3

Dobro, imam sto pitanja. Hiljadu. Milion. I problem je u tome što ne znam odakle da počnem.

Samo nabroj pitanja. Samo počni odnegde. Kreni. Napravi listu pitanja koja ti nailaze.

U redu. Neka od njih će izgledati veoma jednostavna, veoma narodska.

Prestani da donosiš sudove o sebi. Samo ih nabroj.

Dobro. Dakle, ovo su pitanja koja mi se sada javljaju.

1.   Kada će konačno moj život početi da ide nabolje? Šta je potrebno da se "priberem" i postignem makar malo uspeha? Može li se borba ikada završiti?

2.  Kada ću naučiti dovoljno o vezama i postići da one glatko teku? Postoji li način da se bude srećan u vezama? Moraju li one stalno biti izazov?

3.  Zašto ja nikada u životu ne mogu privući dovoljno novca? Da li sam osuñen da živim u oskudici i sastavljam kraj s krajem celog života? Šta me sprečava da ostvarim sve svoje mogućnosti na tom planu?

4.  Zašto ne mogu raditi ono što stvarno želim u životu i zaraditi dovoljno?

5.  Kako mogu rešiti neke od zdravstvenih problema sa kojima se suočavam? Dovoljno mi je mojih hroničnih problema za ceo život. Zašto ih sve sada imam?

6.  Koju karmičku lekciju treba da naučim ovde? Šta pokušavam da savladam?

7.   Postoji li reinkarnacija? Koliko prošlih života sam imao? Šta sam bio u njima? Da li je "karmički dug" realnost?

8.  Ponekad se osećam veoma parapsihološki obdareno. Postoji li tako nešto? Da li sam ja takav? Da li ljudi koji tvrde da su parapsihološki obdareni "opšte sa ñavolom"?

9.   Da li je u redu uzeti novac za dobra dela? Ako ja izaberem da se bavim isceliteljskim radom po svetu - Božjim radom - mogu li to raditi i postići finansijski uspeh? Ili se to dvoje meñusobno isključuje?

10.  Da li je seks u redu? Hajde, reci - šta se stvarno krije iza ovog ljudskog iskustva? Da li seks služi isključivo za stvaranje potomstva, kao što neke religije kažu? Da li se istinska svetost i prosvetljenje postiže kroz odricanje - ili sublimaciju - seksualne energije? Da li je prihvatljiv seks bez ljubavi? Da li je samo fizički doživljaj seksa dovoljan razlog?

11.  Zašto si učinio seks tako prijatnim, tako izuzetnim, tako snažnim ljudskim iskustvom, ako svi treba da ga se klonimo što više možemo? U tom smislu, zašto su sve zabavne stvari ili "nemoralne ili zabranjene ili kalorične"?

12.   Postoji li život na drugim planetama? Da li su nas ta bića posetila? Da li nas  sada

posmatraju? Hoćemo li za života videti  dokaz - neopoziv i neosporan -  vanzemaljskog života? Da li svaki vid života ima svog sopstvenog Boga? Da li si Ti Bog svega?

13.  Hoće li utopija ikada stići na planetu Zemlju? Hoće li se Bog ikada pokazati ljudima na Zemlji kako je obećano? Postoji li nešto tako kao što je Drugi Dolazak? Hoće li ikad nastupiti Kraj Sveta - ili apokalipsa kao što se predviña u Bibliji? Postoji li jedna prava religija? Ukoliko postoji, koja je?

To su samo neka od mojih pitanja. Kao što sam rekao, imam ih još stotinu. Zbog nekih pitanja mi je neprijatno - čine se tako detinjastim. Ali, molim Te, odgovori na njih - jedno po jedno, i razgovarajmo o njima.

Dobro. Sada smo na pravom putu. Nemoj se izvinjavati zbog ovih pitanja. To su pitanja koja su muškarci i žene postavljali stotinama godina. Da su pitanja tako smešna, ne bi ih svaka sledeća generacija postavljala iznova i iznova. Preñimo na prvo pitanje.

