UNICORNIS
Summa philosophiae normalis
(1948)

Sadriaj
Razgovori 335
Lud je onaj ko nije pripremljen za vecni zivot 357
Epilegomena 381

Razgovori

Nije voleo da ga nazivaju uCiteljem.
- Ucitelj je onaj koji ume da napravi to sto uci. A ja cak i ne znam sta da uCim.
Jednom su ga pitali:
- Da Ii si posvecen? On je odgovorio:
- Ako to znaCi povlascenost, onda nisam. Ako znaCi pojacanu odgovor­ nost za zivot, onda jesam.
*- Naucio sam muziku, ali ne sviram. Od tada je slufam sa znanjem, ali bez zavisti. Naucio sam mnostvo nauka, vestina i umetnosti, razumem se u njih, ali se njima ne bavim, i tako nezainteresovano umem u njima da uzivam.
Samo jos treba da se odviknem od pisanja, i onda cu i u njemu bez ljubomore moCi da uzivam.
*- Zadrfavam i uvek cu zadrfati svoje pravo da se oglasim.
*Uvece bi obicno polazio u osamljenicke setnje. Kad bi se vratio kuCi, ne5to bi zapisao, pesmu, nekoliko recenica iii samo jednu jedinu rec.
*- Drvece iii nebo, vetar, ptice iii zvezde daruju nas svaki dan. Pronasao sam osovinu sveta.
*Sutradan opet:
Pronafao sam osovinu sveta.
Kako to - pitam - svaki dan osovina? I svaki dan druga?
Svet ima bezbroj osovina, oko svih se istovremeno vrti u bezbroj pra­ vaca, po meri medusobno razlicitih i usaglasenih vremena.
*Jednom reee:
- Neces stiCi na cilj ako si sve iscrpeo, nego ako si pronafao neiscrpivo. A drugi put:
- Ako podes od beskonacnosti sveta, nikada neccl dostiCi istinu. Nesta
ces razumeti onda ako u njemu shvatis licnu zainteresovanost onoga ko ga je stvarao. Da je stvaraocu to bilo vafoo. Ko polazi od beskonaenosti, stize do broja. Ko polazi od neiscrpivog, nalazi sustinu stvari. Dok je stvaralac zainteresovan, stvar postoji, ako vise nema interesa, stvar se gubi. Ono sto nazivamo gravitacijom jeste licni akcenat stvari.
*- Nema postojanja nezavisnog od licnosti.
*Bese to u doba berbe, mlakog septembarskog dana, popodne provedosmo u vinogradu. Vee dozreo porto, crni hamburg, kardinal, gotovo prekomerno se sladimo grozdovima. Posle rucka odlazimo u pcelinjak, po sljunku pro­ zracnog dvorista, lagano, bez reci i siti. Tama sedimo u zuju pcela obavijeni
dugim eutanjem.

je ludnica i cirkus. Tajna velikog eoveka je sto je on jedini eovek koji nema
tajne. On je jedinstven i generalan i prirodan i jednostavan i pravi eovek.
- Svi ostali su sve sama tajna, zagonetka, zabuna, izuzetak, tajanstvenost, senzacija, osobitost, specijalnost, deformisanost, ludost, cirkus, sumanutost. Samo po velikom eoveku mogu da saznam ko je pravi eovek.
- Dok sam velikog eoveka smatrao izuzetkom, i moja je situacija bila isto tako beznadefoa kao i kod drugih. Bio sam prinuden da uvidim da se treba roditi takav. DrugaCije ne ide. Tumacenjem da on ne samo da je normalan, nego da je i zdrav i pravi eovek, dospeo sam do istinskog pitanja. Sada vec mogu mirno reCi: nije vafoo kako je moguc veliki eovek, nego na koji je naCin moguc veliki zivot. Ovo pitanje nije nista drugo do kako je moguc istinski, normalan i zdrav zivot. To je prvo od svih pitanja.
- Na malopredafoje pitanje nema odgovora, jer je to pitanje izuzetka . Na poslednje pitanje postoji odgovor, jer je to svacije pitanje. Neko se iii rada iii ne rada kao veliki eovek. Svako maze postiCi normalan zivot. A maze ga postiCi ako nauCi kako se los i loman, kvaran i abnormalan, lud i bolestan, deformisan i izuzetan, naroCit i mutan zivot maze naciniti normalnim i ce­ lovitim, zdravim i smislenim, jedinstvenim i svetlim, Citavim i pravim.
- Zapocelo je nova razdoblje mog zivota kada sam otkrio da slava i uspeh nisu istovetni. Uspeh je stvar izuzetka. Talenta. Atrakcija, cirkus, rekord, ostvarenje, individualnost, osobitost. Slava je stvar svetlosti, univerzalnosti, smisla, zdravlja, pravde.
* Uspeh lezi u pravcu najmanjeg a slava u pravcu najveceg otpora.

*Jednom je rekao:
- U redu. Pokufaeu da ti odgovorim na pitanje. To sto eu ti reCi, teorija je i uspostavljam je samo zato, jer je red da ni ja ne budem drugaciji od ostalih, neka i ja imam svoju teoriju pa da i ja naCinim nesto sto mora da propadne. Zapocelo je nova razdoblje mog zivota kada sam otkrio da slava i uspeh nisu istovetni.
- Nisam pitao kako je moguc veliki covek. Da je takav od rodenja, nije zanimljivo. Pitao sam sta je veliki iivot, i kako ga je moguce ostvariti.
- Naravno, ovako kako jeste, to je isuvise mudro. Gotovo nauka. Odbij od toga svaku sveeanost, cak i to sto se branim od privida mudrosti i nauke.
- Kaze se da je veliki eovek osobenost .i redak primerak. Senzacija. On je genije. lzuzetak. Odnosno bogalj, lud. Na kraju, ludak.
- U takvom tumacenju ja vidim osvetu onoga ko velikog eoveka unifava i procenjuje kao izuzetak da bi sa sebe uklonio obaveznu vrednost u pogledu velikog eoveka.
- Tajna velikog eoveka nije sto je on ludak, naprotiv, sto je on zdrav. Ne sto je on izuzetak, nego sto je jedinstven i normalan. lzuzetak SU ostali. Ludak je onaj koji nije kao on. Veliki zivot je normalan ljudski zivot, a zivot mnostva

