ŠESNAESTO POGLAVLJE

KONTROLNA LISTA

Kada ovladate svim tehnikama koje sam izložio - ako ste poput većine diplomaca Kontrole uma - možete upotrebljavati nekoliko tehnika koje vam  najviše odgovaraju, a ostale  zapostaviti.  Veštinu  i dobre  rezultate možete lako  ponovo postići uz brži pregled onih tehnika koje ste možda zapostavili.

Da bih vam uštedeo vreme, evo liste svih tehnika koje su opisane od trećeg do četrnaestog poglavlja.

1.  Kako da naučite da ujutru meditirate                                                   32

2.  Kako da iziđete iz svog meditativnog nivoa                                        33

3.  Kako da meditirate u bilo koje doba dana                                           33

4.  Prvi korak vizuelizacije: vaš mentalni ekran                                        34

5.  Prvi korak dinamičke meditacije                                                         37

6.  Kako da rešavate probleme putem meditacije                                     41

7.  Kako da koristite tehniku tri prsta za trenutno prisećanje                    48

8.  Koraci ka Brzom učenju                                                                      51

9.  Kako pamtiti snove                                                                             60

10. Kako da odsanjate rešenje problema                                                 60

11. Kako da se oslobodite neželjenih navika                                           71

-  prekomerne ishrane

-  pušenja

12. Kako da funkcionišete jasnovido                                                      72

13. Kako da lečite pomoću jasnovidosti                                                  78

14. Kako da sami sebe izlečite                                                                79

15. Kako da popravite svoj brak                                                             89

SEDAMNAESTO POGLAVLJE

RAD PSIHIJATRA U KONTROLI UMA

U nekoliko prethodnih poglavlja Hose je objasnio Kontrolu uma i dao podrobna uputstva kako se može upotrebiti. Možete videti da su kod Kontrole uma prisutni vrlo duboki nivoi svesti i, kao i mnogi drugi, i vi se možete upitati da li se suočavate s bilo kakvim opasnostima dok istražujete, možda prvi put, moćne dubine sopstvenog uma.

Hose i njemu bliski u upravi organizacije Kontrole uma tvrde da je dosadašnje iskustvo pokazalo da pozitivni učinci vežbanja nisu praćeni bilo kakvim "neželjenim sporednim efektima", da upotrebimo medicinski izraz. Drugim rečima, koliko je poznato Hoseu i njegovim kolegama, niko ko je bio na kursu nije zbog njega dospeo u lošije stanje.

Jedan od diplomiranih polaznika Kontrole uma, iz medicinske struke, ispitao je sigurnost Kontrole uma putem testa kiselosti. Reč je o Dr. Klansi MekKenziju (Dr.

Clancy  D.  McKenzie),  istaknutom  filadelfijskom  psihijatru  i  psihoanalitičaru,

direktoru Filadelfijske službe za psihijatrijske konsultacije i članu Filadelfijskog psihijatrijskog centra koji ima i aktivnu privatnu praksu. On je takođe dugo proučavao jogu i druge meditativne discipline, biofidbek i parapsihologiju.

U sklopu proučavanja na ovom polju, upisao se na kurs Kontrole uma 1970. godine. "Želeo sam da vidim da li zaista podučavaju jasnovidosti, kao što su mi to

preneli neki moji pacijenti kojima je kurs koristio. Uverio sam se da tu ima nečeg od

jasnovidosti i od tada sam posvetio dosta vremena i razmišljanja da bih to dalje istraživao." Još dve stvari su pobudile njegov interes za Kontrolu uma: jedan komentar Sigmunda Frojda pri kraju njegove karijere i nešto što se desilo na jednom času Kontrole uma.

Frojd je rekao da u psihoterapiji budućnosti najviše obećava pravac koji će pokrenuti energije pacijenta. Dr. MekKenzi je jasno video ljude kako na času Kontrole uma upotrebljavaju energije za koje nisu ni predpostavljali da ih poseduju.

