RADOST PRI NENADANOM RAZOČARANJU

 

 

Sve što se zbije, zbije se iz nužde,

iz ljute muke, bolne lišenosti.

Marijina patnja stvori novorođenče Isusa.

Njena utroba otvorila je usta

i izgovorila Reč.

Svaki tvoj deo poseduje tajni jezik.

Tvoje šake i stopala kazuju šta si učinio.

I svaka potreba donosi ono što je potrebno.

Bol rađa svoj lek kao dete.

Sama nemaština proizvodi sredstva.

Postaviš teško pitanje,

i pojavi se čudesan odgovor.

Sagradi brod, i biće vode

da ga drži i nosi. Dete nežnog grla

zaplače i mleko samo počne da kaplje

iz majčinih grudi.

Ako žudiš za prvobitnom vodom,

odmah se spremi za ono što će

sa izvora poteći.

Neka seljanka je jednom pešačila pored Muhameda.

Mislila je da je on prost, nepismen čovek.

Nije verovala da je prorok.

Nosila je dvomesečnu bebu.

Kad se približila Muhamedu, beba se okrenula

i rekla: »Mir s tobom, Izaslaniče Božji.«

Mati viknu, iznenađena i ljuta:

»Šta to govoriš,

i otkud to odjednom možeš da govoriš?!«

Dete odgovori: »Prvo me je Bog naučio,

a potom Gavrilo.«

                         »Ko je taj Gavrilo?

Ja ovde nikog ne vidim.«

                                  »On ti je iznad glave,

Majko. Podigni pogled. On mi je objasnio

mnogo toga.«

                   »Da li ga zaista vidiš?«

                                                   »Da.

On me neprestano prenosi iz ovog

uniženog u uzvišeno stanje.«

Muhamed tada zapita dete:

»Kako ti je ime?«

»Abdul Aziz, sluga Božji, ali ova porodica

misli da me zanimaju ovozemaljske stvari.

A ja nisam uslovljen njima

ništa više no istinitost tvog proroštva.«

Tako je govorio mališan, i majku

ispuni miomiris priče i omogući joj da se približi

sinovljevom stanju.

                            Kada Bog podari ovo znanje,

beživotno kamenje, bilje, životinje, sve se

ispunjava neporecivim značenjem.

Ribe i ptice postaju zaštitnici.

Seti se događaja sa Muhamedom i orlom.

Dok je tako slušao

nadahnuto detence, Muhamed začu glas

koji ga poziva na molitvu. Zatražio je vodu

za obredno pranje. Oprao je šake

i stopala, a kad je posegnuo za izuvenom cipelom,

jedan orao je dograbi! Cipela se izokrenu,

i zmija otrovnica ispade iz nje.

Orao je napravio krug i doneo natrag cipelu.

»Ovaj zbunjujući izraz odanosti tebi, reče,

»bio je neophodan. Svako ko postupa

drsko kao ta zmija mora u ime zakona

da bude kažnjen!«

                         Muhamed se zahvalio orlu,

i rekao: »Mislio sam da je neotesanost

ono što zapravo beše ljubav. Spasao si me jada,

a ja se osetih ojađenim! Bog mi je sve pokazao,

ali sam tog trenutka bio zaokupljen svojim mislima.«

Orao:

       »Ali, izabraniče, kakvu god bistrinu da posedujem,

ona potiče od tebe!«

                             Prostiranje takvog zračenja

Istinskog Ljudskog Bića ima ogroman značaj.

Pažljivo pogledaj oko sebe i videćeš

blistanje duša. Sedi kraj onih

koji te privlače.

                       Nauči iz ove orlovske priče

da čim nesreća dođe, moraš odmah da je slaviš i hvališ.

Ostali mogu da govore: O, ne, ali ti

ćeš se otvoriti i raširiti poput ruže

s koje latica za laticom otpada.

Jednom je neko upitao jednog čuvenog šeika

šta je sufizam.

                    »Osećanje radosti

kad iznenada nastupi nevolja.«

Orao odnosi Muhamedovu cipelu

i spašava ga od zmijskog ujeda.

Ne jadikuj zbog onog što ne biva.

Neke stvari koje se ne dogode

sprečavaju da se dogode nesreće.