Svaka duša je Učitelj - mada se neke ne sećaju svog porekla ili svog nasledstva. Ali svaka stvara situaciju i okolnosti za svoju najuzvišeniju svrhu i za svoje najbrže sećanje - u svakom trenutku zvanom sada.

Ne sudite stoga karmičku stazu kojom hodaju drugi. Ne zavidite uspehu i ne sažaljevajte neuspeh, jer vi ne znate šta je uspeh ili neuspeh u proceni duše.

Ne nazivajte nešto nesrećom ili radosnim dogañajem dok ne odlučite ili ne vidite kako je isti upotrebljen. Jer, da li je smrt nesreća, ako spasi hiljade života? I da li je život radostan dogañaj ako prouzrokuje samo tugu? Ipak, ni to ne treba prosuñivati, već uvek treba čuvati svoje mišljenje za sebe i dozvoliti drugima to isto.

To ne znači da treba zanemariti poziv za pomoć, niti zapostaviti htenje vaše sopstvene duše da radite na menjanju nekih okolnosti ili uslova. To znači izbegavati etiketiranje i prosuñivanje onoga što radite. Jer, svaka okolnost je dar i u svakom iskustvu je skriveno bogatstvo.

Postojala je jednom jedna duša koja je znala sebe kao svetlost. Bila je to nova duša i stoga

 

željna iskustva. "Ja sam svetlost", govorila je. "Ja sam svetlost". Ali sve znanje o tome i sve kazivanje nije moglo da zameni iskustvo. A u carstvu iz koga se ova duša pojavila nije bilo ničeg sem svetlosti. Svaka duša je bila velika, svaka duša je bila veličanstvena, svaka duša je sijala svojim sjajem Moje čudesne svetlosti. I tako je pomenuta duša bila kao svetiljka u suncu. U središtu najvećeg svetla - čiji je deo bila - nije mogla sebe videti, niti iskusiti sebe kao ono Ko i Što Zapravo Jeste. Desilo se da je ova duša želela i želela da spozna sebe. I tako je velika bila njena žudnja da sam Ja jednom rekao: "Znaš li, Malena, šta moraš učiniti da bi zadovoljila tu tvoju žudnju?"

"Šta, Bože? Šta? Učiniću sve!" Mala duša je rekla.

"Moraš se odvojiti od nas ostalih", odgovorio sam, "i onda moraš pozvati tamu na sebe". "Šta je tama, o Sveti?" upitala me je mala duša.

"Ono što ti nisi", odgovorio sam, i duša je razumela.

I tako je duša učinila, odvajajući se od Svega, odlazeći u drugu oblast. I u toj oblasti duša je imala moć da dozove u svoje iskustvo sve vrste tame. I to je učinila. Ali, usred sve te tame uzviknula je: "Oče, Oče, zašto si me zaboravio?" Kao što i vi činite u vašim najcrnjim vremenima. Ali Ja vas nisam nikada zaboravio, već uvek stojim uz vas spreman da vas podsetim Ko Ste Vi Zapravo; spreman, uvek spreman da vas pozovem kući.

Zato, budite svetlost u tami i ne proklinjite je.

I ne zaboravite Ko Ste u trenutku kada vas okruži ono što vi niste. Već slavite stvaranje, čak i ako stremite da ga promenite.

I znajte da ono što radite u vreme vaših najvećih iskušenja može biti vaš najveći uspeh. Jer iskustvo koje stvarate je potvrda o tome Ko Ste Vi - i Ko Želite Biti.

Ispričao sam vam ovu priču - parabolu o maloj duši i suncu - da biste mogli bolje razumeti zašto je svet kakav jeste - i kako se neposredno može promeniti u trenutku kada se svako seti božanske istine o svojoj najuzvišenijoj stvarnosti.

Postoje oni koji kažu da je život škola, i da su stvari koje posmatrate i doživljavate u životu namenjene vašem učenju. Ja sam se na to osvrnuo ranije i ponovo ću reći: Vi niste došli u ovaj život da biste učili - već da biste ispoljili ono što već znate. U tom ispoljavanju vi ćete dejstvovati i stvoriti sebe na-novo kroz svoje iskustvo. Na taj način vi opravdavate svoj život i dajete mu svrhu. Na taj način mu vraćate svetost.

Želiš li reći da su sve loše stvari koje nam se dešavaju naš sopstveni izbor? Zar smo čak i svetske nepogode i katastrofe, do izvesnog nivoa, sami stvorili da bi mogli "iskusiti suprotno od onog Ko Smo?" I ako je tako, zar ne postoji neki bezbolniji način za nas i za druge da stvorimo prilike u kojima ćemo iskustveno doživeti sebe?

Postavio si nekoliko pitanja i sva su dobra. Poñimo redom.

Ne, nisu sve stvari koje vi nazivate lošim i koja vam se dešavaju, vaš sopstveni izbor. Ne u svesnom smislu na koji ti misliš. Ali, one su sve vaše sopstvene tvorevine.

Vi ste stalno u procesu stvaranja. Svakoga trenutka. Svakoga minuta. Svakoga dana. Kako možete stvarati - o tome ćemo govoriti kasnije. Za sada, samo prihvatite moju reč - vi ste

 

velika stvaralačka mašina i vi stvarate nove pojave, doslovno, brzinom svojih misli. Dogañaji, pojave, uslovi, okolnosti - sve je stvoreno iz svesti.

Individualna svest je dovoljno moćna. Možete zamisliti kakva se stvaralačka energija oslobaña kada se dvoje ili više skupe u moje ime? A masovna svest? Ona je toliko moćna da možete stvoriti dogañaje i okolnosti od svetskog značaja i planetarnih posledica.

Ne bi bilo tačno reći - ne na način na koji ti misliš - da vi birate ove posledice. Vi ih ne birate ništa više od Mene. Kao i Ja vi ih posmatrate, i odlučujete Ko Ste u odnosu na njih.

U svetu ne postoje žrtve i zlikovci. Niti ste vi žrtva tuñih izbora. Na neki način vi ste svi stvorili to što kažete da prezirete - i pošto ste to stvorili, to ste i izabrali.

To je napredan način mišljenja i njega svi Učitelji dostignu pre ili kasnije. Jer, tek kada prihvate odgovornost za sve, oni mogu postići moć da promene deo toga.

Dok god se bavite mišlju da negde spolja postoji neko ili nešto koje vam "to radi", vi se odričete moći da učinite nešto u vezi s tim. Tek kada kažete "Ja sam to učinio" možete naći snagu da to promenite.