Ali, još nešto je primetio na ovom času: "Od trideset osoba, troje je bilo emotivno uznemireno, a tu je bila i četvrta, čija je stabilnost dovedena u pitanje. Šta

je bio razlog? Da li kurs ubrzava duševne bolesti ili su oni bili bolesni i pre dolaska?

Da li su moji neurotični pacijenti kojima je kurs koristio samo imali sreće?"

Najpraktičniji način da se to sazna, razmišljao je, bio je da se ljudi testiraju pre i posle kursa. Test se sastojao u pažljivom posmatranju psihološki najranjivijih. Tako

su se on i kolega Dr. Lens S.  Rajt  (Lance S. Wright),  profesor psihijatrije na

Univerzitetu u Pensilvaniji, upustili u istraživanje. Za sledeće četiri i po godine, 189 psihijatrijskih pacijenata se dobrovoljno javilo za obuku u Kontroli uma. Da bi test bio uverljiviji, primenili su još podrobnije istraživanje na onima iz grupe koji su bili

psihotični ili na granici psihotičnosti, kao i onih koji su se oporavili od psihoza. Njih je bilo 75.

Zbog već zapaženog korisnog učinka kursa na zdrave ljude, za Dr. MekKenzija i Dr. Rajta rezultati ovih testova nisu bili iznenađenje. Psihijatrijskim pacijentima

stalno se poboljšavalo mentalno zdravlje.

Onima koje interesuje stroga racionalnost i precizna kontrola naučnog istraživanja, evo nekih detalja. Od 75 pacijenata iz grupe neuravnoteženih, 66 su bili pacijenti Dr.MekKenzija. Stoprocentno su predstavljali njegove psihotične i pacijente na granici psihotičnosti koji su želeli da pohađaju kurs.

Na početku istraživanja, pacijente su oprezno slali jednog po jednog, kako bi ih izbliza pratili u slučaju bilo kakvih znakova bolesti na njima ili u razredu. Pored toga, prema rečima Dr. MekKenzija, slali su ih za vreme "njihovih stabilnijih perioda". Kasnije je otkrio da pacijente može da šalje i dok su u manje stabilnim periodima; četvoro je otišlo u vreme svojih aktivnih deluzija. Još kasnije, mirno je slao po nekoliko neuravnoteženih pacijenata istovremeno, neki put šest ili više njih.

Kao deo istraživanja, testirao je 58 pacijenata pre i posle kursa da utvrdi kakve promene može da prouzrokuje. Test "The experiential world inventory" sadrži 400 pitanja koja treba da odmere kako pojedinac opaža stvarnost - slično čuvenom Roršahovom testu pomoću tablica sa mrljama mastila i boja, ali u pisanoj formi. Razlika između rezultata pre i posle kursa je impresivna: 36 je pokazalo dramatično poboljšanje u opažanju stvarnosti, 21 je ostalo otprilike na istom, a 1 je pokazao pad.

Osoba čiji je rezultat bio u padu bio je dvadesetdevetogodišnji katatonični shizofreničar koji je - prvi put u životu - prestao da uzima lekove i počeo da izlazi s devojkom. "Klinički", zaključio je Dr. MekKenzi, "imao je više emocionalne energije i bolje je izgledao dok je išao na obuku. Međutim, izlasci su stvorili konflikt i postao je uznemiren dve nedelje posle kursa. Hospitalizacija nije bila neophodna."

Naravno, svi pacijenti su bili pod psihoterapijom - mnogi godinu i više - što je Dr. MekKenziju dalo izuzetnu priliku da uoči kakve su stvarne kliničke promene

nastupile posle kursa. Evo nečeg od onoga što je pronašao:

Jedan tridesetogodišnji pacijent, shizofreničar, ranije je verovao da mu neko telepatski šalje naredbe da nekoga ubije. Srećom, nikada nije uspeo da nađe pravu osobu. Za vreme terapije posle kursa prvi put je bio u stanju da razgovara o svojim deluzijama. Njegova emocionalna energija je bila mnogo veća i imao je jasnije poglede na život. Uskoro se vratio na studije i odbranio doktorsku tezu. "Njegova sposobnost da to uradi bila je direktno povezana s pohađanjem kursa", objasnio je Dr. MekKenzi.