Ja sam uspostavio Zakone u univerzumu koji vam omogućuju da imate - da stvorite - upravo to što birate. Ti zakoni se ne mogu prekršiti, niti zanemariti. Vi sledite Zakone upravo sada dok ovo čitate. Ne možete ne slediti Zakon, jer je to način na koji se stvari dešavaju. Ne možete ih otkloniti; ne možete delovati van njih.

U svakom minutu svog života vi ste delovali u okviru njih - i sve što ste ikada doživeli, na taj način ste stvorili.

Vi ste u partnerstvu sa Bogom. Mi delimo večni sporazum. Moje obećanje vama je da ću vam uvek dati ono što tražite; vaše obećanje je da tražite; da razumete proces traženja i davanja. Već sam vam jednom objasnio taj proces. Učiniću to ponovo da biste ga mogli jasno razumeti.

Vi ste trostruka bića. Sastojite se od tela, uma i duše. Možete to nazvati i fizičkim, nefizičkim i metafizičkim. To je Sveto Trojstvo koje je bilo nazivano mnogim imenima.

To što ste vi, Ja sam. Ja se pojavljujem kao Tri-U-Jednom. Neki od vaših teologa su to zvali Otac, Sin i Sveti Duh.

Vaši psihijatri su prepoznali ovaj trijumvirat i nazvali ga svest, podsvest i nadsvest. Nauka ga naziva energijom, materijom i antimaterijom.

Pesnici govore o umu, srcu i duši. Mislioci Novog Doba govore o telu, umu i duši. Vaše vreme je podeljeno na prošlost, sadašnjost i budućnost. Zar to ne bi moglo biti isto što i podsvesno, svesno i nadsvesno?

Prostor je slično trostruko podeljen: ovde, tamo i meñuprostor.

Odreñivanje i opisivanje tog "meñuprostora" postaje teško, nedokučivo. U trenutku kada započinjete definisanje ili opisivanje, prostor koji opisujete postaje "ovde" ili "tamo". Ali mi znamo da ovaj "meñuprostor" postoji. On drži "ovde" i "tamo" na mestu - kao što večno sadrži "pre" i "posle" na mestu.

Ova tri vida vas su zapravo tri energije. Možete ih nazvati misao, reč i delo. Sva tri zajedno proizvode rezultat - koji se u vašem jeziku i razumevanju naziva osećanje ili iskustvo.

Vaša duša (podsvest, id, duh, prošlost i tako dalje) je ukupni zbir svih osećanja koja ste ikad

imali (stvorili). Vaša Svesnost o nekima od njih se naziva vašim sećanjem. Kada imate sećanje, kaže se da se ponovo vraćate. Odnosno, da sve sastavljate u celinu. Da ponovo slažete delove.

Kada ponovo složite sve delove sebe, setićete se Ko Ste Vi Zapravo.

Proces stvaranja počinje mišlju - idejom, pojmom, viñenjem. Sve što vidite je jednom bila nečija ideja. U vašem svetu ne postoji ništa što nije prvo postojalo kao čista misao.

To se odnosi i na univerzum. Misao je prvi nivo stvaranja.

Zatim dolazi reč. Sve što vi kažete je iskazana misao. Ona je kreativna i šalje stvaralačku energiju u univerzum. Reči su dinamičnije (stoga, neki mogu reći i kreativnije) od misli, jer reči imaju drugačiji nivo vibracija od misli. One pogañaju (menjaju, potresaju) svemir većom snagom.

Reči su drugi nivo stvaranja. Zatim sledi radnja.

Radnje su reči u pokretu. Reči su izražene misli. Misli su oblikovane ideje. Ideje su sakupljene energije. Energije su osloboñene sile. Sile su postojeći elementi. Elementi su delovi Boga, jedinke Svega, ispunjenje svega.