* Covek uspeha je najmanji eovek, eovek slave je najveCi eovek.
*- Mesta uspeha je ulica, mesto slave je tajna komora tvog srca.
* U novije doba izmisljen je neobican nacin za javno kaljanje pokojnika. Umrlom, kada vise ne maze da se brani, postavlja se spomenik, imenuje komisija za spomen na njegovo ime, cak se izraduju marke i medalje s nje­
govim likom, a i ulice nazivaju njegovim imenom. Ti veoma dobro znas da nisam veliki eovek i zato mi nece pripasti kaljanje koje sleduje velikima. u
testamentu cu dakle ostaviti da se o meni ne objavi spomen-knjiga, da pri­ j atelji o meni ne pifo uspomene, nada mnom da se ne ddi posmrtno slovo, da po meni ne nazovu ulicu ili trg, da ne slikaju moj portret, da mi ne klefo bistu, da mi ne dodele pocasno mesto za grab, a da mi ime ne iskoriste za raspisivanje velikih pesnickih nagrada.
*- U svakom slueaju odabrao sam najtdi put. Bez autoriteta i termino­ logije.
Ziveti bez autoriteta znaci ziveti bez zastite, bez poziva, bez oca.
- Ziveti bez terminologije znaci ziveti bez odredenja, bez reci uzetih u istovetnom znacenju, bez principa, teza i bez pogleda na svet.
*Toma Kempijski: Radije zelim da prezivim slam, nego da saznam njegovo odredenje.
*- Ziveti bez autoriteta znaci biti bez pomoCi ibiti prisiljen da u svakom trenu zivim punom celovitoscu svog bica.
Govoriti i pisati bez terminologije znaci svaki put sve iznova izraziti.
*- Posao Sokrata i Konfucija bio je lak. Verovali su da postoji konacan smisao i jednom i zauvek ispravno koriscenje reci. Mi u to ne verujemo, i to danas i za nas vise nema vafoosti.
- U znaku licnosti, slobode i ljubavi.
*Rilke veli: Jednom. Nikad vise. Nigda jos jednom. Samo jedan jedini put. Sve je samo jednom.
- Stajati na pragu. Biti konstantno prestupanje. ZiveCi umreti, umiruCi ziveti.
- Tren. To je personalnost. Jedna. Jednom. Nikad vise. Nigda jos jednom. Ko to postigne, slobodan je. A ako je slobodan, uvidece da drugo nista i ne vredi, nego samo ono najvise. Voleti.
*Jednom mu rekose:
- Vidim suprotnost izmedu tvog zivota i tvojih reCi. Zivis u osami. Malo
zboris i pises. Kazes da nista ne ucis. Zasto uopste govoris i pises?
On odgovori:
- Kad sam vec ulovio ribu u vodi, necu je valjda baciti nazad.
* Ufasavam se da budem mudrac iii junak ili svetac. Maje pretenzije su vece. Zelim da budem normalan eovek.
- Philosophia normalis.
- Prvi deo: potpuna likvidacija pojma genije.
- Drugi deo: normalan (zdrav, Citav, neiskvaren) eovek.
*Bader: Covek nije mali svet (mikrokosmos), nego mali Bog (mikroteos).
Filozofija normalis je mikroteisticka (humanisticka) filozofija.
- Prvi stav: potraziti temeljno stanoviste.

*I ovo rece u pcelinjaku:
- Pogledaj bogalje. Svaki je drugaciji. Kriva leda i iscaseno rame i defor­
misana ruka i zgrcena noga. Kakve varijacije! Svaki je individua. Nijedan ne lici na drugog. Svakome je potrebno samo za njega naCinjeno, za drugoga neupotrebljivo odelo, cipele. Svaki je izuzetak. Posebna mera.
- Mere zdravog i Citavog eoveka su jednake. Rec je samo o srazmerama.
- Biti individua znaci biti iskrivljen i iscasen i zgrcen. Kvaran, odnosno bogalj. lzuzetnu su8tinu jednog Ja nazivaju talentom. To je neumereno u eoveku. Veliki nos iii slabe oCi iii hroma noga.
- Nasuprot talentovanom eoveku zdrav eovek je jednostavan i proziran.
Izvorna bezbojnost.
- Bolest je zanimljivost i uzbudenje. Zdravlje nije zanimljivo i nije uz­ budljivo. Zdravlje je lepo. Lepota je pramera. Opste je pramera.
- Drevna lepota normalnog i zdravog eoveka maze se u svakome uspos­ taviti.
*- Lepota je osnovni stav eoveka i sveta.
*Helderlin: Ovde si u apokalipsi lepote.
*- U svome telu do kraja moramo podnositi kvarnost koja nam je odre­ dena.
- Nerazumljiva misterija eoveka je da svoj istinski zivot zivi nezavisno od svoje sudbine.
*- Kako moie covek da se osamostali od svoje sudbine?
- Ako je ostvari do poslednje kapi. (Gorka easa.)
*- Paradoks postojanja.
- Svoju sudbinu moie da odbaci samo onaj ko ju je preuzeo u punoj
celini. Pokomost. Zrtva. Sluzba. Strpljenje.
- Samo ko sluzi, maze biti slobodan. Samo ko je pokoran, vlada.
*- Covek istovremeno moie biti zainteresovan i ravnodu8an. Istovremeno maze biti daleko i blizu. Istovremeno moie biti do grla u sudbini i izvan nje. Istovremeno moie da sluzi i da bude slobodan. Istovremeno maze biti po­ koran i da vlada. lstovremeno moie biti liean i neutralan.
- Izmedu preuzimanja sudbine, ispijanja gorke ease (patnja) i savriene slobode, uzivanje u vladanju (sreea) postoji jedan mall procep. Kroz ovaj mali procep eovek moie da se izvuce iz vremena i prostora.
- Bog je jos daleko.

*- Autentieno postojanje. Udzbenik autenticnog postojanja je objavljenje.
*Kits: divine melodious truth - bofanska melodija istine.
*- Ne priznajem neistovetnost aktivnog ikontemplativnog eoveka. deja i cinjenica se medusobno ne razlikuju. Nema jedne bez druge. deja i cinjenica, posebno, fiktivan i lafan pocetak.
Helderlin: Dem H6chsten aber ist fast zu wenig das Wirken - ko hoce najviSe, njemu je delovanje gotovo premalo.
*- Filozofija nije ucenje, nego stanje.
- Philo Sophia.
- Biti strasno zaljubljen u Sofiju, najlepfo fonu.
*- Relativno lako podnosim kada neko mene vreda, nije o meni rec. Kad vreda istinu, ne mogu to da podnesem, Iieno sam pogoden.
- Kad je napadnuta istina, ja ne branim sebe, nego fonu u koju sam zaljubljen.
*- Hteo bib da kazem koju rec o najveCim teskocama svog zivota. Ujutru, kada se probudim, i neh<)!ice folim da ponovim jucerafoji dan. Svakog leta lanjsko. U svakoj svojoj misli prethodnu. U svom zivotu ocev. Ponavljati. Vecito ponavljati.
- Zivimo krufoCi u svemiru i svi bismo vecito da kruzimo. Pojaviti se kao sunce i zaci i opet se pojaviti. Siknuti u prolece i sazreti i dremati pod snegom i ponovo siknuti u prolece. Ziveti, skupiti snagu u smrti i ponovo se roditi.
- NajveCi sukob mog zivota uvek je bio sukob s novim zivotom. S trenut­ kom. S neocekivanim, s nezgodnim, s neproracunljivim, s iznenadnim. To je bilo ono sto me prisiljava na razmisljanje. Thaumedzein - potresno. Uvek saril foleo da ponavljam. Da kruzim. A uvek me je potresalo ono sto se nalazi u trenutku.
- Sve dok nisam otkrio da je rec o dva razlicita sveta. Svet ponavljanja pripada akonu, proraeunu, reinkarnaciji. Kretanje u krugu.
- Svet stalne obnove, pak, pripada slobodi, licnosti, neproraeunljivom, mislosti. Jednom. Uvek samo jednom. Uvek prvi put, uvek poslednji put.
- Ne traziti zakon. Biti slobodan. Ne prilagodavati se. Odluciti se. Ne navika. Neocekivano. Avantura. Opasnost. Rizik. Odvafoost.
- Mislim da izmedu sveta ponavljanja i stalne obnove postoji odnos me­ dusobnog iskljucivanja kao izmedu nehriscanskog i hriscanskog sveta. Ne
hriscanski svet pociva na zakonu i ponavljanju pravilnosti. Hriscanski svet odrfava iznenadna provala milosti.
- Covek zakona je eoveka pravila. Proraeunljiv. Karakter. Broj. Covek slobode je infinitezimalani subjekt. Neproracunljiv. Slobodan.
- Najveci napor mog zivota je da krug vecitog ponavljanja preobrazim u parabolu.

