VI

RAD SNA

Svi ostali dosadašnji pokušaji da se problemi sna rese nadovezivali su se neposredno na manifestni sa­ držaj sna, dat u sećanju, težeći da iz njega dobiju tu­ mačenje sna, ili, ako su se tumačenja odrekli, da stvo­ re sud o snu, o njegovoj prirodi, ukazivanjem na sa­ držaj sna. Samo, sada se jedino suočavamo sa jednim drugim činjeničnim stanjem; između sadržaja sna i rezultata naših posmatranja za nas se uvlači novi psi­ hički materijal: latentni sadržaj sna, ili misli sna; iz ovoga došli smo našim postupkom, a ne iz manifestnog sadržaja sna, do toga da smo razvili i resili značenje sna. Zato sada kao nešto novo primamo jedan nov zadatak koji ranije nije postojao: zadatak da ispitamo odnose manifestnog sadržaja sna prema njegovim la­ tentnim mislima i da istražimo procese kojima je od poslednjih postao prvi.

Misli sna i sadržaj sna nalaze se pred nama kao dve verzije istog sadržaja na dva različita jezika, ili, bolje rečeno, sadržaj sna izgleda nam kao prenos mi­ sli sna u neki drugi način istraživanja, čije znakove i sintaktičke zakone treba da otkrijemo upoređivanjem originala i prevoda. Misli sna su nam bez daljeg ra­ zumljive čim smo za njih saznali. Sadržaj sna je dat tako reći hijeroglifskim pismom, čiji se znaci imaju pojedinačno preneti u jezik misli sna. Očigledno, bili bismo dovedeni u zabludu kad bismo ove znake Meli

čitati prema njihovoj vrednosti slike namesto prema njihovom simboličkom odnosu. Pretpostavimo da ja pred sobom imam jedan rebus (zagonetku u slikama): kuća, na čijem se krovu može videti čamac,  zatim jedno jedino slovo, onda jedna ljudska figura u trku čija je glava odstranjena apostrofom, i slično. Ja bih sad mogao biti zaveden da kritikuj em i da ceo sastav ove slike i njene sastavne delove proglasim besmisle­ nim. Čamac ne spada na krov jedne kuće, a jedna oso­ ba bez glave ne može trčati; i osoba je veća od kuće, i ako sve to treba da predstavlja jedan pejzaž, u  to onda ne mogu da se uključe  pojedina  slova  azbuke, jer njih u slobodnoj prirodi nema. Pravilna ocena o rebusu očigledno je  data  tek  onda  ako protiv  celine i pojedinosti te celine ne stavljam ovakve prigovore, nego se potrudim da svaku sliku zamenim jednim slogom ili jednom rečju, koja se na ovaj ili onaj na­ čin može predstaviti slikom. Reci koje se tako sastave više nisu besmislene, nego mogu dati najdivniju i naj- dubokoumniju pesničku misao. San je, dakle, jedna takva zagonetka u slikama, i naši prethodnici u ob­ lasti tumačenja sna učinili su grešku što su rebus ocenjivali kao slikarsku kompoziciju.  Kao  takva,  on. im je izgledao besmislen i bez vrednosti.