Od dvadesetosam pacijenata koji boluju od različitih oblika depresije (involutivne, psihotične, shizo-afektivne i manično-depresivne) dvadesetšestoro se

osećalo  bolje  posle  kursa.  Druga  dvojica,  koja  su  izvestila  da  se  osećaju  još

depresivnije, ne samo da su pokazali bolji rezultat na upitniku, već su, kao i ostali, bili u stanju da rade na problemima s kojima prethodno nisu mogli da se suoče.

Dvadesetjednogodišnja devojka je odlučila da izvrši samoubistvo i bila je u ranom stadijumu akutne psihoze. Uveravala je Dr. MekKenzija da joj, što god da uradi, ne može pomoći; izvršiće samoubistvo u svakom slučaju. On joj je preporučio da pohađa kurs. Do kraja nedelje bio je "krajnje zaprepašćen; ona je reagovala bolje nego bilo koji drugi pacijent. Bila je to jedna od najdramatičnijih remisija koje sam ikada video."

Pronašla je novi mir, bila je racionalnija i njene misli više nisu jurile čas u jednom  čas  u  drugom  pravcu.  Podjednako  je  važno  da  je  veći  deo  njenog

pesimističnog tereta nestao. U kliničkom izveštaju, Dr. MekKenzi i Dr. Rajt kažu:

"Hospitalizacija i velike doze medikamenata nisu mogle toliko da je smire. Ponovila je kurs dve nedelje kasnije i poboljšanje je ponovljeno. Promene su bile dramatične; sledećih šest meseci bila je u stanju da bolje sarađuje u terapiji". Godinu dana kasnije, Dr. MekKenzi je smatrao da se potpuno oporavila od akutnog oboljenja.

Psihoze su, naravno, ozbiljni mentalni poremećaji. Neuroze su mnogo manji poremećaji. Od 189 pacijenata koji su pohađali kurs Kontrole uma, 114 su imali samo neurozu. Svima je kurs koristio.

Sumirajući svoje kliničke nalaze u prethodno spomenutom dokumentu, lekari su zapisali:

"Oni koji su posle obuke nastavili da vežbaju Kontrolu uma bili su u stanju da njome uveliko izmene svoj život, čak i oni koji nisu vežbali mogli su da je upotrebe u vreme kriza, kada su morali da se suoče sa stresom ili kada su morali da donesu važne odluke. Za sve je to izgledalo kao iskustvo širenja svesti, otkriće da mogu upotrebiti svoj um na različite načine. Grupni entuzijazam pri kraju kursa se uvećao i većina je osetila jaču emocionalnu energiju.

Grupa neuravnoteženih takođe je pokazala impresivnu kliničku promenu. Samo se spomenuti dvadesetdevetogodišnjak koji je tek počeo da izlazi još više uznemirio, a ostali su iz obuke izvukli bar neke koristi. Mnoge apatične osobe malog ili gotovo bez emocionalnog odziva, prvi put su se nečim oduševile. Izgledalo je da zaista posle kursa postoji promena u emocionalnoj energiji i poboljšanje u reakcijama. Imali su pozitivniji stav prema svojoj budućnosti a neki su bolje razumevali svoje psihotičke procese. Deluzivni pacijenti su, sasvim izvesno, bili manje deluzivni posle obuke.

Smanjena je napetost a uvećano opuštanje. Pacijenti su naučili da se oslone na sopstvene snage da shvate, suoče se s problemima i reše ih, a sposobnost da to sve urade dala im je više sigurnosti."

Kako su svi sem jednog od 189 pacijenata imali koristi od kursa, Dr. MekKenzi zaključuje da je kurs više nego siguran i od koristi; može biti bezgranično koristan kao sastavni deo psihoterapije. Sada skoro svi njegovi pacijenti pohađaju kurs. Neki od njih su uz pomoć tehnika Kontrole uma skratili trajanje svoje terapije za dve godine.

