RAZGOVOR KROZ VRATA

 

 

Ti reče: »Ko je pred vratima?«

           Rekoh: »Tvoj rob.«

Ti reče: »Šta hoćeš?«

           »Da te vidim i poklonim ti se.«

»Koliko dugo ćeš čekati?«

           »Dok me ne pozoveš.«

»Koliko dugo ćeš se peći?«

           »Do Uskrsnuća.«

Razgovarali smo kroz vrata. Tvrdio sam

da je moja ljubav ogromna i da sam se odrekao

svega što svet nudi da bih živeo u toj ljubavi.

Ti reče: »Takvim tvrdnjama potreban je svedok.«

           Rekoh: »Ova čežnja, ove suze.«

Ti reče: »Sumnjivi svedoci.«

           Rekoh: »Naravno da nisu!«

Ti reče: »S kim si došao?«

           »Sa veličanstvenom moći zamišljanja koju mi ti podari.«

»Zašto si došao?«

           »Miris tvog vina beše u vazduhu.«

»Šta ti je cilj?«

           »Prijateljstvo.«

»Šta želiš od mene?«

           »Milost.«

Tad si upitao: »Gde ti je bilo najugodnije?«

           »U palati.«

»Šta si video tamo?«

           »Zapanjujuće stvari.«

»Zbog čega je onda sad tako pusta?«

          »Zato što je sve to uklonjeno u trenu.«

»Ko je to mogao da uradi?«

           »Ova čista pronicljivost.«

»Pa gde onda možeš bezbedno da živiš?«

           »U predanosti.«

»Šta je to predavanje?«

           »Mir koji nas spašava.«

»Zar ne postoji pretnja propasti?«

           »Postoji samo ono što uđe u tvoju ulicu,

           unutar tvoje ljubavi.«

»Kako se krećeš tamo?«

           »Naprosto savršeno.«

A sad tišina. Ako bih još nešto rekao o ovom razgovoru,

oni koji slušaju napustili bi sebe.

I ne bi bilo vrata,

a ni krova ni prozora!