13

Kako mogu rešiti neke od zdravstvenih problema sa kojima se suočavam? Bio sam žrtva dovoljno hroničnih bolesti za tri životna veka. Zašto ih sve imam sada - u ovom životu?

Prvo, da razjasnimo jednu stvar. Ti ih voliš. Bar većinu njih. Upotrebljavao si ih zadivljujuće da bi žalio samog sebe i da bi privukao pažnju na sebe.

U nekoliko prilika kada ih nisi voleo, to je samo zato što su otišli predaleko. Dalje nego što si ikada mogao pomisliti da će otići kada si ih stvorio.

Raščistimo sada nešto što verovatno već znaš; sve bolesti su tvorevina vas samih. Čak i doktori konvencionalne medicine sada uviñaju kako ljudi sami sebe čine bolesnima.

Većina njih to radi potpuno nesvesno. (Oni čak i ne znaju šta rade.) Onda, kada se razbole, ne znaju šta ih je snašlo. Čini se kao da ih je nešto zadesilo, a ne da su učinili nešto sami sebi.

To se dešava, jer se većina ljudi kreće kroz život - ne samo u odnosu na zdravstvene probleme i posledice - nesvesno.

Ljudi puše i pitaju se zašto su dobili rak.

Ljudi se hrane životinjama i masnoćama i čude se zašto imaju zakrečene arterije. Ljudi ne prestaju biti ljuti ceo svoj život i čude se zašto dobijaju srčane napade.

Ljudi se takmiče sa drugim ljudima - nemilosrdno i pod neverovatnim stresom - i pitaju se zašto dobijaju moždane udare.

Ne tako očigledna istina je da većina ljudi brigom sebe otera u smrt.

Briga je skoro najgori oblik mentalne aktivnosti koji postoji - pored mržnje koja je duboko auto-destruktivna. Briga je besmislena. Ona je uzaludno potrošena mentalna energija. Ona takoñe stvara biohemijske reakcije koje oštećuju telo, izazivajući sve nedaće od problema sa varenjem do koronarnog začepljenja i većine smetnji izmeñu toga.

Zdravlje će se skoro odmah poboljšati kada se prekine sa zabrinutošću. Briga je aktivnost uma koji ne razume svoju vezu sa Mnom.

Mržnja je najštetnije mentalno stanje. Ona truje telo i njene posledice su praktično nepopravljive.

Strah je suprotnost svemu onome što vi jeste, i zato ima negativno dejstvo na vaše mentalno i fizičko zdravlje. Strah je uveličana briga.

Briga, mržnja, strah, zajedno sa svojim izdancima: strepnjom, ogorčenjem, nestrpljenjem, tvrdičlukom, neljubaznošću, prosuñivanjem i osuñivanjem - sve napadaju telo na nivou ćelija. Nemoguće je pod tim uslovima imati zdravo telo.

Slično - mada u nešto manjoj meri - uobraženost, samoljublje i pohlepa dovode do fizičke bolesti ili lošeg zdravlja organizma.

Sve bolesti nastaju najpre u umu.

Kako je to moguće? Šta je sa stanjima koje nam drugi prenesu? Prehlada - ili, po tom pitanju, SIDA?

Ništa se ne dešava u vašem životu - ništa što nije prvo postojalo kao misao. Misli su kao magneti koji vam privlače posledice. Misao ne mora biti uvek očigledna i time jasno uzročna, kao na primer "Ja ću se zaraziti strašnom bolešću". Misao može biti (i obično jeste) mnogo tananija od toga. ("Ja nisam zaslužio da živim".) ("Moj život je uvek u zbrci".) ("Ja sam gubitnik".) ("Bog će me kazniti".) ("Umoran sam od života i dosta mi je njega".)

Misli su vrlo tanan, ali izuzetno moćan vid energije. Reči su manje tanane, one su gušće. Radnje su najgušće od svega. Radnja je energija u teškom fizičkom obliku, u teškom kretanju. Kada misliš, kažeš ili sprovedeš negativnu energiju, kao što je "Ja sam gubitnik", stavljaš ogromnu negativnu energiju u pokret. Čudo je da te samo snañe prehlada. To je najmanje što ti se može desiti.

Veoma je teško poništiti posledice negativnog razmišljanja kada jednom preuzmu fizički oblik. Nije nemoguće, ali je veoma teško. Za to je potreban čin najviše vere.

