12

Zašto ne mogu raditi ono što stvarno želim u svom životu i još uvek zarañivati za život? Šta? Misliš da zapravo želiš da zabavljaš u životu i još da zarañuješ? Brate, kako ti sanjaš? Šta?

Samo se šalim - malo se bavim čitanjem misli, to je sve. Vidiš, to je bila tvoja misao o tome.

To je bilo moje iskustvo.

Da. Pa, prešli smo to već nekoliko puta do sada. Ljudi koji zarañuju za život radeći ono što vole su oni koji nastoje da tako bude. Oni ne odustaju. Oni se ne predaju. Oni ne prestaju. Oni ne pristaju da im život ne dozvoli da rade ono što vole.

Ali postoji drugi elemenat koji se mora pomenuti, jer je to karika koja nedostaje u razumevanju većine ljudi kada se radi o poslu kojim se bave u životu.

Šta je to?

Postoji razlika izmeñu bivstvovanja i delanja, a većina ljudi je stavila naglasak na ovo drugo.

Zar ne bi trebalo da to učine?

"Treba" i "ne treba" ovde nisu u pitanju. Postoji samo ono što se izabire i način na koji se to može imati. Ako izaberete mir i radost i ljubav, nećete dobiti mnogo toga kroz ono što radite. Ako izaberete zadovoljstvo i sreću, malo toga ćete naći na stazi delanja. Ako izaberete povratak Bogu, uzvišenu spoznaju, potpunu svesnost, apsolutno ispunjenje, nećete postići mnogo toga putem onog što radite.

Drugim rečima, ako  izaberete  razvoj - razvoj vaše duše  - nećete  to postići zemaljskim aktivnostima vašeg tela.

Delanje je funkcija tela. Bivstvovanje je funkcija duše. Telo uvek radi nešto. Svakog trenutka u svakom danu ono nešto smera. Ono nikada ne staje, nikad ne miruje, stalno nešto radi.

Ono radi to što radi ili po nalogu duše - ili uprkos duši. Kvalitet vašeg života zavisi od ravnoteže tog dvojstva.

Duša uvek bivstvuje. Ona bivstvuje to što bivstvuje, bez obzira na to šta telo radi, i ne zbog onoga što telo radi.

Ako mislite da je vaš život vezan za delanje, vi ne razumete zašto postojite. Vaša duša ne mari za to čime se bavite da biste živeli - a kada se vaš život završi nećete ni vi. Dok radite, i šta god da radite, vašu dušu zanima samo ono šta ste vi.

Duša je u traganju za stanjem bivstovanja, a ne delanja.

Šta duša nastoji da bude?

Ja.

Ti?

Da, Ja. Tvoja duša je Ja i ona to zna. Ono što ona čini jeste pokušaj da to iskustveno doživi. I ona se seća da je najbolji način da se to doživi taj da se ne radi ništa. Ne postoji ništa što treba da se radi sem da se bude.

Da se bude šta?

Šta god želiš da budeš. Srećan. Tužan. Slab. jak. Radostan. Osvetoljubiv. Uviñavan. Slep. Dobar. Loš. Muško. Žensko. Ti izaberi.

Mislim to doslovno. Ti izaberi.

Sve je to veoma smisleno, ali kakve to veze ima sa mojom karijerom? Ja pokušavam da nañem način da preživim, da ostanem u životu, da izdržavam sebe i svoju porodicu, radeći ono što želim da radim.

Pokušaj sa time što ćeš biti ono što želiš da budeš.

Šta to znači?

Neki ljudi zarañuju mnogo novca radeći to što rade, dok su drugi potpuno bezuspešni, a i jedni i drugi rade istu stvar. U čemu je razlika?

Neki ljudi su sposobniji od drugih.

To je prva razlika. Ali sada dolazimo do druge. Uzmimo dva čoveka približno istih sposobnosti. Obojica su završili koledž, obojica su bili najbolji studenti, obojica razumeju prirodu toga što rade, obojica znaju kako da umešno koriste raspoloživa sredstva - a još uvek je jedan uspešniji od drugoga: jedan napreduje, dok se drugi bori za opstanak. U čemu je stvar?

U lokaciji.

Lokaciji?