Jedna od tehnika, Kontrola snova, "može se pokazati kao jedan od glavnih proboja u psihijatriji. To je brz i pouzdan način za razumevanje i rešavanje problema."

Upućen u Frojdovu analizu, Dr. MekKenzi ne vidi sukob u načinu na koji frojdovci tumače spontane snove i u tome kako diplomirani polaznici Kontrole uma tumače svoje programirane snove. "Želja u frojdovskom snu postaje želja za odgovorom", objašnjava. Međutim, on upozorava: "Neophodno je obezbediti da nesvesna želja sna ne istisne svesnu želju za dobijanjem odgovora."

Pacijentkinja koja je neko vreme bila na terapiji kod Dr. MekKenzija pozvala ga je da mu javi da će biti smeštena u bolnicu usled bolova u grudima i stomaku. On joj

je rekao da umesto toga dođe na psihijatrijsku kliniku. Poziv ga nije iznenadio. Još

je ranije primetio šta se približava. Njeno mentalno stanje se pogoršavalo.

Na psihijatrijskoj klinici, Dr. MekKenzi ju je uputio da programira san tako da dobije odgovor na četiri pitanja: U čemu je problem? Gde je? Šta je njegov uzrok?

Kako ga se mogu osloboditi?

Evo šta je sanjala: zajedno sa mužem i njihovo troje dece vozila se vijugavim putem. Počeo je da pada sneg i kola su skliznula s puta. Uskoro, kola su bila prekrivena snegom. Muž joj je rekao da ugasi motor; zatim je došlo osmoro ili desetoro ljudi iz grada da ih otkopa. Kad su se izvukli iz kola njihovo troje dece je nestalo.

Nešto dalje, put je postajao slepa ulica. Drugi put se nastavljao pod pravim uglom na drugi put, opet pod pravim uglom, koji je opet vodio u još jedan put -

autoput, takođe pod pravim uglom.

Pošto je čuo njen san, Dr. MekKenzi je posumnjao da ona opisuje crevni trakt i zamolio je da nacrta mapu "vijugavog puta". To je i učinila i, sasvim sigurno, put je prilično sledio tok ljudskog crevnog trakta - u odgovarajućoj proporciji. Štaviše, kasniji medicinski pregledi su pokazali poremećaj u tački koja je tačno odgovarala mestu na kome su kola skliznula s puta - tamo gde tanko crevo prelazi u debelo. Drugim recima, san ove žene (koja skoro ništa nije znala o anatomiji ne završivši ni srednju školu) tačno je ukazao na poremećaj u segmentu od 2,5 cm od oko 6 metara dugog ljudskog crevnog trakta.

I još nešto: sneg je, prema simbolici njenog sna, bio mlečni proizvod koji je prouzrokovao uznemirenje creva i na neki način izazvao poremećaj.

Savet njenog muža da isključi motor bio je - ponovo simbolično - najbolji savet koji je mogla dobiti: značio je "zatvori dovod goriva telu; prestani da jedeš".

Osam ili deset osoba koje su ih otkopale su, jezikom sna, prsti para ruku. Ovo može predstavljati lečenje dodirom ili hirurgiju. Iznenadni nestanak dece bio je

ispunjenje želje. Želela je da joj se sklone s puta kako bi više muževljeve pažnje imala za sebe.

Dr. MekKenzi ju je prebacio u bolnicu jer je takav crevni poremećaj zahtevao neodložnu hiruršku intervenciju. Međutim - naoružana razumevanjem svog sna i

znanjem o premoći uma nad telom koje je dobila na časovima Kontrole uma, i

očekujući, osim toga, operaciju - počela je da se oslobađa poremećaja. Jedan sat nakon što je Dr. MekKenzijeva dijagnoza zasnovana na snu medicinski potvrđena u bolnici, ona se potpuno oslobodila poremećaja i operacija joj nije bila potrebna. Njen hirurg je bio zapanjen.

Dr. MekKenzi je kasnije saznao da je ova žena već imala četiri puta u poslednjih dvadeset godina operacije usled crevnih poremećaja, i njen hirurg mu je rekao da je

to svaki put bilo na istom mestu. Izgleda da je ona naučila da prouzrokuje bolest kad

god je to bilo psihološki potrebno.

