2

"Ti ćeš mi pokazati put života:

U tvojoj prisutnosti je punoća radosti; U tvojoj desnoj ruci su užici večnosti."

Psalm 16:11

Celog života sam tražio put do Boga...

Znam da jesi...

I sada sam ga našao i ne mogu verovati. Čini mi se kao da sedim ovde i pišem ovo za sebe.

To i radiš.

Ovo ne izgleda kako bi razgovor sa Bogom trebalo da se doživi.

Želiš li zvona i pištaljke? Videću šta mogu da učinim.

Ti znaš, zar ne, da ima onih koji će celu ovu knjigu nazvati bogohuljenjem. Naročito, ako nastaviš da se prikazuješ tako mudrim.

Dopusti mi da ti nešto objasnim. Ti misliš da se Bog pojavljuje u životu samo na jedan način. To je veoma opasna ideja.

Ona te onemogućuje da vidiš Boga svuda. Ako misliš da Bog izgleda samo na jedan način, ili zvuči samo na jedan način, ili postoji samo na jedan način, gledaćeš mimo Mene noć i dan. Provešćeš ceo svoj život tražeći Boga, ne nalazeći nju. Zato što tražiš Njega. To je jedan primer.

Rečeno je da ako ne vidiš Boga u neposvećenosti i u mudrosti, propuštaš pola priče. To je velika istina.

Bog je u tuzi i u smehu, u gorkom i u slatkom. Postoji božanska svrha za sve - i božanska prisutnost u svemu.

Jednom sam počeo da pišem knjigu Bog je sendvič sa salamom.

To bi bila vrlo dobra knjiga. Ja sam ti dao inspiraciju. Zašto je nisi napisao?

Činila mi se kao bogohuljenje. Ili, najmanju ruku užasno nepoštovanje.

Misliš divno nepoštovanje! Šta te je navelo da misliš da je Bog samo "poštovanje"? Bog je gore i dole. Toplo i hladno. Levo i desno. Poštovanje i nepoštovanje!

Misliš li da se Bog ne može smejati? Zamišljaš li da Bog ne uživa u dobroj šali? Da nema smisla za šalu? Kažem ti, Bog je izmislio humor.

Moraš li biti tih kada sa Mnom razgovaraš? Da li su govorni jezik i grube reči Meni strani? Kažem ti, sa Mnom možeš razgovarati kao sa svojim najboljim prijateljem.

Misliš li da postoji reč koju Ja nisam čuo? Prizor koji nisam video? Zvuk koji ne poznajem? Da li neke od tvojih misli prezirem, dok druge volim? Kažem ti, Ja ništa ne prezirem. Ništa mi

nije odbojno. Sve je život, a život je dar, neopisivo blago; svetost nad svetošću.

Ja sam život, jer Ja sam suština života. Svaki njegov vid ima božansku svrhu. Ništa ne postoji - ništa - bez razloga koji je Bog razumeo i odobrio.

Kako je to moguće? Šta je sa zlom koje je stvorio čovek?

Vi ne možete stvoriti ništa - misao, stvar, dogañaj - niti iskustvo bilo koje vrste - van Božjeg plana. Jer, Božji plan za vas je da stvarate bilo šta - sve - što god želite. U takvoj slobodi se izražava iskustvo Boga kao Boga - i to je iskustvo zbog koga sam Ja stvorio vas. I sam život.

Zlo je ono što vi nazivate zlim. Ali, čak i to Ja prihvatam, jer jedino kroz ono što nazivate zlom, možete spoznati dobro; jedino kroz ono što nazivate ñavoljom rabotom možete spoznati i činiti Božje delo. Ja ne volim toplo više od hladnog, visoko više od niskog, levo više od desnog. Sve je to relativno. Sve je to deo onoga što jeste.

Ja ne volim "dobro" više od "lošeg". Hitler je otišao u nebo. Kada razumete to, razumećete Boga.

Ali ja sam vaspitan da verujem da dobro i loše zaista postoje, da su ispravno i pogrešno suprotnosti; da neke stvari nisu u redu, nisu ispravne, nisu prihvatljive u očima Boga.