Neko mi je jednom rekao da samo tri stvari treba razmotriti kada se započinje novi poslovni projekat - lokaciju, lokaciju i lokaciju.

Drugim rečim, ne "Šta ćeš da radiš? Već gde ćeš biti?"

Tačno.

To, takoñe, zvuči kao odgovor na moje pitanje. Dušu samo zanima gde ćeš ti biti. Hoćeš li biti na mestu zvanom strah, ili na mestu zvanom ljubav. Gde si - i odakle dolaziš - kada se susrećeš sa životom?

Dakle, u primeru dvojice podjednako osposobljenih radnika, jedan je uspešan, a drugi nije, ne zbog onoga što jedan od njih radi, već zbog onoga što obojica jesu.

Jedna osoba je otvorena, prijateljski raspoložena, brižna, spremna da pomogne, uviñavna, vedra, samouverena, čak i zadovoljna svojim poslom, dok je druga zatvorena, otuñena, nebrižna, neuviñavna, mrzovoljna, čak i nezadovoljna poslom koji radi.

Pretpostavimo sada da ste izabrali čak i uzvišenija stanja bivstvovanja. Pretpostavimo da ste izabrali dobrotu, milosrñe, saosećanje, razumevanje, opraštanje, ljubav. Šta da ste izabrali Božanstvenost? Kakvo bi onda bilo vaše iskustvo?

Kažem vam sledeće:

Bivstvovanje privlači bivstvovanje i proizvodi iskustvo.

Vi niste na ovoj planeti da stvorite nešto od vašeg tela. Vi ste na ovoj planeti da stvorite nešto od vaše duše. Vaše telo je isključivo i jedinstveno oruñe vaše duše. Vaš um je snaga koja pokreće vaše telo. Radi se, dakle, o sredstvu čija snaga se koristi u stvaranju onog što duša želi.

Šta duša želi?

Zaista, šta želi?

Ja ne znam. Pitam Tebe. Ja ne znam. Ja pitam tebe. Ovo bi mogli ići u nedogled. I ide.

Sačekaj malo! Pre nekoliko trenutaka si rekao da duša nastoji da bude Ti.

Tako je.

Onda je to želja duše.

U najširem smislu, da. Ali, to Ja koje ona nastoji da bude je veoma složeno, višestrano, veoma multidimenzionalno, multisenzualno. Postoji milion vidova Mene. Bilion. Trilion. Vidiš? Postoji svetovno i duboko, manje i veće, prozaično i sveto, strašno i Božansko. Razumeš?

Da, da, razumem... gore i dole, levo i desno, ovde i onde, pre i posle, dobro i loše...

Tačno. Ja sam Alfa i Omega. To nije samo lepa izreka ili zgodna misao. To je iskazana Istina.

Zato, u nastojanju da bude Ja, duša ima veliki posao pred sobom; ogromnu ponudu različitih načina bivstvovanja od koje treba izabrati. I to je ono što ona čini u ovom sadašnjem trenutku.

Izabire stanja bivstvovanja.

Da - i onda izaziva prave i savršene uslove da u okviru njih stvori iskustvo o tome. Zato je istina da se ništa ne dešava tebi ili kroz tebe što nije za tvoje najviše dobro.

Želiš li reći da moja duša stvara moje celokupno iskustvo, uključujući ne samo stvari koje ja radim, već i stvari koje se meni dešavaju?

Recimo da te duša vodi pravim i savršenim prilikama da iskustveno doživiš ono što si planirao da iskusiš. Šta ti zaista doživljavaš zavisi samo od tebe. To može biti ono što si planirao da iskusiš ili nešto drugo, zavisno od toga šta izabereš.

Zašto bih ja izabrao nešto što ne želim da doživim?

Ja ne znam. Zašto bi?

Hoćeš reći da ponekad duša želi jednu stvar, dok telo ili um žele nešto drugo?

Šta ti misliš?

Ali kako mogu telo ili um nadvladati dušu? Zar duša ne dobije uvek ono što ona želi?

Tvoj duh teži, u najširem smislu, tom veličanstvenom trenutku kada si svestan njegovih želja i kada se sjediniš sa njima u radošću ispunjeno jedinstvo. Ali duh neće nikada nametati svoju želju pojavnom, svesnom, fizičkom delu tebe.