A

RAD  NA  SAŽIMANJU

Prvo što će svakome postati jasno pri upoređiva- nju sadržaja sna i misli sna jeste to da je ovde bio obavljen vanredan rad na sažimanju. San je oskudan, siromašan, lakoničan u poređenju sa obimom i bogat­ stvom misli sna. San, ako ga napišemo, ispunjava pola stranice;  analizi,  u kojoj  su sadržane  misli  sna,  potrebno je često osam, pa i dvanaest puta više prosto­ ra za pisanje. Relacija se za različite snove menja; a ona, koliko sam mogao da kontrolišem, nikad ne me­ nja  svoj  smisao.  Po  pravilu,  mi  potcenjujemo  meru kompresije  koja  postoji  tako  što  smatramo  da  misli sna,  iznete  na svetlost,  predstavljaju  potpun  materi­ jal,  dok  dalji  rad  na  tumačenju  može  otkriti  nove misli, koje se kriju iza sna. Mi smo već morali istaći da  zapravo  nikad  nismo  sigurni  da  smo  jedan  san potpuno protumačili; čak i ako rešenje izgleda zado­ voljavajuće i bez praznina,  ipak još uvek ostaje mo­ gućnost da se kroz isti san ispoljava još i neki drugi smisao. Kvota sažimanja, dakle, — strogo uzev — ne može se odrediti. Protiv tvrđenja da iz nesrazmere iz­ među sadržaja sna i misli sna treba izvesti zaključak da pri stvaranju sna postoji bogato sažimanje psihič­ kog materijala mogao bi se izneti prigovor koji nam na  prvi  utisak  izgleda  veoma  zavodljiv.  Ta  mi  tako često imamo osećaj da smo čitavu noć sanjali i da smo zatim većinu toga ponovo zaboravili. San kojeg se pri­ likom buđenja sećamo bio bi tada samo ostatak celo- kupnog rada sna, koji bi po obimu bio isti kao što su i misli sna, kad bismo ih se samo mogli potpuno setiti. U  toj  stvari  jedno  je  sigurno  tačno:  ne  možemo  se varati  sa  opažanjem  da  se  jedan  san  najvernije  re- produkuje ako pokušamo da ga se setimo ubrzo posle buđenja,  i  da sećanje na  njega prema večeri  postaje sve više i više nepotpuno. A, sa druge strane, može se videti da osećanje da smo sanjali mnogo više nego što možemo  reprodukovati  vrlo  često  počiva  na  jednoj iluziji čiji ćemo postanak  kasnije   jednom  objasniti. Hipoteza  da postoji sažimanje u toku rada  sna osim toga nije pogođena mogućnošću da se san zaboravi, jer je  njena  tačnost  dokazana   masama   predstava   koje pripadaju  pojedinim sačuvanim  delovima sna.  Čak i ako je stvarno jedan velik deo sna izgubljen za seća­ nje,  ostaje nam time zatvoren eventualno prilaz jed­ nom novom nizu misli sna.  To je pretpostavka koja se ničim ne može opravdati da su se izgubljeni delovi

Rad sna — Rad na sažimanju                      283

Nna isto tako odnosili samo na one misli, koje već po­ znajemo iz analize sačuvanih.1

Zbog prekomerne količine pomisli koje analiza doprinosi svakom pojedinačnom elementu sadržine sna, u ponekog čitaoca probudiće se principijelna Humnja, da li sve ono što nekome padne na pamet ka­ snije, prilikom analize, smemo uračunati u misli sna, tj. da li smemo pretpostaviti da su sve ove misli bile aktivne još u toku spavanja i da li su sarađivale za­ jedno na stvaranju sna? Da li možda, naprotiv, za vreme analizovanja ne  nastaju  nove  misaone  veze koje u stvaranju sna nisu imale učešća?  Ovoj sumnji ja se samo uslovno mogu pridružiti. Svakako,  tačno je da pojedine misaone veze nastaju tek za vreme ana­ lize, ali mi se u svako doba možemo uveriti da se ova­ kve nove veze stvaraju samo  između  misli  koje  su već u mislima snova na drugi način povezane; nove veze, kao sporedni priključci, kao kratki spojevi, omo­ gućeni su postojanjem drugih i dubljih spojnih pute- va. Za prekomeran broj masa misli otkrivenih u ana­ lizi moramo priznati da su bile aktivne već pri stva­ ranju sna, jer  ako  smo se probili  kroz lanac takvih misli, koje kao da nemaju veze sa stvaranjem sna, na­ ilazimo odjednom na jednu misao koja je, zastuplje­ na u sadržini sna, neophodno potrebna za tumačenje sna, pa ipak nije bila pristupačna drukčije nego kroz onaj lanac misli. Uporedimo s tim, možda, san o bo­ taničkoj monografiji koji se javlja kao rezultat zapa­ njujućeg rada na sažimanju, iako njegovu analizu ni­ sam objavio u potpunosti.

A kako onda treba da  zamišljamo  psihičko  sta­ nje za vreme perioda spavanja, koji prethodi sneva- nju? Jesu li sve misli sna prisutne jedna pored druge, ili se javljaju jedna za drugom, ili više istovremenih tokova misli kreće iz različitih centara, pa se oni sli- vaju  u jedan?  Ja mislim  da,  za  sada,  još  ne postoji

1 Ukazivanja na sažimanje u snu mogu se naći kod mno­ gobrojnih autora. Di Prel kaže na jednom mestu da je apso- liitaio sigurno da je obavljen jedan proces sažimanja čitavog nufc  predstava.

nikakvo primoravanje da stvaramo plastičnu pred­ stavu o psihičkim uslovima pri stvaranju sna. Samo ne smemo zaboraviti da se radi o nesvesnom procesu koji u sebi zapažamo pri namernom mišljenju, praće- nom svešću.

