Otvaranj e prozora i zatvaranj e  predstavlj a  jedn u od stalni h prepirk i sa  njeni m  mužem .  Ona  sam a  spa­ va aerofilno,  a  njen  mu ž  aerofobski.  Mlitavost  je glavni  simpto m  na  koji  se  ovih  dan a  imal a  da  žali.

U sva ova tr i saopštena sna ja sa m štamparski m slogom istaka o gde se  jeda n od  elemenat a sna ponovo javlja u mislima sna, da bi h postigao  mnogostruk i odnos prvog elementa, da bi više palo u oči.  Ali pošto ni za jeda n od ovih snova analiza nije priveden a kra ­ ju, isplatiće se, svakako, ako se upustim o u jeda n san Čiju sm o analizu izneli opširno, da bismo na njem u dokazali predeterminiranos t sadržine sna. U tu  svrh u sam odabra o san o Irmino j injekciji. Na  ovom  pri - meru mi ćemo bez po muk e saznati da se ra d na sa­ žimanju priliko m stvaranj a sna služi više  nego  jed­ nim    sredstvom.

Glavn o lice sadržine sna j e pacijentkinja  Irma . Ona se pojavila sa crtam a koje joj  u  životu  pripa ­ daju, pa dakl e najpr e predstavlj a sam u sebe.  Ali  po ­ ložaj  u  kom e  je  ja  kod  prozora  pregledam ,  uzet  je iz sećanja na jedn u drug u osobu, od one  dam e  sa kojom bi h želeo da  zameni m  svoju  pacijentkinju,  ka o što misli moga sna pokazuju. Ukoliko  se  kod  Irm e vidi difterična skrama,  pr i  čemu  se  podsećam  brig e za moju  najstariju  ćerku,  ona  je  predstavljal a  ovo moje  dete,  a  iza  nje  se,  povezana  istovetnošću  imen a s njim, krije ličnost jedn e pacijentkinje koju sa m iz­ gubio zbog  intoksikacije.  U  daljem  tok u  sna  menj a se značenje Irmin e ličnosti (a da se pr i to m ne menj a njen lik viđe n  u  snu) ;  ona  postaje   jedn o  od  dece koje  pregledam o  u   javnoj   ordinaciji   dečje   bolnice, pr i čemu moji prijatelji pokazuju raznolikost svojih duševni h  sposobnosti. Taj prelaz, očigledno, posre ­ dovalo   je   predstavljanj e   moje   ćerke-deteta.   Opiranjem pri otvaranju usta, ova ista Irma postaje alu­ zijom na jednu drugu damu koju sam jednom pre­ gledao, dalje u istoj vezi na moju sopstvenu ženu. U bolesnim promenama koje sam otkrio u njenoj guši, ja sam pored toga prikupio aluzije još na čitav niz drugih  osoba.

Sve ove osobe na koje nailazim prilikom praće­ nja „Irme", ne pojavljuju se u snu  u telesnom  obli­ ku; one se kriju iza osobe iz sna „Irme", koja se pretvorila i postala  jedna  zajednička  slika,  dabome sa crtama punim kontradiktornih osobina. Irma po­ staje zastupnica ovih drugih lica, žrtvovanih pri radu sažimanja, pošto ja prepuštam da  se  na  njoj  zbiva sve što me tačka po tačku podseća na te druge osobe.

Ja mogu da stvorim jednu kolektivnu sliku i na drugi način za svrhu sažimanja sna tako što ću stvar­ ne crte dva ili  više  lica  sjediniti  u  jednu  sliku  sna. Na ovaj način je nastao doktor M. moga sna; on nosi ime doktora M., govori i radi kao on; njegova telesna karakteristika i njegove patnje  pripadaju  jednoj drugoj osobi, mom najstarijem bratu, jedna jedina crta, bledi izgled,  dvostruko  je  determinisan,  pošto je u stvarnosti obema osobama zajednički. Jedna slič­ na mešovita osoba jeste dr  R.  u  mom  snu  o  stricu. Ali u njegovom slučaju slika sna je konstruisana na jedan drugi  način.  Crte  što  su  svojstvene  jednome, ja nisam sjedinio sa crtama drugoga, i zato iz slike sećanja izvesne crte pojedinca nisam ispustio,  nego sam krenuo postupkom po kome Galton stvara svoje porodične portrete, da naime obe slike projicira jed­ nu iznad druge, pri čemu se zajedničke crte jače isti­ ču, a one koje se ne slažu, jedna drugu brišu i u slici postanu nejasne. U snu o stricu ističe se, tako, plava brada kao pojačana crta iz fizionomije dva lica i zato nejasne fizionomije; ona  pored  toga  sadrži  aluzije na moga oca i na mene, preko posredničke  pred­ stave  o  seđenju.

Građenje kolektivnih i složenih  osoba  jeste  jed­ no od glavnih sredstava  kojim  sažimanje  sna  obav­ lja svoj rad. Uskoro će mi se  pružiti  prilika  da  o njemu  raspravljamo  u  vezi  s  nečim  drugim.

Upadan je predstave u san o injekciji isto tako je mnogostruko determinisano, s jedne strane parafra- zičnom istozvučnošću sa difterijom, a s druge strane kroz odnos prema pacijentu kojeg  sam  poslao  na istok,  a čija se histerija ne prepoznaje.