Otac neće nametati Svoju volju Sinu. Uraditi to, značilo bi prekršiti Njegovu istinsku prirodu i stoga je to, doslovno, nemoguće.

Sin neće nametati Svoju volju Svetom Duhu. Sasvim je protivno Njegovoj istinskoj prirodi da to učini, i stoga je, doslovno, nemoguće.

Sveti Duh neće nametati Svoju volju duši. Nije u Njegovoj prirodi da to radi, i stoga je, doslovno, nemoguće.

Ovde se nemogućnosti završavaju. Um vrlo često nastoji da ispolji svoju volju nad telom - i to čini. Slično, telo nastoji često da upravlja umom - i učestalo u tome uspeva.

Ali, telo i um ne moraju da urade ništa da obuzdaju dušu - jer je duša u potpunosti bez potreba (za razliku od tela i uma koji su okovani njima), i tako ona sve vreme dozvoljava telu i umu da rade po svome.

Zapravo, duša ne bi ni mogla drugačije - jer ako je vaša suština u stvaranju, i na taj način u spoznaji onoga ko ste vi zapravo, to se mora desiti putem svesnog htenja, a ne kroz nesvesnu poslušnost.

Poslušnost nije stvaranje i zato ne može nikad dovesti do spasenja. Poslušnost je odgovor, dok je stvaranje čisti izbor, nepropisan, nezatražen.

Čisti izbor dovodi do spasenja kroz čisto stvaranje najuzvišenije zamisli u ovom trenutku sadašnjosti.

Funkcija duše je da naznači svoju želju, a ne da je nametne.

Funkcija uma je da izabere neku od mogućnosti koje mu se nude. Funkcija tela je da postupa prema tom izboru.

Kada telo, um i duša stvaraju zajedno u skladu i jedinstvu, Bog se otelotvoruje. Tada se duša spoznaje u svom sopstvenom iskustvu.

Tada se nebesa raduju.

Sada, u ovom trenutku, vaša duša je ponovo stvorila priliku za vas da budete, radite i imate ono što je potrebno da biste spoznali Ko Ste Vi Zapravo.

Vaša duša vas je dovela do ovih reči koje upravo čitate - kao što vas je i ranije dovodila do reči mudrosti i istine.

Šta ćete sada uraditi? Šta ćete sada izabrati da budete?

Vaša duša čeka i posmatra sa interesovanjem, kao što je radila i mnogo puta ranije.

Da li ja razumem pravilno da Ti kažeš da će moj ovozemaljski uspeh (ja ovde još uvek pokušavam da govorim o mojoj karijeri) biti odreñen stanjem bivstvovanja koje ja izaberem?

Ja nisam zabrinut za tvoj ovozemaljski uspeh, samo si ti zabrinut.

Istina je da kada postigneš izvesna stanja bivstvovanja u toku dugog vremenskog perioda, veoma je teško izbeći uspeh u onome što radiš na ovom svetu. Ali tebe tada više ne zabrinjava to kako da "zaradiš za život". Istinski Učitelji su oni koji su izabrali da izgrade život, umesto da osiguraju opstanak.

Iz izvesnih stanja bivstvovanja će proisteći život tako bogat, tako potpun, tako veličanstven i tako oplemenjen da ovozemaljska dobra i ovozemaljski uspeh neće više biti od značaja za vas.

Ironija života je u tome da čim vam ovozemaljske stvari i uspeh prestanu biti značajni, otvara se put da vam oni pristignu.

Zapamtite, ne možete imati sve što želite, ali možete iskusiti sve što želite. Dakle, imaš li ti misao "Ja želim ovozemaljski uspeh"?

Ponekad, da.

I da li ponekad takoñe imaš misao "Ja želim više novca"?

Da.

Zato ne možeš imati ni ovozemaljski uspeh ni više novca.

Zašto ne?

Zato što svemir nema drugog izbora nego da ti donese direktnu manifestaciju tvoje misli o tome.

Tvoja misao je "Ja želim ovozemaljski uspeh". Razumeš, kreativna moć je kao duh iz boce. Tvoje reči su njegove zapovesti. Shvataš li?

Zašto onda nemam više uspeha?

Rekao sam, tvoje reči su njegova zapovest. Tvoje reči su bile: "Ja želim uspeh". I svemir kaže: "U redu, želi".