Početak je Bog. Kraj je radnja. Radnja je Bog koji stvara - ili Bog koji doživljava. Vaša misao o sebi je da ste nedovoljno dobri, nedovoljno čudesni, nedovoljno bezgrešni, da bi bili deo Boga, da bi bili u savezu sa Bogom. Toliko ste dugo negirali Ko Ste da ste zaboravili Ko Ste.

To se nije slučajno desilo; to nije slučajnost. To je sve deo božanskog plana - jer vi ne biste mogli tvrditi, stvarati, doživeti - Ko Ste, da ste to već bili. Bilo vam je neophodno da prvo otklonite (negirate, zaboravite) vašu vezu sa Mnom, da biste je mogli u potpunosti doživeti, stvarajući je - prizivajući je. Jer vaša je najveća želja - i Moja najviša žudnja - bila da doživite sebe kao deo Mene. Vi ste, dakle, u procesu doživljavanja sebe kroz ponovno stvaranje sebe i to u svakom pojedinačnom trenutku. Kao što sam i Ja. Kroz vas.

Vidite li savez? Shvatate li njegovo značenje? To je sveta saradnja - istinski, sveto zajedništvo.

Život će ti "krenuti nabolje" onda kada ti to izabereš. Do sada to još nisi izabrao. Oduglovačio si, odgañao, oklevao, otezao. Sada je vreme da objaviš i prizoveš ono što ti je obećano. Da bi to uradio, moraš verovati obećanju i živeti ga. Moraš živeti obećanje Boga.

Božje obećanje je da si ti njegov Sin. Njegovo potomstvo. Njegova slika i prilika. Jednak Njemu.

Ah, ovde se saplićeš. Možeš prihvatiti izraze "Njegov sin, "potomak", "slika i prilika", ali uzmičeš da te nazivaju "jednak Njemu". To je previše da bi se moglo prihvatiti. Suviše veličine, suviše čudesnosti  - suviše odgovornosti. Jer, ako si jednak Bogu, ništa ti nije učinjeno - već si sve stvari sam stvorio. Nema više žrtava i mučitelja - ostaju samo ishodi tvojih misli o nečemu.

Reći ću vam sledeće: sve što vidite u svetu je ishod vaše ideje o tome.

Želite li stvarno da vaš život "krene nabolje"? Onda promenite vašu ideju o tome. O vama. Mislite, govorite i ponašajte se kao Bog Koji Jeste.

Naravno, to će vas odvojiti od mnogih - od većine - drugih ljudi. Nazvaće vas ludim. Kazaće da hulite na Boga. Biće im dosta vas i pokušaće, na kraju, da vas unište.

Neće to učiniti zato što misle da živite u svetu sopstvenih iluzija (većina ljudi je dovoljno milostiva da vam dozvoli da se privatno zabavljate), već zato što će, pre ili kasnije, druge privući vaša istina - zbog obećanja koja im nudi.

Na tom mestu će se umešati oni koji smatraju da ih ugrožavate. Jer vaša jednostavna istina, jednostavno življenje će ponuditi više lepote, više utehe, više mira, više radosti i više ljubavi prema sebi i drugima, od bilo čega što vaši zemaljski drugari mogu smisliti.

I ta istina, prihvaćena, predstavljala bi kraj njihovih postupaka. Značila bi kraj mržnje i straha i netrpeljivosti i rata. Kraj osude i ubijanja koje se nastavljalo u Moje ime. Kraj stava da sila odreñuje pravo. Kraj sticanju zasnovanom na moći. Kraj vernosti kojom gospodari strah. Kraj sveta kakvim ga oni znaju i kakvim ste ga dosad stvorili.

Zato budi spremna, dobra dušo. Jer bićeš klevetana i ponižavana, pogrdno nazivana, napuštena, i na kraju optužena, osuñena i prognana - na njihov sopstveni način - od trenutka kada prihvatiš i usvojiš svoj sveti cilj - ostvarenje Sebe.

Zašto to onda činiti?

Zato što te više ne brine da li te svet prihvata i da li odobrava tvoje postupke. Nisi više zadovoljan onim do čega je to dovelo. Ne dopada ti se šta je donelo drugima. Želiš da bol nestane, patnja da se završi, iluzija da prestane. Dosta ti je sveta kakav trenutno jeste. Tražiš noviji svet.