Kao interesantan primer sažimanja služi i po- minjanje „propilena" u snu. U mislima sna nije bio sadržan „propilen", nego „amilen". Moglo bi se po­ misliti da je ovde zauzelo mesto jednostavno pome- ranje kod stvaranja sna. Tako i jeste; samo ovo po- rneranje služi ciljevima sažimanja kao što pokazuje sledeći dodatak u analizi  sna.  Ako  se  moja  pažnja još jedan trenutak zaustavlja kod reci „propilen'',, onda mi pada  na  pamet  istozvučnost  sa  „propileji". A propileji se ne nalaze samo u Atini, nego i u Min- henu. U tom gradu ja sam godinu dana posle sna posetio jednog svog prijatelja koji je tada bio teško bolestan, i njegovo pominjanje postaje očevidno pre­ ko trimetilamina  koje  dolazi  ubrzo  iza  propilena.

Prelazim preko upadljive okolnosti da se  ovde,. kao i na drugom mestu kod analize snova, kao isto- vrednosne koriste asocijacije za povezivanje misli najrazličitije vrednosti i sklon sam iskušenju da sebi tako reći plastički predstavim  proces  kojim  je  ami­ len u mislima sna bio zamenjen  propilenom  u  sadr­ žaju  sna.

S jedne strane, nalazi se grupa predstava veza­ nih za moga prijatelja Otona, koji me ne razume, koji ne priznaje da sam u pravu i poklanja mi liker koji miriše na amilen; s druge strane, povezana suprot- nošću, grupa predstava vezana za mog berlinskog; prijatelja, koji me razume, koji bi mi priznao da sam u pravu, i kome imam da zahvalim za tolike drago- cene informacije, takođe o herniji seksualnih procesa.

Ono što iz grupe „Oto" naročito treba da uzbudi moju pažnju određeno je recentnim povodima koji izazivaju san; amilen spada među ove izvrsne ele­ mente, predestinirane za  sadržinu  sna.  Bogata  gru­ pa predstava „Vilhelm" biva oživljena upravo svojom suprotnošću prema grupi „Oto", i u njoj su bili istak­ nuti oni elementi  koji zvuče skladno sa elementima

već izazvanim u ovoj grupi. Ta u čitavom ovom snu ja se vraćam od jedne osobe, koja izaziva moje ne- dopadanje, do druge koju mogu ovoj po želji suprot­ staviti; izazivam, tačku po tačku, prijatelja protiv protivnika. I tako amilen u grupi „Oto" izaziva seća- nja iz kruga hernije i u drugoj grupi; i tako trime- tilamin, poduprt sa  mnogo strana, dolazi u sadržinu sna. I amilen bi mogao doći  neizmenjen  u  sadržinu sna, ali je on došao pod uticaj grupe „Vilhelm". Jer čitava oblast sećanja što ga ovo ime  pokriva  prilo­ žena je da bi se našao jedan elemenat koji može dati dvostruko determinisanje za  amilen.  Tesno  asociran sa amilenom je „propilen"; iz kruga  „Vilhelm"  do­ lazi mu u susret Minhen sa „Propilejima". U propi- len-propileji sastaju se obe grupe predstava. Kao ne­ kim kompromisom ovaj srednji elemenat dospeva za­ tim u sadržaj sna. Tu je konstruisana neka srednja zajednička koja dozvoljava višestruko  determinisa­ nje. I tako je sasvim jasna činjenice da višestruko de­ terminisanje mora olakšati prodiranje jednog elemen­ ta u sadržaj sna. U cilju stvaranja ovakve srednje veze, nesumnjivo je preduzeto jedno pomeranje pažnje sa onog što se stvarno mislilo na nešto što se nalazi u blizini  asocijacije.

Proučavanje sna o (Irminoj) injekciji dozvoljava nam već da steknemo izvestan pregled o prošecima sažimanja za vreme stvaranja sna, kao na primer: kako se daje prednost elementima koji se višestruko javljaju u mislima sna, kako se stvaraju  nove  jedi­ nice, zbirna lica, mešovite tvorevine i kako se kon- struišu zajedničke srednje jedinice. Mogli smo posma- trati izvesne pojedinosti rada na sažimanju. Čemu sažimanje služi i koji faktori  ga  stvaraju,  to  pita­ nje ćemo postaviti tek onda kada budemo hteli da u celini obuhvatimo procese pri stvaranju sna. Zado­ voljimo se, za sada, konstatacijom da sažimanje sna postoji kao značajna relacija između misli sna  i sa- držine  sna.

Najjasnije rad sna se  vidi  na  sažimanju  ako  je on za svoje objekte izabrao reci i imena. San sa re­ cima uopšte često postupa kao sa stvarima i zato su

one sposobne da se kombinuju na isti način kao pred­ stave konkretnih predmeta. Rezultati takvih snova su komični i neobični neologizmi.

1)    Kad mi je jedan kolega nekom prilikom  po­ slao svoj članak, u kome je po mom mišljenju jedno novo fiziološko otkriće bilo precenjeno i, pre svega, opisano suviše ushićenim izrazima, ja  sam  sledeće noći sanjao jednu rečenicu koja se očigledno odnosila na tu raspravu:  „To  je  stvarno  jedan  norekdalski stil" (Das ist ein  ivahrlich  norekdaler  Stil).  Rešenje ove tvorevine reci u početku mi je zadavalo mnogo glavobolje; nije bilo sumnje da  je  neologizam  stvo­ ren parodistički prema superlativima „kolossal, pyra- midal", ali odakle to dolazi, nije bilo lako reći. Na- posletku se  ovo  čudovište  raspalo  na  dva  imena Nora i Ekdal iz dve poznate Ibsenove drame. Nešto ranije čitao sam u novinama jedan  članak  o  Ibsenu koji je napisao isti autor  čije  sam  poslednje  delo  u snu  ovako  kritikovao.