Još uvek nisam siguran da te sledim

Razmišljaj o tome na sledeći način: Reč "Ja" je ključ koji pokreće mašinu stvaranja. Reči: "Ja sam" su izuzetno moćne. One su izjave svemiru. Zapovesti.

Šta god da prati reč "Ja" (koja priziva Veliko Ja Sam) ima tendenciju da se ispolji u fizičkoj stvarnosti.

Stoga "ja" + "želim uspeh" dovodi do toga da ti želiš uspeh. "Ja" + "želim novac" mora dovesti do toga da želiš novac. To ne može izazvati ništa drugo, jer su misli, reči kreativne. I radnje su kreativne. I ako se ponašaš na način koji pokazuje da želiš uspeh i novac, onda su tvoje misli, reči i radnje u saglasnosti, i zasigurno ćeš doživeti iskustvo tog željenja.

Razumeš?

Da! Moj Bože - da li to zaista tako deluje?

Naravno! Ti si veoma moćan stvaralac. Ali, uistinu, ako si nešto pomislio ili iskazao samo jednom kao, na primer, u ljutnji ili frustraciji, malo je verovatno da ćeš pretvoriti te misli ili reči u stvarnost. Zato ne moraš brinuti zbog "Crkni" ili "Idi do ñavola", ili zbog drugih manje lepih stvari koje ponekad misliš ili kažeš.

Hvala Bogu.

Molim. Ali, ako ponavljaš misao ili govoriš reč, ponovo i opet ponovo - ne jedanput, ne dvaput, već desetinama, stotinama, hiljadama puta - znaš li kakvu stvaralačku moć to ima?

Misao ili reč izražena i izražena i izražena postaje upravo to - izražena. To jest, istisnuta. Ona postaje ostvarena u stvarnosti. Ona postaje tvoja fizička stvarnost.

Tugo moja.

To je upravo ono što ona vrlo često stvara - tugu. Ti voliš tugu, ti voliš dramu. Sve dok je ne prestaneš voleti. Postoji izvesna tačka u vašem razvoju kad prestanete voleti dramu, prestanete voleti "priču" koju ste živeli. Tada odlučujete - aktivno odlučujete - da je promenite. Samo većina njih ne zna kako. Ti sada znaš. Da bi promenio svoju stvarnost, jednostavno prestani da razmišljaš na način na koji si razmišljao.

U ovom slučaju, umesto da razmišljaš "Ja želim uspeh", misli "Ja imam uspeh".

Meni to izgleda kao laž. Ja bih sam sebe zavaravao kad bih to rekao. Moj um bi vikao: "avola to možeš reći!"

Onda misli misao koju možeš prihvatiti. "Moj uspeh mi upravo dolazi", "Sve stvari vode mom uspehu".             ingerii-cerului.ro

Znači to je trik u pozadini afirmativne prakse Novog Doba.

Tvrdnje ne uspevaju, ako su one samo izjave onoga što želite da bude istina. Tvrdnje deluju

samo kada su izjave nečeg za šta već znate da je istina.

Najbolja takozvana tvrdnja je izjava zahvalnosti i poštovanja. "Hvala Ti, Bože, što si mi doneo uspeh u životu." Ta ideja, osmišljena, izgovorena i izvršena stvara čudesne rezultate - kada potiče iz stvarne spoznaje: ne iz pokušaja da se postignu rezultati, nego svesnosti da su rezultati već stvoreni.

Isus je imao takvu jasnoću. Pre svakog čuda on Mi je unapred zahvaljivao na njegovom, ostvarenju. Nikada nije ni pomislio da ne bude zahvalan, jer nikada nije ni pomislio da se ono što je najavio neće desiti. Takva misao Mu nikada nije ni došla do svesti.

Tako je siguran bio On u to Ko Je On i u Svoj odnos prema Meni da su svaka Njegova misao, reč i delo odražavali tu svest - kao što i tvoje misli, reči i dela odražavaju tvoju svest.

Ako, dakle, postoji nešto što "želiš" da iskusiš u svom životu, nemoj to "želeti" - izaberi to. Da li izabireš uspeh u ovozemaljskom smislu? Da li izabireš više novca? Dobro.

Onda to izaberi. Stvarno. Potpuno. Ne sa pola srca.