Ali činjenica da stvaranje sna  počiva  na  sažima­ nju — stoji nepokolebljivo čvrsto. A kako se ovo sa­ žimanje   vrši?

Ako razmislimo da je od pronađenih misli sna samo najmanji broj zastupljen  u  snu  preko  jednog od njihovih predstavnih elemenata, trebalo bi zaklju­ čiti da se sažimanje obavlja putem  izostavijanja,  to jest da san nije verno prevođenje ili projekcija misli sna, tačka po tačku, nego jedna veoma nepotpuna i puna praznina verzija misli sna. Ovo saznanje veoma je nepotpuno, kao što ćemo uskoro videti. Ali osloni­ mo se najpre na njega i pitajmo dalje: Ako samo mali broj elemenata iz misli sna dospeva u sadržinu sna, koji su to uslovi koji određuju njihov izbor?

Da bismo o tome dobili  objašnjenje,  skrenućemo sad svoju pažnju  na  one  elemente  sadržine  sna  koji su svakako  morali  ispuniti  tražene  uslove.  San,  čijem je stvaranju doprinelo jedno naročito  snažno  sažima­ nje, poslužiće kao najpovoljniji materijal za ovo istra­ živanje.   Odabrao  sam

I

na   strani   174.   objavljen

san  o  botaničkoj  monografiji.

Sadržaj sna: Napisao sam monografiju o jednoj (neodređeno ostavljenoj) vrsti biljaka.  Knjiga  leži preda mnom i ja upravo prelistavam jednu umetnutu sliku u boji. Uz egzemplar je povezan jedan osušeni primerak    biljke.

Najupadljiviji element ovog sna jeste botanička monografija. Ova dolazi iz utisaka onog dana kad sam sanjao; u izlogu  jedne  knjižare  zaista  sam  video  jed­ nu  monografiju  o  rodu  „ciklama".  U  sadržaju  sna  pominjanje ove vrste nedostaje, u njemu su ostali samo monografija i njen odnos prema botanici. „Botanička monografija" odmah pokazuje svoj odnos prema rada o kokainu, koji sam nekad napisao; od kokaina ide mi­ saona veza, s  jedne strane, prema svečanom spisu  i izvesnim događajima u jednoj univerzitetskoj labora­ toriji, a s druge strane prema mom prijatelju očnom lekaru doktoru  Kenigštajnu koji  je imao svoga udela u iskorišćavanju kokaina. Na sličnost doktora K. na- dovezuje se dalje sećanje na prekinuti razgovor, koji sam s njim vodio prethodne večeri, i na raznovrsne misli o nagrađivanju za lekarske usluge među kolega­ ma. Ovaj razgovor sada je stvarni izazivač sna; mono­ grafija o ciklami, isto tako, jedna je aktuelnost, ali indiferentne prirode; kao što vidim, „botanička mo­ nografija" pokazuje se kao  srednja  zajednička  izme­ đu oba doživljaja dana, preuzeta neizmenjena od in­ diferentnog utiska, sa psihički značajnim doživljajem povezana obilatim  asocijacionim vezama.

Ali ne samo sastavljena predstava „botanička monografija", nego i svaki od njenih elemenata, „bo­ tanička" i „monografija" odvojeno prolazi kroz više­ struke veze sve dublje i dublje u splet misli sna. Uz

„botanička"   spadaju   sećanja   na   ličnost   profesora Gertnera, na njegovu ženu u cvetu, na moju pacijent- kinju koja se zove Flora, i na damu o kojoj sam ispri­ čao  priču  sa  zaboravljenim  ovećem.  Gertner  navodi ponovo  na  laboratoriju  i  na  razgovor  sa  Kenigštaj- v.om; u isti razgovor spada i pominjanje obeju paci- jentkinja. Od žene sa cvećem odvaja se jedan misaoni put  ka  omiljenom  cveću  moje  žene,  čiji  drugi  izlaz leži  u  naslovu  monografije  koju  sam  danju  letimice video.  Osim  toga  reč  „botanička"  podseća  na  jednu epizodu u gimnaziji i na jedan ispit iz vremena uni­ verzitetskih  studija,  i  jedna  nova  tema,  započeta  u onom razgovoru, tema o mojim sklonostima nado ve­ zu je se posredstvom moga u šali tako nazvanog omi- Ijenog cveta, artičoke, na misaoni lanac koji polazi od zaboravljenog cveća;  iza  „artičoke" krije se,  s jedne strane, sećanje na Italiju i, s druge strane,  na jednu scenu iz detinjstva, sa kojom sam otvorio svoje odnose prema knjigama koji su mi otada postali intimni. Reč „botanička", dakle, predstavlja pravu čvornu tač- ku u kojoj se za san sastaju mnogobrojni misaoni pu- tevi koji su, to mogu sa sigurnošću tvrditi, s punim pravom bili dovedeni u vezu u onom razgovoru. Ovde se nalazimo sred jedne fabrike misli u kojoj kao u Veberovom  remek-delu