Mnogo je lakše promeniti ono što sami radite, nego ono što drugi čine.

Prvi korak u menjanju bilo čega je znanje i prihvatanje da ste vi izabrali da bude tako kako jeste. Ako to ne možete prihvatiti na ličnom nivou, složite se s tim kroz vaše razumevanje da smo Svi Mi Jedno. Trudite se, stoga, da stvorite promenu ne zato što je nešto pogrešno, već zato što više ne predstavlja tačnu potvrdu onoga Ko Vi Jeste.

Postoji samo jedan razlog da se nešto učini: to je izjava univerzumu o tome Ko Ste Vi. Korišćen na ovaj način život postaje Samostvaralački. Vi koristite život da stvorite sebe u

skladu s onim Ko Ste i Ko Ste Oduvek Želeli Biti. Postoji takoñe samo jedan razlog da se nešto pre-radi: to više nije izjava o tome Ko Vi Želite Biti. To ne odražava vas. To ne predstavlja vas. (Odnosno, to više ne predstavlja vas.)

Ako želite da budete tačno predstavljeni morate raditi na promeni svega u vašem životu što se ne uklapa u sliku vas, koju želite preneti u večnost. U širem smislu, sve "loše" stvari koje se dešavaju jesu vaš izbor. Greška je u tome, ne što su one izabrane, već što su nazvane lošima. Jer nazivajući ih lošima vi sebe nazivate lošim, pošto ste ih vi stvorili.

Tu etiketu vi ne možete prihvatiti, pa, umesto da sebe nazovete lošim, vi se odričete svojih sopstvenih dela. To je intelektualno i duhovno nepoštenje koje vam dopušta da prihvatite svet sa postojećim okolnostima. Ako biste morali da prihvatite - ili čak ako bi osetili duboku unutrašnju svest - lične odgovornosti za svet, on bi bio potpuno drugačije mesto. To je toliko očigledno da izgleda krajnje bolno i gorko ironično.

Prirodne nepogode i katastrofe u svetu - tornada i uragani, vulkani i poplave - njegova fizička previranja - niste stvorili vi posebno. Ono što ste vi stvorili je stepen do koga ovi dogañaji utiču na vaš život.

U univerzumu se dešavaju dogañaji za koje ni najbujnija mašta ne može tvrditi da ste ih vi podstrekli ili stvorili.

 

Ti dogañaji su stvoreni ujedinjenom svešću čoveka. Ceo svet u zajedničkom stvaralaštvu priozvodi ova iskustva. Svako od vas se kreće kroz njih pojedinačno, odlučujući šta oni vama znače, ukoliko vam uopšte znače, i Ko i Šta Ste Vi u odnosu na njih.

Na taj način vi zajednički i pojedinačno stvarate život i vremena koja doživljavate, u cilju razvoja duše.

Pitao si da li postoji bezbolniji način da se istrpi taj proces - i odgovor je da postoji - ali, ipak, ništa se u vašem spoljnom iskustvu neće  promeniti. Bol koji prati zemaljska iskustva i dogañaje - i vas i drugih - može da se smanji, ako se promeni način na koji ih posmatrate. Vi ne možete promeniti spoljašnji dogañaj (jer je njega stvorilo mnogo vas, a vi niste dovoljno svesno razvijeni da individualno promenite ono što je kolektivno stvoreno), tako da morate promeniti unutrašnji doživljaj. To je put ka umeću življenja.

Ništa nije bolno samo od sebe i po sebi. Bol je rezultat pogrešne misli. To je greška u razmišljanju.

Učitelj može i najveći bol otkloniti, na taj način, Učitelj isceljuje.

Bol je rezultat suda koji imamo o jednoj stvari. Otkloniti prosuñivanje i bol nestaje. Prosuñivanje je često zasnovano na prethodnom iskustvu. Vaša misao o stvari je izvedena iz

prethodne zamisli o toj stvari. Vaša prethodna misao proizilazi iz još ranije misli - a ta misao iz još ranije i tako dalje, kao kula od kockica, sve dok se ne vratite unazad u sobu iskrivljenih ogledala, do onog što Ja nazivam prvom mišlju.

Svaka misao je kreativna i nijedna misao nije moćnija od originalne misli. Zato se ona ponekad naziva izvornim grehom.

Izvorni greh je kada je prva misao o nečemu pogrešna. Greška je umnožena ponovo kada se javi druga ili treća misao o tome. Zadatak je Svetog Duha da vas podstakne na novo razumevanje, koje vas može osloboditi vaših grešaka.

Kažeš li da se ne treba osećati loše zbog izgladnele dece u Africi, nasilja i nepravde u Americi, zemljotresa koji ubija stotine ljudi u Brazilu?

U Božjem svetu ne postoji "treba" i "ne treba". Radite ono što odražava  vas, što vas predstavlja kao veću viziju vašeg Ja. Ako se želite osećati loše, osećajte se loše. Ali nemojte osuñivati niti okrivljavati, jer ne znate zašto se nešto dogaña, niti sa kojim ciljem.

I upamtite sledeće: to što okrivljavate će okriviti vas, i to što osuñujete ćete postati.

Radije, težite da promenite stvari - ili da podržite druge koji ih menjaju - koje više ne odražavaju najviši smisao toga Ko Ste Vi.

Nadalje, blagoslovite sve - jer sve je to Božje delo, a život koji živite je nauzvišenija tvorevina.

Možemo li zastati za trenutak da uhvatim dah? Da li sam čuo pravilno da si rekao da u Božjem svetu ne postoji "treba" i "ne treba"?

To je tačno.

Kako je to moguće? Ako ne postoji u Tvom svetu, gde bi bilo?

 

Zaista, gde?

Ponavljam pitanje. Gde bi se moglo "treba" i "ne treba" pojaviti, ako ne u tvom svetu?

U vašoj mašti.

Ali oni koji su me naučili sve o ispravnom i pogrešnom, dobrim postupcima i lošim postupcima, potrebnom i nepotrebnom, su mi rekli da si ova pravila postavio Ti - Bog.

Onda oni koji su te učili nisu bili u pravu. Ja nikada nisam odredio "dobro" ili "loše", "činiti" ili "ne činiti". Da sam to uradio, lišio bih vas vašeg najvećeg poklona - prilike da radite kako želite, i iskusite rezultate toga; mogućnosti da stvorite sebe na-novo na sliku i priliku onoga Ko Vi Zapravo Jeste; prosto da izazovete u stvarnosti više i više sebe, na osnovu najuzvišenije zamisli o tome šta ste sposobni dostići.

