7

Život je tako stravičan. I tako zbunjujući. Voleo bih da stvari mogu biti jasnije.

Nema ničeg zastrašujućeg u životu, ukoliko nisi vezan za rezultate.

Misliš ako ništa ne želiš?

Tačno. Biraj, ali ne želi.

To je lako ljudima od kojih niko ne zavisi. Šta ako imaš ženu i decu?

Put hranioca porodice je uvek bio najizazovniji put. Možda zaista najizazovniji. Kao što si istakao, lako je "ne želeti ništa" kada imaš samo sebe. Prirodno je da, kada imaš druge koje voliš, želiš samo najbolje za njih.

Teško je kada ne možeš da im pružiš sve što želiš da imaju. Lep dom, pristojnu odeću, dovoljno hrane. Osećam se kao da sam se 20 godina borio samo da sastavim kraj s krajem. I još uvek nemam ništa da pokažem.

Misliš u vidu materijalnog bogatstva?

Mislim u vidu nekih osnovnih stvari koje bi čovek želeo da ostavim svojoj deci. Mislim u vidu vrlo jednostavnih stvari koje bi čovek želeo da obezbedi svojoj ženi.

Razumem. Ti smatraš da je tvoj posao da obezbediš sve te stvari. Misliš li da se u tome sastoji tvoj život? A šta bi ti nazvao napredovanjem?

Imati dovoljno da ne moram da brinem odakle će moj sledeći dolar stići; da se ustežem i natežem samo da platim stanarinu ili telefonski račun. Mislim, ne želim biti tako prizeman, ali mi pričamo o stvarnom životu ovde, a ne o nekoj bajci, dohovno romantizovanoj slici života koji prikazuješ kroz ovu knjigu.

Čujem li ja malo ljutnje ovde?

Ne toliko ljutnje, koliko frustracije. Uključen sam u spiritualnu igru sada već više od dvadeset godina i vidi gde me je to dovelo. Jedan ček dalje od sirotišta. A sada sam upravo izgubio posao i izgleda kao da je priliv gotovine ponovo presahnuo. Stvarno postajem umoran od te borbe. Imam 49 godina i želeo bih da imam neku sigurnost u životu da bih mogao posvetiti više vremena "Božjim stvarima", "razvoju" duše itd. To je pravac mog srca, ali mi život ne dopušta da ga sledim...

Dobro, rekao si mnogo toga, i verujem da govoriš u ime mnogih ljudi kada opisuješ to iskustvo.

Odgovoriću na tvoju istinu postepeno, da  bismo mogli lako da  sledimo, i da  razložimo odgovor.

Nisi bio u toj "spiritualnoj igri" dvadeset godina, nego si joj se jedva primakao. (Ovo, uzgred

rečeno, nije kritika, već samo izjava istine.) Složiću se da si je dve decenije posmatrao, koketovao s njom, eksperimentisao, tu i tamo... ali Ja nisam osetio tvoju iskrenu - tvoju najiskreniju posvećenost toj igri sve do nedavno. Razjasnimo da "biti u spiritualnoj igri" znači posvetiti ceo svoj um, celo svoje telo, svu svoju dušu procesu stvaranja sebe na sliku i priliku Boga.

To je proces samoostvarenja o kom su istočni mistici pisali. To je proces spasenja kome je veliki deo zapadnjačke teologije posvećen.

To je čin vrhunske sposobnosti koji se odvija iz dana u dan, iz sata u sat, iz momenta u momenat. To je biranje i ponovno biranje svakog trenutka. Svesno stvaranje. Smisleno stvaranje. To je upotrebljavanje oruña za kreaciju o kojima smo raspravljali i njihovo korišćenje sa svesnošću i uzvišenom namerom.

To znači "igrati ovu duhovnu igru". Dakle, koliko dugo se time baviš?

Nisam ni počeo.

Nemoj ići iz jedne krajnosti u drugu i nemoj biti tako strog prema sebi. Bio su posvećen ovom procesu - i zapravo si uključen u njega više nego što za to sebi daješ zasluge. Ali, nisi to radio 20 godina - ni približno toliko. Ipak, istina je da nije ni važno koliko dugo si u to uključen. Da li si sada njemu posvećen? Samo je to važno.

Nastavimo sa tvojom izjavom. Tražiš da "vidimo gde te je to dovelo", i opisuješ sebe da si "jedan korak do sirotišta". Ja gledam u tebe i vidim potpuno drugačiju sliku. Vidim osobu koja je jedan korak udaljena od kuće bogatstva! Ti smatraš da si jedan ček od zaborava, a Ja vidim da si jedan ček udaljen od Nirvane. Sada mnogo zavisi, naravno, od toga šta vidiš kao svoju "platu" - i sa kojim ciljem radiš.

