6

A šta je sa patnjom? Da li je patnja način i put koji vodi do Boga? Neki kažu da je to jedini put.

Meni patnja nije po volji i ko god kaže da jeste, ne poznaje Me.

Patnja je nepotreban vid ljudskog iskustva. Ne samo da nije potrebna, nego i nije mudra, prijatna i dobra za vaše zdravlje.

Zašto onda postoji tako mnogo patnje? Zašto Ti, ako si Bog, ne staneš na put patnji, ako Ti se toliko ne sviña?

Ja nju jesam prekinuo. Vi jednostavno odbijate da upotrebite sredstva koja sam vam dao da to shvatite.

Vidite, patnja nije vezana za dogañaje, već da čovekovu reakciju na njih.

Ono što se dogaña je samo ono što se dogaña. Kako se osećate povodom toga, to je druga stvar.

Ja sam vam dao sredstva da odgovorite i reagujete na dogañaje načinom koji smanjuje - u stvari, otklanja - bol, ali vi ih niste upotrebili.

Izvini, ali zašto ne ukloniti dogañaje?

Veoma dobra primedba. Nažalost, Ja nemam kontrolu nad njima.

Ti nemaš kontrolu nad dogañajima?

Naravno. Dogañaji su pojave u vremenu i prostoru koji vi stvarate vašim izborom - a Ja se nikad ne mešam u izbore. Činiti to, značilo bi predupreti glavni razlog zbog koga sam vas stvorio. Ali, već sam to ranije objasnio.

Neke dogañaje proizvodite voljno, a neke jednostavno privlačite - više ili manje svesno. Neki dogañaji - velike prirodne katastrofe su meñu onima koje stavljate u tu kategoriju - pripisani su "sudbini".

Ali čak i "sudbina" može biti sinonim za "skup svih misli". Drugim rečima, za planetarnu svest.

"Kolektivnu svest".

Upravo tako. Tačno.

Ima onih koji kažu da svet ide doñavola. Naša ekologija umire. Našoj planeti preti velika geofizička katastrofa. Zemljotresi. Vulkani. Možda čak i iskrivljenje Zemljine ose. I ima onih koji kažu da kolektivna svest može sve to promeniti; da možemo spasiti Zemlju našim mislima.

Mislima stavljenim u akciju. Ako dovoljno ljudi u svim krajevima veruje da se nešto mora učiniti da se pomogne okolini, uspećete da spasete Zemlju. Ali morate brzo delovati. Toliko mnogo štete je već učinjeno tokom dugog perioda. Za to će biti potreban veliki pomak u stavovima.

Želiš li reći da ćemo, ukoliko to ne učinimo, videti uništenu Zemlju i njene stanovnike.

Ja sam zakone fizičkog univerzuma učinio tako jasnim da ih svako može razumeti. Postoje zakoni uzroka i posledice koji su u dovoljnoj meri predočeni vašim naučnicima, fizičarima i, preko njih, vašim svetskim voñama. Te zakone ne treba ovde još jednom navoditi.

Vratimo se na problem patnje - odakle nam ideja da je patnja dobra. Da je svetački "patiti u tišini"?

Svetački je "patiti u tišini", ali to ne znači da je patnja dobra. Učenici u školi Majstorstva pate u tišini, jer shvataju da patnja nije Božji put, već siguran znak da još uvek postoji nešto što treba naučiti o Božjem putu, još uvek nešto čega se treba setiti.

Pravi učitelj uopšte ne pati u tišini, već samo izgleda kao da pati, ne žaleći se. Razlog zašto pravi Učitelj ne negoduje je u tome što pravi Učitelj ne pati, već samo iskustveno proživljava niz okolnosti koje biste vi nazvali nesnošljivima.

Uvežbani Učitelj ne govori o patnji samo zato što Učitelj koji podučava, jasno razume moć Reči - i stoga jednostavno bira da ne kaže ni reč o tome.

Stvarnim činimo ono čemu pridajemo pažnju. Učitelj to zna. Učitelj svrstava sebe meñu odabrane u odnosu na ono što izabere da učini stvarnim.

Svi vi ste to radili s vremena na vreme. Nema nijednog meñu vama ko nije učinio da mu glavobolja prestane ili da odlazak zubaru bude manje bolan, putem vaše odluke o tome.

Učitelj samo donosi istu odluku o većim stvarima.

Ali zašto, uopšte, postoji patnja? Zašto čak postoji mogućnost patnje?

Vi ne možete spoznati, ni postati ono što ste, ako ne postoji ono što niste, kao što sam vam već objasnio.

Još uvek mi nije jasno kako smo ikad došli do ideje da je patnja dobra?

Mudro je što to uporno preispituješ. Prvobitna mudrost vezana za patnju u tišini je postala toliko izvitoperena, da sada mnogi veruju (i nekoliko religija zapravo podučava) da je patnja dobra, a radost loša. Zato ste vi odlučili da je neko ko ima rak, a o tome ćuti - svetac, dok je neko ko (uzmimo drastičan primer) ima naglašenu seksualnost i to otvoreno pokazuje - grešnica.

Stvarno si izabrao drastičan primer. I pametno si promenio rod, od muškog ka ženskom. Da li si time hteo da istakneš nešto?

Hteo sam da vam pokažem vaše predrasude. Vi ne želite da mislite da žene imaju naglašenu seksualnost i još manje da to otvoreno pokazuju.

Vi biste radije videli čoveka koji umire bez jauka na bojnom polju, nego ženu koja uzdišući vodi ljubav na ulici.

Zar Ti ne bi?

Ja ne prosuñujem ni na jedan, ni na drugi način. Ali vi imate razne vrste sudova - i Ja smatram da su vaša prosuñivanja ta koja vam uskraćuju radost i vaša očekivanja ta koja vas čine nesrećnim.

Sve to zajedno je ono što izaziva bolesti i time uzrokuje vašu patnju.

Kako da ja znam da je to što kažeš isitna? Kako da ja znam da ovo govori Bog, a ne moja previše bujna mašta?

To si već pitao. Moj odgovor je isti. U čemu je razlika? Čak i da je sve ovo što sam rekao "pogrešno", možeš li smisliti bolji način života?

Ne.

Onda je "pogrešno" ispravno, i "ispravno" pogrešno!

Ali, Ja ću ti sledeće reći da ti pomognem da rešiš svoju dilemu: ne veruj ničemu što kažem. Samo ga proživi. Iskusi. Zatim živi prema bilo kom drugom obrascu koji želiš izgraditi. Posle toga, pogledaj svoje iskustvo da nañeš svoju istinu.

Jednoga dana, ako imate mnogo hrabrosti, doživećete svet u kome se smatra da je voditi ljubav bolje nego voditi rat. Tog dana ćete se obradovati.