Sve je je "prihvatljivo" u Božjim očima, jer kako Bog može da ne prihvati ono što postoji? Odbaciti neku stvar znači negirati njeno postojanje. Reći da ona nije u redu, znači reći da ona nije deo Mene - a to je nemoguće.

Ali, držite se vaših uverenja i budite verni vašim vrednostima, jer to su vrednosti vaših roditelja, vaših predaka, vaših prijatelja i vašeg društva. One čine strukturu vašeg života, i izgubiti ih značilo bi rasplesti tkivo vašeg iskustva. Ipak, preispitajte ih jednu po jednu. Pregledajte ih deo po deo. Nemojte razrušiti kuću, ali pogledajte svaku ciglu, i zamenite one koje izgledaju slomljene, koje više ne podupiru strukturu.

Vaše ideje o dobrom i lošem su upravo to - ideje. To su misli koje oblikuju i stvaraju suštinu onoga Ko Ste Vi. Postoji samo jedan razlog da promenite bilo koju od njih: ako niste zadovoljni time Ko Ste Vi.

Samo vi možete znati da li ste srećni. Samo vi možete reći o svom životu - "Ovo je moje delo kojim sam veoma zadovoljan."

Ako vam vaše vrednosti služe, držite ih se. Branite ih. Borite se da ih odbranite.

Ali, trudite se da se borite na način koji neće nikoga povrediti. Šteta nije neophodni sastojak isceljenja.

Kažeš "držite se svojih vrednosti", a u isto vreme kažeš da su naše vrednosti pogrešne. Pomozi mi da to shvatim.

Ja nisam rekao da su vaše vrednosti pogrešne. One su samo prosuñivanja. Procene. Odluke. U većini slučajeva te odluke niste doneli vi, već neko drugi. Vaši roditelji možda. Vaša religija. Vaši učitelji, istoričari, političari.

Vrlo malo od vrednosnih sudova koje ste ugradili u svoju istinu su procene koje ste vi, sami, doneli na osnovu vašeg sopstvenog iskustva. Iskustvo je ono zbog čega ste ovde došli - iz svog iskustva treba da stvorite sebe. A, vi ste sazdali sebe iz iskustva drugih.

Kada bi postojalo nešto kao što je greh, sastojalo bi se u sledećem: dopustiti sebi da postaneš ono što jesi zbog iskustva drugih. To je "greh" koji ste vi počinili. Svi vi. Vi ne iščekujete svoje sopstveno iskustvo, vi prihvatate iskustvo drugih kao jevanñelje (doslovno). I zatim, kada se susretnete sa stvarnim iskustvom po prvi put utiskujete u taj susret ono što mislite da već znate.

Da to niste uradili, mogli ste imati potpuno drugačije iskustvo - koje bi možda ukazalo na grešku vašeg prvobitnog učitelja ili izvora. U većini slučajeva, vi ne želite da vaši roditelji, vaše škole, vaše religije, vaše tradicije, vaši sveti zapisi, budu pogrešni - zato negirate svoje sopstveno iskustvo u koristi onoga što vam je rečeno da treba misliti.

Nigde se to ne može potpunije prikazati nego u vašem odnosu prema ljudskoj seksualnosti. Svakome   je  poznato  da  seksualno  iskustvo  može  biti  najzanosnije,  najuzbudljivije,

najsnažnije, najveselije, najpozitivnije, najintimnije, najskladnije, najživotnije, najjedinstvenije, najjače fizičko iskustvo za koje su ljudi sposobni. Iako ste to otkrili iskustveno, vi ste izabrali da prihvatite predrasude, mišljenja i ideje o seksu koje su drugi izneli - od kojih svi imaju svoj interes u tome šta vi mislite.

Ova mišljenja, procene i ideje su potpuno kontradiktorne vašem sopstvenom iskustvu, ali zato što se gnušate da protivrečite onima koji su vas učili, vi sebe ubeñujete da mora biti da je vaše iskustvo pogrešno. Rezultat toga je da ste izdali svoju pravu istinu o tom pitanju - sa razornim posledicama.