Ako je cilj tvog života da stekneš ono što nazivaš sigurnošću, onda vidim i razumem zašto se osećaš kao da si "jedan ček udaljen od sirotišta". Ali, čak i ova procena je podložna ispravci. Jer sa Mojom platom sve dobre stvari ti dolaze - uključujući i iskustvo osećanja sigurnosti u fizičkom svetu.

Moja plata - isplata koju dobiješ kada "radiš za Mene" - pruža mnogo više od duhovne ugodnosti. Fizička ugodnost, takoñe, može biti tvoja. Ali, ironija je u tome što jednom kada iskusiš vrstu spiritualne ugodnosti koju Moja plata pruža, poslednja stvar o kojoj ćeš brinuti je fizička udobnost.

Čak ni fizička ugodnost članova tvoje porodice te više neće brinuti - jer jednom kada dostigneš nivo Božje svesnosti, razumećeš da nisi odgovoran ni za jednu drugu ljudsku dušu, i da, mada je vredno hvale da želiš svakoj duši da živi u udobnosti, svaka duša mora izabrati - izabire - svoju sopstvenu sudbinu ovog trenutka.

Jasno, nije najviši čin namerno iskorišćavati ili uništavati drugoga. Jednako je neodgovorno zanemariti potrebe onih koje si učinio zavisnim o tebi.

Tvoj zadatak je da im pružiš nezavisnost, da ih, što pre i što potpunije naučiš kako da se snañu bez tebe. Jer, ti im nisi blagodet dok god si im potreban da prežive, već ih istinski blagosiljaš samo u trenutku kada shvate da im nisi potreban.

U tom smislu, najveći trenutak Boga je trenutak kada shvatite da vam Bog nije potreban.

Znam, znam... to je antiteza svega što su vas učili. Ali vaši učitelji su vam govorili o ljutitom Bogu, ljubomornom Bogu, Bogu kome je potrebno da je potreban. A to uopšte nije Bog, već neurotična zamena za ono što bi bilo božanstvo.

Pravi Majstor nije onaj sa najviše učenika, već onaj koji stvara najviše Majstora. Pravi voña nije onaj sa najviše sledbenika, već onaj koji stvara najviše voña. Pravi kralj nije onaj sa najviše podanika, već onaj koji većinu vodi ka kraljevstvu.

Pravi učitelj nije onaj sa najviše znanja, već onaj koji pobudi najviše drugih da steknu znanje.

Pravi Bog nije Onaj sa najviše onih koji mu služe, već Onaj koji služi većini, stvarajući tako Bogove od svih drugih.

Jer cilj je i slava Božja: da Njegovi podanici to ne budu više, i da svi spoznaju Boga, ne kao nedostižnog, već kao neizbežnog.

Želeo bih da možete razumeti ovo: vaša srećna sudbina je neminovna. Vi ne možete, a da ne budete "spaseni". Ne postoji pakao, osim da ne spoznaš ovo.

Zato, sada, kao roditelji, supružnici, i voljeni, nastojte da ne učinite od svoje ljubavi lepak koji vezuje, već magnet koji prvo privlači, a zatim se okreće i odvraća, da ne bi oni koji su privučeni počeli da veruju da se moraju držati vas da bi preživeli. Ništa ne bi moglo biti udaljenije od istine. Ništa ne bi moglo biti štetnije za drugoga.

Dopustite da vaša ljubav otisne vaše voljene u svet - i u puno iskustvo onoga ko su. Time ćete iskazati iskrenu ljubav.

Veliki je izazov taj put hranioca porodice. Ima mnogo zbunjenosti, mnogo svetskih briga. Asketu ne muči ništa od toga. On ima svoj hleb i vodu, dat mu je skroman otirač da legne i on može posvetiti svaki svoj sat molitvi, meditaciji i razmatranju božanskog. Kako je lako videti božansko u takvim okolnostima! Kakav lagan zadatak! Ali, imati suprugu i decu! Videti božansko u bebi koja se mora presvući u 3 sata noću. Videti božansko u računu koji se mora platiti do prvog u mesecu. Prepoznati Božju ruku u bolesti koja odnosi supružnika, poslu koji je izgubljen, groznici deteta, bolu roditelja. Sada govorimo o svetosti.

Razumem tvoju tegobu. Znam da si umoran od borbe. Ali ti kažem ovo: Kada slediš Mene borba iščezava. Živi u prostoru svog Boga i dogañaji postaju blagoslovi, svi do jednoga.