Drugom prilikom, osamnaestogodišnja ćerka ove žene došla je kod njega zbog problema - bila je u drugom stanju ali ne i udata. "Zaboga, šta da radim?", upitala je.

Opet je savetovao da se do odgovora dođe putem Kontrole snova. U njenom snu se

pojavio jedan muškarac. On je rekao: "Rodi dete, sačekaj tri godine, udaj se, a zatim se preseli u drugu državu."

"Ja joj nisam mogao dati bolji savet", rekao je Dr. MekKenzi. Stopa razvoda među tinejdžerima je 80%, tako da je tri godine čekanja kod kuće bilo logično. Taj

čovek je bio prava osoba za nju, ali za uspešan brak bolje bi bilo da odu dalje od kuće i roditelja."

U drugom slučaju Kontrola snova je dovela do potpuno nove terapijske tehnike koja je skratila vreme terapije za nekoliko godina. Problem ove pacijentkinje bio je u

tome što je, kad god bi njen muž zakasnio na večeru više od deset minuta, povređivala svoje ručne zglobove. Mesecima je Dr. MekKenzi pokušavao da joj

objasni da, reagujući na kašnjenje svoga muža, u stvari preživljava osećanje iz detinjstva koje se javljalo kada njen otac, alkoholičar, ne bi došao kući. Kad to

jednom shvati, prestaće da povređuje svoje ručne zglobove, ali objašnjenja Dr. MekKenzija nisu uspevala da prodru do nje. Kako su stvari išle, ženu su očekivale

još dve godine terapije, dva puta nedeljno. Dr. MekKenzi je preporučio da programira san.

Ispostavilo se da je njen san bio iznenađujuće kreativan, što je preko noći rešilo problem.

Sanjala je kako je Dr. MekKenzi snimio, za nju veoma uznemirujuće izjave. Kod kuće  je  preslušavala  ovaj  snimak,  snimajući  istovremeno,  na  drugoj  traci,  i

sopstvene reakcije. Zatim je drugu traku dala Dr. MekKenziju da je sasluša i protumači. Na svako od njegovih tumačenja uzvikivala bi: "O, kako sam glupa!"

Njegova tumačenja su istakla da je ona mešala dve različite stvarnosti, prošlu i sadašnju. Zahvaljujući snu, prvi put je to shvatila. Više nikada nije povredila ručne

zglobove.

"Ovaj izuzetno programirani san je potpuno izlečio pacijenta. Kontrole pacijenta u sledeće tri godine potvrdile su njeno dobro stanje", izvestio je Dr. MekKenzi.

Drugi pacijent je patio od klaustrofobije i više od godinu dana se borio da dođe

do njenog uzroka. Ispostavilo se da je uzrok vrlo zanimljiv. U programiranom snu, sa još tri osobe našao se u pravougaoniku omeđenom konopcem. U uglu izvan ovog

pravougaonika,  nalazio  se  još  jedan,  manji,  takođe  omeđen  konopcem.  Svi  su pokušavali da izađu iz većeg pravougaonika kroz manji.

Značenje ovog sna postaje jasno ako veće područje shvatite kao matericu, a manje kao njen grlić. Izvan omeđenog prostora je bio zeleni pašnjak s kravama

(dojke).

Jedan od pacijentovih drugova potrčao je prema manjem pravougaoniku, ali zaustavila ga je nevidljiva prepreka (zid materice). Blizu kopče na njegovom kaišu bila je zakačena niska limenih konzervi (pupčana vrpca).

Pacijent je znao da bi morao nekako da izađe odatle, ali je odlučio da prvo pusti ostale. To mu je stvorilo osećaj nervoze, kao kad držite govor - nešto što je znao da

mora da uradi, čak iako mu prouzrokuje stres i nervozu (trauma rađanja) - ali čekalo

ga je olakšanje kada se završi.