„Ein Tritt tausenđ Faden regt,

Die  Schifflein  heriiber,  hinuber  schiessen, Die Faden  ungesehen fliessen,

Ein Schlag tausend Verbindungen schlagt."1

„Monografija" u snu  ponovo  dodiruje dve teme, jednostranost mojih studija i visoku cenu mojih sklo­ nosti.2

Iz ovog prvog istraživanja stičemo utisak da su elementi „botanička" i „monografija" bili primljeni u sadržaj sna zato što sa najvećim brojem misli sna mogu pokazati najobilnije dodire, dakle stoga što predstavljaju čvorne tačke u kojima se sastaju vrlo mnoge misli sna zato što su u odnosu na tumačenje sna od mnogostrukog značenja. Ovu činjenicu koja se nalazi u osnovi ovoga objašnjenja možemo i drukčije izraziti, i onda reći: Svaki od elemenata sadržaja sna iskazuje se kao predeterminiran, kao višestruko za­ stupljen u mislima sna.

Još više ćemo saznati ako preostale sastojke sna ispitamo u vezi sa  njihovim  pojavljivanjem  u  misli­ ma sna. Slika u  boji koju  otvaram  ide  (uporedi  anali­ zu, str. 178) na jednu novu  temu,  kritiku  mojih  ko­ lega na moje radove,  i na  jednu temu već  zastupljenu u snu, na moje amaterske sklonosti; osim toga na  de- čje  sećanje  u  kojima  cepam  jednu  knjigu  sa  slikama

1 Jedan udarac nogom pokreće hiljadu niti, čunci lete ovamo, lete onamo; niti teku nevidljivo, a jedan udarac stvara  hiljadu veza.

i   „Sklonost",  svakako,  nije  dobra  reč  za  nemačku  reč

„Liebhaberei". Ovde autor nesumnjivo misli na svoje biblio­ grafske sklonosti  (Prim.  prev.).

u boji; osušeni primerak biljke dodiruje moj doživljaj sa herbarijumom u gimnaziji i ovo sećanje naročito ističe. Ja, dakle, vidim kakve je vrste odnos između sadržaja sna i misli sna: nisu samo elementi sna mno­ gostruko determinisani mislima sna, nego su pojedine misli sna i u snu zastupljene kroz više elemenata. Od jednog elementa sna vodi asocijacioni put do više mi­ sli sna, od jedne misli sna ka više elemenata sna. Stva­ ranje sna, dakle, ne vrši  se tako što bi pojedinačna misao sna ili jedna grupa takvih misli dali skraćenje kao zamenu, otprilike onako kao što se iz redova sta­ novništva biraju narodni predstavnici, nego celokup- na masa misli sna podleže izvesnoj obradi, prema ko­ joj oni elementi koji imaju najjaču i najbolju potpo­ ru stiču pravo na ulazak u sadržaj sna, analogno ot­ prilike vršenom skrutinijem  spiskova.  Bilo  koji  san da izložim sličnom raščlanjavanju, uvek nalazim po­ tvrđene iste osnovne principe: da se elementi sna stvaraju od celokupne mase misli sna, i da svaki od ovih elemenata u odnosu prema mislima sna izgleda višestruko  determinisan.

Sigurno nije izlišno da ovu relaciju sadržaja sna i misli sna pokažemo na jednom primeru koji se ističe naročito veštim zamršivanjem međusobnih odnosa. San dolazi od jednog pacijenta koga ja zbog straha lečim u zatvorenim prostorijama. Ubrzo će se poka­ zati zašto se nalazim pobuđen da ovom izuzetno du­ hovitom delu sna dam sledeći naslov:

II

„Jedan lep  san"

On se sa  velikim društvom  vozi u ulicu  X,  u  ko­ joj se nalazi jedno skromno  svratiste  (što nije  tačno). U njegovim prostorijama daje se  pozorišna predstava; on je čas publika, čas glumac. Na kraju  kaže  da  se treba presvući da bi se  ponovo  došlo  u  grad.  Jedan deo personala upućuje se u prostorije u parteru,  a drugi u prostorije na prvom spratu.  Onda izbije svađa.