Kako mogu doći do prostora svog Boga kada sam izgubio posao, treba da platim stanarinu, deci je potreban zubar, i biti u mom uzvišenom filozofskom prostoru izgleda najneverovatniji način da rešim bilo šta od toga.              himmels-engel.de

Nemoj Me zaboraviti kada sam ti najviše potreban. Sada je čas tvoje najveće provere. Sada je vreme tvoje najveće prilike. To je prilika da dokažeš sve što je ovde napisano.

Kada kažem "nemoj Me zaboraviti" zvučim poput tog zahtevnog, neurotičnog Boga o kome smo pričali. Ali, Ja to nisam. Možeš "Me zaboraviti" koliko god hoćeš. Nije me briga, i to neće promeniti ništa meñu nama. Ja to samo kažem kao odgovor na tvoje pitanje. Onda kada doñu teškoće, vi tako često zaboravite Ko Ste i sredstva koja sam vam dao da stvorite život kakav bi izabrali.

Sada je vreme da ideš u prostor svog Boga više nego ikad. Prvo, to će ti doneti duhovni mir - a iz smirenog uma potiču velike ideje - ideje koje mogu biti rešenja za najveće probleme koje misliš da imaš.

Drugo, u Božjem prostoru ti Sebe ostvaruješ, a to je svrha - jedina svrha tvoje duše. Kada si u prostoru svog Boga, znaš i razumeš da je sve što sada doživljavaš privremeno. Kažem ti da će raj i Zemlja proći, ali ti nećeš. Ova perspektiva večnosti ti pomaže da vidiš stvari u pravom svetlu.

Možeš definisati ove trenutne uslove i okolnosti onakvim kakve one zapravo jesu - privremene i zemaljske. Onda ih možeš koristiti kao sredstva - jer je to ono što oni jesu, privremena, zemaljska sredstva - u stvaranju sadašnjeg iskustva.

Šta misliš ko si ti? U odnosu na iskustvo nazvano gubitak posla, šta misliš ko si? I da se, možda, još više približimo suštini, šta misliš ko sam Ja? Da li zamišljaš da je to suviše veliki problem za Mene da rešim? Da je za Mene suviše veliko čudo da nañem izlaz iz ove gužve? Razumem da možeš misliti da je to suviše teško za tebe da rešiš, čak i uz pomoć sredstava koje sam ti dao - ali zar zaista misliš da je preveliki problem za Mene?

Ja znam intelektualno da nijedan zadatak nije suviše velik za Boga. Ali, emocionalno mislim da ne mogu biti siguran. Ne da li ga možeš rešiti, već da li hoćeš?

Razumem. Dakle, to je stvar vere.

Da.

Ti ne dovodiš u pitanje Moju sposobnost, ti samo sumnjaš u Moju želju.

Vidiš, ja još uvek proživljavam teologiju koja kaže da je možda u tome neka pouka za mene. Još uvek nisam siguran da bi trebalo da imam rešenje. Možda treba da imam problem. Možda je ovo jedna od "provera" o kojima moja teologija govori. Zato se brinem da se ovaj problem možda neće rešiti. Da je to jedan od onih problema koje ćeš mi Ti prepustiti...

Možda je sada pravo vreme da još jednom ponovimo način na koji Ja delujem u odnosu na Tebe, jer ti misliš da je u pitanju Moja želja, a Ja ti kažem da je u pitanju tvoja želja.

Ja želim za tebe ono što ti želiš za sebe. Ništa više i ništa manje. Ja ne sedim ovde i procenjujem, zahtev po zahtev, da li ti se nešto treba ispuniti.

Moj zakon je zakon uzroka i posledice, a ne zakon Videćemo. Ne postoji ništa što ne možeš imati, ako to izabereš. Čak i pre nego zatražiš, Ja ću ti ti dati. Da li veruješ u to?

Ne. Žao mi je. Video sam suviše mnogo molitvi koje su ostale neuslišene.

Neka ti ne bude žao. Samo se uvek drži istine - istine svog iskustva. Ja to razumem. Ja to poštujem. Smatram da je to u redu.

Dobro, jer ja ne verujem da dobijem sve što zatražim. Moj život to nije pokazao. U stvari, ja retko dobijem ono što zatražim. Kada se to desi, smatram sebe prokleto srećnim.

To je zanimljiv izbor reči. Izgleda da imaš mogućnost izbora. U svom životu možeš biti ili prokleto srećan, ili blaženo srećan. Ja bih više voleo da si blaženo srećan - ali, naravno, Ja se nikad neću mešati u tvoje izbore.