2)    Jedna od mojih pacijentkinja saopštava mi kratak san koji se završava jednom besmislenom kom­ binacijom reci. Ona se sa svojim mužem nalazi na nekom seoskom veselju, pa zatim kaže: „Das wird in einen allgemeinen  „Maistollmiitz"1  ausgehen"  (To  sve će se završiti jednim ludim „majstolmicem"). Pri tom, u snu nejasna misao da je to nekakav kolač naprav­ ljen od kukuruza (nemački: Mais), nekakva vrsta po- lente. Analiza razlaže reč u Maistoll - mannstoll - 01- miitz, a svi ti delovi mogu se prepoznati kao ostatak jedne konverzacije vođene za stolom kod njenih ro­ đaka. Iza reci Mais kriju se, osim aluzije na upravo otvorenu jubilarnu izložbu,  još  i  reci:  Meissen  (jed­ na majsenska porculanska figura koja predstavlja pticu), Miss (Engleskinja njenih rođaka otputovala je

1   Ovo  mesto  biće  razumljivo  tek  ako  poveđemo  računa o sledećem: Mais = kukuruz; Meissen je grad u  Nemačkoj čuven po svojoj staroj  fabrici porculana; mannstoll =  po- mamna za muškarce, Miss engleska  reč  za  „gospođica",  a mies = rđav, loš (u jevrejskom žargonu). Olmutz je nemačko ime  za  češki  grad  Olomouc.  (Prim.  prev.).

u Olmutz), mies = odvratan, loš — u šaljivo upo- trebljenom   jevrejskom   žargonu,   i   čitav   lanac   misli i nadovezivanja odvajao se od svakog sloga ovog ču­ dovišta   od   reci.

3)    Mlad čovek kod kojeg je kasno uveče zazvonio neki poznanik da bi mu  predao  posetnicu  sledeće noći sanja ovo: Jedan poslovan čovek očekuje, kasno uveče, da mu oprave sobni telegraf. Pošto je otišao, zvonilo je još uvek, ne kontinuirano, nego samo u po­ jedinim udarcima.  Sluga  dovede  ponovo  toga  čoveka, a ovaj kaže:  Ipak je  neobično  što  i ljudi  koji  su  ina­ če „tutelrein" ne umeju da postupaju s takvim  stva­ rima.

Indiferentni povod za san  pokriva,  kao  što  se vidi, samo jedan njegov elemenat. On je postao  zna­ čajan uopšte samo zato što se nadovezao  na  jedan drugi snevačev doživljaj, mada i sam po sebi rav­ nodušan, ali mu je njegova fantazija dala jedno sup- stitutivno značenje. Kao dečak, koji je stanovao za­ jedno sa ocem,  jednom  je  pospan  prosuo  čašu  vode na tle tako da se kabl sobnog telegrafa nakvasio i njegovo  kontinuirano  zvonjenje   smetalo   je   ocu   kad je spavao. Pošto „kontinuirano zvonjenje" odgovara nakvašenosti, upotrebljavaju se „pojedini udarci" da predstave kapanje. Reč „tutelrein"  razlaže  se  u  tri pravca i time cilja na tri materije  koje  su  zastup­ ljene u mislima  sna:  „Tutel"  =  Kuratel  znači  stara­ telj stvo; Tutel (možda „Tuttel") jeste jedna vulgarna oznaka za ženske grudi a sastojak ,,rein" (čist)  pre­ uzima  prve  slogove  sobnog   telegrafa   da   bi   stvorio reč „ziramerrein", što je tesno povezano za kvašenje poda, a osim toga zvuči slično kao ime neke osobe zastupljeno   u   snevačevoj   porodici.1

1 Isto razlaganje i slaganje slogova — prava hernija slo­ gova — služi nam i u budnom stanju za pravljenje mnogo­ strukih šala. „Kako se na  najprostiji način dobija  zlato?  Pođe se u jedan  drvored  u  kojem  rastu  srebrne  topole,  zapoveđi se  da  ćute,  onda  prestaje  „Pappeln"  (=  brbljanje),  i  srebro je „oslobođeno".  Prvi  čitalac  i  kritičar  ove  knjige  učinio  mi je prigovor koji će kasniji čitaoci i kritičari verovatno po­ noviti:  „da  snevač često izgleda suviše duhovit".  To je tačno,

4)     U jednom svom dužem i zbrkanom snu u či­ jem je prividnom središtu putovanje brodom, dešava se da se sledeća stanica zove Hearsing  a  naredna Fliess. Ovo poslednje je ime  moga prijatelja u B.,  i to mesto često je predstavljalo cilj mojih putovanja. A reč Hearsing kombinovana je iz mesnih  naziva našeg bečkog lokalnog tramvaja koji se tako često završavaju na ,,ing". Hicing (Hietzing), Lizing (Lie- sing), Medling (Modling), staro ime Medelitz, meae delieae, dakle „meine Freude" (== moja radost), od engleske reci hearsav (= po čuvenju), što upućuje na klevetanje i uspostavlja odnos prema indiferentnom izazivaču sna preko dana: prema jednoj pesmi objav­ ljenoj u šaljivom listu Fliegende Blatter od strane jednog ogovaračkog kepeca „Sagter Hatergesagt".* Kroz odnos krajnjeg sloga ,,ing"  prema imenu Fliess dobijamo „Vlissingen", što je stvarno ime jedne sta­ nice koju dotiče moj brat kad nam se iz  Engleske vraća u posetu. Engleski naziv toga mesta Vlissingen glasi  Flushing,  što  na  engleskom  znači  „crvenjenje"

ukoliko se odnosi samo na snevača, involira jeda n prigovor samo onda ako treba da pređe na tumača snova. U budnoj stvarnosti   ne   mogu   da   polažem   mnogo   prava   na   predikat