Za to je potrebno izuzetno verovanje u pozitivnu snagu univerzuma - bilo da je zovete Bog, Boginja, Nepokretni Pokretač, Primarna Sila, Prvi Uzrok ili drugačije.

Iscelitelji imaju upravo takvu veru. To je vera koja prelazi u Apsolutnu Spoznaju. Oni znaju da ste vi predodreñeni da budete celina, potpuna i savršena u ovom trenutku sadašnjosti. Ta spoznaja je takoñe misao - i to veoma moćna misao. Ona ima moć da pokrene planine - a kamoli molekule u vašem telu. Zato iscelitelji mogu lečiti, često čak i na daljinu.

Misao ne poznaje razdaljine. Misao putuje oko sveta i prostruji svemirom brže nego što možete izgovoriti jednu reč.

"Kaži samo reč i moj sluga će biti izlečen". I tako je bilo u istom trenutku, čak pre nego što je ova rečenica završena. Takva je bila vera centuriona.

Ali, svi ste vi mentalni gubavci. Vaš um je izjeden negativnim mislima. Neke od njih su vam prenete. Mnoge druge zapravo vi sami smišljate - stvarate ih sami i zatim ih skrivate i bavite se njima satima, danima, nedeljama, mesecima - čak godinama.

... i čudite se zašto ste bolesni.

Možeš "rešiti neke od svojih zdravstvenih problema", kako si rekao, rešavajući probleme u svom razmišljanju. Da, možeš izlečiti neke od stanja koje si već stekao (dao sebi), kao i sprečiti razvitak velikih novih problema. I to sve možeš učiniti tako što ćeš promeniti način na koji razmišljaš.

Takoñe - teško Mi je da to kažem, jer zvuči tako ovozemaljski da bi dolazilo od Boga, ali - zaboga, brini više o sebi.

Nedovoljno brinete o svom telu, obraćajući malo pažnje na njega, dok ne posumnjate da nešto sa njim nije u redu. Ne preduzimate praktično ništa u smislu preventivnih mera. Bolje

se brinete o svojim kolima nego o svom telu - i to nije preterivanje.

Ne samo da ne uspevate da sprečite oštećenja redovnim proverama, godišnjim sistematskim pregledima i korišćenjem terapija i lekova koji su vam prepisani (zašto idete kod doktora da tražite pomoć, i onda ne koristite lekove koji su vam prepisani? Možeš li mi to objasniti?) - nego i užasno, loše postupate sa telom izmeñu ovih poseta doktoru!

Ne vežbate telo, pa ono postaje mlitavo i, što je još gore, slabo od neupotrebe. Ne hranite ga pravilno, i na taj način ga dalje slabite.

Zatim ga punite toksinima i otrovima i najbesmislenijim supstancama koje se smatraju hranom. I ono još uvek radi za vas, ta izvrsna mašina se još uvek kreće dalje, hrabro idući napred uprkos tom uništavanju.

To je užasno. Uslovi pod kojima terate vaše telo da opstane su užasni. Ali nećete učiniti ništa ili vrlo malo povodom njih. Pročitaćete ovo, klimnuti glavom u znak pokajničkog odobravanja i odmah se vratiti lošim navikama. A znaš li zašto?

Plašim se da pitam.

Jer nemate želju za životom.

To zvuči kao oštra optužba.

Nije bila namera da bude oštra, niti da bude optužba. "Oštra" je relativan izraz; prosuñivanje koje pridaješ odreñenim rečima. "Optužba" podrazumeva krivicu, a "krivica" podrazumeva prestup. Ovde nema prestupa, stoga nema ni krivice ni optužbe.

Ja sam dao jednostavnu izjavu o istini. Kao i sve izjave o istini, ona ima svojstvo da vas probudi. Neki ljudi ne žele da budu probuñeni. Većina ne želi. Većina bi radije spavala.

Svet je u stanju u kom jeste, jer je pun onih koji koračaju spavajući.

Što se tiče moje izjave, šta u njoj izgleda neistinito? Vi nemate želju da živite. Bar je niste imali do sada.

Ako mi kažete da ste imali "trenutni preobražaj", Ja ću ponovo proceniti moje predviñanje o onome što ćete  sada uraditi. Priznajem da je moje predviñanje zasnovano na prošlom iskustvu.

... takoñe je imalo namenu da vas probudi. Ponekad, kada osoba zaista duboko spava, morate je malo protresti.