Oni gore se ljute što oni  dole još nisu gotovi tako  da ne mogu da siđu.  Njegov  brat je  gore,  on  dole,  i  on se ljuti na brata što je tolika gužva (Ovaj deo nije ja­ san). Uostalom, već pri dolasku bilo je određeno i po- deljeno ko treba da bude gore a ko dole. Zatim on ide sara preko jedne uzvišice, koju ulica X čini u pravcu prema gradu, i ide tako teško, tako naporno  da  ne može da krene s mesta. Jedan stariji gospodin mu prilazi i počinje da grdi kralja Italije. Na kraju  uzbr­ dice, posle  toga,  ide mnogo  lakše.

Tegobe prilikom penjanja bile su  tako jasne  da je još posle sna neko vreme sumnjao da li je to bio san ili java.

Prema manifestnoj sadržini jedva da ćemo ovaj san moći pohvaliti. Protiv pravila, ja ću sa tumače­ njem početi kod onoga dela koji je snevač bio označio

Rad   sna   —   Rad   na   sažimanju                289

mi je bilo poznato da je moj pacijent pre kratkog vre­ mena  održavao  jednu  ljubavnu  vezu  sa  jednom  da­ mom iz pozorišta i da je tu vezu raskinuo, ipak nisam očekivao  da  ću naći  da je moja pomisao  za tumače­ nje opravdana. Takođe je u romanu Safo bilo obrnuto nego u snu; u snu je penjanje na početku bilo teško, a kasnije lako; u romanu je služilo simbolici samo ako

.se ono što se u početku uzelo kao lako na kraju zavr­ šilo kao težak teret. Na moje zaprepašćenje pacijent je napomenuo  da se  tumačenje veoma lepo  slaže sa sadržinom komada koji je prethodne večeri gledao u pozorištu. Komad se zvao Oko Beča („Rund in Wien") i obrađivao je životni tok jedne devojke, koja je u po­ četku pristojna devojka, pa kasnije ulazi u polusvet, sklapa veze sa ličnostima na visokim položajima, na laj način „dospeva visoko",  ali  naposletku  sve  više

1

kao  najrazgovetniji.

„propada".

Komad ga je podsetio i na neki drugi koji

Tegoba o kojoj je sanjao i koju je  verovatno  u snu osetio, mukotrpno penjanje uz teško disanje, jeste jedan od simptoma koji je pacijent pre više godina stvarno pokazivao, i on je to tada zajedno sa drugim pojavama dovodio u vezu sa (verovatno histerički si­ muliranom) tuberkulozom. Nama je već poznata ova senzacija inhibiranja hodanja, karakteristična za san, iz ekshibicionih snova, i ovde ponovo nalazimo da ona

je  davan  pre  više  godina,  i  koji  je  nosio  naslov  Od

stepenice  do  stepenice   („Von   Stufe  zu  Stufe"),   i  na

plakatima  kojima  je  taj  komad  najavljivan,  mogle  su

se  videti  stepenice  od  više  stepenika.

A sada da tumačimo i dalje. U ulici X. stanovala je glumica s kojom je moj pacijent održavao poslednji odnos pun događaja. U ulici ne postoji nikakva gosti­ onica. Ali, kad je toj dami za ljubav proveo jedan dan

2

predstavlja  materijal uvek spreman u svrhe bilo ka­

leta u Beču,  on je odseo

u jednom malom hotelu  u

kvog drugog prikazivanja. Deo sadržaja sna koji opi­ suje kako je penjanje u početku bilo teško i kako  je na kraju uzbrdice postalo lako podsećao me je prili­ kom   prepričavanja sna na poznati   majstorski   uvod Safoa od  Alfonsa  Dodea  (Daudet).  Tamo jedan  mlad čovek svoju draganu nosi  uz  stepenice,  na  početku laku  kao  pero;  ali  ukoliko se  više  penje,  utoliko  je ona teža na njegovim rukama, i ta scena je primerna za tok odnosa čijim prikazivanjem Dođe želi da opo­ mene mlade ljude  da ne  rasipaju  ozbiljniju  sklonost na devojke niskog porekla i sumnjive prošlosti.1   Mada

1 U cilju ocene ovoga  opisivanja  umetnikovog  pomisli­ mo na značenje snova o stepenicama, izneto u odeljku o simbolici.

njenoj  blizini.  Napuštajući  hotel,  rekao  je  koeijašu:

„Srećan sam što bar nikakvu gamad nisam pokupio!"