„duhovit" (witzig); ako moji snovi izgledaju  duhoviti,  onda za to nije kriva moja ličnost, nego to zavisi od osobitih psiho­ loških uslova u kojima se san izrađuje, i intimno je povezan sa teorijom duhovitog i komičnog. San postaje duhovit, pošto je za njega zatvoren pravi i najbliži put do izražavanja nje­ govih misli; on  to  postaje  po  nuždi.  Čitaoci  se  mogu  uveriti da  snovi  mojih  pacijenata  čine  utisak  duhovitog  (witzelnden) u istom i u većem stepenu nego što to čine moji snovi. Ovo prebacivanje, svakako, mi je dalo povoda da tehniku vica uporedim sa radom sna, što se dogodilo  u  knjizi,  objavljenoj 1905. godine, sa  naslovom:  Der  Witz  un d  seine  Beziehung zum Unbewussten  (Dosetka  i  njen  odnos  prema  nesvesnom). U sabranim delima sveska VI. (Prim. prev.).  Reč  „zimmer- rein" kaže se za životinju (ili dete) koje  je  naučeno  na  či­ stoću  u  sobi  (da  ne  mokri  i  si.).

1 I ovde jedna primedba prevodioca. Satiričko-humori- stički list „Fliegende Blatter" izlazio je u Nemačkoj do dru ­ gog svetskog  rata. Izmišljeno ime „Sagter  Hatergesagt"  tre ­ ba rastaviti na članove: sagt er (= kaže) i ha t er gesagt (= re ­ kao je).

i podseća na pacijente sa „crvenilom straha", koje ja lečim, a i na jednu noviju publikaciju  Behtereva  o ovoj  neurozi  koja  mi  je  dala  povoda  da   se   ljutim.

5)      Drugi  put  sanjam  san  koji  se  sastoji   iz  dva

 

zabrinutost da pored žene propadne, a to je  činilo jezgro mojih misli sna, ja u Breslavu pronađoh pri- mer u slučajevima Lasker  i Lassalle, što mi je isto­ vremeno omogućilo da prikazem  oba načina na koja

1

odvojena dela. Prvi deo je reč koje se živo sećam —

ovaj  kobni  uticaj  vodi  u  nesreću.

Ono  „cherchez  la

„autodidasker", a drugi deo verno se pokriva sa jed­ nom kratkom i bezazlenom fantazijom koju sam pre nekoliko dana izmislio sa  sadržajem  kako  profesoru N., kada ga prvi put budem video, moram reći: „Pa­ cijent o čijem sam vas stanju poslednji put konsul- tovao zaista pati samo od jedne neuroze, tačno onako kao što ste vi slutili." Novostvorena reč „Autodidas­ ker" sad treba da udovolji dvama zahtevima, da sa­ drži komprimirani smisao ili da ga zastupa, i drugo: ovaj smisao mora biti u dobroj vezi sa mojom odlu­ kom ponovljenom iz budnog stanja, da profesoru N. dam  to  zadovoljenje.

Reč autodidasker se sad lepo može rastaviti u autor, autodidakt i Lasker, na koga se priključuje Lassalle. Prve od ovih reci vode do — ovog puta zna­ čajnog — povoda za san. Ja sam  svojoj  ženi  doneo više svezaka jednog poznatog autora sa  kojim  moj brat živi u prijateljstvu, a koji je, kao  što  sam  sa­ znao, rodom iz  istog mesta kao i ja. (J. J.  David). Jedne večeri, ona je razgovarala sa mnom  o  dubo­ kom utisku koji je na nju načinila dirljivo tužna isto- rija jednog propalog talenta u jednoj od Davidovih novela; naš razgovor se posle toga okrenuo ka trago­ vima obdarenosti koju kod naše dece zapažamo. Pod uticajem onoga što je baš pročitala, moja je žena iz­ razila zabrinutost koja se odnosila na decu, a ja sam je tešio napomenom da se upravo takve opasnosti vaspitanjem mogu ukloniti. Tokom noći moj je tok misli  išao  dalje,  prihvatio  zabrinutost  moje  žene  i s time se svašta drugo ispreplele  Jedna  primedba koju je pesnik stavio protiv moga brata u vezi sa ven- čanjem ukazala je mojim mislima na jedan sporedan put koji je mogao voditi predstavljanju u  snu.  Ovaj put vodio je u Breslau (grad u Sleziji u Sljonsku, da­ nas Vroclav, prim. preu.),  gde se udala  jedna  dama s  kojom smo bili u  veoma prisnom  prijateljstvu.  Za

femme",  u  što se  ove misli  mogu  sažeti,  prenosi  me

u  jednom  drugom  smislu  na  moga  još  neoženjenog

brata  koji  se zove  Aleksandar.  I  sad  primećujem  da

Aleks,  kako  smo  njegovo  ime  skraćivali,  glasi  otpri­

like kao  izvrnuto  Lasker,  i  da  je  ovaj  faktor  morao

sudelovati u  tome  da  mojim mislima  ukaže  na zao­

bilazni  put  preko  Breslaua.

Igrarija sa imenima i slovima, kojom se ovde ba­ vim, ima međutim još jedan  dalji  smisao.  Ona  za­ stupa želju za srećnim porodičnim životom za moga brata, i to ovim putem:  u  romanu  o  umetniku L'oeuvre, koji je sadržajno morao biti blizak mojim mislima sna, pisac je, kao što je poznato, u epizodama opisao sebe i svoju porodičnu sreću, a u romanu se pojavljuje  pod  imenom  Sandoz.  Verovatno  je  prili­ kom zamene imena  pošao  ovim  putem.  Zola  daje, kada se čita obrnuto (kao što deca  tako  rado  čine), Aloz. To ime mu je, sigurno, bilo još uvek premalo prerušeno; zato se slog Al, kojim počinje ime Alek­ sandar, zamenio trećim slogom  istog  imena  sand,  i tako se stvorilo Sandoz. Tako je, slično,  nastalo i ono moje      Autodidasker.