Video sam u vašoj prošlosti da ste imali malo volje za životom. Možete to da negirate... ali u ovom slučaju vaša dela govore glasnije od vaši reči.

Ako ste ikada upalili cigaretu u svom životu - a kamoli ako ste pušili kutiju dnevno u toku dvadeset godina kao što ste to činili - imate veoma malo volje za životom. Nije vas briga šta radite svom telu.

Ali, ja sam prestao da pušim pre više od 10 godina!

Tek posle 20 godina okrutnog fizičkog kažnjavanja.

I ako ste ikada uneli alkohol u svoje telo, imate vrlo malo želje za životom

Ja pijem veoma umereno.

Vaše telo nije predviñeno za to da se u njega unosi alkohol. On oštećuje um.

Ali Isus je uzimao alkohol! On je išao na svadbu i pretvorio vodu u vino!

Ko je rekao da Isus bio savršen?

Oh, za ime Božje.

Kaži, da li Ja počinjem da te nerviram?

Pa, daleko od toga da mene Bog može da nervira! Mislim, to bi bilo malo uobraženo, zar ne? Ali smatram da malo preterujemo. Moj otac me je učio da "u svemu treba biti umeren". Mislim da sam se držao toga kada je alkohol u pitanju.

Telo može lakše da se oporavi samo od umerene zloupotrebe. Izreka je u tom smislu korisna. Pored svega toga, Ja ću ostati pri Mojoj prvobitnoj tvrdnji: telo nije predviñeno za uzimanje alkohola.

Ali, čak i izvesni lekovi sadrže alkohol!

Ja nemam kontrolu nad onim što vi nazivate lekovima. Ja ostajem pri svojoj tvrdnji.

Ti si stvarno neumoljiv, zar ne?

Vidi, istina je istina. Ako ti neko kaže: "Malo alkohola neće ti naškoditi", i postavi tu tvrdnju u kontekst života kako ga vi sada živite, morao bih se saglasiti sa njima. To ne menja istinitost onoga što sam rekao. To vam samo omogućuje da se o to oglušite.

Ali, razmotri sledeće. Trenutno, vi ljudi istrošite svoja tela obično u roku od 50 do 80 godina. Neka traju duže, ali ne mnogo njih. Neka prestaju da rade ranije, ali ne većina. Možemo li se složiti oko toga.

Da, u redu.

Dobro, onda imamo dobru početnu tačku za razgovor. Dakle, kada Ja kažem da bih se mogao saglasiti sa izjavom "malo alkohola vam neće naškoditi", Ja sam to bliže odredio dodajući "u sklopu života kakav vi sada živite". Vidiš, vi ljudi ste izgleda zadovoljni životom koji sada živite. Ali, može vas začuditi kada spoznate, da je predviñeno da se život živi na sasvim drugi način. I vaše telo je zamišljeno da traje mnogo duže.

Zaista?

Da.

Koliko duže?

Neograničeno duže.

Šta to znači?

To znači, sine Moj, da je vaše telo predviñeno da traje zauvek.

Zauvek?

Da. Čitaj: "za svagda".

Želiš li reći da nije bilo - da nije - predviñeno da umremo?

Vi nikada i ne umirete. Život je večan. Vi ste svi besmrtni. Vi nikada ne umirete. Vi samo menjate oblik. Čak ni to niste morali da radite. Vi ste odlučili da to radite, ne Ja. Ja sam napravio vaša tela da traju večno. Zar zaista mislite da je najbolje što bi Bog mogao izmisliti - telo koje može izdržati 60, 70, možda 80 godina pre nego što se raspadne? Da li je to, po vašem mišljenju, granica Mojih mogućnosti?

Nisam nikada razmišljao na taj način, zapravo...

Ja sam zamislio vaša veličanstvena tela da traju večno! I najraniji meñu vama su živeli u telu skoro bez bola i bez straha od onoga što sada nazivate smrću.

U vašoj religioznoj mitologiji, vi slikovito predstavljate vaše ćelijsko sećanje na ove prve predstavnike ljudske vrste nazivajući ih Adam i Eva. Zapravo, naravno, njih je bilo više od dvoje.

U početku, zamisao je bila da vaše čudesne duše imaju priliku da spoznaju Sebe kao ono Ko Vi Zapravo Jeste kroz iskustva stečena u fizičkom telu, u relativnom svetu, kao što sam već nekoliko puta ovde objasnio.