(Uostalom, takođe jedna od njegovih fobija). Na to će

kočijaš:  ,,A  kako  se  tu  može  uopšte  odsesti!  To  nije

nikakav hotel,  to  je zapravo  samo  svratiste."

Za ovo svratiste nado vezu je se kod njega smesta sećanje  na  jedan  citat:

1    I ovde igra reci čini ovo mesto neprevodljivim. U tek­ stu stoji  ,,in  die  Hoche  kommen "  (popeti  se  uvis),  što  sam ja izrazio sa „dospeva visoko", i „herunter-kommen" što zna­ či „propadati" (u prenosnom smislu) a „silaziti" u običnom smislu.  (Prim.  prev.).

2    „Odsesti"  je  prevod  originalnog   absteigen,   što   nas opet  podseća  na  Stiege   =   stepenice  (Prim.  prev.).

„Bei  einem  Wirte  wundermilđ, Da   wa r   ich   jiingst   zu   Gaste."

(Kod   jednog   divnog   i   blagog   domaćina bio  sam  nedavno  u  gostima).

A domaćin u Ulandovoj (Uhland) pesmi jeste ja­ buka. A sada jedan drugi citat nastavlja ovaj misaoni lanac:

Faust  (igrajući  se  mladom)  (Faust  I  4128—4131)

Einst  hatt '   ich   einen   schonen   Trau m Da  sah  ich  einen   Apfelbaum,

Zwei   schone    Apfel   glanzten    dran, sie  reizten  mich,   ich   stieg   hinan.

Die  Schone   (Faust  I  4132—4135)

Der  Apfelchen  begehrt  ihr  sehr, Und   schon   vom   Paradiese   her.

Von   Freuden   fiihl'   ich  mich   bewegt,

Dass   auch  mein   Garten   solche  tragt.1

Nije mogućna ni najmanja sumnja šta  se  krije pod recima jabuka i jabučica. Staviše, lepe grudi su bile prve među dražima kojima je  glumica  vezala moga snevača.

Prema kontekstu  analize  imali  smo  puno  pravo

da pretpostavimo da se san svodi na jedan utisak iz

detinjstva. Ako je to bilo tačno, onda se moralo odno­

siti  na  dadilju  toga  čoveka koja  će  uskoro  napuniti

trideset godina. Za dete dadiljine grudi stvarno znače

1     Faust :           Jednom  sam  sanjao  divan  san, Video  sam  jednu  jabuku.

Dve  lepe  jabuke  su  sijale  na  njoj,

One su me izazivale, i ja sam se popeo gore.

Lepotica:   Veoma  žudite  za  jabučicama I  to  već  od  raja  naovamo. Radost   me   obuzima

Što  i  moja  bašta  rađ a  takve.

Rad   sna   —   Rad   na   sažimanju                    291

svratiste.   Dadilja  kao  i  Dodeova  Safo  javlja  se  kao aluzija na  ljubavnicu  napuštenu  pre  kratkog  vremena.

U sadržaju sna takođe se pojavljuje (stariji) brat pacijentov, i on je grore, a sam pacijent  dole.  To je opet jedno obrtanje stvarnog odnosa, jer je brat, ko­ liko mi je poznato, izgubio svoj društveni položaj, a moj pacijent ga je stekao. Pri reprodukovanju sadr­ žaja sna snevač je izbegao da kaže: Da je brat gore, a da je on sam postao „parterre". To bi bila jedna suviše jasna izjava, jer kod nas se kaže za neku osobu

„ona je parterre" — ako je izgubila i imanje i položaj, dakle u istom prenošenju  kao  što  upotrebljavamo  i reč „heruntergekommen"  (=  propao).  Mora  dakle imati nekog smisla što je na ovom mestu u snu nešto predstavljeno obrnuto. Obrtanje mora važiti i za je­ dan drugi odnos između misli sna i sadržaja sna. Po­ stoji i mig na to kako ovo obrtanje treba izvesti. Oči­ gledno na kraju sna, gde stvari sa penjanjem stoje ponovo obrnuto nego u romanu Safo. Onda lako vidi­ mo na kakvo se obrtanje misli: u romanu Safo čovek nosi ženu koja sa njim stoji u seksualnim odnosima; u mislima sna radi se, dakle, obrnuto o jednoj ženi koja nosi čoveka, i pošto se takav slučaj može dogoditi je­ dino u detinjstvu, onda se ponovo odnosi na dadilju koja nosi odojče na rukama. Kraj sna dakle u romanu Safo i dadilju predstavlja u istom nagoveštaju.

