Radnici svetla biraju radost uprkos svemu

Vecina ljudi je sebi odabrala takav raspored casova na Zemlji da ima vise nego dovoljno vremena da savlada svaku lekciju. Ovo poglavlje oni ne mogu ni priblizno da razumeju. Mnogi ljudi, na primer, odaberu celu Eru, dve hiljade godina, kako bi naucili da budu samo malo tolerantniji u odnosu na druge. Vecini ljudi je potreban ceo ciklus Era od dvadeset sest hiljada godina da nauce da ne budu zrtve.

Oni koji se danas obucavaju za majstore nisu bili tako nonšalantni kada su sklapali ugovor sa Zemljom.

Naše goruce pitanje je lekcija o tome kako se pravi izbor. Ne zelim vise da istrazujem bilo kakvu situaciju u kojoj sam ja zrtva. Po sopstvenoj zelji odbacujem sve nagrade i zasluge koje bih dobio kada bih pristao da budem zrtva. Umesto toga "neka se cela moja paznja usmeri i fokusira na Boga".

U našoj realnosti nema mesta za naše žrtvovanje. Da li možete Stvoritelja da zamislite kao zrtvu? Da li možete da zamislite Isusa kako kaže:

 "Mama, rado bih tu vodu što imaš tu pretvorio u vino, ali, vidiš, ja sam stolar, znaš, pravim ovu kucu, dugujem onom coveku mnogo novca za alat. Ne mogu da se bakcem sa tvojom vodom. Nemam vremena, mama".

Isus je bio uronjen u isti telepatski rezervoar kao vi i ja, pa su i njemu cesto na pamet padale misli koje su ga terale da digne ruke od velikih dela i bude obicno ljudsko bice sa ogranicenjima.

Ali, to mu nije dozvoljavala njegova grupa za podrsku. Neuporedivo je lakse biti stolar nego mesija. Mi nismo dosli na Zemlju kako bismo ispunjavali ono sto od nas ocekuju otac, majka, supruga. Dosli smo kako bismo ostvarili svoj potencijal.

Zamislite da je posle hiljadu godina provedenih na Zemlji vas zivotni ciklus zavrsen i da sedite sa prijateljem, pijete pice i razgovarate o svojoj poslednjoj inkarnaciji. Prijatelj vas pita: "Ko si bila kada si poslednji put tamo zivela?" Odgovarate:

"Pa, posto su sva bica Bog, mi smo svi ista sustina. Na pocetku je bio samo Bog, znaci da smo svi ravnopravni aspekti Boga, bez obzira na to sto se nalazimo u fizickom telu". " Au, sa takvim razumevanjem sigurno si transformisala Zemlju! Verovatno si cinila cuda i pomerala planetu iz njene ose.!" Na sta ste vi odgovorili:

 "U stvari, ne, mom muzu se to ne bi dopalo".

Cesto pokusavamo da izbegnemo da se totalno posvetimo poslu. Kompromitujemo svoje vreme i istinu iz straha od autoriteta i nemastine. Svako od nas je izvanredno bice. Ni vi ni ja se nimalo ne razlikujemo od Sanat Kumare. Jedina razlika je u tome sto je on odlucio da sledi svoje blazenstvo, a mi neprestano izmisljamo opravdanja da to ne uradimo. Kako bismo igrali igru po sopstvenim pravilima i sami kreirali svoju realnost, moramo prvo pazljivo da promenimo verovanja koja su nam usadili autoriteti.

Mnogi od nas su se nacekali dok im neko nije rekao da su u pravu. Ako vam neko to kaze, nemojte mu verovati. Opasno je nekome davati moc da nam odreduje da li smo dobri ili nismo.

Nikada necemo slediti svoje blazenstvo ako cekamo neciju dozvolu. Nece najvisi Bog da ude u nasu dnevnu sobu, da nam cestita i da nam diplomu jer je to separatno misljenje. Bog nije napolju i ne moze da dodje kod nas jer se on vec nalazi u nama. On je sama sustina naseg bica i mi smo bozanska materija koja vrsi transformaciju Zemlje.

Oduvek Zemlji jedino treba da se mi posvetimo samoostvarivanju. Velicanstven je poklon planetarnoj svesti kada smo voljni da univerzumu kazemo da smo u redu bas tako kako smo. To niko umesto nas ne moze da uradi.