Ne traži ga više. Sad ga dozovi.

Možeš li mi pomoći da bolje shvatim kako to da uradim?

Da. Prizovi prvo tvoju Najuzvišeniju Misao o tebi. Zamisli sebe kakav bi bio kada bi svaki dan živeo tu misao. Zamisli šta bi mislio, radio i govorio, i kako bi odgovarao na ono što drugi rade i govore.

Vidiš li neku razliku izmeñu te projekcije i onoga što sada misliš, radiš i govoriš?

Da. Vidim veliku razliku.

Dobro. Tako i treba, jer znamo da sada ne živiš svoju najuzvišeniju viziju sebe. Sada, pošto si video razliku izmeñu toga gde si i gde želiš biti, počni da menjaš - svesno menjaš - svoje misli, reči i dela tako da odgovaraju tvojoj najuzvišenijoj viziji.

To će zahtevati ogroman umni i fizički napor. To će iziskivati neprekidno praćenje svake tvoje misli, reči i dela, iz trenutka u trenutak. To će podrazumevati stalno svesno pravljenje izbora. Ceo ovaj proces je jedan ogroman pokret ka svesnosti. Ukoliko preduzmeš ovaj izazov otkrićeš da si pola svog života proveo nesvesno. To jest, ne spoznajući svesno koje misli, reči i dela biraš, dok ne doživiš njihove posledice. Onda, kada iskusiš rezultate, negiraš da su tvoje misli, reči i dela u bilo kakvoj vezi sa njima.

Ovo je je poziv da prekineš takvo nesvesno življenje. To je izazov prema kome te tvoja duša pozivala od početka vremena.

Takva vrsta stalnog mentalnog posmatranja se čini strašno iscrpljujućom.

Mogla bi biti, dok ne postane druga priroda. U stvari, to je tvoja druga priroda. Tvoja prva priroda je da bezuslovno voliš. Tvoja druga priroda je da svesno izabereš da iskažeš tvoju prirodu, tvoju pravu prirodu.

Izvini, ali zar me ne bi to stalno ureñivanje svega što mislim, kažem i radim činilo "dosadnim"?

Nikada. Različitim, da. Dosadnim, ne. Da li je Isus bio dosadan? Ja ne mislim tako. Da li bilo dosadno biti u Budinom društvu? Ljudi su se skupljali, molili da budu u njegovom prisustvu. Niko ko je postigao majstorstvo nije dosadan. Neobičan, možda. Izuzetan, možda. Ali, nikako dosadan.

Prema tome - želiš li da tvoj život "krene napred"? Počni odmah da ga zamišljaš onakvim kakvim želiš da bude - i kreni ka tamo. Proveri svaku misao, reč i radnju koje nisu u harmoniji sa tim. Udalji se od njih.

Kada imaš misao koja nije u skladu sa tvojom najuzvišenijom vizijom, promeni misao odmah, na licu mesta. Kada kažeš reč koja nije u skladu sa tvojom najvećom zamisli, pazi da ponovo ne kažeš nešto slično. Kada uradiš nešto što nije prilagoñeno tvojoj najboljoj nameri, odluči da to bude poslednji put. I ispravi grešku, ako možeš, u odnosu na sve koji su u to bili uključeni.

Čuo sam to ranije i uvek sam se bunio protiv toga, jer izgleda tako nepošteno. Mislim, ako si bolestan kao pas, ne smeš to priznati. Ako si bez novca kao prosjak, nikada to ne smeš reći. Ako si pakleno uznemiren, ne smeš to pokazati. To me podseća na šalu o trojici ljudi koji su poslati u pakao. Jedan je bio Katolik, jedan Jevrejin, jedan sledbenik Novog Doba. avo je podrugljivo pitao Katolika: "Pa, kako uživaš u vrućini?" A Katolik je šmrknuo: "Može i jače".

avo je onda upitao Jevrejina: "A kako se tebi sviña vrućina?" Jevrejin je rekao: "Šta drugo mogu očekivati  sem više pakla?"  Konačno je ñavo  došao  do  sledbenika Novog  Doba. "Vrućina?" upita sledbenik, preznojavajući se. "Kakva vrućina?"

