Ovo je prva od tih knjiga, završena u februaru 1993. godine.

Moram sada reći da sam - čitajući i iznova čitajući mudrost sadržanu ovde - duboko postiñen svojim životom koji je obeležen stalnim greškama i lošim delima, nekim veoma sramotnim ponašanjem, i pojedinim izborima i odlukama koje, sasvim sam siguran, drugi smatraju povredljivim i neoprostivim. Mada se duboko kajem što se to dešavalo kroz tuñi bol, neizrecivo sam zahvalan za sve što sam naučio, i što sam spoznao da još uvek moram učiti, zbog ljudi u mom životu. Svima se izvinjavam zbog sporosti tog učenja. Ipak, Bog me ohrabruje da podarim sebi oproštenje za moje promašaje i da ne živim u strahu i krivici već da uvek pokušavam - i nastavljam pokušavati - živeti uzvišeniju viziju.

Znam da je to ono što Bog želi svima nama.

Neale Donald Walsch Central Point; Oregon

Božić 1994.