Reći da je nešto - misao, reč, delo - "pogrešno", bilo bi isto kao reći vam da to ne radite. Reći vam da to ne radite, značilo bi zabraniti vam. Zabraniti vam, značilo bi ograničiti vas. Ograničiti vas značilo bi poreći stvarnost onoga Ko Ste Vi Zapravo i uskratiti vam priliku da stvorite i doživite tu istinu.

Postoje oni koji kažu da sam vam dao slobodnu volju, ali ti isti ljudi tvrde da ću vas, ukoliko me ne poslušate, poslati u pakao. Kakva je to slobodna volja? Zar to nije podsmevanje Bogu

-  da i ne govorimo o bilo kakvoj vrsti pravog odnosa izmeñu nas?

Sada ulazimo u drugu oblast o kojoj sam želeo razgovarati, a to je cela ta priča o raju i paklu. Iz onog što mogu razabrati odavde, pakao ne postoji.

Postoji pakao, ali nije ono što mislite, i vi ga ne doživljavate iz razloga koji su vam dati.

Šta je pakao?

To je iskustvo najgoreg mogućeg ishoda vaših izbora, odluka i dela. To je prirodna posledica svake misli koja negira Mene ili se odriče onoga Ko Ste Vi u odnosu na Mene.

To je bol koji trpite kroz pogrešno razmišljanje. Ali čak je i izraz "pogrešno razmišljanje" neprikladan, jer ne postoji nijedna stvar koja je pogrešna.

Pakao je suprotnost radosti. To je neispunjenje. To je spoznaja onoga Ko i Šta Ste Vi uz neuspeh da to doživite. To je bivstvovanje manje. To je pakao, i ne postoji veći za vašu dušu.

Ali pakao ne postoji kao mesto koje ste vi izmislili, gde govorite o večnoj vatri, ili postojite u nekom stanju beskrajnog mučenja. Kakav bi bio smisao toga?

Čak i kada bih Ja imao izuzetno nebožansku misao da niste zaslužili "raj", zašto bih morao tražiti neku vrstu osvete, ili kazne za vaš neuspeh? Zar ne bi bilo jednostavnije za Mene da vas se samo oslobodim? Koji bi to osvetoljubivi deo Mene tražio da vas osudim na neopisivu večnu patnju?

Ako je vaš odgovor, potreba za pravdom, zar ne bi jednostavni prekid zajedništva sa Mnom raju služilo ciljevima pravde? Da li je beskrajno zadavanje bola neophodno?

Kažem vam da ne postoji takvo iskustvo posle smrti kakvo ste vi izmislili u vašim na strahu

 

zasnovanim teologijama. Ali postoji iskustvo vaše duše koja je tako nesrećna, nepotpuna, manja od celine, tako odvojena od Božje najveće radosti, da bi to za nju bio pakao. Ali kažem vam da vas ne šaljem Ja tamo, niti vam namećem to iskustvo. Vi ga samo stvarate kad god i kako god Sebe odvojite od vaše sopstvene najuzvišenije misli o vama. Vi sami stvarate to iskustvo kada se odričete Sebe; kada odbacujete ono Ko i Šta Zapravo Jeste.

Ali, čak ni to iskustvo nikada nije večno. Ne može biti, jer Moj plan nije da budete odvojeni od Mene zauvek i uvek. Zapravo, tako nešto je nemoguće - jer da bi se desilo, ne treba samo vi da negirate Ko Ste - i Ja bi trebalo da to učinim. A Ja to nikada neću uraditi. I dok god se jedan od nas drži istine o vama, istina će na kraju prevagnuti.

Ali, ukoliko ne postoji pakao, znači li to da ja mogu raditi sve što želim, da se mogu ponašati kako hoću, učiniti bilo šta bez straha od kazne?

Zar vam je strah potreban da biste bili, radili ili imali ono što je samo po sebi ispravno? Zar vam se mora pretiti da biste "bili dobri"? I šta znači "biti dobar"? Ko ima poslednju reč o tome? Ko postavlja smernice. I vi odlučujete koliko ste dobroga uradili; koliko dobroga činite. Jer, vi ste onaj koji odlučuje Ko i Šta Zapravo Jeste i Ko Želite Biti. I jedino vi možete proceniti koliko ste u tome uspešni. Niko drugi vas nikada neće prosuñivati, jer zašto i kako bi Bog mogao suditi svojoj sopstvenoj tvorevini i nazvati je lošom? Da sam želeo da budete savršeni i da sve radite savršeno Ja bih vas ostavio u stanju potpunog savršenstva iz kog dolazite. Ceo smisao procesa je bio u tome da otkrijete sebe, stvorite vaše Ja, shodno tome ko ste zaista - ko želite biti. Ali to niste mogli učiniti da niste imali izbor da budete i nešto drugo.

Treba li stoga da vas kaznim zbog izbora koji sam vam Ja ponudio? Da nisam želeo da napravite drugi izbor, zašto bih ga stvorio?

To je pitanje koje morate postaviti sebi pre nego što mi pripišete ulogu Boga koji osuñuje. Direktan odgovor na tvoje pitanje je da možete činiti kako želite bez straha od kazne; on

vam, meñutim, može poslužiti da postanete svesni posledica.

Posledice su rezultati. Prirodni ishodi. Oni nisu isto što i odmazde ili kazne. Ishodi su samo ishodi. Oni su ono što rezultira iz primene prirodnih zakona. Oni su ono što se dešava, sasvim predvidljivo, kao posledica onog što se desilo.

Sav fizički život deluje u skladu sa prirodnim zakonima. Jednom kada zapamtite ove zakone i primenjujete ih, savladali ste život na fizičkom nivou.

Ono što vama izgleda kao kazna - ili što biste nazvali zlom ili lošom srećom - nije ništa drugo do prirodni zakon koji se potrvñuje.

Ukoliko bih ja poznavao ove zakone i poštovao ih, nikada ne bih imao nijedan nepovoljni trenutak? Da li mi to kažeš?