Moja fantazija kako profesoru N. pričam da bo­ lesnik kojeg smo obojica videli boluje samo od jedne neuroze ušla je u san na sledeći način.  Kratko vre- me pre završetka moje radne godine dobio sam jed­ nog pacijenta kod kojeg me je moja dijagnostika osta-

1 Lasker je umro od progresivne paralize, dakle usled posleđica infekcije dobijene kod  žene  (lues);  Lassalle  je,  kao što je poznato, poginuo u dvoboju zbog jedne dame (Prim. prev.). Ferdinand Lassalle je osnivač nemačkog socijaldemo­ kratskog pokreta, rođen u  Breslau  (1825—1864),  Eduard  Las­ ker (1829—1884), rođen u Jaročinu,  nedaleko  od  Breslaua, osnivač narodne liberalne strank e u Nemačkoj. Obojica  Je - vreji.

vila na cedilu. To je bila neka teška organska bolest, možda se mogla pretpostaviti neka promena na kič­ menoj moždini, ali se nije mogla dokazati. Bilo bi privlačno dijagnosticirati neurozu,  i to  bi  načinilo kraj svima teškoćama,  da bolesnik nije tako energič­ no poricao seksualnu anamnezu bez koje ja nikakvu neurozu neću da priznam. U toj neprilici pozovem u pomoć lekara koga kao čoveka najviše poštujem  (kao i ostale) i čijem se autoritetu  naipre  mogu  priklo­ niti. On je saslušao moje sumnje, rekao mi da su opravdane, pa zatim dodao: „Posmatrajte  toga  čo­ veka i  dalje, biće da je to neuroza."  Pošto znam da on ne deli moje poglede o etiologiji neuroze, uzdržao sam se da mu protivrečim, ali svoju nevericu nisam sakrio. Nekoliko dana kasnije saopštio sam bolesniku da ne znam šta da počnem s njim i rekao sam mu da se obrati nekom drugom lekaru. I tada on, na moje najveće iznenađenje, poče da me moli za oproštaj što me je lagao; kazao je da se toliko stideo, i sad mi je otkrio baš onaj deo seksualne etiologije koji sam oče­ kivao i koji mi je bio potreban da bih mogao pretpo­ staviti postojanje neuroze. Za mene je to bilo olak­ šanje, ali ujedno i sramota: morao sam sam sebi pri­ znati da je moj „consiliarius", nezaveden obraćanjem pažnje na  anamnezu,  pravilnije  video.  Odlučio  sam se da mu,  čim ga ponovo vidim, kažem da je on bio u  pravu  a ne  ja.

I baš to sada ja radim u snu. Ali kakvo ispunje­ nje želje treba da predstavlja to ako priznam da ni­ sam  u  pravu?  Baš  to  je  moja  želja;  ja bih  želeo  da nisam  u  pravu  sa  svojim  strahovanjima,  respektive, želeo bih  da  moja  žena,  čija sam strahovanja  u  snu ' prisvojio,  ne bude u pravu.  Tema na koju se odnosi to „biti u ili ne biti u pravu u snu" nije mnogo uda­ ljena od  onoga što je za misli sna  zaista zanimljivo. Ista  alternativa  organskog  ili  funkcionalnog  ošteće­ nja kroz ženu, zapravo, kroz seksualni život: tabes — paraliza ili neuroza, na koju se labavi je niže način na koji je Lasal propao.

Profesor N.  igra  ulogu  u ovom  čvrsto  sastavlje­ nom  (i  pri brižljivom  tumačenju sasvim  providnom)

mu ne samo zbog ove analogije i zbog moje želje da budem u pravu — a tako isto  ni zbog svojih uzgred­ nih odnosa sa Breslauom i prema porodici naše pri­ jateljice koja se  tamo  udala — nego  i  zbog sledeće opizode koja se  dogodila na kraju  naše konsultacije. Pošto je svoj  lekarski posao obavio sa konstatacijom one  pretpostavke,   profesor  je   svoje                                                     interesovanje skrenuo  na  lične   stvari.  „Koliko   dece   imate?"  —

„Šestoro." — Na njegovom licu izraz respekta i po­ štovanja. — „Devojčice, dečaci?" — „Tri i tri, to je moj ponos i moje bogatstvo." — ,,A sad pazite, sa devojčicama je stvar laka,  ali  dečaci  čoveku  kasnije u vaspitavanju stvaraju teškoće." — Prigovorio sam da su oni dosad ostali  sasvim  pitomi;  očigledno  mi ova druga  dijagnoza o budućnosti mojih sinova  nije godila kao ni ona  ranija  da  moj  pacijent  samo  pati od neuroze. Ova dva utiska su kontinuitetom, doživ­ ljavanjem povezana zajedno, i ako primam u san pri­ ču o neurozi, ja je zamenjujem razgovorom o vaspi- tanju, koji pokazuje još veću  povezanost sa mislima sna, pošto se tako tesno dodiruje sa  zabrinutostima moje žene što ih je kasnije izrazila.  I  na  taj  način, čak, moje strahovanje da bi profesor N. svojim na­ pomenama o teškoćama vaspitanja dečaka mogao biti u pravu nalazi ulazak  u  sadržinu  sna  na  taj  način što se iza prikazivanja moje želje krilo da u ovakvim strahovanjima ne budem u pravu. Ista fantazija ne- izmenjeno služi prikazivanju oba suprotna člana alternative.