To se desilo usporavanjem neizmerljive brzine svih vibracija (mislenog oblika) da bi se stvorila materija - uključujući tu i materiju koju nazivate fizičkim telom.

Život se razvio u nizu koraka za tren oka, koji sada zovete bilionima godina. I u tom svetom trenutku ste došli vi, iz mora, iz vode života, na zemlju i u oblik koji sada imate.

Onda su evolucionisti u pravu!

Zanimljivo je - zapravo to Mi je izvor stalne zabave - da vi ljudi imate takvu potrebu da sve razložite na ispravno i pogrešno. Nikada vam nije palo na um da ste vi izmislili ta obeležja da biste pomogli sebi da odredite materijalno - i Sebe same.

Nikada vam ne pada na um (osim najumnijim meñu vama) da neka stvar može biti i ispravna i pogrešna; da  su samo u relativnom svetu  stvari  jedno ili drugo. U svetu apsolutnog, bezvremenog, sve stvari su sve.

Ne postoji muško i žensko, ne postoji pre i posle, ne postoji brzo i sporo, ovde i tamo, gore i dole, levo i desno - dobro i loše.

Vaši astronauti i kosmonauti su stekli osećaj toga. Oni su mislili da se odbacuju nagore u najdalji svemir, da bi, kada su stigli tamo, spoznali da gledaju nagore u Zemlju. Ili, da li je tako? Možda su gledali nadole u Zemlju! Ali, onda, gde je bilo Sunce? Gore? Dole? Ne. Tamo, na levo. Tako, iznenada, stvar nije bila ni gore, ni dole - bila je sa strane... i sva

odreñenja su time nestala!

Tako je to u Mom svetu - našem svetu - našem stvarnom kraljevstvu. Sve definicije nestaju, i teško je čak i govoriti o ovom kraljevstvu u odreñenim terminima.

Religija je vaš pokušaj da govorite o nepojmljivom. I ona tome ne služi najbolje.

Ne, sine Moj, evolucionisti nisu u pravu. Ja sam stvorio sve to - sve ovo - u tren oka; u jednom svetom trenutku - baš kao što su kreacionisti rekli. I... to se desilo kroz proces evolucije koji je trajao bilionima i bilionima onoga što vi nazivate godinama, baš kao što evolucionisti tvrde.

I jedni i drugi su "u pravu". Kao što su kosmonauti otkrili, sve zavisi od načina na koji gledate stvari.

Ali pravo pitanje je: jedan sveti trenutak/bilioni godina - u čemu je razlika?

Možete li se jednostavno složiti da je čak i za vas suviše velika tajna da rešite neka životna pitanja? Zašto ne sačuvati tajnu kao svetu? I zašto ne dopustiti svetom da bude sveto i ostaviti ga na miru?

Pretpostavljam da svi mi imamo nezasitu potrebu za znanjem.

Ali vi već znate! Upravo sam vam rekao! Ali, vi ne želite da znate Istinu, vi želite da znate istinu onako kako je vi razumete. To je najveća prepreka vašem prosvetljenju. Vi mislite da već znate istinu. Vi mislite da već sve razumete. Tako usvajate sve što vidite ili čujete, a što potpada pod okvire vašeg razumevanja, dok odbacujete sve što ne razumete. I to nazivate učenjem. To nazivate otvorenošću za učenje. Avaj, vi ne možete nikada biti otvoreni za učenja, dok god ste zatvoreni prema svemu što nije vaš istina.

Tako će upravo ovu knjigu pojedinci prozvati bogohuljenjem - delom ñavola.

Ali, oni koji imaju uši da čuju, neka slušaju. Kažem vam ovo: Vi niste bili predodreñeni da ikada umrete. Vaš fizički oblik je stvoren kao čudesno preimućstvo; sjajno sredstvo koje vam omogućava da iskusite stvarnost koju ste stvorili svojim umom, da biste mogli spoznati Sebe onakvog kakvog ste stvorili u svojoj duši.

Duša zamišlja, um stvara, telo doživljava. Krug je potpun. Duša tada saznaje sebe u svom sopstvenom iskustvu. Ako joj se ne sviña to što doživljava (oseća) ili, iz bilo kog razloga, želi drugačije iskustvo, ona samo zamisli novo iskustvo Sebe i menja svoje mišljenje, sasvim doslovno menja svoj um.

Uskoro telo zapaža sebe u novom iskustvu. ("Ja sam uskrsnuće i Život" bilo je divan primer toga. Kako mislite da je Isus to uopšte radio? Ili ne verujete da se to ikada desilo? Verujte. Desilo se!)