Nikada ne bi doživeo sebe u onom što nazivaš "nevoljom". Ne bi smatrao nijednu životnu situaciju problemom. Ne bi pristupio nijednoj životnoj okolnosti uz strepnju. Prekinuo bi brigu, sumnju i strah. Živeo bi kao što zamišljaš da su Adam i Eva živeli - ne kao duše lišene tela u oblasti apsolutnog, već kao otelotvorene duše u oblasti relativnog. Ali, imao bi svu slobodu, svu radost i mir, svu mudrost, razumevanje i moć Duha koji jesi. Bio bi potpuno ostvareno biće.

 

To je cilj vaše duše. To je njena svrha - da se potpuno ostvari dok je u telu; da postane otelotvorenje svega što zapravo jeste.

To je Moj plan za vas. To je Moj ideal; da se Ja ostvarim kroz vas. Na taj način, pojam postaje iskustvo i Ja mogu spoznati svoje Ja iskustveno.

Zakoni univerzuma su zakoni koje sam Ja postavio. To su savršeni zakoni koji omogućuju savršeno dejstvovanje fizičkog.

Da li ste ikada videli nešto složenije od pahuljice? Njena složenost, dizajn, njena simetrija, saobraznost samoj sebi i različitost od svega ostalog - sve je to zagonetka. Vi ste zbunjeni čudnovatnošću ovog zapanjujućeg ispoljavanja Prirode. Ali, ako Ja to mogu učiniti sa jednom pahuljicom, šta mislite da mogu učiniti - da sam učinio - sa celim kosmosom?

Kada biste videli njegovu simetriju, savršenost njegovog dizajna - od najvećeg tela do najmanje čestice - ne biste mogli u svojoj stvarnosti sačuvati istinu o tome. Čak i sada, dok ga letimično sagledavate, ne možete zamisliti ili shvatiti njegova značenja.

Ali možete znati da postoje značenja - mnogo složenija i izuzetnija nego što vaš sadašnji stepen razumevanja može prihvatiti. Vaš Šekspir je to divno rekao: Postoji više stvari u Raju i na Zemlji, Horacije, nego što možeš sanjati u svojoj filozofiji.

Kako ja mogu spoznati te zakone? Kako ih mogu naučiti?

Nije u pitanju učenje, već podsećanje!

Kako ih se mogu setiti?

Počni s tim što ćeš biti miran. Utišaj spoljašnji svet, da bi ti unutrašnji svet mogao doneti vid. Taj u-vid je ono što tražiš, ali njega ne možeš imati dok si tako duboko zabrinut za svoju spoljašnju stvarnost. Nastoj, dakle, da uñeš unutar sebe što je više moguće. I kada se ne baviš svojom unutrašnjom suštinom, doñi iz nje kada opštiš sa spoljašnjim svetom. Zapamti ovo načelo:

Ako ne uñeš u svoju suštinu, ostaćeš van nje.

Prebaci to u prvo lice dok ga ponavljaš da bi bilo ličnije: Ako ja ne uñem u svoju suštinu ja ostajem van nje.

Celog života si ostajao izvan. Ali, to ne moraš i nikada nisi morao.

Ne postoji ništa što ne možeš biti, ne postoji ništa što ne možeš uraditi. Ne postoji ništa što ne možeš imati.

To zvuči kao obećanje o medu i mleku.

Kakvo drugo bi obećanje želeo da ti Bog da? Da li bi mi verovao da ti obećam manje? Hiljadama godina ljudi su sumnjali u Božja obećanja iz najčudnijeg razloga: bila su suviše

dobra da bi bila istinita. Tako ste izabrali  manje obećanja -  manju ljubav. Jer, najviše obećanje Boga potiče iz najviše ljubavi. Ali, vi ne možete pojmiti savršenu ljubav, tako da je i savršeno obećanje nepojmivo. Kao i savršena osoba. Zbog toga ne možete verovati čak ni u

 

Sebe same.

Nemogućnost da verujete u bilo šta od toga, znači nemogućnost da verujete u Boga. Jer vera u Boga stvara veru u Božji najveći dar - bezuslovnu ljubav - i Božje najveće obećanje - neograničeni potencijal.

Smem li te prekinuti ovde? Ne volim da prekidam Boga kada govori... ali već sam ranije čuo tu priču o neograničenom potencijalu, i ona nije u skladu sa ljudskim iskustvom. Zaboravimo teškoće sa kojima se susreće prosečna osoba - šta je sa izazovima onih koji su roñeni sa mentalnim ili fizičkim ograničenjima? Da li su njihove mogućnosti neograničene?

Vi ste o tome pisali u vašem sopstvenom Svetom pismu - na mnogo načina i na mnogim mestima.

Navedi mi jedan primer.

Vidi šta je napisano u Genezi, poglavlje 11, stih 6, u vašoj Bibliji.

Piše, "I Gospod reče, gledaj ljudi su jedno, i svi imaju isti jezik; i ovo je samo početak onoga što će uraditi; i ništa im neće biti uskraćeno, što su zamislili da urade!"

Da. Sada, možeš li u to verovati?

To ne daje odgovor na pitanje o nemoćnima, slabim, hendikepiranim, onima čije su mogućnosti ograničene.

Misliš li ti da su oni ograničeni, kako si to rekao, nečim što nisu sami izabrali? Misliš li da se ljudska duša suočava sa životnim izazovima - kakvi god da su - pukim slučajem? Da li to zamišljaš?

Želiš li reći da duša unapred bira vrstu života koju će iskusiti?

Ne, to bi osujetilo svrhu susreta. Svrha je da stvorite vaše iskustvo - i da tako stvorite Sebe - u veličanstvenom trenutku Sadašnjosti. Zbog toga ne birate život koji ćete iskusiti unapred.

Meñutim, možete izabrati osobe, mesta i dogañaje - uslove i okolnosti, izazove i prepreke, prilike i mogućnosti - pomoću kojih stvarate vaše iskustvo. Možete izabrati boje za svoju paletu, alatke za svoju kutiju, mašine za svoju radionicu. Šta sa tim radite je vaša briga. To je zadatak života.

Vaše mogućnosti su neograničene u svemu što ste izabrali da uradite. Nemojte pretpostaviti da duša koja se inkarnira u telo koje nazivate ograničenim, nije dostigla svoj puni potencijal, jer ne znate šta je duša pokušavala da uradi. Vi ne razumete njen plan. Njene namere su vam nejasne.

Zato blagoslovite svaku osobu i stanje, i pokažite zahvalnost. Na taj način potvrñujete savršenost Božje kreacije - i pokazujete veru u Njega, jer, ništa se ne dešava slučajno u Božjem svetu, i ne postoji sticaj okolnosti. Niti je svet osakaćen nasumičnim izborom, niti onim što nazivate sudbinom.