- Svako jedanput. I svako prvi put. I svako poslednji put.

Paskal odreduje eoveka izmedu dva beskraja, beskraja malenog i beskraja velikog.
- Upanifade vele da je ovaj beskraj malenog i beskraj velikog sam eovek. Covek je manji od zrna zita, manji od krupice prekrupe, manji od krupicine krupice prekrupe, veCi od zemlje, veCi od sunca, veCi od sveta, veCi od svih svetova uzetih skupa.

- Samog sebe mogu da odriim samo po cenu neprekidnog frtvovanja sebe samog.
- Ono moje biee koie se zbog mene neprekidno zrtvuje i vecita je frtva, nalazi se u nevidljivom. Cak se odreklo i svoje vidljivosti i tako odrfava mene. Nikada se ne javlja drugaCije, jedino da bi odrfalo mogucnosti mog bica. Za njega ja kafom da je nista. Niko. Praznina. To je infinitezimalni subjekt. To je slobodno i potpuno postojanje koje mene stvara i odrfava sopstvenim zrtvovanjem. NaSe pravo bice gori u vatri neprekidne frtve.

- Takozvana egzistencija ne postoji bez kvalifikativa. Ilistvaram iiirusim.
Ilidajem iii uzimam. Iliproizvodim iii trosim. Ilisam frtva iii parazit.
*- Ono sto nazivam subjektom nije nista drugo do perspektiva. Mesto
odakle se najjasnije vidi. Nevidljivo. Odakle se odjednom vidi celina.
- Objekta nema. Jedina stvamost je neuhvatljiva i neiscrpiva, nevidljiva i neodrediva. Ono sto izvan toga izgleda da jeste, to je delimiena grcevita okostalost tog neuhvatljivog.
- Kompleks objekta. Vera da i izvan neizvesnosti postoji ncito.
- Objekt je idol. Vera da i izvan neodredivog postoji ncito odredivo, da i izvan neizvesnosti postoji izvesnost, da i izvan nezaSticenosti postoji zaStita, da i izvan nejakosti postoji snaga, da i izvan bespomoenosti postoji moe, da i izvan neiscrpivog postoji iscrpivo, da i izvan nevidljivog postoji vidljivo.
* Ne pravi klesane likove. Ne pravi idole. Ne pravi principe i teorije i poglede na svet.
*- Najteze je najlakSe, ODO sto svako ionako zna. Sta je lakSe i sta je teze, nego idi i daj sve svoje? Ali istinski sve svoje. Ne samo kueu i odelo i stoku
i name5taj i njive i hartije od vrednosti i posude i jastuke i krevet i nemoj zadrfati nijedan pokrivac, nijednu solju, nijedan carSav, nijednu maramicu, nijednu stednu knjizicu. Daj svoje principe i obrazovanje i znanje, kao svoje imanje, sve izvesnosti i skrovista i pogled na svet i tajne, dakle daj sve.
*- Pod neobicnom sam za5titom Boga.
Naravno, to ne znaci da sam neobicno stra5an i jak i mocan. Naprotiv,

bicem. KazeS da je bez saosecanja i da je ravnodufan. Da spava. I da je to spavanje greh, narocito danas.
- Sve vise uvidam da mi je izbor bio ispravan. Ispravan, ovde u ovom zaspalom narodu, jer jos uvek vise vredi ovako spavati, nego ovako ziveti.
- Ovo ovde je narod i zemlja Bedenjija i Sandora Kisfaludija. Mozes ih unistiti, ali nikada neces moCi da ih probudis iz zlatnog doba. Ovo je zemlja pcelinjaka.
- Sta si rekao o svetu iz kojeg si upravo stigao? Krv, cvokot zuba, strah.
Ovaj svet, uporeden s tim, rehabilitovan je pocev od veenosti.
- Naravno, nemoj da ti padne na um zbog toga da iskujes optuzbe protiv krvavog sveta. Ako bi to ucinio, bilo bi neoprostivo. Njihova je kob da vecito grese. Da budu nesrecni. Prihvatili su irtvu da umesto nas iskape eafo ludila. To je obmana istorije. Ovaj narod ce, medutim, uvek protestovati protiv toga
da ga varaju ovom opsenom. Brani se spavanjem i tako odrfava svoju stvar­

-
znaci da niko ne treba da strahuje od mene za svoje parce peeenja. Koga Bog
uzme pod neobienu za8titu, ne daje mu moc i snagu i imanje.

nost vecitog mira.

- Pod neobienom sam za8titom Boga, znaci da sam se prepustio njemu.
Siguran sam da on bolje zna sta je za mene bolje, nego ja.

Nevidena perspektiva stvorice se pred onim ko bude umeo da do kraj­

* Beskrajna glupost·sebicnosti je uverenje da ja sam najbolje znam sta meni treba.
- ViSe se brinu o meni, nego sto se ja brinem o sebi.
*- Ako te ne spasu, ni sam neee5 umeti da se spase5, ludo!
*- Slabost duha. Kakva moc!
*- To sto sam svoje stvari poverio Bagu, moja je licna stvar. Ali sta to drugima znaci?
*- Duh izrasta odozgo prema dole.
*Jednom sam ga posetio krajem avgusta. Bese bogata godina, bericet je zraCio s lica ljudi, s teskih krofoji voeaka, sa sitih kuea i sa debelih zivotinja.
Sedeli smo pod senicom, na stolu mladi bademi i med u saeu. Jos ga nikada nisam euo da toliko zbori.
Bese to posle Drugog svetskog rata i najpre sam ja izrazio svoje misli. Potom je on govorio:
- U tvom tonu kao da eujem prebacivanja. Gotovo optuzbu prema ovom
narodu koji ovde mirno uspeva kao zito i vino. Ocekujes ad njega odluku, gotovo pobunu, a da pokaie pravo lice, ako bi bilo moguce, prisilio bi ga

njeg momenta dozivi kvarnost epohe. Posle prevarenosti i izgubljenosti i
rasula i neznanja i slepila i zbrke i bespomocnosti i kvarnosti i lutanja, ot­ vorice nam se mogucnosti da gradimo tako grandiozne zivotne planove, koji ce po smelosti prevaziCi sve sto je negda bilo. Svako ce dobiti u ruke metod izgradnje zivotnog plana, i tako svoj sopstveni zivot i zivot porodice i naroda i eoveeanstva nece vise biti prepusten sudbini i slueajnosti, nego ce ga svako svesno ostvarivati pametno i stedljivo, budno i s ukusom.
- To je Ars Magna Cije se konture danas vec ocrtavaju. Niko nece biti cist produkt svojih okolnosti i sredine. Ono sto jesam neeu biti pod prinudom, nego zbog sopstvene odluke. I eovek se nece ostvarivati u delu, nego u po­ stojanju.
- Otvara se mogucnost i prilika da se ljudska sudbina smatra samo kao data sirovina od koje ce moCi da se grade monumentalna biea.
- Ars Magna je umetnost planiranja zivota, a uz ostvarenja ove umetnosti jedan pesnik starijeg stila iii vojskovoda, svetac iii pustinjak, jedan Aleksan­ dar iii Cezar iii Milarepa iii Gete, svojim razmerama i dubinama bice specijal­ no maleni, gotovo smefoi.
- Ono sto ja hoeu to je prva osnova velike umetnosti svesnog planiranja zivota.
U odnosu na polaziste specificna bezuspefoost.
* Katkada mi se Cini da o onome sto je najvafoije cak nemam ni saznanja. Slepo zivim dalje, radim, radim bez prihvatanja k znanju stvarnosti vremena. Zapravo sve to nema nikakvog smisla. Izgubio sam vezu sa svojim vremenom.
- Lose osecanje.