6)     Marcinovski (Marcinowski): „Jutros  rano do~ živeo sam između sna i budnoće jedno veoma lepo sažimanje reci. Tokom obilja fragmenata sna, kojih se jedva mogu setiti, zaprepastio sam se nekako na jed­ noj reci koju pred sobom vidim upola napisanu, a upola štampanu. Ona glasi „erzefilisch" i pripada jednoj rečenici koja je van svake veze potpuno izo- lovana i neprimetno ušla u moje svesno sećanje; re­ čenica je glasila: „Das wirkt erzefilisch auf die Ge- schlechtsempfindung" (= to deluje erzefilisch na sek­ sualno osećanje). Odmah sam znao da bi zapravo tre­ balo da glasi „erziherisch" (=" vaspitno), kolebao sam se neko vreme da li, možda,  ne bi pravilnije  glasila „erzLfilisch".  Pri tom mi pade na pamet reč sifilis i, počinjući sa  analiziranjem još u polusnu,  lupao  sam glavu kako mi to može doći u san, budući da sa ovom bolešću,  ni  lično  niti  pak  profesionalno,  nemam  ni­ kakvih  dodirnih  tačaka.  Zatim  mi  na   pamet   pade „erzehlerisch",  objašnjavajući ovo  e, i objašnjavajući u  isto  vreme  da  sam  sinoć   od naše  „Erzieherin" (=  vaspitačica) bio podstaknut da govorim o proble­mu  prostitucije,  i  ja  sam  joj  stvarno  dao  Hesejevu (Hesse)  knjigu  O prostituciji          da   bih      „erzieherisch" (=  vaspitno)  delovao  na  njen  ne  sasvim  normalno razvijeni osećajni život, pošto sam joj  mnogo što-šta o tom problemu ispričao. I tad mi, odjednom, postade jasno  da  reč  „sifilis"   ne   treba   uzeti  u  doslovnom smislu nego da ona stoji mesto otrov, naravno u od­ nosu prema seksualnom životu.  Rečenica u prevodu, dakle, sasvim logično glasi: „Durch meine Erzahlung habe  ich  auf  meine  Erzieherin  erzieherisch  auf  deren Empfindungsleben  einwirken vvollen, aber  habe  die Befurchtung,         dass     es     zu      gleicher  Zeit  vergiftend wirken konne (U prevodu:  Svojom pričom hteo sam da  na  našu   vaspitačicu   vaspitno        delujem      na    njen osećajni  život,  ali  se  plašim  da  bi  to  u  isto  vreme moglo delovati kao da je trujem).  Erzefilisch  =  erzah —  (erzieh  —)   (erzefilisch).

Izopačavanja reci u snu veoma su slična onima koja su nam poznata kod paranoičara, ali koja nala­ zimo i kod histerije i prinudnih predstava. Jezičke veštine dece koja u izvesnim vremenima sa recima stvarno postupaju kao sa predmetima pronalaze, čak, nove jezike i veštačka sklapanja reci, i za san pred­ stavljaju ovde zajednički  izvor,  a i  za psihoneuroze.

Analiza besmislenih tvorevina reci u snu  naro­ čito je pogodna za to da se prikaže stepen sažimanja u radu sna. Ne bi trebalo da iz ovog malog izbora primera, ovde upotrebijenih, zaključimo da takav ma­ terijal samo retko kada, ili čak izuzetno retko, dolazi da se uzme u razmatranje. Naprotiv, taj materijal je vrlo čest, samo zavisnost tumačenja sna od psihoana­ litičkog lečenja ima za posledicu  da  se samo veoma

mali broj primera zapazi i saopšti, i da su saopštene analize većinom razumljive samo za poznavaoce pa­ tologije neuroze. Takav je jedan  san  dr  fon  Karpin- ske (Karpinska), objavljen  u  Internationale  Zeit- schrift fiir Psychoanalyse II, 1914, u kome se nalazi besmislena tvorevina reci  „Svingnum  elvi".  Zaslu­ žuje da se pomene još slučaj da se u snu javlja reč koja sama po sebi nije beznačajna, ali koja obuhvata razna druga značenja, pošto je sama lišena pravog značenja, prema kojima se onda odnosi kao „besmi­ slena" reč. To je slučaj u snu o „kategoriji" jednog desetogodišnjeg dečaka, koji saopštava V. Tausk (Zur Psvchologie der Kindersexualitat, Internationale Zeit- schrift fiir Psychoanalyse, I, 1913). „Kategorija" ovde predstavlja ženski polni  organ  i  reč  „kategorieren" isto što i urinieren  (=  mokriti).

Gde se u snu pojavljuju govori koji se kao takvi izričito razlikuju od misli, onda kao pravilo bez izu­ zetka važi da govor u snu proizlazi od govora spo­ menutog u materijalu sna. Tekst govora je ili u ce- lini sačuvan, ili u izrazu malo pomeren; govor u snu je često sastavljen od raznih sećanja govora; tekst je pri tom ono što ostaje isto, a smisao je po mogućstvu izmenjen tako da ima više značenja, ili jedno  zna­ čenje koje se razlikuje od originala. Govor u snu, ne retko, služi samo kao aluzija na jedan događaj  o ko­ jem  je  bila  reč.1

1 Kod jednog mladog čoveka koji je patio od prinudnih predstava sa inače intaktnim i visoko razvijenim intelek­ tualnim funkcijama naišao sam, nedavno, na izuzetak  od ovog pravila. Govori koji su se pojavljivali u njegovim sno­ vima nisu dolazili od govora koje je on slušao ili ih sam održavao, nego su odgovarali neizvitoperenom tekstu njego­ vih prinudnih misli koje su mu u budnoći dolazile u svest samo izmenjene.