Ako je pahuljica potpuno savršena u svom dizajnu, zar se ne bi isto moglo reći i za nešto tako veličanstveno kao što je vaš život?

 

Ali čak je i Isus lečio bolesne. Zašto bi ih lečio, ako je njihovo stanje bilo tako savršeno?

Isus nije lečio one koje je lečio zato što je njihovo stanje smatrao nesavršenim. On je lečio one koje je lečio, jer je video molbu tih duša za izlečenjem kao deo njihovog procesa. On je sagledao savršenost procesa. On je prepoznao i razumeo nameru duše. Da je Isus slutio da sve bolesti, mentalne ili fizičke, predstavljaju nesavršenost, zar ne bi jednostavno izlečio sve na svetu odjednom?

Sumnjaš li da je on to mogao uraditi?

Ne. Verujem da je mogao to uraditi.

U redu. Onda um želi saznati: Zašto to nije učinio? Zašto bi Isus izabrao da neki pate, a da drugi budu izlečeni? U stvari, zašto Bog dozvoljava bilo koju patnju bilo kada? To pitanje je postavljano ranije, i odgovor ostaje isti. Postoji savršenstvo u procesu - i sav život proizilazi iz izbora. Nije prikladno ometati izbor, niti ga dovoditi u pitanje. Posebno je neprikladno osuñivati ga.

Ono što je prikladno jeste posmatrati ga, i zatim uraditi sve što se može da bi se duši pomoglo u traženju i postizanju uzvišenijeg izbora. Osmatrajte, dakle, izbore drugih, ali ih nemojte procenjivati. Znajte da su njihovi izbori savršeni u tom trenutku - ali budite spremni da im pomognete ukoliko doñe trenutak u kome će tragati za novijim izborom, drugačijim izborom - uzvišenijim izborom.

Priklonite se zajedništvu sa dušama drugih i njihova svrha, njihova namera će vam biti jasna. To je Isus učinio sa onima koje je lečio - i sa svima čiji život je dotakao. Isus je izlečio sve koji su došli k njemu, ili koji su poslali druge da u njihovo ime mole. On nije lečio nasumice. Učiniti to značilo bi prekršiti sveti zakon Univerzuma: Dozvoli svakoj duši da ide svojim putem.

Ali, da li to znači da ne smemo nikome pomoći ukoliko nas ne zamoli? Sigurno da nije tako, jer onda ne bismo nikada mogli pomoći gladnoj deci Indije, ili napaćenim masama u Africi, ili siromasima, ili potlačenima bilo gde u svetu. Sav humanitarni napor bi bio izgubljen, sav dobrotvorni rad zabranjen. Moramo li čekati da nas pojedinac očajnički pozove ili da narod zatraži pomoć pre nego što nam je dopušteno da uradimo ono što je očigledno ispravno?

Vidiš, to pitanje samo nameće odgovor: ako je stvar očigledno ispravna, učinite je. Ali budite spremni da izuzetno pažljivo procenite šta je "dobro" i "loše".

Nešto je dobro ili loše samo zato što vi kažete da je tako. Nešto nikada nije dobro ili loše samo po sebi.

Nije.

"Ispravnost” ili "pogrešnost" nije unutrašnje stanje, to je subjektivna procena u ličnom sistemu vrednosti. Vašim subjektivnim procenama vi stvarate sebe - vašim ličnim vrednostima odreñujete i pokazujete Ko Ste.

Svet postoji takav kakav jeste da biste vi mogli donositi ove procene. Da svet postoji u savršenom stanju, vaš životni proces samostvaralaštva bi bio prekinut. Završio bi se. Karijera advokata bi se sutra završila kada više ne bi bilo parnica. Karijera doktora bi se završila sutra kada više ne bi bilo bolesti.. Karijera filozofa bi se završila sutra kada ne bi bilo više pitanja.

 

I karijera Boga bi se završila sutra kada ne bi bilo više problema.

Tačno. Savršeno si to rekao. Mi, svi mi, bismo završili proces stvaranja kada ne bi bilo ničeg za stvaranje. Mi, svi mi, imamo stečeni interes da nastavimo igru. Koliko god da kažemo da bismo želeli rešiti ove probleme, ne usuñujemo se rešiti ih u potpunosti. U tom slučaju ne bismo imali šta više da radimo.

Vaš industrijsko-vojni kompleks to veoma dobro shvata. Zato se snažno suprotstavlja svakom pokušaju da se bilo gde u svetu uspostavi antiratna vlada.

Vaše medicinsko činovništvo to takoñe razume. Zato se postojano protivi - a tako mora, da bi opstalo - svakom čudotvornom leku ili izlečenju, a da i ne govorimo o mogućnosti samih čuda.

Vašoj religijskoj zajednici je to, takoñe, jasno. Zbog toga dosledno napada svaku definiciju koja ne podrazumeva strah, sud i odmazdu i svaku definiciju Sebe koja ne uključuje njenu ideju o jedinom putu do Boga.

Ako vam Ja kažem da ste vi Bog - gde je tu mesto religiji? Ako vam kažem da ste izlečeni, šta ostaje za nauku i medicinu? Ako vam kažem da ćete živeti u miru - šta će tu mirotvorci? Ako vam kažem da svet sreñen - šta će tu svet?

Šta je sa instalaterima?

Svet u osnovi sačinjavaju dve vrste ljudi: oni koji vam daju stvari koje želite i oni koji stvari popravljaju. Na neki način, čak i oni koji vam samo daju stvari koje želite - mesari, pekari, cvećari - jesu takoñe oni koji popravljaju. Jer, imati želju za nečim često je isto što i imati potrebu. Zato pazite da želja ne postane zavisnost!

Želiš li reći da će svet uvek imati problema? Kažeš li da Ti u stvari želiš da bude tako?

Kažem da svet postoji na način na koji postoji - isto kao što i pahuljica postoji na način na koji postoji - potpuno planski. Vi ste ga takvim učinili - isto kao što ste stvorili vaš svet takvim kakav jeste.