Ali nemoj biti iznenañen, ako te na tvom nivou razvoja više ne zanima "ovozemaljski uspeh".

Šta bi to trebalo da znači?

U razvoju svake duše dolazi vreme kada glavna briga više nije opstanak fizičkog tela, već razvoj duha; više nije važno postizanje ovozemaljskog uspeha, već ostvarenje Sebe.

Na izvestan način, to je veoma opasno vreme, posebno u početku, jer biće koje nastanjuje telo, zna da je upravo to: biće u telu - ne telesno biće.

Na tom stepenu, pre nego što biće u razvoju sazri u tom pogledu, često postoji osećanje zapostavljanja telesnih radnji na razne načine. Duša je tako uzbuñena što je konačno "otkrivena!"

Um napušta telo i sve telesne stvari. Sve je zanemareno. Odnosi su ostavljeni po strani. Porodice se razilaze. Poslovi postaju sekundarni. Računi ostaju neplaćeni. Samo telo ne dobija hranu u toku dugog perioda. Celokupna usredsreñenost i pažnja bića je sada okrenuta duši i pitanjima duše.

To može dovesti do velike lične krize u svakodnevnom životu bića, mada um ne primećuje traumu. On blista od zadovoljstva. Drugi ljudi kažu da si van pameti - na izvestan način moguće je da jesi.

Otkriće istine da život nema ništa sa telom, može stvoriti neravnotežu na drugi način. Dok se na početku biće ponašalo kao da je telo sve što postoji, sada se ponaša kao da telo uopšte nije važno. To, naravno, nije istina - kao što će biće uskoro (i ponekad bolno) osetiti.

Vi ste trodelna bića, sastavljena od tela, uma i duha. Vi ćete uvek biti trodelna bića, ne samo dok živite na Zemlji.

Ima onih koji pretpostavljaju da se u trenutku smrti telo i um odstranjuju. Telo i um se ne odstranjuju. Telo menja oblik, ostavljhajući za sobom svoj najgušći deo, ali uvek zadržavajući svoju spoljašnju ljušturu. Um (koji ne treba poistovetiti sa mozgom) ide, takoñe, sa vama,

udružujući se sa duhom i telom u jednu trodimenzionalnu i trostranu energetsku masu.

Ukoliko izaberete da se vratite u ovu iskustvenu priliku koju nazivate život na zemlji, vaše božansko ja će još jednom razložiti svoje prave dimenzije u ono što nazivate telo, um i duša. Zapravo, vi ste svi jedna energija sa tri posebne karakteristike.

Kada se nastanite kao novo fizičko telo ovde na Zemlji, vaše eterično telo (kako su ga neki od vas nazvali) snižava svoje vibracije - usporava sebe od vibracija tako brzih da se čak ne mogu videti, do brzine koja stvara količinu i materiju. Ta postojeća materija je kreacija čiste misli - rad vašeg uma, uzvišeniji umni aspekt vašeg trodelnog bića.

Ta materija je zgušnjavanje miliona, biliona, triliona različitih jedinica energije u jednu ogromnu masu - kojom um upravlja... vi ste stvarno fantastični um.

Kad ove sićušne jedinice energije oslobode svoju energiju, telo ih odbacuje, dok um stvara nove. Njih um stvara iz svoje stalne misli o tome Ko Ste Vi! Eterično telo "hvata" misao, da tako kažemo, i snižava vibraciju još mnogo drugih energetskih jedinica (na neki način ih "kristališe") i one postaju materija - nova materija vas. Na taj način se svaka ćelija vašeg tela menja svakih nekoliko godina. Vi niste - sasvim doslovno - ista osoba koja ste bili pre nekoliko godina.

Ako razmišljate o bolestima ili nevoljama (ili stalnoj ljutnji, mržnji i negativnosti) vaše telo će prevesti ove misli u fizički vid. Ljudi će videti taj negativni, bolesni oblik i pitaće: "U čemu je stvar?". Oni neće ni znati koliko je tačno njihovo pitanje.

Duša posmatra kako se cela ova drama odigrava godinu za godinom, mesec za mesecom, dan za danom, trenutak za trenutkom, i uvek čuva istinu o vama. Ona nikad ne zaboravlja originalnu skicu, prvobitni plan; prvu zamisao; kreativnu misao. Njen posao je da vas priseti - to jest, da vas doslovno prisvesti - tako da se još jednom možete setiti Ko Ste - i zatim izabrati Ko Sada Želite Biti.