Ali tačno je sledeće: duša nikada neće nadvladati telo ili um. Ja sam vas napravio kao trojstvo - u - jednom biću. Vi ste tri bića u jednom, napravljenja na Moju sliku i priliku.

Tri vida Sebe nisu ni na koji način meñusobno nejednaka. Svaki ima svoju funkciju, ali nijedna funkcija nije veća od druge, niti ijedna funkcija zapravo prethodi drugoj. Sve su u meñusobnom odnosu na potpuno jednak način.

Zamisli – stvori - iskusi. Ono što spoznajete i zamišljate, vi stvarate, ono što stvarate, vi doživljavate. Ono što doživljavate, vi spoznajete.

Zato je rečeno, da ako možete navesti veše telo da doživi nešto (kao, na primer, obilje), uskoro ćete imati osećanje toga u vašoj duši, koja će spoznati sebe na novi način (to jest u obilnosti), tako predstavljajući vašem umu zamisao o tome. Iz nove misli niču nova iskustva, i telo počinje živeti novu stvarnost kao permanentno stanje postojanja.

Vaše telo, vaš  um i vaša duša  (duh)  su jedno. Po  tome, vi  ste mikrokosmos Mene - Božansko Sve, Sveta Sveukupnost, Suma i Supstanca. Vidiš sada kako sam Ja početak i kraj svega, Alfa i Omega.

Sada ću ti objasniti konačnu tajnu; vaš pravi i istinski odnos sa mnom. VI STE MOJE TELO. Ono što je vaše telo vašem umu i duši, vi ste, takoñe, Mom umu i duši. Zato: Sve što Ja

doživljavam, Ja doživljavam kroz vas.

Kao što su vaše telo, um i duša jedno, tako su i Moji.

Tako je Isus od Nazareta, jedan od mnogih koji su razumeli misteriju, govorio napromenljivu istinu kada je rekao: "Ja i Otac smo Jedno".

Sada ću ti reći da postoje i veće istine od ove koje će vam jednog dana biti poverene. Jer, kao što ste vi Moje telo, Ja sam telo drugog.

Želiš li reći da ti nisi Bog?

Da, Ja jesam Bog, na način na koji ga vi razumete. Ja sam Boginja kako je sada shvatate. Ja sam Izumitelj i Stvaralac Svega što sada znate i dožviljavate i vi ste Moja deca... kao što sam Ja dete drugoga.

Pokušavaš li mi reći da čak i Bog ima Boga?

Govorim ti da je tvoje opažanje krajnje stvarnosti ograničenije nego što misliš, i da je Istina neograničenija nego što možeš zamisliti.

Pružam vam mali pogled na beskrajnost i beskrajnju ljubav. (Mnogo širi pogled ne biste mogli izdržati u vašoj stvarnosti. Jedva možete ovaj prihvatiti.)

Sačekaj trenutak! Znači, ja ovde zapravo ne razgovaram sa Bogom?

Rekao sam ti - ako shvataš Boga kao svog stvaraoca i gospodara - kao što si ti stvaralac i gospodar svog sopstvenog tela - Ja sam Bog tvog shvatanja. I da, ti razgovaraš sa Mnom. To je bio prijatan razgovor, zar ne?

Prijatan ili ne, ja sam mislio da razgovaram sa pravim Bogom. Bogom Bogova. Znaš već - onim na vrhu, glavnim šefom.

To i radiš. Veruj mi, to i radiš.

A ipak Ti kažeš da ima nekog iznad Tebe u tom hijerarhijskom poretku.

Ti sada pokušavaš da uradiš nemoguće, a to je da govoriš o neiskazivom. Kao što sam

rekao, to je ono što religija nastoji da postigne. Dopusti da vidim da li mogu naći način da to ukratko izložim. Zauvek je duže od onog što znate. Večno je duže od Zauvek. Bog je više od onog što mislite. Bog je energija koju nazivate maštom. Bog je stvaranje. Bog je prva misao. I Bog je poslednje iskustvo. I Bog je sve izmeñu.

Da li si ikada gledao kroz veoma jak mikroskop ili video slike ili filmove o molekularnoj aktivnosti i rekao: "Blagi Bože, dole se nalazi ceo univerzum. I prema tom univerzumu, ja, trenutni posmatrač, moram se osećati poput Boga!" Da li si ikad rekao ili imao tu vrstu iskustva?