Ja želim to što vi želite. Onog dana kada stvarno budete želeli da ne bude više gladi, neće više biti gladi. Ja sam vam dao sve mogućnosti da to učinite. Dostupna su vam sva sredstva potrebna da napravite taj izbor. Niste ga napravili. Ne zato što ne možete. Svet bi mogao sutra da stane na put problemu gladi u svetu. Vi ste izabrali da to ne učinite. Vi tvrdite da postoje valjani razlozi što 40.000 ljudi dnevno umre od gladi. Za to dobrih razloga nema. Ali, u isto vreme, kada kažete da ne možete ništa da učinite povodom toga što 40.000 ljudi dnevno umre od gladi, vi donosite 50.000 ljudi dnevno na svet da počnu novi život. I to zovete ljubavlju. To nazivate Božjim planom. To je plan kome potpuno nedostaje logika ili razum, a da i ne govorimo o saosećanju.

Pokazujem vam u osnovnim crtama da svet postoji na ovaj način, jer ste vi to izabrali. Vi sistematski uništavate svoju okolinu i onda ukazujete na takozvane prirodne katastrofe kao dokaz Božje okrutne obmane ili grubosti Prirode. Vi ste obmanuli sebe i vaši su načini okrutni.

Ništa, ništa nije nežnije od Prirode. I ništa, ništa nije bilo okrutnije prema Prirodi - od čoveka. Ipak, vi odričete svako učešće u tome, negirate svaku odgovornost. Nije vaša krivica, kažete, i tu ste u pravu. Nije reč o krivici, već izboru.

 

Vi možete sutra odabrati da prekinete uništavanje vaših kišnih šuma. Možete prestati da smanjujete zaštitni omotač oko vaše planete. Možete odabrati da prekinete stalni napad na Zemljin mudro smišljeni ekosistem. Možete nastojati da ponovo sastavite pahuljicu - ili bar zaustavite njeno neumitno topljenje - ali da li ćete to učiniti?

Isto tako možete sutra prekinuti sve ratove. Jednostavno. Lako. Sve što treba - sve što je ikada trebalo - jeste to da se svi složite. Ali, ako se ne možete svi složiti o nečemu tako bazično jednostavnom kao što je prestanak meñusobnog ubijanja, kako možete pozivati nebesa sa pretećom pesnicom da unesu red u vaš život.

Ja neću učiniti ništa za vas, što vi nećete učiniti za sebe. To je zakon i predviñanje.

Svet je u sadašnjem stanju zbog vas i zbog izbora koje ste vi učinili - ili niste učinili. (Ne odlučiti je isto što i odlučiti.)

Zemlja je u stanju u kom jeste zbog vas i zbog izbora koje ste vi učinili - ili niste učinili.

Vaš sopstveni život je takav kakav jeste zbog vas i izbora koje ste napravili ili niste napravili.

Ali ja nisam izabrao da me udari onaj kamion! Nisam izabrao da me napadne onaj lopov ili siluje onaj manijak. Ljudi to mogu reći. Ima ljudi na svetu koji mogu to reći.

Svi ste vi, u osnovi, izazvali uslove koji stvaraju u lopovu želju ili potrebu da krade. Vi ste svi stvorili svest koja čini silovanje mogućim. Kada u sebi otkrijete ono što je izazvalo zločin, počinjete konačno da lečite stanje iz koga je on proistekao.

Nahranite vaše gladne, dajte dostojanstvo siromašnima. Pružite priliku onima koji su bili loše sreće. Prekinite sa predrasudama koje drže mase u poniženju i ljutnji sa malo nade u bolje sutra. Otklonite svoje besmislene tabue i ograničenja vezana za seksualnu energiju - umesto toga pomozite drugima da uistinu razumeju njenu čudesnost i da je kanališu pravilno. Učinite to i približićete se konačnom iskorenjivanju pljačke i silovanja.

Što se tiče takozvanih "nezgoda" - kamion koji dolazi iza okuke, cigla koja pada sa neba - naučite da priñete svakom takvom slučaju kao manjem delu većeg mozaika. Vi ste ovde došli da radite na ličnom planu za vaše sopstveno spasenje. Ali spasenje ne podrazumeva spasti sebe od zamke ñavola. Nema takve stvari kao što je ñavo, niti postoji pakao. Vi sebe spasavate od zaborava neostvarenja.

U toj bici ne možete izgubiti. Ne možete pogrešiti. To uopšte i nije bitka, već jednostavno proces. Ali, ako to ne znate, videćete ga kao stalnu borbu. Možete čak i verovati u borbu dovoljno dugo da stvorite celu religiju oko nje. Ta religija će podučavati da je borba smisao svega. To je pogrešno učenje. Napredak u procesu se ne postiže borbom. U predaji je pobeda.

Nezgode se dešavaju zato što se dešavaju. Izvesni elementi procesa života se stiču na odreñen način, u odreñeno vrmee, sa odreñenim rezultatima - rezultatima koje ste vi izabrali da nazivate nesrećnim, iz svojih odreñenih razloga. Ali, oni uopšte ne moraju biti nesrećni s obzirom na namere vaše duše. Reći ću vam sledeće: Ne postoji slučajnost, i ništa se ne dešava "slučajno". Svaki dogañaj i pustolovinu je vaše Ja dozvalo Sebi da bi moglo stvoriti i iskusiti Ko Ste Vi Zapravo. Svi pravi Učitelji to znaju. Zato mistični Učitelji ostaju ravnodušni i pred najgorim iskustvima u životu.

 

Veliki učitelji vaše Hrišćanske religije to razumeju. Oni znaju da Isus nije bio uznemiren raspećem, već ga je očekivao. Mogao ga je izbeći, ali nije. Mogao je zaustaviti proces u bilo kom trenutku. Imao je tu moć. Ali nije. Dozvolio je da bude raspet, da bi mogao biti čovekovo večno spasenje. Gledajte, rekao je, šta ja mogu učiniti. Gledajte šta je istina. I znajte da ćete to i više od toga i vi raditi. Jer, zar nisam Ja rekao da ste vi bogovi. Ali, vi mi ne verujete. Ako ne možete verovati u sebe, verujte u mene.

Takvo je bilo Isusovo saosećanje da je molio za način - i stvorio ga - da utiče na svet tako da svi mogu doći na nebo (Samoostvarenje) - ako ne na drugi način, onda kroz njega. Jer, on je pobedio bedu i smrt. To možete i vi.

Najveće Hristovo učenje nije bilo da ćete vi imati večni život - već da ga imate; ne da ćete imati bratstvo u Bogu, već da ga imate; ne da ćete imati sve što tražite, već da imate.