To je dobra šala. Ali ja ne govorim o ignorisanju problema, ili pretvaranju da on ne postoji. Ja govorim o opažanju okolnosti, i potom kazivanju vaše najveće istine o njima.

Ako nemate novca, nemate novca. Besmisleno je lagati o tome, i zapravo iscrpljujuće izmišljati priče koje to negiraju. Ali vaša misao o tome - "Biti bez novca je loše", "Ovo je užasno", "Ja sam loša osoba, jer dobri ljudi vredno rade i trude se da imaju novca", itd. - odreñuje koliko dugo ostajete u besparici. Radnje koje preduzimate u vezi s tim - sažaljevanje sebe, obeshrabrenost, pasivnost, nenastojanje da se nañe izlaz, jer "kakva je korist od toga?" - stvaraju vašu dugoročnu stvarnost.            angelo-luce.it

Prva stvar koju treba razumeti o univerzumu je da nijedno stanje nije "dobro" ili "loše". Ono samo jeste. Zato prestanite da donosite vrednosne sudove.

Druga stvar koju treba znati je da su sva stanja i uslovi privremeni. Ništa ne ostaje isto, ništa ne ostaje nepromenjeno. Na koji način se stvar menja, to zavisi od vas.

Oprosti mi, ali moram Te ovde ponovo prekinuti. Šta je sa osobom koja je bolesna, ali ima veru koja pokreće planine - i tako misli, kaže i veruje da će joj biti bolje... samo da bi šest nedelja  kasnije  umrla.  Kako  se  to  slaže  sa  svim  tim  pozitivnim  mišljenjem i  potvrdnim

akcijama.

To je dobro pitanje. Postavljaš teška pitanja. To je dobro. Nije dovoljna samo moja reč za bilo šta. Postoji tačka na horizontu kada ćeš morati da veruješ mojoj reči - jer ćeš shvatiti da ti i Ja možemo zauvek raspravljati o nečemu - dok ne preostane ništa drugo nego "prihvati ili odbaci". Ali još uvek nismo do tog mesta stigli. Zato nastavimo ovaj dijalog, nastavimo razgovarati...

Osoba koja ima "veru koja pokreće planine", i umre šest nedelja kasnije, pokretala je planine tokom šest nedelja. Moguće je da je njoj to bilo dovoljno. Ona je možda u poslednjem času poslednjeg dana odlučila: "U redu, bilo je dosta. Spremna sam sada za drugu avanturu." Vi niste morali da znate za tu odluku, jer je moguće da vam nije rečena. Zapravo, ta osoba je možda donela odluku ranije - danima i nedeljama - a nije vam rekla: nije nikome rekla.

Vi ste stvorili društvo u kome je vrlo loše poželeti da umreš - vrlo loše prihvatiti smrt. Zato što vi ne želite da umrete, ne možete zamisliti da bilo ko to želi - bez obzira kakve su okolnosti ili stanje u kojima se nalazi.

Ali ima mnogo situacija u kojima je smrt poželjnija od života - koje znam da možete zamisliti, ako razmišljate makar i malo. Ali, te istine se dešavaju vama - one nisu očigledne same po sebi - kada ste suočeni sa nekim drugim ko bira smrt. I osoba koja umire to ne zna. Ona može u sobi osetiti nivo odobravanja svoje odluke.

Jeste li ikad primetili koliko mnogo ljudi čeka da se soba isprazni pre nego što umru? Neki od njih čak moraju reći svojim bližnjima: "Ne, stvarno idi. Pojedi nešto?" Ili: "Idi, odspavaj malo. Videću te ujutru." I onda kada verni čuvar ode, isto čini i duša tela koje je čuvano.