* -.Negativnost nije poslednja. To je pasivnost. Ocekivanje. Otvoreno ni­

Da Iisam zaostao? Da Iisam izvan vremena? Autsajder? Nesavremen?
- Ali onda pomislim, ako sam zaista zaostao, o tome ne bih ni imao saz­ nanja. Kao sto nesavremeni i zaostali o tome nemaju saznanja. Pridikuju i besne i ponafaju se kao diktatori iii misionari. Ko je istinski zaostao, taj to i ne primecuje. Ko neprekidno postavlja i odrfava opasnost moguenosti ot­ cepljenja od svog doba, taj nije zaostao.
- Moguce je da sam ipak autsajder, ali tako budan da to mogu po sebi samom da utvrdim. Nista viSe. Nista tu vise ne mogu da izmenim.

sta. Preko ovoga stepena eovek ne maze dospeti sopstvenom snagom. 9ce­ kivani__negativnQs_tLje.-pttL fil.LtJm . ventualno maze dugo da traje. Even­ tualno eovek nikada ne izlazi iz njega. To je stanje kada je eovek vec stvoren, ali u ajega jos nije udahnuta ziva rec. Stanje covecanstva pre hriscanstva.
- eslistijum je kada eovek dobije rec koja je u njega udahnuta. Bz­ kvalitetnost dobija osnovni kvalitet. Nista pqtaje nesto, niko postaje neko. Roden je cilj. Potpun i zavrsen eovek.
- Ja sada ocekujem u petom stadijumu.

Bila ovako, bilo onako, svakako je malo. *- Pcelinjak je za mene mesto cekanja. Predvorje slave. Vise me ne pri­

*- Maje poznavanje ljudi je zapocelo u onom trenutku kada sam shvatio da sam prazan ja, da si prazan ti, da je prazan svako i da je eovek nulti
elemenat, neutron, neutralni okvir koji je prazan. Ljudi se medusobno ne razlikuju po svojim bitnim obeldjima. Svi su bili prazni i ostace prazni i nikada i nisu bili nista drugo do prazni. Neodredenog kvaliteta. Bez kvaliteta. Ono po cemu se ljudi medusobno razlikuju jeste sto svako prima i hrani drugog demona sudbine i s njim se identifikuje. Pobrka sebe s demonom. Nikada nisam suocen sa eovekom. Ne mogu ni biti. Praznina ne mofo biti suocena s prazninom. Suoceni su demoni sudbine. I oni su uvek suoceni. Sudbina ne znaci nista drugo do suociti se. Rilke kafo: gegeniiber, immer gegeniiber.
- Prvi korak u mom poznavanju ljudi bio je otkrice da za ono sto se zbilo ne treba pozivati na odgovornost eoveka, nego treba potraziti njegovog de­ mona. Rat, zabluda, nesporazum, mdnja, zavist, laskanje, nasilje, obmanji­ vanje, ljubomora nije stvar ljudi, nego demona.
- Prvi stadijum: kada je eovek opsednut demonom sudbine i o tome nema pojma. Narav:-Karakter. Lienost, ·lndividua, sudbina, borba za egzistenciju, rat, nemir, mdnja, nadmetanje, ljubomora, srdzba, sposobnosti, strah, od­ brana, zavist, UpaniSade: samsara; Berne: Angstrand; Orfej: ananke.
- Ko to otkrije, mofo da pokusa da se oslobodi. Sledi drugL st!i!!!!! Prizivanje svih demona koji se nalaze u njemu, kojima je pruzio smestaj, takozvane osobine, sVih, iii bar koliko god njih mofo da prizove. Vanredne opasnosti. Magieni stadijum. Silazak u podzemni svet. Takozvana samospoz­ naja. Zapravo demonologije (psihologija).
- Treei staijurt1: egzorcizam. Otkrivanje, prosvetljenje iisterivanje de­ mona. Asketsklsiepen. Moralnost. Etas. Isterivanje trgovaca-iz hrama. Vre­ rrie iskusenj<;i. Kritika. Samodisciplina. Ako to uspe, eovek dostifo prastanje.
-· ·"( : ti stadijum. Praznina, nirvana. Demoni su nestali. Pobegli iz stvar­
nostf Svi suuspesrio prognani. Bez osobina. Bez talenta. Bez kvaliteta. Bez odredenog kvaliteta. Nista. Neutron. Nulti ·elemenat. Kits: Negative capa­ bility. Bezlienost. Bezkarakternost i bezsvojstvenost. Bez karaktera, bez sud­ bine, bez relja, bez ciljeva. taraksija. Tao.