Ostalo troje u pravougaoniku bila su njegova braća i sestra. Ovaj san mu je dao potreban uvid u njegovu klaustrofobiju.

Ono što ovaj san čini naročito zanimljivim nije to što osobu vraća u prenatalno

stanje - to je dosta uobičajeno - već što upućuje na "nevidljivu prepreku". Da li ovo, pita se Dr. MekKenzi, nagoveštava mogućnost jasnovidosti pre rođenja?

Dr. MekKenzi ne savetuje samo svoje pacijente da upotrebljavaju Kontrolu uma, on  je  i  sam  upotrebljava  da  bi  pomogao  svojim  pacijentima.  "Kada  koristim

Kontrolu snova do mene dopiru zaprepašćujuće mudrosti."

Jedne noći programirao je san u vezi s pacijentom koji je dolazio na psihoanalizu, mladićem od dvadesetsedam godina koji dve godine nije izašao sa

devojkom. Žene su protiv njega, osim toga ne donose ništa dobro. U svom snu Dr.

MekKenzi je čuo samog sebe kako govori: "Što se mene tiče, sasvim je u redu ako nikad ne budeš imao heteroseksualni odnos." Kada se sledeći put pacijent žalio na žene, Dr. MekKenzi je upravo to rekao.

Delovalo je. Pacijent se zapanjio. Izbegavanje žena bio je njegov način da se suprotstavi lečenju - sada mu to više ne vredi. Pored toga, uspaničio se pri pomisli

da više nikada neće imati zdrav odnos sa ženom.

Te noći ga je imao.

Dr. MekKenzi, koji je postao konsultant Silva metoda Kontrole uma, i dalje traga za novim načinima upotrebe Kontrole uma za poboljšanje i ubrzanje psihijatrijskog

lečenja. Istovremeno, istražuje i mogućnosti upotrebe Kontrole uma u mnogo širim

područjima medicinske prakse - u dijagnosticiranju oboljenja.

Prvi korak u ovom istraživanju je nalaženje načina za merenje pouzdanosti rada na slučajevima, tehnike Kontrole uma. Posle tri godine istraživanja, veruje da je

blizu onoga što naziva "potpuni istraživački model", onaj koji uklanja sve druge

promenljive i procenjuje samo izabrane modele. Njegova namera je da nađe način za medicinsku upotrebu tehnike rada na slučajevima.

Dijagnosticiranje u medicini ponekad uključuje istraživačke operacije ili lekove koji  mogu  prouzrokovati  neugodnosti  ili  opasnosti  za  pacijenta  -  a  nijedna

dijagnostička tehnika nije uvek ispravna. Jasnovida dijagnoza neće biti opasna za

pacijenta ukoliko se omogući dokazivanje njene pouzdanosti. Dr. MekKenzi radi upravo na tome.

ZNAČAJNO: Svrha ovog eksperimenta je da pravilno otkrije mesto nepravilnosti ili bolesti. Molimo vas da ograničite svoj rad na otkrivanje ne utičući na bolest tokom eksperimenta.

SLUČAJ A:

Uputstvo:

1.    Debi  Vekio  (Debbie  Veccio)  ima  23 godine i živi u Majamiju, Florida. Ona ima

zdravstveni problem u čemu joj možda možete

pomoći. Molim vas da uđete u vaš nivo Kontrole uma i naslikate ili zamislite Debi ispunjeni željom da odredite mesto oboljenja. Kada budete smatrali da vam je to pošlo za rukom, popunite samo JEDAN krug na dijagramu A, najbliži mestu za koje ste osetili ili pretpostavili da je ono pravo.

Važno  upozorenje:  ako  popunite  više  od jednog kruga na dijagramu, vaš odgovor neće

biti uzet u obzir. Tek po isteku pauze od 10

minuta možete preći na slučaj B.