To isto ste učinili sa novcem. Svaki put u životu kada ste imali mnogo novca osećali ste se dobro. Osećali ste se dobro primajući ga i osećali ste se dobro trošeći ga. Nije bilo ničeg lošeg u tome, ničeg suštinski "pogrešnog". Ali vi ste tako duboko u sebi ukorenili učenje drugih o ovom pitanju, da ste odbacili svoje iskustvo u korist "istine".

Usvajajući tu "istinu" kao svoju sopstvenu, uobličili ste misli oko nje - misli koje su kreativne. Tako ste stvorili ličnu stvarnost oko novca, koja ga odmiče od vas - jer zašto biste nastojali da privučete ono što nije dobro?

Začuñujuće, stvorili ste tu istu protivrečnost oko Boga. Sve što vaše srce oseća o Bogu kaže vam da je bog dobar. Sve što vas vaši učitelji uče o Bogu kaže vam da je Bog loš. Srce vam kaže da Boga treba voleti bez straha. Učitelji vam kažu da se Boga treba plašiti, jer je On osvetoljubivi Bog. Morate živeti u strahu od Božje kazne, kažu oni. Morate drhtati u Njegovom prisustvu. Celog života morate strahovati od suda Gospodnjeg. Jer Gospod je "pravda", rečeno vam je. I Bog zna da ćete biti u nevolji kada se suočite sa strašnom pravdom Gospoda. Zato morate "slušati" Božje zapovesti. Inače...

Pre svega, ne smete postavljati takva logična pitanja, poput ovog "Ako je Bog želeo strogu poslušnost svojih zakona, zašto je ostavio mogućnost da se oni prekrše?"

A vaši učitelji vam kažu - jer je Bog želeo da imate "slobodan izbor". Ali, kakva je to sloboda

izbora kada izbor jedne stvari nad drugom dovodi do osude? Kakva je to sloboda "slobodne volje" kada se, ne vaša volja, već tuña mora izvršiti. Oni koji vas tako uče, učinili bi Boga licemerom.

Rečeno vam je da je Bog oproštaj i saosećanje - ali ako ne zamolite za oproštaj na "pravi način", ako "ne priñete Bogu" pravilno, vaša molba neće biti uslišena, vaš vapaj će ostati neuslišen. Čak ni to ne bi bilo toliko loše da postoji samo jedan pravi način, ali ima toliko mnogo "pravih načina", koliko učitelja koji ih podučavaju.

Većina vas, zato, provodi glavni deo svog zrelog doba tražeći pravi način da poštuje, sluša i služi Bogu. Ironija svega toga je da Ja ne želim vaše poštovanje, nije Mi potrebna vaš poslušnost i nije neophodno da Mi služite.

Takva ponašanja su kroz istoriju od svojih podanika zahtevali monasi - najčešće egocentrični, nesigurni monasi. To nisu Božji zahtevi ni u bilo kom smislu. I čini se neverovatnim da svet do sada nije zaključio da su to lažni zahtevi, nevezani za potrebe ili želje Božanstva.

Božanstvo nema prohteva. Sve Što Jeste je upravo to: sve što jeste. Stoga ono ništa ne želi, i ne treba mu ništa - po definiciji.

Ako vi izaberete da verujete u Boga kome je nešto potrebno - i koji se oseća toliko povreñenim ukoliko to ne dobije, da kažnjava one od kojih je to očekivao - onda ste izabrali da verujete u Boga mnogo manjeg od Mene. Vi ste onda zaista Deca Manjeg Boga.

Ne, deco moja, molim vas dopustite Mi da vas ponovo uverim, kroz ovo pisanje, da sam Ja bez prohteva. Ja ništa ne zahtevam.

To ne znači da sam Ja bez želja. Želje i prohtevi nisu ista stvar (mada su ih mnogi od vas u sadašnjem životu poistovetili).

Želja je početak svake kreacije. To je prva misao. To je veličanstveno osećanje unutar duše. To je Bog u izboru svoje sledeće tvorevine.

A šta je Božja želja?