vlace uspeh, sudbina i demoni.
- Uspeh je za mene kao pesma ptica. Muzika sirena. Carolija i mamljenje i draz, slatka i samrtna. Izdrfao sam odisejevsko iskusenje. Cuo sam ih, ali me nisu zavele.
- Pesma slave lici na muziku cvrcka. Na zuj pcela. Nije carobna. Nije slatka. Duboko, duboko je jednoliena i blaga.
- Nisam odabrao obamiruce uzivanje pesme sirena, nego besmrtnost cvr­ cka.
Svako ima svoj pcelinjak.
*- Karla posmatram pcele, dok sa zanosnom brifooscu jure, kao lude, znam da je osnovno stanje badavadzisanje.
- Konaeno uraditi nesto sto nema nikakve koristi.
- Razmisljam o tome da otkrijem jogu badavadzisanja. Vrhunac ove joge je besmrtnost pcelinjaka.
*- Vezbati badavadzisanje.
*- Egzistencija Ciganina. Nije najbolja. Svoj zivot proskita i od dangubluka nema ni za sta vremena.
*- Vezbati prazninu.
*- Medu deinonima dva su najveea: vlast i vlasnistvo. Dok imam sudbinu, u njihovoj sam faci.
*- Moeni demon naseg zivota danas je Strka. Velika zadihanost. Jezik isplafon, hita i danju i nocu guSeci se. Autolokomodemon.
- Samo je jedan moeniji od njega: neutralnost. Ravnodusnost, nula, po­ vucenost. Mlinar mlina vremena koji u prah melje vreme. Neutralni pravi
prazninu, bezeljnost, izmicanje ustranu. Zadatak Neutralnog jeste da stvari okvalifikuje nistavnim. Sa svojim bezbrojnim slugama najpre ih ucini sivim, zatim belim, potom ih prekrije velom i sve ih dotle otrcava dok ne postanu magla i konaeno praznina. Zaobide ih. Narogusi se. Slegne ramenima. Okre­ ne se. Devalvacija.
*- Dok eovek ima demona, dotle ima i sudbinu, dotle ima lienost, dotle ima principe, teze, teoriju, pogled na svet. Fiks-ideju. Cud.
- Samo je zabludama neophodna teorija.
- Samo je slabom neophodna vlast.
*- Poslednji medu demonima sudbine je neutralni i on je najopasniji. Is­ kusenje indiferencije, praznine, komotnosti, ravnodusnosti, nesaosecajnosti, udaljenosti. To je ono stanje kada se eovek ustefo da pribavi saznanje o plamenoj i ufasnoj strasti koja je stvorila, stvara i odrfava svet.
- Jaoj neutralnima.
*Jednom sam ga zapitao:
- Isuvise govoris o ocekivanju. Nije Ii to kvijetizam? A on mi odgovori:
- Uvek isti ufas od reci. Ne boj se. Ocekivanje nije mir pribavljen po cenu gresnog zatvaranja. Simbol ocekivanja je rufa koja se otvara. Zasto ona ot­ vara svoje latice? Ceka. To je Marijina situacija duse. Sta ceka? Dolazak. I zato ceka jer ne mOZe nista da uCini kako bi pospesila dolazak. Ali i zato sto vec unapred zivi obamrla od srecne nemoCi dolaska. Nesta bi ipak trebalo uciniti? Da, sedi i ceka. Cak je zaboravila i da se moli, kao rufa, samo ce u svom faru postati plameno crvena i mirisace u svojoj nesvesnosti. Isto je tako malo sreena, kao i nesreena. To je ocekivanje.
*Jednom mu rekose:
- Mnogo ih je koji kafo da nikada nije ziveo eovek koji je vise bio eas­ toljubiv i tast, vise ohol i samouveren od tebe. Cak odbijas i da si mudrac. Cak i da si svetac. Malo! Kazes da zelis da budes normalan eovek a ponafas se kao da je od stvaranja sveta od svih ljudi postojao samo jedan jedini nor­ malan eovek, postoji i bice, a to si ti. Nije Ii to besprimeran hibris?
A on odvrati:
- Niko mi ne mofo izreCi tako strogu optuzbu a da se ja sam prethodno nisam optuzio jos strofom.
- Ali, dok sam jos sebe optuzivao, daleko sam bio od ispravnog drfanja. Covek zbog toga sebe unapred optufoje da ·bi preduhitrio optuzbe drugih i bar tako bio u prednosti. Na svaku optuzbu klimne glavom i kafo: znam, znam, i od te znam strozu.

- Ako je neko prema samom sebi strog, jos je neumeren. Jer je druga strana strogosti pristrasnost. Dok sam prema samom sebi bio nemilosrdan, smatrao sam sebe boljim od drugih.
- Najtde bi bilo da prema samom sebi budem pravican. Da sebi ne bu­ dem naklonjen, ali opet da ne budem nemilosrdan. Jer su naklonost i ne­ milosrdnost jedno. Ne optufoj sebe, ali opet ne opravdavaj sebe. Jer su op­ tuzba i opravdanje jedno. Ne veruj da si los, odnosno nemoj da poverujes kako si savrsen. Jer su slabost i savrsenstvo jedno.
- ueoveku i iza loseg postoji dobro, a iza dobrog lose.
- Ne volim eoveka koji je prema sebi samom dirljivo pristrasan.
- Volim samog sebe i voleo bih ako bi ta ljubav umela da bude dovoljno velikodmna i strasna.
- S pokornoscu prihvati pristrasnost prema samom sebi. Budi pravedan, budi pristrasan.
*- Kritika. NaCi se iza leda. Otkriti. Probosti s leda. Pobediti. Mocnicki akt. (Ubistvo.)
- Samokritika. NaCi se iza leda sopstvene moci. Samog sebe otkriti. Obr­ nut moenicki akt. (Samoubistvo.)
- Nasuprot tome
*- Kritika.
- Gete: Rado bih prevario sebe. 0, samo kad bi bar duze potrajalo!
*- Odbrana lazi je. izdaja.
*- Na$ zivot, ovakav kakav jeste, bezliena je i razlivena kopija pravog zi­ vota. Osobina, talenat, karakter, sposobnost, sudbina, protandrcu i nestanu bez upotrebe. Losiji smo od onog sluge koji nije oplodio povereni mu talenat, nego ga je zakopao. Mi ga nismo ni primili k znanju.
*- Bolest je normalno stanje eoveka. Zadatak nije izlecenje, nego ziveti zajedno s bole$cu. Kompromis. Galjani: vivre avec ses maux.
*- Ako imam mnogo neprijatelja, ako sam siromasan, ako mi se rugaju, jos ne znaCi da viSe razumem.
- Uzdrfavati se od oholosti ponifonih. Ne poverovati da je zbog toga sto me progone, pravda na mojoj strani.
*- Samo Ja umire. Ko zivi sa svojim Ja, zivi sa svojom smrcu.

* Ovaj ... ministar. * Prilagodavanje. Ono izvesno lagano kaljanje.
*- Jaoj pobedniku? * Stampa. Skandalizator.
* Ono sto je najdublje, nastalo je najpre. Strah. *

*- Ljudi ne dozvoljavaju da budu ometeni u svojoj propasti. *

Politika. Ideoforija.

*- Ne deluje na mene teorija, nego obrazac postojanja. Ne ucenje, nego drfanje. Ne slika, nego licnost.

- Brak. Ginaikotropizam.
*Kasner: Storungsprodukt. (Neka eovek ne bude produkt zabune istorije.)

* *- Nisam izumeo nista i zbog toga nemam sta da uCim. Jedino sam ra­

Jednom mu rekose:
- Trazio te tvoj ucenik. A on odgovori:
- Tu rec, ucenik, voleo bih da zadriim za sebe. Zatim se okrete prema meni i nastavi:
- Nisam srecan. Nikada nisam bio i verovatno nikada necu biti. Znam pouzdano da sam jedino tada mogao biti srecan, da sam mogao biti jedan od dvanaestorice i da sam njega mogao cuti.
*- Ucenjk je onaj ko sebe irtvuje uCitelju. Streber je onaj ko uCitelja irt­
vuje sebi. Zrtvuje ga i eksploatise i pljacka, i sve to tako sto mu se prividno

zumeo svete knjige i pokufao da ih primenim.
- Pcelinjak nije nista drugo do primena otkrica.
- Sadriina svetih knjiga je osnovno stanje. Po alhemicarima prima ma- teria. To je philosofia normalis.
- Normalan eovek je eovek jevandelja koji je postojao pre sveta. ,,Jos pre
nego sto je Avram bio, ja jesam."
*- Ucenjem nazivam bespravno uplitanje u zivot drugih.
*

pokorava, eak se pokornoscu svojom istice, a zapravo se krisom cereka. Stre­ ber je protivnost uceniku.
- Ne znam eoveka koji bi bio dalje od slave i koga bi uspeh pre zaveo.
- Svima sam dopustao, pa sam otuda i ja imao pravo da nekoga ne volim. Vee i zbog toga da ne budem isuvise bezgrefan, svetac ili mudrac. E pa, ja ne volim strebere.
Covek je sam svoje sopstveno zivotno delo. Delo je tvorac. Svako drugo
delo je propast. -
*- Jedina prednost istorije: nauciti biti prisutan.
- Kjerkegor: razmisljanje u prezentu. (Razmisljati u indikativu sadafojeg vremena. - Razmisljati i prisutan biti.)