Da su oni rekli svojim okupljenim roñacima i prijateljima: "Ja samo želim da umrem", oni bi na to rekli: "Oh, ne misliš to stvarno" ili "Nemoj tako govoriti", ili "Drži se", ili "Molim te, nemoj me ostaviti".

Celokupna medicinska profesija je obučena da ljude održi u životu, umesto da omogući ljudima da umru dostojanstveno.

Vidite, doktoru ili medicinskoj sestri smrt je neuspeh. Prijatelju ili roñaku smrt je katastrofa. Samo je duši smrt olakšanje - osloboñenje.

Najveći poklon koji možete umirućem dati je dopustiti mu da umre u miru - ne misleći da mora da "se bori" ili nastavi patnju ili brigu o vama u tom najpresudnijem prelazu svog života.

Dakle, to je često ono što se dešava u slučaju čoveka koji kaže da će živeti, veruje da će živeti, čak se moli da živi: na nivou duše on se "predomislio". Vreme je da se napusti telo da bi duša bila spremna za nove poduhvate. Kada duša donese tu odluku, ništa što telo čini je ne može izmeniti. Ništa što um misli je ne može preokrenuti. U trenutku smrti spoznajemo ko upravlja stvarima u trojstvu telo-um-duša.

Celog života mislite da ste vi vaše telo. Ponekad mislite da ste vaš um. U vreme smrti otkrivate Ko Ste Vi Zapravo.

Ima trenutaka kada telo i um ne slušaju dušu. To takoñe stvara scenario koji opisuješ. Najteža stvar za ljude je da čuju svoju sopstvenu dušu. (Primetite da mali broj to čini.)

Dešava se često da duša donese odluku da je vreme napustiti telo. Telo i um - večne sluge

duše - to čuju, i proces oslobañanja počinje. Ali um (ego) to ne želi da prihvati. Na kraju, to je završetak njegovog postojanja. Zato on naredi telu da se opire smrti. Telo to rado čini, jer ni ono ne želi da umre. Telo i um (ego) primaju veliko ohrabrenje, veliku nagradu za to iz spoljašnjeg sveta - sveta svoje kreacije. Tako je strategija potvrñena.

Sada, u tom trenutku, sve zavisi od toga koliko jako duša želi da ode. Ako ne postoji velika žurba, duša može reći: "U redu, ti pobeñuješ. Još malo ću ostati sa tobom". Ali, ako je duši jasno da ostanak ne služi njenom višem cilju - da ne postoji drugi način da se ona može dalje razviti kroz to telo - duša će otići i ništa je neće zaustaviti - niti bi išta trebalo to da pokuša.

Duši je potpuno jasno da je njena svrha razvoj. To je njena jedina svrha - i njena duhovna svrha. Ona nije zaokupljena postignućima tela ili razvitkom uma. Oni su za dušu beznačajni.

Duši je takoñe jasno da nema velike tragedije u napuštanju tela. Na mnogo načina, tragedija je biti u telu. Tako da morate razumeti da duša drugačije gleda na smrt.

Naravno, ona vidi i celo "pitanje života" drugačije - i to je izvor mnogih prepreka i nedoumica koje čovek oseća u svom životu. Frustracije i uznemirenost proizilaze iz ne-slušanja sopstvene duše.

Kako ja mogu najbolje slušati svoju dušu? Ako je duša zaista gospodar, kako ja mogu biti siguran da sam primio sve njene poruke?

Prva stvar koju možeš učiniti je da razjasniš šta duša želi - i da prestaneš da to prosuñuješ.

Da li ja donosim sudove o svojoj sopstvenoj duši?

Stalno. Upravo sam ti pokazao kako prosuñujete sebe ukoliko želite umreti. Vi takoñe sebe prosuñujete ako želite živeti - stvarno živeti. Osuñujete sebe kada želite da se smejete, kada želite plakati, pobediti, izgubiti - ako želite da doživite radost i  ljubav - posebno za to osuñujete sebe.