Sve što je potrebno je da to znate. Jer, vi ste stvaralac vaše stvarnosti, i život vam se prikazuje samo na način koji ste vi zamislili da će se prikazati.

Vi ga osmišljate u postojanje. To je prvi korak u procesu stvaranja. Bog Otac je misao. Vaša misao je roditelj koji raña sve stvari.

To je jedan od zakona koje treba da zapamtimo.

Da.

Možeš li mi reći druge?

Rekao sam ti druge. Sve sam ti ih rekao od početka vremena. Ponovo i ponovo sam vam ih kazao. Učitelja za učiteljem sam vam poslao. Vi ne slušate moje učitelje. Vi ih ubijate.

Ali, zašto? Zašto ubijamo najsvetije meñu nama? Ubijamo ih ili obečašćujemo, što je ista stvar. Zašto?

Zato što se oni protive svakoj misli koja bi negirala Mene. A morate negirati Mene, ako negirate Sebe.

Zašto bih ja hteo da negiram Tebe ili sebe?

Zato što se plašite. I zato što su moja obećanja suviše dobra da bi bila istinita. Zato što ne možete prihvatiti najuzvišeniju Istinu. I tako morate sebe svesti na duhovnost koja uči strahu i zavisnosti i netolerantnosti, umesto ljubavi i snazi i prihvatanju.

Vi ste ispunjeni strahom - i vaš najveći strah je da Moje najveće obećanje može biti životna najveća laž. I tako stvarate najveću moguću fantaziju da se odbranite od toga. Vi tvrdite da svako obećanje koje vam daje moć, i garantuje Božju ljubav, mora biti lažno obećanje ñavola. Bog nikada ne bi dao takvo obećanje, kažete sebi, samo bi ñavo to uradio - da bi vas naveo da negirate Božji pravi identitet kao biće nad bićima koje je strahovito ljubomorno, osvetoljubivo, koje osuñuje i kažnjava.

Mada ovaj opis bolje odgovara opisu ñavola (ako bi on postojao), vi ste pripisali ñavolske karakteristike Bogu da bi sebe ubedili da ne prihvatite Bogolika obećanja vašeg Stvaraoca, ili Bogolike osobine Sebe.

Takva je moć straha.

 

Ja pokušavam da se oslobodim svog straha. Hoćeš li mi reći - ponovo - još neke zakone?

Prvi Zakon je da možeš biti, raditi i imati sve što možeš zamisliti. Drugi Zakon je da privlačiš ono čega se plašiš.

Zašto se to dešava?

Emocija je sila koja privlači. Ono čega se jako plašiš, to ćeš doživeti. Životinja - koju vi smatrate nižim oblikom života (mada se životinje ponašaju poštenije i doslednije od ljudi) - odmah prepozna da li se nje plašite ili ne. Biljke - koje smatrate još nižim oblikom života - mnogo bolje reaguju na ljude koji ih vole nego na one koji su ravnodušni.

Ništa od toga nije slučajno. Ne postoji podudarnost u univerzumu - samo velika zamisao; neverovatna "pahuljica".

Emocija je energija u pokretu. Kada pokrećete energiju, vi stvarate posledicu. Ako pokrenete dovoljno energije, stvarate materiju. Materija je skupljena energija. Pokrenuta. Zbijena. Ako upravljate energijom dovoljno dugo na izvestan način, dobijate materiju. Svaki Učitelj to razume. To je alhemija svemira. To je tajna celokupnog života.

Misao je čista energija. Svaka misao koju imate, koju ste imali i koju ćete ikada imati je kreativna. Energija vaše misli nikada ne nestaje. Nikad. Ona napušta vaše biće i odlazi u svemir, produžavajući se zauvek. Misao je večna.

Sve misli se stapaju; sve misli se meñusobno susreću, ukrštajući se u neverovatnom lavirintu energije, stvarajući večno promenljiv obrazac neopisive lepote i složenosti.

Slične energije se meñusobno privlače - oblikujući (jednostavno rečeno) "skup" energije iste vrste. Kada se dovoljno slični "skupovi" ukrste - naiñu jedni na druge - oni se "zalepe" meñusobno (da opet pojednostavimo). Potreban je nepojmljivo veliki iznos slične energije "sakupljen zajedno" da bi se stvorila materija. Ali materija će se stvoriti od čiste energije. U stvari, to je jedini način na koji se može stvoriti. Kada energija jednom postane materija, ona ostaje materija dugo vremena - ukoliko njeno oblikovanje ne prekine suprotna ili različita forma energije. Ova različita energija delujući na materiju je u stvari raščlanjuje oslobañajući sirovu energiju od koje je bila sastavljena.

To je, u osnovnim crtama, teorijska pozadina vaše atomske bombe. Ajnštajn se primakao više od bilo kog čoveka - pre ili posle - otkrivanju, objašnjavanju i realizaciji stvaralačke tajne univerzuma.

Sada bi trebalo da bolje razumete kako ljudi sličnog mišljenja mogu zajedno raditi na stvaranju željenje stvarnosti. Izreka "Kad god se dvoje ili više njih skupe u moje ime" postaje mnogo smislenija.

Naravno, kada celokupne društvene zajednice misle na odreñen način, često se dešavaju zapanjujuće stvari - ne nužno uvek poželjne. Na primer, društvo koje živi u strahu vrlo često - zapravo, neminovno - stvara u realnosti ono čega se najviše plaši.

Slično tome, velike zajednice ili skupine često pronalaze čudotvornu moć u ujedinjenom mišljenju (ili onom što neki nazivaju zajedničkom molitvom).

I mora se pojasniti da, čak i pojedinci - ako je njihova misao (molitva, nada, želja san, strah)

 

izuzetno jaka - mogu, u sebi i od sebe, proizvesti takve rezultate. Isus je to redovno činio. On je shvatio kako upravljati energijom i materijom, kako ih raspodeliti, kako ih razmestiti, kako ih potpuno kontrolisati. Mnogi Učitelji su to znali. Mnogi to sada znaju.

Vi to možete znati. Upravo sada.

To je znanje dobra i zla kojim su se poslužili Adam i Eva. Dok oni to nisu spoznali, nije mogao postojati život kakav vi poznajete. Adam i Eva - mitska imena koja ste odredili da predstavljaju Prvog Čoveka i Prvu Ženu - bili su Otac i Majka ljudskog iskustva.