Ja prvo želim da spoznam i doživim Sebe u svoj Svojoj slavi - da spoznam Ko Sam. Pre nego što sam stvorio vas - sve svetove univerzuma - bilo je nemoguće da to učinim.

Drugo, Ja želim da vi spoznate i doživite Ko Ste Zapravo putem moći koju sam vam dao da stvarate i doživljavate sebe na način na koji izaberete.

Treće, Ja želim da ceo proces života bude jedno iskustvo stalne radosti, neprekidnog stvaranja, beskrajnog razvitka i potpunog ispunjenja u svakom trenutku sadašnjosti.

Ja sam zasnovao savršeni sistem putem kog se ove moje želje mogu ostvariti. One se ostvaruju sada - upravo u ovom trenutku. Jedina razlika izmeñu vas i Mene je u tome što Ja to znam.

U trenutku vaše potpune spoznaje (koja se može desiti bilo kada), vi ćete osećati isto što i Ja: potpunu radost, ljubav, prihvatanje, blaženstvo i zahvalnost.

To su Pet Božjih Stavova. I pre nego što završimo ovaj razgovor, Ja ću vam pokazati kako

vas primena ovih stvavova u vašem životu može - i hoće - dovesti do Božanskog. Sve ovo je veoma dug odgovor na vrlo kratko pitanje.

Da, držite se svojih vrednosti - dok god imate osećanje da vam one služe. Ali, preispitajte da li vrednosti kojima vi služite, sa vašim mislima, rečima i delima, uvode u vaše iskustvo najuzvišeniju i najbolju ideju koju ste ikada imali o sebi.

Ispitajte svoje vrednosti jednu po jednu. Stavite ih pod lupu javnosti. Ako možete reći svetu ko ste i u šta verujete bez teškoća i oklevanja, zadovoljni ste sobom. Nema razloga da nastavite dalje ovaj razgovor sa Mnom, jer ste stvorili Sebe - život za Sebe - koji ne treba popravljati. Dostigli ste savršenstvo. Odložite knjigu.

Moj život nije savršen, niti je blizu savršenstvu. Ja nisam savršen. Ustvari, ja sam skup nesavršenosti. Želim - ponekad svim srcem - da mogu ispraviti ove nesavršenosti; da mogu znati šta je uzrok mom ponašanju, šta pobuñuje moje padove, šta ometa moj put. Zato sam došao Tebi, pretpostavljam. Nisam mogao sam naći odgovore.

Drago mi je da si došao. Ja sam oduvek bio tu da ti pomognem. I sad sam ovde. Ne moraš sam naći odgovore. Nikada nisi ni morao.

Ipak, čini mi se tako... drsko... jednostavno sedeti i razgovarati sa tobom na ovaj način - još manje zamišljati da ti - Bog - odgovaraš - mislim to je suludo.

Razumem. Autori Biblije su svi bili umno zdravi, a ti si lud.

Pisci Biblije su bili svedoci Hristovog života i verno su zapisali ono što su čuli i videli.

Ispravka. Većina pisaca Novog zaveta nikada u životu nije srela niti videla Isusa. Oni su živeli mnogo godina pošto je Isus napustio zemlju. Oni ne bi prepoznali Isusa od Nazareta da ga sretnu na ulici.

Ali...

Pisci Biblije su bili veliki vernici i veliki istoričari. Oni su preuzeli priče koje su njima i njihovim prijateljima preneli drugi - stariji - a koje su išle sa kolena na koleno, dok konačno nisu zapisane.

I nije sve što su autori Biblije zapisali uključeno i konačni dokument. Već su se "crkve" okupile oko Isusovog učenja - i, kao što biva kad god se ljudi skupe oko neke moćne ideje, bilo je izvesnih pojedinaca u okviru tih crkvi ili enklava, koji su odlučili koje delove Isusove Priče će objaviti - i kako. Taj proces izbora i obrade se nastavio tokom sakupljanja, pisanja i izdavanja, Jevanñelja i Biblije.