Zaista?

Negde ste naišli na ideju da je Božanski odricati se radosti - da je rajski ne slaviti život. Odricanje, rekli ste sebi, je dobrota.

Kažeš li da je to loše?

Nije ni dobro, ni loše, to je jednostavno negiranje. Ako se osećate dobro posle negiranja sebe, onda je u vašem svetu to dobro. Ako se osećate loše, onda je loše. U većini slučajeva se ne možete odlučiti. Odričete se ovoga ili onoga, jer kažete sebi da to treba da učinite. Onda kažete sebi da je to bilo ispravno uraditi - ali se čudite zašto se ne osećate dobro.

I tako prva stvar koju treba uraditi je prestati sa donošenjem suda o sebi. Spoznajte šta je želja duše i sledite je. Sledite dušu.

Duša žudi za najuzvišenijim osećanjem ljubavi koje možete zamisliti. To je želja duše. To je njena svrha. Duša traži osećanje. Ne znanje, nego osećanje. Ona već ima znanje, ali znanje je pojmovno. Osećanje je iskustveno. Duša želi da oseća sebe i na taj način da spozna sebe u svom sopstvenom iskustvu.

Najuzvišenije osećanje je doživljaj jedinstva sa Svim Što Jeste. To je veliki povratak Istini za kojim duša žudi. To je osećanje savršene ljubavi.

Savršena ljubav prema osećanju je ono što je savršeno belo prema boji. Mnogi misle da je belo nedostatak boje. Nije tačno. To je sabranost svih boja. Belo je svaka druga boja koja postoji, pomešana.

Isto tako, ljubav nije nedostatak osećanja (mržnje, ljutnje, žudnje, ljubomore, pohote), već zbir svih osećanja. To je suma svega. Zajednički iznos. Sve.

Dakle, da bi duša doživela savršenu ljubav, ona mora doživeti svako ljudsko osećanje.

Kako ja mogu saosećati sa nečim što ne razumem? Kako mogu drugima oprostiti ono što nisam nikada iskusio u Sebi? Tako vidimo i jednostavnost i čudosnu veličinu putovanja duše. Konačno razumemo za čim ona žudi: Svrha ljudske duše je da doživi sve - da bi mogla biti sve.

Kako može biti gore, ako nikada nije bila dole, levo, ako nije bila desno? Kako može biti toplo, ako ne zna za hladno, dobro ako negira zlo? Očigledno, duša ne može izabrati da bude nešto, ako nema od čega birati. Da bi duša doživela svoju veličanstvenost, mora znati šta je veličanstvenost. I tako duša shvata da veličanstvenost postoji samo u okviru onoga što nije veličanstveno, već ga blagosilja, videći u njemu deo sebe koji mora postojati da bi drugi deo sebe mogla iskazati.

Zadatak vaše duše je, naravno, da podstakne izbor veličanstvenosti - izbor najboljeg od onog Ko Ste - ne osuñujući ono što ne birate.

To je veliki zadatak za koji je potrebno mnogo puta živeti, jer vi ste navikli da požurite sa prosuñivanjem i proglasite da je nešto "pogrešno" ili "loše" ili "nedovoljno", pre nego što blagosiljate ono što ne birate.

Vi činite i gore od osude - vi zapravo težite da povredite ono što ne odaberete. Vi pokušavate da ga uništite. Ako postoji osoba, mesto ili stvar sa kojom se ne slažete, vi je napadate. Ako postoji religija koja se protivi vašoj, vi je proglašavate pogrešnom. Ako postoji misao koja se protivi vašoj, vi je ismejavate. Ako postoji ideja drugačija od vaše, vi je odbacujete. U tome grešite, jer stvarate samo pola univerzuma. I čak ne možete razumeti vašu polovinu kada ste odbacili drugu.