* Shvatiti jevandelje ne znaci nista drugo do ne shvatiti ucenje, nego zivotnu tehniku normalnog eoveka.
*- U modernom vremenu kvarnost se priblifava svom vrhuncu. Svi mi moderni jesmo evnusi. Mlaki i bez strasti i treba nas ispljunuti. Bader kaie da najpre treba da postanemo pagani. Zivotinje. Neutralni, cisti, prazni. Tek potom moiemo biti hri.Scani. Hriscanin znaci eovek.
* Spretno laviranje izmedu dobra i zla (realna politika).
*- Doktrina o kulturi koja kvari eovecanstvo bila je veoma kratkog veka.
- Ako nauCim da citam i pisem, necu biti gori. Istina, ni bolji.
- Kultura ne popravlja, ali nista i ne kvari.
- Mislim da obrazovanje nije nista drugo do otefavanje izvorno prostih pitanja i zaplitanje njihovih reknja, ukoliko se polazi od sve brojnijih i kom­ plikovanijih pretpostavki.
- Obrazovanje kao metod- refavanja sudbinskih pitanja odbacuju i takvi
mislioci kao Cuang Ce, Heraklit, Platon, Nice.
- Ja kazem da je rdavanje sudbinskih pitanja nezavisno od obrazovanja.
Da bi neciji zivot uspeo, nisu mu potrebni znanje i obrazovanje.
- Ne treba biti obrazovaniji, nego budniji. Oblici budnosti: zanos - san - humor.
*- Ponafanje infinitezimalnog subjekta. Humor.
- Kvarnost nije iskljucena, ali je podnosljiva. Prividno izmirenje sa kvar- noseu, ali ne da bi se postigao kompromis, nego da se ne bi odustalo ni od cega.
- Nema pobude. Ali ni popustanja.
- Prima se k znanju sta jeste, ali se ne naseda.
- Humor je neizbrisivo znanje o osnovnom stanju.
*- I za pisanje imam tdke prigovore. Kod cetvrte recenice, katkad kod trece, cak vec i kod druge zahvata me nepoznata igotovo neodoljiva sila i ja ne pisem ono sto hocu, nego ono na sta sam prinuden. Najcesce nista ine primetim. Zavdim rad. ProCitam ga. Ne znam sta mi se ne dopada. Stvar se ne podudara. Sumnjam. Nisam zadovoljan. Nije to to. Nisam Ii to hteo? Ni­ sam! Mazda je bolje nego sto sam zeleo da napisem, mozda gore. Ali nikako nije ova. Kasnije primetim da me je opet odvukla nepoznata sila. Za vreme pisanja me je obavila takvim uzivanjem da joj se nisam mogao odupreti. Cena uzivanja je da moram pisati ono sto ona hoce.
- Nisam samo ja takav. Vecina ljudi ne pise ni u pesmi, ni u muzici ono sto oni sami misle i osecaju, ne slikaju to, ne kldu, mislilac ne misli to, nego ono na sta ih prisiljavaju sile poezije, slikarstva, filozofije. Znam sasvim izu­ zetna dela ciji je veCi deo umetnicko ostvarenje njihovih autora. A takvo delo, pak, koje je napisao autor do poslednje reci - nijedno.
- Poseban je zadatak pisati. A poseban je zadatak napisati ono sto zaista
ja hoeu. Ova poslednje je najteze. I ne uspe uvek.
- Sada vec veci deo svoje snage ne usmeravam na to da misao razumljivo fomulisem, nego da se odbranim od prinudnog zanosa silama pisanja.
- Potpuno me mo:le zadovoljiti samo aka napisem sta sam ja hteo. Ako to ne nepisem, faoka ostaje u meni. Mogu zapoceti iznova. Nemir. Neza­ jazljivost. Pripadanje.
*- Hartije, hartije. Vladina naredba, pesma, roman, ljubavno pismo, porez, novae, stampa, plakat, sve su to hartije. Hartija je nauka, istorija kancelarije, univerziteti, skole prepuni su hartije, mnogi arhivi sve akt do akta, i pasta otprema hartiju, i rat se pravi hartijom, i mir se sklapa na hartiji, i raeuni i liste mrtvih pifo se na hartiji, i hartijama se placa, reci, sta bi bilo, kad bi se, kao posledica neke elementarne promene, za jedan tren upalila i izgorela sva hartija na zemlji? Ne bi vise bilo ni romana, ni drustvenih nauka, ni poezije, ni propagande, ni biskupskih poslanica, ni stampe, ni ugovora, ni biblioteka, niti akata. Da Ii bih bio nesrecan ili konaeno srecan? Napokon bi izgorele sve note i sve pesme i presude po tamnicama, kupoprodajni ugovori i kata
starske knjige i vojni pozivi i krstenice i doktorske diplome i diplome po­ easnih gradana i imenovanja i legitimacije i zeleznicke i brodske karte, sta bi onda bilo sa eovekom, sta bi bilo sa mnom? Zatvori bi se ispraznili, drfave bi se raspale, ne bi trebalo iCi u skole i kancelarije, nestali bi vojnici, ne bi bilo vlasnistva, ne bi bilo zakona, novca, banke bi bile zatvorene, na ulicama se ne bi drali kolporteri, naucnici bi kao tikvani zijali jedni u druge, ministri bi se pitali da Ii je to bila cela vlast, hartija? Karla mi je sve to prvi put palo na um, poceo sam da se bojim. Sve ono sto sam u svom zivotu uzimao oz­ biljno, nalazi se na nekoliko listova hartije. Zivotno delo bi se pretvorilo u prah. Sutradan se vec nisam bojao. Nek propadne! Bali Ii? Veoma. Rad tokom mnogo godina. Ali sta bih dobio! Na to misli.
*- Jsto vazi i za pisanje sto i za svaki momenat zivota.
- U smeru najmanjeg otpora posti:lem uspeh. Ako izaberem najlakSi put.
Ako slmam sile pisanja i pisem ono sto one hoce.
- U smeru najveceg otpora ne nalazi se uspeh, nego slava. Ako izaberem najtezi put. Ako preduhitrim ocaranost silama pisanja i napisem samo ono sto ja hoeu.
::=""Najtezi put. NajveCi otpor. Sta je to? Najtisi glas. Recima jevandelja
hady topsithyrisma. Sum povetarca.
- Hady to psithyrisma je osnovna melodija sveta. Centralna tema. Rec koja vecito zvuci. Cantus firmus stvaranja.
- Ako si naeuljio usi, svuda ees euti fom povetarca. Najbolje u tiSini. Na
morskoj obali. U zimskim noCima kada na nebeskom svodu najvatrenije blis­ taju zvezde. U sumrak katkad zastajes u dolini i jasno cujes. U muzici cvrcaka. U zuju pcela, naroCito u vrela letnja popodneva.
*- Posebno moram da oslusnem, sta Ii je to sto hocu. NaStimavanje.
*- Opsta mesta.
*- Lemetr: Evangile du jour.
*- S golim mozgom.
*- Pauza koliko za jednu knjigu.
*U kasno novembarsko vece nas trojica smo sedeli pored peCi, on, mladi pesnik i ja. Jeli smo kestenje i pili uz to mlado vino.
Mladog pesnika vec bese uhvatilo vino i govorio je glasno. Nas dvojica smo bili zavaljeni u meke stolice i slmali ga.
Odjednom upita:
- Ne, uopste nisam zadovoljan. Ono sto kafos lici na kineski crtez tu8em. Veliki prostor i u njemu neka mrlja, kao razmazano mastilo. Vise psiholoski test. Nista pozitivno! Cega da se driim?
Odgovori i ne pomerajuCi se:
-- Opet si zaboravio da nisam uCitelj. Nema lekcija. Nista bez knjiga. Ne­ ma recepta. Cak naprotiv. Nezgodno je sto svako mora za sebe sve da uCini?
- Sta sam rekao? Da svete knjige nisu ueenja, nego kazuju tehniku nor­ malnog i zdravog ljudskog zivota. Izvorni zivotni plan. I da taj zivotni plan svako sam samo jednom, jedan jedini put, za sebe moze da izgradi. Prvi i poslednji put. Nema recepta. Nema sta da se uci.
- Ovu misao mogao bih da prosirim sledeCim: mi ·1judi ne samo da ne volimo teorije, principe i ucenja opstih zahteva i vrednosti, nego se od njih ufasavamo u dubini duse. Mi ove takozvane opste i sve vafoee ideale i prin­ cipe zapravo i ne razumemo. Ono sto mi zaista razumemo, to je jednokratno. Licno. Ono sto postoji samo jedanput, nikad vise. Prvi i poslednji put. Samo intimno, blisko, prisno, tajno i samo misteriju. NiSta drugo.
- I to je sve.
- Ali ako insistira8, mogu· ti ispricati kako sam naCinio jedan svoj veliki korak. Ne sledi me. Samo me saslusaj. Ne znam nista drugo da ti kafom osim neeeg licnog, jer drugo i ne vredi govoriti. Samo je ovo razumljivo.