B

RAD  POMERANJA

Morali smo već ranije zapaziti jednu drugu, ve- rovatno ne manje značajnu relaciju dok smo prikup­ ljali primere za sažimanje snova. Mogli smo primetiti da oni elementi što se u sadržaju sna ističu kao bitni sastavni delovi nipošto ne igraju istu ulogu u  mi­ slima sna. Kao korelat ovome možemo izraziti ovu rečenicu i obrnuto. Ono što je u mislima sna očigled­ no bitna sadržina, u snu uopšte ne mora biti zastup­ ljeno. San je, tako reći, drukčije centriran, njegova sadržina je grupisana oko drugih elemenata kao sre­ dišta nego što su misli sna.  Tako,  na primer,  u  snu o botaničkoj monografiji središte sadržine sna oči­ gledno  jeste  elemenat  „botanička";  u mislima  sna se radi o komplikacijama i konfliktima  koji  proiz­ laze što se među kolegama iz njihovih profesionalnih obaveza i dalje prigovara da ja za svoj hobi dopri­ nosim isuviše visoke žrtve. Elemenat „botanička" u ovom jezgru oko misli sna uopšte nema mesta, ako nekom antitezom nije labavo povezan s tim, — jer botanika nikada nije zauzimala mesto među mojim omiljenim studijama.  U snu moga pacijenta o  Safou

nosti sa ovim primerima,  san o Irminoj  injekciji po­ kazuje  da  pojedinačni  elementi  pri   formiranju  sna s pravom mogu zauzimati ono mesto koje zauzimaju u mislima sna. Uzimanje na znanje ove nove,  u nje­ nom smislu sasvim inkonstantne relacije između mi­ sli sna i sadržaja sna,  pogodno  je da najpre izazove naše  čuđenje.  Ako  kod  jednog  psihičkog  procesa u normalnom  životu  nalazimo  da  je   jedna   predstava bila  istrgnuta  iz  više  drugih  predstava  i  da  je  za svest stekla naročiti stepen živosti,  onda  ovaj  uspeh obično  smatramo  dokazom  za  to  da predominantnoj predstavi  pripada  naročito  visoka  količina  psihičke vrednosti   (naročiti   stepen   interesovanja).   Ali   sad otkrivamo  da u  slučaju  raznih  elemenata u  mislima sna, jedna takva vrednost u procesu stvaranja sna ne ostaje sačuvana,  ili ne  dolazi u obzir.  Ne postoji ni­ kakva sumnja o tome koji to elementi u mislima sna imaju  najveću  psihičku  vrednost;  naš  sud  nam  to neposredno  kazuje.  U  toku  stvaranja  sna  mogu  se sad  ovi  bitni,  sa  intenzivnim  interesovanjem  istak­ nuti elementi, tretirati tako kao da su manje vredni, a na njihovo mesto mogu ući u snu  drugi elementi, o  čijoj  maloj  vrednosti  u mislima  sna  ne  može  biti ni pitanja.  To najpre  čini utisak kao  da psihički in­

1

penjanje  i  spuštanje,  boravak  gore  i  dole  načinjeni

tenzitet

pojedinih predstava uopšte ne dolazi u obzir

su centrom;   ali  san  raspravlja  o  opasnostima sek­ sualnih  odnosa  prema  socijalno  nisko  stojećim  lici­ ma, tako da izgleda kao da je samo jedan od eleme­ nata misli  sna ušao u  sadržaj  sna,  mada  je  taj  ele­ menat u nepriličnoj  meri proširen.  Slično se i u snu o  gundeljima  koji  ima  za  temu   odnos   seksualnosti prema svireposti, faktor svireposti, doduše, u sadržini sna ponovo pojavio,  ali u  povezivanju  druge vrste  i ne  pominjući  seksualno,  to  jest  istrgnut  iz  celine  i time  preoblikovan  na  nešto  strano.  U  snu  o  stricu pojavljuje  se  opet  plava  brada,  koja  sačinjava  nje­ gov  centar,  izvan  svakog  smisaonog   odnosa   prema mojim željama punim  ambicija koje su,  kao  što smo videli  jezgro  misli  sna.  Takvi  snovi   onda  s  punim pravom čine utisak „pomeranja". U potpunoj suprot -

za izbor sna, nego samo jedna njihova više ili manje

mnogostrana determinacija. Ne dolazi u san ono što je važno u mislima sna nego što je u njima mnogo­ struko sadržano, moglo bi se pomisliti; ali ova pret­ postavka neće nam mnogo koristiti pri našem shva- tanju o stvaranju sna, jer već  unapred nećemo moći verovati da oba faktora višestruke determinacije i sopstvene psihičke vrednosti nužno moraju pri izboru sna delovati u istom smislu. Predstave koje su među mislima sna najvažnije biće svakako one predstave koje se  u  njima najčešće  javljaju,  pošto  će  različite

1 Psihički intenzitet, vrednovanje,  isticanje  interesova­ nja jedne predstave  mora  se,  razume  se,  držati  po  strani od čulnog intenziteta,  intenziteta predstavljenog.

misli sna iz njih, tako reći, zračiti kao iz jednog sre­ dišta. Pa ipak, san ove intenzivno naglašene i mno­ gostruko poduprte elemente može otkloniti i u svoju sadržinu preuzeti druge elemente kojima  pripada samo ova druga osobina.