To je sve veoma smisleno i ja Ti zahvaljujem. Niko mi nikada nije rekao te stvari. Bar ne na tako jednostavan način. I ja pokušavam da ih razumem. Zaista pokušavam. Ali, nešto od toga je teško prihvatiti. Čini mi se da kažeš, na primer, da treba voleti "pogrešno" da bismo spoznali "ispravno". Da li kažeš da moramo prigrliti ñavola, da se tako izrazim?

Kako ga inače isceliti? Naravno, pravi ñavo ne postoji - ali ti odgovaram terminom koji si izabrao.

Isceljenje je proces prihvatanja svega, a zatim izbora najboljeg. Razumeš li to? Vi ne možete izabrati da budete Bog, ako ne postoji ništa drugo izmeñu čega biste to mogli izabrati.

Opa, stani! Ko je pomenuo išta o tome da želi biti Bog?

Najuzvišenije osećanje je savršena ljubav, zar ne?

Da, mislim da je tako.

A možeš li naći bolji opis Boga?

Ne mogu.

Tvoja duša teži najuzvišenijem osećanju. Ona traži da doživi - da bude – savršena ljubav. Ona jeste savršena ljubav - i to zna. Ali, ona želi da učini više od spoznaje. Ona želi da to

bude u svom doživljaju.

Naravno da stremite da budete Bog! Šta ste drugo mislili da želite?

Ne znam. Nisam siguran. Pretpostavljam da nikada nisam razmišljao o tome na taj način. Čini se da postoji nešto neodreñeno bogohulno u tome.

Nije li zanimljivo da ne nalaziš ništa bogohulno u nastojanju da budeš poput ñavola, a težnja da budeš kao Bog te vreña.

Čekaj malo! Ko želi da bude sličan ñavolu?

Ti. Svi vi! Vi ste čak stvorili religije koje kažu da ste roñeni u grehu - da ste grešnici po roñenju - da biste ubedili sebe u svoje sosptveno zlo. Ali, ako bih vam rekao da ste roñeni od Boga - da ste čisti Bogovi i Boginje u trenutku rañanja - čista ljubav - vi biste me odbacili.

Ceo svoj život ste proveli uveravajući sebe da ste loši. Ne samo da ste vi loši već i da je ono što želite loše. Seks je loš, novac je loš, radost je loša, moć je loša, imati mnogo je loše - mnogo bilo čega. Neke od vaših religija su vas skoro uverili da je igrati loše, da je muzika loša, da je slaviti život loše. Uskoro ćete se složiti da je loše smeškati se, smejati se, da je voleti loše.

Ne, ne, prijatelju moj, vi niste sigurni za mnoge stvari, ali za jednu ste sigurni: vi i većina onoga što želite je loše. Pošto ste tako procenili sebe, odlučili ste da je vaš zadatak da postanete bolji.

To je u redu, što se tiče vas. U svakom slučaju krajnje odredište je isto - samo postoji delotvorniji način, kraći put, brža staza.

A to je?

Prihvatanje onoga Ko i Šta Jeste upravo sada - i ispoljavanje toga.

To je Isus radio. To je put Bude, Krišne, pravac svakog Učitelja koji se pojavio na planeti.

I svaki Učitelj je isto tako imao istu poruku: Šta sam ja, to ste vi. Šta ja mogu učiniti, možete i

vi. Te stvari i mnoge druge i vi ćete raditi.

Ali, vi niste slušali. Umesto toga vi ste izabrali mnogo teži put: onoga ko misli da je ñavo, ko zamišlja da je zlo.

Vi kažete da je teško ići Hristovim putem, slediti učenja Bude, držati svetlost Krišne, biti Učitelj. Ali Ja vam kažem sledeće: mnogo je teže negirati Ko Ste, nego to prihvatiti.

Vi ste dobrota i milost i saosećanje i razumevanje. Vi ste mir i radost i svetlost. Vi ste oproštaj i strpljenje, snaga i hrabrost, pomagač u nevolji, tešilac u vreme tuge, iscelitelj u vreme povrede, učitelj u vreme nedoumice. Vi ste to. I u trenucima svog života znali ste sebe kao takve.

Izaberite sada da znate sebe takvim uvek.