Čak je nekoliko vekova pošto su se prvobitni sveti spisi počeli zapisivati, Crkveni veliki savet odredio, još jednom, koja će učenja i koje istine biti uključeni u tada zvaničnu Bibliju - a koja je "nepoželjno" ili "prerano" objaviti.               andjeli-neba.com.hr

Bilo je i drugih svetih zapisa - koje su u trenucima nadahnuća pisali obični ljudi, od kojih nijedan nije bio ništa luñi od tebe.

Da li Ti nagoveštavaš - ne nagoveštavaš - da ovi zapisi mogu jednog dana postati "sveti spisi"?

Dete moje, sve u životu je sveto. Sa tog stanovišta, da, ovo su sveti spisi. Ali, Ja se neću sa tobom dovijati oko reči, jer znam na šta misliš.

Ne, Ja ne sugerišem da će ovaj rukopis jednog dana postati sveti zapis. Bar ne za nekoliko stotina godina ili dok jezik ne postane zastareo.

Vidiš, problem je što je ovde jezik suviše ne-književni, suviše govorni, suviše savremen. Ljudi smatraju da ako bi Bog govorio sa vama neposredno, Bog ne bi zvučao kao momak iz susedstva. Morala bi postojati neka jedinstvena, da ne kažem božanska struktura jezika. Neko dostojanstvo. Neko osećanje Božanskoga.

Kao što sam rekao ranije, to je deo problema. Ljudi imaju osećaj Boga koji se "pojavljuje" u samo jednom obličju. Sve što skrnavi tu formu se smatra bogohuljenjem.

Kao što sam rekao ranije.

Kao što si rekao ranije.

Ali, preñimo na suštinu tvog pitanja. Zašto misliš da je suludo da možeš razgovorati sa Bogom? Zar ne veruješ u molitvu?

Verujem, ali to je drugačije. Molitva je za mene uvek bila jednosmerna. Ja molim, a Bog ostaje nepromenljiv.

Bog nikada nije uslišio molbu?

Oh, jeste, ali nikada verbalno. Oh, u životu su mi se dogañale raznovrsne zgode za koje sam bio ubeñen da su odgovor - vrlo direktan odgovor - na molitvu. Ali, Bog nikada nije govorio sa mnom.

Razumem. Dakle, taj Bog u koga ti veruješ - taj Bog može učiniti sve - samo ne može govoriti.

Naravno da Bog može govoriti, ako to želi. Ali izgleda neverovatno da bi Bog želeo razgovarati sa mnom.

To je osnova svakog problema na koji nailazite u životu - što ne smatrate sebe dovoljno vrednim da vam se Bog obrati.

Zaboga, kako ikada možete očekivati da čujete Moj glas, ako sebe ne smatrate dovoljno zaslužnim da vam se obratim?

Kažem vam: Ja upravo sada činim čudo. Jer, ne govorim samo tebi, već svakoj osobi koja je izabrala ovu knjigu i čita ove reči.

Svakom od njih Ja sada govorim. Znam ko je svako od njih. Znam ko će naći svoj put do ovih reči - i znam da će (kao i u svim Mojim drugim komunikacijama) neki moći da čuju - a neki će moći samo da slušaju, ali neće čuti ništa.

To uvodi u drugu temu. Ja već sada, dok pišem, razmišljam o izdavanju ovog materijala.

Da. Šta je tu "loše"?

Zar se ne može tvrditi da ja sve ovo radim zbog zarade? Zar to ne čini celu stvar sumnjivom?

Da li je tvoj motiv da nešto napišeš da bi zaradio mnogo novca?

Ne. Nisam zbog toga počeo sve ovo. Počeo sam ovaj razgovor na papiru, jer je moj um već trideset godina opsednut pitanjima - pitanjima za kojima sam žudeo - umirao od želje da saznam odgovore. Ideja da od toga napravim knjigu je došla kasnije.

Od Mene.

Od Tebe?

Da. Ne misliš valjda da bih ti dopustio da protraćiš sva ova izvanredna pitanja i odgovore?

Nisam o tome razmišljao, u početku sam samo želeo da dobijem odgovore na pitanja; da se prekine razočarenje; da se završi traganje.

Dobro. Onda prestani preispitivati svoje motive (to neprekidno radiš) i nastavimo.