Kao što je autor romana, birajući ime Safo, imao na umu jednu lezbijsku naviku, tako i delovi sna, u kojima su lica zaposlena gore i dole, aludiraju na fan­ tazije seksualne sadržine, koje okupiraju snevača  i kao potisnute požude nisu bez veze sa njegovom neu­ rozom. Samo tumačenje sna ne pokazuje da li su  u snu predstavljene fantazije a ne sećanja na stvarna zbivanja, ono nam pruža  samo jednu sadržinu sna i prepušta nam  da  sami utvrdimo njenu realnu vred- nost.  Stvarni i imaginarni  događaji  javljaju  se  ovde

—    i ne samo ovde, nego i kod stvaranja važnijih psi­ hičkih tvorevina no što su snovi — naj pre kao isto- vredni. Veliko društvo, kao što već znamo, znači taj­ nu. Brat nije ništa drugo do predstavnik svih kasni-  • jih suparnika kod žene, unet u scenu iz detinjstva pomoću  „Zuriickphantasieren"   (retrospektivne   fantazi­ je). Epizoda sa  gospodinom  koji  grdi  italijanskog  kra­ lja odnosi se,  posredstvom  jednog  recentnog  i  samog po sebi ravnodušnog doživljaja, ponovo  na  osobe  ni­ žeg staleža koje se guraju u  više  društvo.  Izgleda  kao da se detetu na grudima daje opomena koju Dođe upućuje    mladiću.1

Da bismo pri ruci imali još i treći primer za pro­ učavanje sažimanja prilikom stvaranja sna, iznosim delimičnu analizu jednog drugog sna, koji dugujem jednoj starijoj dami koja je kod mene na psihoanali­ tičkom lečenju. Kao što odgovara teškim stanjima straha od kojih je bolesnica patila, njeni  snovi sadr­ žavali su prekomerno bogat seksualni misaoni mate­ rijal, čije uzimanje na znanje ju je u početku isto tako jako iznenadilo kao što ju je prestrašilo. Pošto tuma­ čenje sna ne mogu da izvedem do kraja, izgleda da se materijal sna raspada na više grupa bez neke vidljive povezanosti.

III

„San   o    gundelju"

Sadržaj sna:  Ono  se  pođseća  da  ima  dva  gundelja u  jednoj   kutiji,   kojima   mora   pokloniti   slobodu   jer će se inače ugušiti. Ona otvara kutiju,  gundelji  su  sa­ svim mlitavi; jedan odleti kroz otvoren  prozor,  a  dru­ gog prignječi prozorsko krilo, dok je  prozor  zatvarala, kao što je to neko  od  nje  zatražio  (izražavanje  ga­ đenja).

Analiza: Njen je muž otputovao, njena četrnaes­ togodišnja  ćerka  spava  u  krevetu  pored  nje.  Mala  joj

1 Fantastična priroda situacije koja se odnosi na sne- vačevu dadilju dokazana je  objektivno  istaknutom  okolnošću što je dadilja u ovom slučaju bila majka. Uostalom, podse- ćam na žaljenje mladog čoveka iz  anegdote,  pomenuto  ra ­ nije što  situaciju  kod  svoje  dadilje  nije  umeo  bolje  da iskoristi;  a  to  je  svakako  izvor  ovog  sna.

uveče skreće pažnju da je jedan moljac upao u čašu 5 vodom; ali ona propušta da ga izvadi iz vode i uju- tru žali jadnu životinjicu. U njenoj knjizi koju je uve­ če čitala pričalo se kako dečaci bacaju mačku u klju- čalu vodu, i opisani su trzaji životinje. To su oba sama po sebi ravnodušna povoda za san. Tema o svireposti prema životinjama zanima je i  dalje.  Njena  ćerka  je pre nekoliko godina, kad su preko leta stanovali u ne­ kom kraju, bila vrlo svirepa prema životinjama. Ona je prikupila jednu zbirku leptira i tražila je od nje arsenik za ubijanje  leptira.  Jednom  se  dogodilo  da je jedan noćni leptir još dugo leteo po sobi sa iglom zabodenom u telo; drugi put su neke gusenice nađene izgladnele koje su bile ostavljene da se učaure. Isto to dete imalo je običaj, u još nežnijim godinama, da buhama i leptirima kida krila; danas bi se svih ovih svirepih radnji devojčica užasavala; ona je postala tako  dobrodušna.