- Bader kaze da je zivot u kojem zivimo ostatak kolosalne pravatre. Jedna jedina planula munja, koja je oborila Lucifera, zapalila je iskonski svet. Dani u kosmosu ovog sveta jesu zapaljeno i zadimljeno zgariste. Devet desetina ovog sveta je sagorelo, razoreno, pogodeno munjom. Ova misao je u saglasju s Bemeom i Heraklitom, i osecam u njoj onu neverovatnu monumentalnost koja je obieno znak prepoznavanja stvarnosti.
- Devet desetina na8eg unutarnjeg sveta takode je sagorelo, razoreno, prevrnuto, unisteno, osteceno i pretvoreno u gomilu rusevina. Nas zadatak je da znamo da je postojao iskonski svet, da zivimo u kvarnosti i da treba da uspostavimo iskonsko.
- I ja sam sam iskusio da je moj rad zadovoljavajuce uspesan ako is­ preturane elemente poru8enog sveta umem medusobno da razdvojim i da ih ponovo poredam, uoblicim i da uspostavim iskonsku cistotu. Ako iz lave, sto jeste ovaj kvarni svet, umem da izlijem iskonske elemente.
- Tako sam dospeo do misli da pokusam u sebi da ostvarim iskonski od­ nos elemenata. To sam nazvao onim divnim pozajmljenim izrazom: osnovno stanje. To je savrseno proziran, kristalizovan eovek ciju vrednost cini onim sto jeste rec koja je u njega udahnuta. Ta rec udahnuta u njega jeste ime
eoveka. lstinsko ime. Ta rec je ono sto jevandelje uci. To je strast koja je stvorila svet. una8em jeziku zastita ove recijeste ono sto nazivamo ljubavlju.
Ne ljubav svcitenika, vec majki. Ne knjiga, nego mucenika. Ne filozofa, nego Avrama i Isaka.
- Uspostavljanje osnovnog stanja istovremeno tece u eoveku, u drustvu, u svetu fizike i hemije, u privredi, u matematici, u filozofiji. Medutim, srediste je eovek. Centroverzija. Odatle zapoCinje novo stvaranje. Gde postignem rezultat, mogu ga koristiti i drugi i koriste ga. lstovremeno idemo mnogim putevima. Pa ipak se svi krecemo jednim jedinim putem. Cilj je jedan: uspos­ tavljanje osnovnog stanja.
- Ali ovde dolazi ono sto je vec neko sigurno rekao i napisao, ali ja ne znam za to, iako sam zbog toga prevrnuo dvadeset hiljada knjiga. A to je da ovo osnovno stanje nije osnovno stanje drevnog i prvog sveta, nego je vise od njega iii dublje od njega, sto je to isto. Razlika izmedu njih je razlika izmedu svetih knjiga Kineza, Hindusa, Jevreja, Grka i Jevandelja.
- Nisam hriscanin iz pijetizma i konvencija i nekritienosti i streberstva, nego zato jer sam se uverio da je jedino objavljenje Jevandelje, jer je Isus Hristos zaista sin bozji. To kod mene nije pogled na svet, nije vera, nije stvar ucenja. Jevandelje je objavljenje autenticnog postojanja. Ja sam to kontro­ lisao.
- I zbog toga osnovno stanje, koje hocu da ostvarim, mofo biti samo na osnovama Jevandelja. Nije ovde rec o prvom, unistenom svetu. On je propao. Kraj. Nema uspostavljanja. Treba naciniti novi. I pravimo ga. Gradimo ga na osnovu reCi koja je udahnuta u nas. Gradimo ga slobodno. Jer istinski svet nastaje samo od onoga sto slobodno Cinimo. Samo od toga postaje eovek. Od toga postaje brak. Od toga postaje umetnost, misao, od toga postaje narod, zajednica, covecanstvo. Od toga postaje svet. Slobodno. Gradimo od sebe. Od sebe, odnosno od na8eg bica a ne od nasih dela. Covek je delo. Samo je ovaj slobodni i zavrseni eovek onaj od koga se gradi svet. To je licnost. To je osnovni materijal sveta.
- Taj osnovni materijal je normalan eovek. Celovit i zdrav eovek. Ne obdarenost, ne genijalnost, ne osobenost i izuzetnost i senzacija. Normalnog eoveka prepoznajem po tome sto nije ravnodusan, nije bezosecajan, nije ne­ utralan, nije bez svojstava. On je strastan eovek, zainteresovan, zanet, sa­ njalica, enutzijasta. Dakle istinski eovek. Ne mudrac, ne svetac, ne junak.
- U uru8enom i sapljenom i razorenom svetu ljubav, strast i zanos Cine eoveka normalnim. On je jedini koji se obracunava s kosmickom kvarnoscu i ume da izgradi svet visi od iskonskog. On leCi bogalje kao rec Jevandelja: Podi, odbaci staku i izleci se. Nestaje nered, komplikacija, zbrka.
- Svako ponaosob. Svako sam. Jednom. Jedan jedini put. Nema ucenja.
Nema recepta. Prvi put. I poslednji. Neponovljivo i nenauceno i Iicno.
- To je sve sto umem reci.
*Iste veeeri, kasnije, posle vecere sedeli smo za, stolom i ja sam ga tada upitao:
- Zar nisi pomiSljao da opi8es tvoje licno iskustvo o tvom putu da bi drugima pokazao put?
A on odgovori:
- Pomisljao sam. Ali je to veoma opasno. Odgaja strebere. Kulije. Ho­ munkuluse. I na kraju se pretvori u ucenje.
- Sada bib ti, medutim, ispricao ncito kako bi video da i to sto sam sada rekao ne primenjujem dosledno. Smatraj to ucenjem i ismej me. Ja se vec smejem sebi.
I zaista se smejao. Zatim nastavi:
- Kada sam se borio protiv demona moje sudbine, cinilo mi se da umem veoma dobro da primenjujem drevnu tehniku Hindvsa. To je metod neti­ neti. Neti-neti znaci: ne to, ne to. Kad sam nekog demona uspeo da scepam za gu8u, ocitao bib mu: ti nisam ja. Neti-neti. Shvati, Qisi ja.pemon si. Parait. Bezobrazan, podao i drzak gotovan. Gubi se. Necu da te vid1m. Ne podnos1m te. Neti-neti.
- Kada sam odrfao ovu earoliju, izmedu demona i mog fiktivnog biea javila se neka malena pukotina. Cinjenica je da smo se rastali jedan od dru­ gog. Izmedu demona i nikoga Ga) prekinut je_ o?1pleks brkanog odnosa; ViSe nisam bez smetnji verovao da smo demon 1Ja IStovetm. Pomalo sam vec znao da ja njega izbacujem i da je prvi razlog ovog izbacivanja moja sopstvena kvarnost. Moram da ga podnesem, mislio sam, tu prljavu bubu. .
- I tada sam se predavao ovakvim mislima: ne bojim se - strah se u mem boji. Ilijos ispravnije: ova formulacija da se ja bojim ve?1a je ntacna. Tacna formulacija je: brkam sebe sa strahom. I on se sada boJI u mem. I zbog toga sam uveren da se ja bojim. Sve je to zbog toga, jer sam sebe pobrkao sa strahom. Nisam zavidljiv - zavist zavidi u meni.
- Napravio sam rastojanje izmedu straha, zavisti i_ sebe (nikoga). :t:leti­ neti. Nisam zavidljiv. Ne bojim se. Nisam hrabar. N1sam bolestan. N1sam pametan. Ja sam nista. Ja sam niko. Ni to, ni ovo, ni ono. A ,,ni to - ni ovo
- ni ono", odnosno to niko i nista, to je stvarnost. Ono sto se obicno nalazi izvan toga, sve je to obmana. . .
- Postajao sam sve neutralniji. Srozalo se moje merilo osobenostI. Pn­
blifavao sam se nultom polofaju.
- A kada su se demoni lagano izgubili, kao aveti, zadobio sam nad njima pojaeanu vlast. Mogao.sam d ih przivam i d_im naredje . Nisa to cini? rado. Nisam filozof. NISam p1sac. N1sam osetl11v. Ne vohm vino. Ali sam pn­ zivao demona i pisca i filozofa koji vole vino. Posle usluge sam ih_lepo tutnuo nazad u bocu i blagoslovio ih. Neti-neti. Nisam on. Ja sam mko. Prazan. Cekam. Ne cekam demone, nesto sasvim drugo.
- Demon postaje mocan u meni samo ako sebe pobrkam s njim. Ako mu kazem: neti-neti, zbrka nestaje i prekida se moja veza s njim. U tom trenutku on gubi svoju snagu.
- To stanje nazivam Otreznjenje, drugim recima Suton ludila. Obicno ga dozivljavam ako pijem, i zbog toga se poklapa sa Zorom zanosa.
*A sutradan reee:

- Vidis kako sam u pravu sto ne zelim da budem ucitelj! I juce sam se obrukao. Govorio sam o necemu, a polovinu sam ispustio.
- Ne tvrdim da je tako kod svih, ali kod mene je metod neti-neti veoma srecno dopunio metod tat tvam asi. Tat tvam asi znaci: To si ti.
- Demonima kafom: neti-neti. Nisam ti. Nisam kvaran. Nisam zavidljiv. Ne bojim se. Nisam hrabar. Nisam pametan. Ja sam niko. To je u redu. Ali ako bib isto to rekao nekom drugom eoveku, bilo bi sasvim neumesno. Zasto? Jer bi to znacilo da unapred i svu odgovornost folim sa sebe da otklonim. Hocu sebe da izuzmem iz igre. Sto bi znacilo da drugog ostavljam u skripcu. A to je nedopustivo.
- Prema drugim ljudima, dakle, treba upravo da koristim suprotno po­ nasanje. Prema unutra neti-neti. Prema spolja tat tvam asi. Tat tvam asi znaci: to si ti. Sve moram preuzeti na sebe. Da Iisam zavidljiv? Da, na falost, jesam. Moram da uvidim. Slab? Obesenjak? Glup? Pustahija? Da.
- 0, lako je tebi, dragi moj! Ovog zavidljivca, kukavicu, pokvarenjaka, lazljivca, a sve sam to ja, bilo kada mozes da ostavis na cedilu. Okrenes mi
leda i odes. Zar ne? Ali sta ja da radim? Ja vec mnoge godine moram da zivim sa sobom, bez i najmanje nade da eu se od njega i za trenutak os­
loboditi. Ufasno! Kunem se, tako je!
- Ako kafo da si Jafov, ne sme8 da se branis. Moras da prihvatis. Tako je. To si ti. A sto je u svemu eudno, zaista je tako. Tast si? Da. Gramziv? Da. Prozdrljiv? Da. Osvetoljubiv? Da. To si ti.
- Razumes o cemu je rec? Kako da ne razumes. Dok s jedne strane redom odsecas sa sebe demone, s druge strane ih opet preuzimas, dobro­ voljno, pokorno. Iznutra znas da si niko, nista, praznina, nula. Spolja, pak, treba da uzme8 na sebe sve sto svale na tebe. Cak ne samo ono sto svale na tebe, nego i sve pogreske, mane, grehove, slabosti i kvarnosti drugih. Nista ne izbeci. NiSta ne odbiti. Prihvatiti udeo. To si ti. Istrajati za nikad neslucene osobine. Pokupiti sve sto je moguee. Pogotovo prljavstinu.
- Na jednoj strani postajes sve manji, manji od zrna zita, manji od krupice prekrupe, manji od krupicine krupice prekrupe, na drugoj strani postajes sve veCi, veci od zemlje, veCi od sunca, veCi od sveta, veCi od svih svetova uzetih skupa.
- Za kombinovanu primenu dva metoda malo je suton ludila, odnosno zora zanosa. Za to je vec potreban humor.
*- Ima u sebi grehova kao neki stari pop.
*Jednom ga zapita8e:
- Ono sto zeliS reci u jednoj jedinoj recenici.
A on odvrati:
Da saznam ono sto svako zna.

*Upitah ga:
- Kaja je to sudbina koju si uspeo da oblikujd za sebe?
Na to mi odgovori:
- Duhovno siroma8tvo. Sta je duhovno siromastvo? Onaj za koga Je­ vandelje kafo da je sreean, jer je naucio da ocekuje u nemastini. Uvidanje savrlene bespomoenosti i odrfavanje zahteva prema najviSem.
- U ogranicavanju svojih svojstava (demona) stigao sam dotle da sam prazan. Niko. Gladan i zedan. U nema8tini. Ocekujem. Ali vise nisam spre­ man da prihvatim drugo do samo najviSe.
- Celinu svoje stvarnosti znam da odriim samo u ovom obliku.
- Svaki ideal je malen, premalen, lafan, svaki ideal, svaki junak, svetac, kralj, pesnik, filozof, mudrac, naucnik. Hvala.
- lzabrao sam prostotu. To je moja stvar, to je jedna jedina.
*- Samo voda zaista zna sta je vodoravno.