Na taj način se ciklus stvaranja i dožviljavanja, zamišljanja i ispunjavanja, saznavanja i razvoja u nepoznato nastavlja, i sada, i zauvek.

Au!

Da, upravo tako! Oh, ima mnogo toga još da se objasni. Toliko mnogo. Ali nikada, nikada u jednoj knjizi - niti čak verovatno u toku jednog životnog veka. Ali ti si započeo i to je dobro. Samo se seti ovoga. Kao što je rekao vaš veliki učitelj Šekspir: "Ima više stvari na Nebu i na Zemlji, Horacio, nego što se može i sanjati u vašoj filozofiji."

Mogu li ja da postavim neka pitanja o tome? Kao, na primer, kada kažeš da moj um odlazi sa mnom posle smrti, da li to znači da moja "ličnost" odlazi sa mnom? Da li ću posle ovog života znati ko sam bio?

Da... i ko si oduvek bio. Sve će to se to razjasniti - jer će ti tada biti od koristi da to znaš. Sada, u ovom trenutku, to ti ne koristi.

I, u odnosu na ovaj život, da li će biti "svoñenja računa" - pregled - obračun?

U onom što nazivate životom posle života ne postoji prosuñivanje. Neće biti dozvoljeno da prosuñuješ sebe (jer bi zasigurno sebi dao lošu ocenu, s obzirom na to kako si u ovom životu bio sklon osudama i nepraštanju). Ne, ne postoji svoñenje računa, niko ne daje znak "dobro"

ili "loše". Samo su ljudi skloni prosuñivanju, i zato jer ste vi takvi, pretpostavljate da i Ja moram biti takav. Ali, Ja takav nisam - i to je velika istina koju vi ne možete prihvatiti.

Pored svega toga, mada neće biti prosuñivanja u životu posle života, postojaće prilika da ponovo pogledate sve što ste mislili, rekli i radili ovde i da odlučite da li je to ono što biste ponovo izabrali, na osnovu onoga Ko kažete da Ste i Ko Želite Biti.

Postoji jedno Istočnjačko mistično učenje oko doktrine koja se zove Kama Loka. Prema ovom učenju, u vreme naše smrti, svakoj osobi je data prilika da ponovo proživi svaku misao kojom se ikada zanimala, svaku reč koju je ikada izgovorila, svaku radnju koju je ikad preduzela, ne sa svoje tačke gledišta, već sa tačke gledišta svake druge osobe na koju se to odnosilo. Drugim rečima, mi smo već doživeli šta smo mi osećali misleći, govoreći i radeći ono što smo radili - sada nam je dato iskustvo da osetimo šta je druga osoba osećala u svakom od tih trenutaka - i da putem tog merila odlučimo da li ćemo ponovo misliti, reći ili uraditi te stvari. Imaš li neki komentar?

Ono što se dešava u tvom životu posle života je suviše čudesno da bi se ovde objasnilo na način koji bi mogao razumeti - jer je to iskustvo druge dimenzije i doslovno se opire opisu uz korišćenje tako ograničenog sredstva kao što su reči. Dovoljno je reći da ćete imati priliku da razmotrite sve ovo ponovo, vaš sadašnji život, bez bola ili straha ili prosuñivanja da biste odmerili kako se osećate povodom vašeg ovdašnjeg iskustva, i doneli odluku kuda želite krenuti odavde.

Mnogi od vas će odlučiti da se vratite ovamo; da se vrate u ovaj svet gustoće i relativiteta kako bi po drugi put iskusili odluke i izbore koje donosite o Sebi na ovom nivou.

Drugi meñu vama - nekolicina izabranih - će se vratiti sa drugačijim zadatkom. Vratiće se u gustoću i materiju sa suštinskom svrhom da izvuku druge iz gustoće i materije.

Uvek na Zemlji postoje meñu vama oni koji napravili taj izbor. Možete ih odmah razlikovati. Njihov rad je završen. Oni su se vratili na Zemlju jednostavno i jedino da pomognu drugima. To je njihova radost. To je njihovo oduševljenje. Oni ne nastoje ništa sem da budu od koristi.