Ta protivrečnost je zanima. Ona je podseća na jednu drugu protivrečnost, protivrečnost između iz­ gleda i raspoloženja, onako kako ga je  predstavila Elliot u Adamu Bid (Bede). Jedna lepa, ali uobražena i sasvim glupa devojka, a pored nje jedna ružna ali plemenita. Aristokrat koji guščicu zavodi, radnik koji

oseća plemenito i koji se tako i ponaša. To se na Iju- • dima ne može videti.  Ko bi na njoj mogao videti  da  je  muče  čulne  želje?

Iste godine kad je mala pravila svoju zbirku lep­ tira, kraj je patio od navale gundelja. Deca su besne- la  protiv  jednog  čoveka  koji   je   gundeljima   kidao

krila,  pa  zatim njihova  tela gutao.  Ona  je  rođena  u                . maju1,  udala  se  takođe  u  maju.  Tri  dana  posle  ven- čanja  pisala  je  svojim  roditeljima  kući  pismo  kako

je srećna. Ali ona to nipošto nije bila.

Uveče, pre toga sna, ona je među starim pismima tražila i svojoj deci pročitala razna ozbiljna i komična pisma, tako i jedno veoma smešno pismo nekog uči-

1 Gunđelj se na  nemačkom  kaže:  Maikafer  =  majska buba  (Prim.  prev.).

telja klavir a koji joj  se ka o  domaći učitelj  udvarao ,  a i   pismo   jedno g   aristokratskog   obožavaoca.1

Sebi prebacuj e što je jedn a od  njeni h  kćer i  do­ bila u ruk e jedn u ružn u Mopasanovu (Maupassant) knjigu.2 Arseni k što ga njen a mal a traž i podseća  na pilule  od  arsenika,  koje   u   Nababu   vraćaj u   mladalač ­ ku  snagu  vojvodi  od  Mor a  (Duc  de  Mora).

U z „pokloniti slobodu "  pad a joj  n a  pame t  mest o iz   Mocartov e   Čarobne   frule:

„Zur Liebe kann  ich  dich nicht  zwingen, Doch  geb'ich  dir  die  Freiheit  nicht."8

Uz  „gundelje "  pore d  toga  još  i  reci  Katičine:

„Verliebt  ja  bist  du  wie  ein  Kdfer  mir".4

Izmeđ u ovog Tanhojzer : ,,Weil du von boser Lust beseelt"  (pošto  te  obuzima  zla  strast) .

On a živi  u strah u i  brizi za  odsutni m  mužem . Stra h da mu se nešto na put u ne desi dolazi  do  iz­ ražaja  u  mnogobrojni m  fantazijama  prek o   dana . Kratk o vrem e pr e toga  ona je u svojim nesvesni m mislima  z a  vrem e  analize   našl a   žalbu   n a   njegovu

„ostarelost". Misao i želja  koju  ovaj  san  krij e  može se možda najbolje pogoditi ako ispričam kak o  ju  je, više dan a  pr e  sna,  odjednom  sred  njeni h  poslova trgao  imperati v  upere n  proti v  njenog  muža :   Obesi se! Pokazalo se da je nekoliko časova pr e toga negd e pročitala da se pr i  vešanju pojavljuje  snažn a   erek- cija. To je bila želja za ovom erekcijom, koja  se  u ovom   straho m   izazivaj   uće m   prerušivanj u   ponovo

1    To  je  zapravo   izazivač   sna.

2    Dopuniti: Takva lektira je  otrov  za  mladu  devojku. Ona sama je u svojoj mladosti mnogo crpla iz zabranjenih knjiga.

8 Na ljubav te ne mogu primorati, ali slobodu  ti  ne dajem.

4 Zaljubljen si mi kao buba. Jedan dalji tok misli vodi ka Pentezileji istoga pesnika: Svirepost prema draganu.

vratila  iz  potisnutosti.   „Obesi  se "   značilo  je  koliko i „Stvori po  svak u  cenu  erekciju".  Pilul e  od  arseni - ka doktor a Dženkinsa (Jenkins) u Nababu spadaju ovamo; pacijentkinji je takođ e bilo poznato da se najsnažniji  afrodizijak,  kantaride,   priprem a   gnječe- vjem buba (takozvanih španski h muva) .  Na  ovaj  smi­ sao  cilja  glavni  sastavni  deo  sna.