Da, mislim da je svaka osoba koja razmišlja to pomislila.

Zaista. Priuštio si sebi da proviriš u ono što ti Ja ovde pokazujem.

I šta bi ti radio da ti Ja kažem da se ta stvarnost u koju si provirio, nikada ne završava?

Objasni to. Zamolio bih Te da to objasniš.

Uzmi najmanji deo univerzuma koji možeš zamisliti. Zamisli tu sićušnu, sićušnu česticu materije.

U redu.

Sad je preseci na pola.

U redu.

Šta si dobio?

Dve manje polovine.

Upravo tako. Sad preseci njih na pola. Šta sada imaš?

Dve manje polovine.

Tačno. Sada to uradi ponovo i ponovo! Šta je ostalo?

Manji i manji delovi.

Da, ali gde je tome kraj? Koliko puta možeš podeliti materiju dok ne prestane da postoji?

Ne znam. Pretpostavljam da nikada ne prestaje da postoji.

Želiš reći da je nikada ne možeš potpuno uništiti? Sve što možeš da učiniš je da promeniš njen oblik?

Tako izgleda.

Kažem ti sledeće: upravo si naučio tajnu celokupnog života i pogledao u beskrajnost. Sada Ja imam pitanje za tebe.

U redu.

Zašto misliš da beskonačnost ide samo u jednom pravcu? Znači... nema kraja idući naviše u odnosu na onaj na niže. Ne postoji gore i dole, ali razumem na šta misliš.

Ali, ako ne postoji kraj malome, to znači da ne postoji kraj ni velikome.

Ispravno.

Ali, ako ne postoji kraj velikome, onda ne postoji najveće. To znači u širem smisli da ne postoji Bog!

Ili je možda - sve to Bog i ne postoji ništa više. Kažem ti sledeće: JA SAM TO ŠTO JESAM.   I VI STE TO ŠTO JESTE. Vi ne možete ne postojati. Možete promeniti oblik koliko god

hoćete, ali ne možete ne postojati! Ali možete ne uspeti da spoznate Ko Ste - i zbog tog neuspeha, iskusiti to samo polovično.

To bi bio pakao.

Tačno. Ali vi niste osuñeni na pakao. Vi niste prognani u njega zauvek. Sve što je potrebno da bi se izašlo iz pakla - da bi se izašlo iz neznanja - jeste saznati ponovo. Postoji mnogo načina i mnogo mesta (dimenzija) u kojima to možete učiniti.

Vi se sada nalazite u jednoj od tih dimenzija. Ona se, u vašem razumevanju, naziva treća dimenzija.

Postoji li još njih?

Zar ti nisam rekao da u Mom kraljevstvu ima mnogo palata? Ne bih ti rekao da nije tako.

Onda pakao ne postoji - ne stvarno. Mislim, ne postoji mesto ili dimenzija na koju smo večno osuñeni!

Šta bi bila svrha toga?

Ali, vi ste uvek ograničeni svojim znanjem - jer ste vi - jer smo mi – samostvoreno biće. Vi ne možete biti ono što ne znate da Ste.

Vama je dat ovaj život - da biste mogli upoznati sebe kroz svoje sopstveno iskustvo. Tada možete spoznati sebe kao ono Ko Ste Vi Zapravo i stvoriti sebe takvim u svom iskustvu - i krug je ponovo potpun... samo je veći.

I tako ste vi u procesu razvoja - ili, kao što sam predstavio u ovoj knjizi, u procesu postojanja. Nema granice onome što možete postati.

Znači li da ja mogu postati - smem li da kažem? - Bog... poput Tebe.

Šta misliš?

Ne znam.

Dok ne saznaš, ne možeš. Seti se trougla Zamisliti-stvoriti-iskusiti. Seti se, koristeći ove simbole:

SVETI DUH = INSPIRACIJA = ZAMISLITI OTAC = RODITELJSTVO = STVORITI SIN = POTOMSTVO = ISKUSITI

-  Svetog Trojstva: duša-um-telo.

Sin iskustveno doživljava kreaciju očeve misli, koju je smislio Sveti Duh. Možeš li zamisliti da jednog dana budeš Bog?

U svojim razuzdanim trenucima.

Dobro, jer ti Ja kažem sledeće: Ti već jesi Bog. Samo to ne znaš. Zar nisam Ja rekao: "Vi ste svi Bogovi"?