Kažem ti ovo: Uvek dobijaš ono što stvoriš, a uvek stvaraš.

Ja ne prosuñujem dela koja činiš. Ja te samo ohrabrujem da činiš više - i više i više i više. Ako ti se ne sviña šta si stvorio, biraj ponovo. Moj zadatak, kao Boga, je da ti uvek pružim tu mogućnost.

Sada Mi govoriš da nisi uvek dobijao ono šta si želeo. Ali, Ja sam ovde da ti kažem da si uvek dobio ono što si prizivao.

Tvoj život je uvek rezultat tvojih misli o njemu - uključujući tvoju očigledno kreativnu misao da retko dobijaš ono što izabereš.

U sadašnjem trenutku ti vidiš sebe kao žrtvu situacije u kojoj si izgubio posao. Ali, istina je da taj posao više nije bio tvoj izbor. Prestao si da ujutro ustaješ sa iščekivanjem, i počeo si da ustaješ sa jezom. Prestao si da se osećaš srećnim zbog svog posla i počeo si da osećaš odbojnost. Čak si počeo i maštati da radiš nešto drugo.

Zar misliš da te stvari ne znače ništa? Pogrešno si shvatio svoju moć. Kažem ti: Tvoj život proizilazi iz tvojih namera u odnosu na njega.

Dakle, koja je sada tvoja namera? Da li nameravaš da dokažeš svoju teoriju da ti život retko donosi ono što biraš? Ili nameravaš da pokažeš Ko Si Zapravo Ti i Ko Sam Ja?

Osećam se ojañeno. Namučeno. Postiñeno.

Da li ti to koristi? Zašto jednostavno ne prihvatiš istinu kada je čuješ i kreneš ka njoj? Nema potrebe optuživati sebe. Jednostavno primeti šta si birao i biraj ponovo.

Ali zašto sam ja tako spreman da uvek odaberem negativno? I onda prekorevam sebe zbog toga?

Šta možeš očekivati? Od najranijig dana su ti govorili da si "loš". Prihvataš da si roñen u "grehu". Osećanje krivice je naučeni odgovor. Rečeno ti je da se osećaš krivim za stvari koje si učinio pre nego što si čak mogao išta učiniti. Vaspitavan si da osećaš stid, jer nisi roñen savršen.

Ta neosnovana tvrdnja o nesavršenstvu u kome si, kako je rečeno, došao na svet, je ono što su vaši pobožni nazvali izvornim grehom. I to jeste izvorni greh - ali ne tvoj. To je prvi greh počinjen nad tobom od sveta koji ne zna ništa o Bogu, a koji misli da bi Bog hteo - ili mogao - da stvori bilo šta nesavršeno.

Neke od vaših religija su stvorile cela učenja oko tog pogrešnog shvatanja. I to je doslovno to: pogrešno shvatanje. Jer, sve što Ja začnem - sve čemu dam život - jeste savršeno; savršeni odraz samog savršenstva, stvoren na sliku i priliku Mene.

Ali, da bi se opravdala ideja kažnjivog Boga, vaše religije su morale stvoriti nešto za šta bih Ja bio ljut. Tako da čak i ljude koji vode primerne živote nekako valja spasavati. Ako ne treba da budu spaseni od sebe samih, onda moraju da budu spaseni od svoje sopstvene usañene nesavršensoti. Tako (kažu one) bolje uradi nešto povodom svega toga - i to brzo - ili ćeš ići pravo u pakao.

To, na kraju, ne mora doprineti da se odobrovolji osvetoljubivi, ljutiti Bog, ali daje život

čudnim religijma. Na taj način religije ovekovečuju sebe. Tako moć ostaje koncentrisana u rukama malobrojnih, umesto da bude doživljena kroz ruke mnogih.

Naravno, vi stalno birate manju misao, manju ideju, najmanje poimanje sebe i svoje moći, da i ne govorim o Meni i Mojoj moći. Tako ste naučeni.

Bože moj, kako mogu opovrgnuti učenje?

Dobro pitanje upućeno pravoj osobi!

Možeš poništiti učenje čitanjem i ponovnim čitanjem ove knjige. Čitaj je iznova i iznova. Dok ne budeš razumeo svaki pasus. Dok ti ne bude poznata svaka reč. Kada budeš kadar da citiraš pasus drugima, kada budeš mogao dozvati rečenice u sećanje usred natamnijeg časa, onda ćeš "poništiti učenje".

Ali ima još toliko mnogo toga što želim da Te pitam; još toliko toga što želim da znam.

Zaista. Započeo si vrlo dugačku listu pitanja. Hoćemo li joj se vratiti?