Ne možeš promašiti te ljude. Oni su svuda. Ima ih više nego što misliš. Verovatno je da poznaješ jednog ili da znaš za jednog od njih.

Da li sam ja jedan od njih?

Ne. Ako je potrebno da pitaš, znaj da nisi jedan od njih. Takav čovek ne postavlja pitanja nikome. Nema šta da pita.

Ti si, Moj Sine, u ovom životu izaslanik. Izvestilac. Donosilac novosti; tragalac za Istinom i često njen zagovornik. To je dovoljno za jedan životni vek. Budi srećan.

Oh, ja sam srećan. Ali se uvek nadam da ću biti i nešto više!

Da! I hoćeš! Uvek ćeš se nadati boljem. To je u tvojoj prirodi. To je božanska priroda - uvek nastojati da se bude više.

Zato nastoj, da, svakako nastoj u tome.

Sada želim da konačno odgovorim na pitanje kojim si započeo ovaj odeljak našeg tekućeg razgovora.

Kreni napred i radi ono što stvarno voliš da radiš! Ne radi ništa drugo. Imaš tako malo vremena. Kako možeš pomisliti da protraćiš makar i jedan trenutak radeći nešto što ne voliš da bi zaradio za život? Kakav je to život? To nije življenje, to je umiranje!

Ako kažeš: "Ali, ali... imam druge koji zavise od mene... mala usta koja moram hraniti... suprugu koja se uzda u mene..." Ja ću odgovoriti: Ako insistiraš na tome da je tvoj život ono što tvoje telo radi, ti ne razumeš zašto si ovde došao. Radi bar nešto što te čini zadovoljnim - što govori o tome Ko Si Ti.

Tako ćeš se bar moći odupreti odbojnosti i ljutnji prema onima za koje misliš da te ometaju u tvojoj radosti.

Ne treba potcenjivati ono što tvoje telo radi. To je važno. Ali ne na način na koji ti misliš. Telesne akcije treba da budu odraz stanja bivstvovanja, a ne pokušaji da se postigne stanje bivstvovanja.

U ispravnom poretku stvari, čovek ne radi nešto da bi bio srećan - čovek je srećan, i zato, radi nešto. Čovek ne radi neke stvari da bi bio saosećajan, on je saosećajan i stoga se ponaša na odreñen način. Kod visoko svesne osobe odluka duše prethodi akciji tela. Samo nesvesna osoba pokušava da stvori stanje duše kroz nešto što telo radi.

To je ono što se podrazumeva pod izjavom: "Tvoj život nije u onome što tvoje telo radi". Ali, istina je da je ono što telo radi odraz onoga u čemu se sastoji tvoj život.

To je druga božanska dihotomija.

Ali, znaj ovo, ako ne razumeš ništa drugo: Ti imaš pravo na svoju radost; sa decom ili bez dece; sa suprugom ili bez nje. Traži je! Nañi je! I imaćeš srećnu porodicu, bez obzira na to koliko novca zarañuješ ili ne zarañuješ. I, ako oni nisu srećni i odu i ostave te, pusti ih sa ljubavlju da traže svoju radost.

Ako si ti, s druge strane, napredovao do tačke kada te telesne stvari ne zanimaju, onda si čak i slobodniji da tražiš svoju radost - na Zemlji kao i na nebu. Bog kaže da je u redu biti srećan - da, čak srećan i u svom poslu.

Tvoj životni zadatak je iskaz o tome Ko Si Ti. Ako to nije tako, zašto to onda radiš? Misliš li da moraš?

Ti ne moraš ništa raditi.

Ako je "čovek koji izdržava svoju porodicu, po bilo koju cenu, čak i po cenu svoje sopstvene sreće" onaj Ko Si Ti, onda voli svoj posao, jer to olakšava tvoju kreaciju životne slike o Sebi.

Ako je "žena koja mrzi svoj posao, a obavlja ga samo da bi ispunila odgovornosti kako ih ona doživljava" ona Ko Si Ti, onda voli, voli, voli svoj posao, jer to potpuno podražava tvoju sliku o Sebi, tvoj pojam o Sebi Svako može voleti sve onog trenutka kada shvati šta radi i zašto. Niko ne čini ništa što ne želi da čini.