Za rešavanje ove teškoće koristićemo se jednim drugim utiskom koji smo dobili prilikom istraživanja predeterminisanosti sadržaja sna. Možda je poneki či­ talac ove rasprave već u sebi pomislio da predetermi- nisanost elemenata sna nije neki naročiti pronalazak, pošto je sam po sebi razumljiv. Pri analizi se, naime, polazi od elemenata sna i beleže se sve pomisli koje se na njih nado vezuju; nikakvo čudo onda ako se u tako dobijenom misaonom materijalu ovi elementi na­ ročito često nalaze. Ja ne bih mogao da uvažim ovaj prigovor, ali ću sam izneti na tapet nešto što zvuči slično njemu: među mislima koje analiza osvetljava nalaze se mnoge misli  koje su  udaljenije  od  jezgra sna i izgledaju  kao  veštačke  interpolacije  načinjene za izvesnu svrhu. Njihovu svrhu lako je naslutiti: baš one uspostavljaju vezu, često usiljenu i izveštačenu između sadržine sna i misli sna, i kad bi se ovi ele­ menti izbrisali iz analize, onda bi sastavni delovi sa­ držaja sna često ostali ne samo  bez  predeterminisa­ nja, nego uopšte ni  neke dovoljne determinisanosti. Tako smo dovedeni do zaključka da mnogostruka determinacija koja odlučuje o tome treba li u san da uđe svakako nije uvek primarni faktor  u  stvaranju sna, nego često sekundarni rezultat neke nama još nepoznate psihičke sile. Ali ova mnogostruka deter­ minacija pored svega toga mora biti od značaja pri izboru pojedinih elemenata koji će ući u san, jer mi možemo posmatrati da se ona uspostavlja sa izvesnim naporom onde gde iz materijala sna ne rezultuje bez naknadne  pomoći.

Sada možemo lako pomisliti da  se  prilikom  rada sna ispoljava jedna psihička sila koja, s jedne strane, psihički visoko vrednim elementima oduzima njihov intenzitet a,  s  druge  strane,  putem  predeterminisanja od elemenata manje psihičke vrednosti stvara nove vrednosti   koje   posle  toga   dospevaju   u   sadržaj   sna.

Ako je tako, onda se u procesu stvaranja sna zbiva prenošenje i  pomeranje  psihičkih  intenziteta  pojedi­ nih elemenata, i kao posledica toga pojavljuje se raz­ lika između teksta sadržine sna i  misli  sna.  Proces koji mi tako suponiramo, jeste upravo bitni deo rada sna: on zaslužuje  naziv  pomeranje  sna.  Pomeranje sna i sažimanje sna su oba glavna faktora, čijoj de- latnosti mi uglavnom možemo pripisati oblik koji je san primio.

Mislim, takođe, da je lako  prepoznati  psihičku silu koja se ispoljava u činjenicama pomeranja sna. Posledica ovoga pomeranja je da sadržaj sna više ne izgleda isti sa jezgrom misli sna, da san daje samo jedno izopačen je želje sna koje postoji u nesvesnom. A izopačen je sna već nam je  poznato;  mi  smo  ga sveli na cenzuru koja obavlja jednu psihičku instan­ cu u životu misli protiv druge. Pomeranje sna je jed­ no od glavnih sredstava za postizavanje tog izopače- nja. Is fecit, cui profuit (= delo je počinio onaj kome je to koristilo). Možemo pretpostaviti da se pomera­ nje sna ostvaruje pod uticajem cenzure endopsihičke odbrane.1

1 Pošto svođenje izopačeni a sna na cenzuru mogu da smatrani jezgrom moga shvatanja o snovima, želim na ovom mestu da umetnem poslednji deo one priče „Traumen wie Wachen" iz dela „Phantasien eines Realisten" od Linkojsa (Lynkeus), Beč, 2. izdanje, 1900, u kome nalazim još jednom izloženu   glavnu   karakteristiku   moga   učenja.

„O jednom čoveku koji  raspolaže  neobičnom  osobinom da   nikad  ne   sanja   glupost... "

„Tvoja izvanredna osobina da snevaš kao i kad si buda n počiva na tvojim vrlinama, na tvojoj dobroti, tvojoj praved­ nosti, tvom istinoljublju; moralna  jasnoća  tvoje  prirode  čini mi  razumljivim  sve  što  je  na  tebi."

„Ali ako dobro razmislim", odgovori onaj drugi, „onda gotovo verujem da su svi ljudi stvoreni  kao  ja,  i  da  uopšte niko nikad ne sanja glupost! Jeda n san kojeg se tako jasno sećamo da ga kasnije možemo ispričati,  dakle  koji  nije  san groznice,  ima  uvek   smisla   a   drukčije   ne   može   ni   da   bude ! Je r ono što među sobom stoji u protivrečnosti ne bi se moglo grupisati  u  jednu  celinu.  To  što  se  vreme  i  prostor  često brkaju ne oduzima upravo ništa od  pravog  sadržaja,  jer  su  i jedno   i  drugo   sigurno   bili  bez  značaja  za   njegovu  bitnu   sa -

 

Na koji se način pri formiranju sna isprepliću faktori pomeranja,  sažimanja  i  predeterminisanja, koji od njih postaje nadređen a koji sporedan faktor, to ćemo ostaviti za naša kasnija istraživanja. Već sa­ da, međutim, kao  druge uslove  koji  moraju zadovo­ ljiti elemente što dospevaju  u  san  možemo  navesti da su izbegli cenzuru otpora. A od sada ćemo pome- ranje sna uzimati u  obzir  kao nesumnjivu  činjenicu pri   tumačenju   snova.