Ono što je opisano kao pad Adama, bilo je u stvari njegovo uzdizanje - najveći pojedinačni dogañaj u istoriji čovečanstva. Jer, bez toga svet relativnosti ne bi postojao. Čin Adam i Eve nije bio prvobitni greh, već zapravo prvi blagoslov.

Trebalo bi da im zahvalite iz sveg srca, jer su time što su prvi koji su napravili "pogrešan" izbor, stvorili mogućnosti za bilo kakav izbor.

Vi ste u svojoj mitologiji Evu prikazali "lošom" - zavodnicom koja je zagrizla voće znanja dobra i zla - i koja je smerno pozvala Adama da joj se pridruži. Ta mitološka postavka je omogućila da od tada posmatrate ženu kao "propast" muškarca, što je dovelo do raznih vidova izvitoperenosti stvarnosti - da ne pominjemo izopačena seksualna gledišta i zbrku. (Kako nešto toliko loše može biti tako dobro?)

Ono čega se najviše plašite, najčešće će vas snaći. Strah će to privući k vama kao magnet. Svi vaši sveti spisi - svakog religioznog ubeñenja i tradicije koje ste stvorili - sadrže jasnu opomenu: nemojte se plašiti. Mislite li da je to slučajno? Zakoni su veoma jednostavni.

1.  Misao je kreativna.

2.  Strah privlači sličnu energiju.

3.  Ljubav je sve što postoji.

Opa, zbunio si me trećim. Kako ljubav može biti sve što postoji, ako strah privlači sličnu energiju?

Ljubav je krajnja stvarnost. Jedina. Potpuna. Osećanje ljubavi je vaše iskustvo Boga.

U najuzvišenijoj Istini, ljubav je sve što jeste, sve što je bilo i sve što će ikada biti. Kada preñete u apsolutno, prelazite u ljubav.

Oblast relativnog je stvorena da bih Ja mogao iskustveno doživeti Samog Sebe. To vam je već objašnjeno. To ne čini oblast relativnog stvarnom. To je napravljena realnost koju smo vi i ja izumeli i koju nastavljamo osmišljavati - da bi mogli sebe spoznati iskustveno.

Ali ta tvorevina može izgledati veoma stvarno. Njena svrha je da izgleda tako stvarno, da je mi prihvatimo kao da uistinu postoji. Na taj način, Bog je izumeo stvaranje "nečeg drugog" sem Sebe (mada je u doslovnom smislu to nemoguće, jer Bog je - JA SAM - Sve Što Jeste).

Stvaranjem "nečeg drugog", odnosno oblasti relativnog - ja sam stvorio sredinu u kojoj vi možete izabrati da budete Bog, umesto da vam se jednostavno kaže da ste Bog; u kojoj možete doživeti Božanstvo u aktu stvaranja pre nego u poimanju; u kojoj mala svetiljka u suncu - najmanja duša - može sebe spoznati kao svetlost.

 

Strah je druga strana ljubavi. To je primarna polarnost. Pri stvaranju oblasti relativnog, ja sam prvo stvorio suprotnost Sebi. U oblasti u kojoj vi živite na fizičkom nivou postoje samo dva mesta postojanja, strah i ljubav. Misli ukorenjene u strahu će proizvesti jednu vrstu pojava na fizičkom nivou. Misli ukorenjene u ljubavi će izazvati drugu.

Učitelji koji su hodali zemljom su oni koji su otkrili tajnu relativnog sveta - i koji su odbili da priznaju njegovu stvarnost. Ukratko, Učitelji su oni koji su odabrali samo ljubav. U svakom slučaju. U svakom trenutku. U svakoj okolnosti. Čak i dok su ih ubijali, oni su voleli svoje ubice. Čak i dok su bili mučeni, voleli su svoje ugnjetače.            vesmirni-lide.cz

Vama je veoma teško da to shvatite, a još manje da prevaziñete. Ipak, to je ono što je svaki Učitelj uradio. Nezavisno od filozofije, nezavisno od tradicije, nezavisno od religije - svaki je Učitelj to učinio.

Taj primer i ta lekcija vam je bila tako jasno prikazana. Iznova i iznova, ispočetka i ispočetka vam je pokazivana. Tokom svih vremena i na svakom mestu. Tokom svih vaših života i u svakom trenutku. Univerzum je koristio svaki pronalazak da postavi ovu istinu pred vas. U pesmi i priči, u poeziji i igri, u rečima i kretanju - pokretnim slikama koje vi nazivate filmovima i u zbirkama reči koje nazivate knjigama.

Sa najviših planina je uzvikivana, na najnižem mestu se čuo njen šapat. Kroz tremove celokupnog ljudskog iskustva ova Istina je odzvanjala: Ljubav je odgovor.

Ali vi niste slušali.

Sada ste došli do ove knjige pitajući ponovo Boga ono što vam je Bog rekao nebrojeno puta na nebrojeno načina. Ipak, Ja ću vam reći ponovo - ovde - u sadržini ove knjige. Hoćete li poslušati sada? Hoćete li zaista čuti?

Šta mislite šta vas je dovelo do ovog materijala? Kako se desilo da ga držite u svojim rukama? Da li mislite da Ja ne znam šta radim?

Ne postoje slučajnosti u univerzumu.

Ja sam čuo vapaj vašeg srca. Video sam traganje vaše duše. Znam koliko duboko ste žudeli za Istinom. U bolu ste je prizivali, i u radosti. Beskrajno ste me preklinjali. Pokaži se. Objasni se. Otkrij se.

Ja to činim ovde sada, na način tako jasan, da ne možete pogrešno razumeti. Jezikom tako jednostavnim, da se ne možete zbuniti. Rečnikom tako običnim da se ne možete izgubiti u preopširnosti.

Idite, sada dalje. Pitajte me bilo šta. Bilo šta. Ja ću smisliti način da vam odgovorim. Ceo univerzum ću koristiti da to učinim. Zato budite pažljivi. Ova knjiga nije Moje jedino sredstvo. Možete postaviti pitanje i odložiti knjigu. Ali, gledajte. Slušajte. Reči sledeće pesme koju čujete. Informacije iz sledećeg članka koji pročitate. Priču sledećeg filma koji gledate. Slučajni govor sledeće osobe koju sretnete. Ili šapat sledeće reke, sledećeg okeana, sledećeg vetrića koji vam miluje uvo - sva ta sredstva su Moja; svi su ti putevi Meni otvoreni. Govoriću vam ako slušate. Doći ću ako me pozovete. Pokazaću vam da sam uvek bio tu. Uvek i svuda.