2.  Sintija Koen (Cynthia Cohen) ima 21 godinu i živi u Majamiju, Florida. Ona ima zdravstveni problem u čemu joj možda možete pomoći. Molim vas da uđete u vaš nivo Kontrole uma i naslikate ili zamislite Sintiju, ispunjeni željom da odredite mesto oboljenja. Kada budete smatrali da vam je to pošlo za rukom, popunite samo JEDAN krug na dijagramu B, najbliži mestu za koje ste osetili ili pretpostavili da je ono pravo. Pošto priroda ovog eksperimenta uključuje samo otkrivanje, nemojte delovati na izlečenje.

SLUČAJ B:

Svoj istraživački model prvi put je probao u razredu od 30 polaznika Kontrole uma. Tačnost rezultata je bila veća od stepena verovatnoće 200:1. Bio je ohrabren, ali želeo je da usavrši svoje metode i da obezbedi kompjutersko praćenje rezultata.

Proverio je svoje planove u statističkom odeljenju Univerziteta u Pensilvaniji gde su se složili da je zaista uklonio sve "promenljive" koje smetaju jasnovidom istraživanju i da će njegova merenja biti tačna.

Publikacija Kontrole uma objavila je crteže dva ljudska tela sa krugovima koje čitaoci treba da označe. Dato im je, kao u radu na slučajevima, ime, starost, pol i

mesto boravka dve bolesne osobe. Ono što im nisu dali, što ni sam Dr. MekKenzi

nije znao, bila je priroda bolesti. Lekar s Floride koji mu je dao ove slučajeve trebalo je da to otkrije tek pošto pristignu rezultati.

Za novi istraživački model bitno je obraditi dva slučaja umesto jednog, što Dr. MekKenziju omogućava da izbaci sva nagađanja. Na primer, ako pacijent A, a ne

pacijent B, ima ozledu na levom nožnom zglobu, svaki upisani krug na levom zglobu noge pacijenta B bi bilo nagađanje. Ako je 5 čitalaca pogodilo da se radi o

zglobu pacijenta B, može se pretpostaviti da će se podjednak broj čitalaca opredeliti za  zglob  pacijenta  A.  Sada  pretpostavite  da  je  50  čitalaca  označilo  levi  zglob

pacijenta A. Dr. MekKenzi bi od tog broja 5 zanemario kao nagađanje i zaključio bi da je 45 njih funkcionisalo jasnovido. Kompjuter bi zatim odredio statistički značaj

rezultata.

Da bi ovo uspelo, slučajevi moraju biti različiti. Da oba imaju povređene zglobove leve noge, metod isključivanja odgovora koji nisu dobijeni jasnovidim

delovanjem ne bi se mogao upotrebiti.

Lekar s Floride je pogrešio; pribavio je dva slučaja koji, kako se ispostavilo, imaju povrede istih delova tela. Dr. MekKenzi je morao da promeni svoje planove i da rezultate prouči na neki drugi način. Umesto da uporedi slučaj A sa slučajem B, uporedio je broj tačnih odgovora sa sledećim najvećim brojem odgovora. Mada mu je kompjuter pokazao da su rezultati mogli biti slučajni samo u jednom od skoro milion slučajeva, on još uvek ne smatra svoj eksperiment završenim jer se njegov istraživački model nije mogao slediti.

U njegovom modelu ima mnogo više elemenata nego što je ovde naznačeno i on je izveo mnoge druge eksperimente koji su dali ono što naziva "statistički značajnim

rezultatima". Celokupan njegov projekt toliko je značajan da ćemo sigurno još čuti o

njemu kada usavrši svoje tehnike. Umesto da jednostavno označe krug koji ukazuje na mesto oboljenja, diplomiranim polaznicima Kontrole uma daće liste medicinskih oboljenja na proveru, obezbeđujući tako specifičnu dijagnozu.

"Ova preliminarna istraživanja", kaže, "ukazuju na visoke nivoe statističkog značaja. Ipak,  nisam  spreman da iz njih izvlačim zaključke.  Neophodno je još

mnogo napornog rada. Ako i sledeća istraživanja budu podjednako ohrabrujuća,

možda ćemo uspeti da omogućimo jasnovicima da pomažu lekarima u postavljanju dijagnoza na načine mnogo pouzdanije od onih kojima se sada služimo. Ovo bi

mogao biti pravi napredak u medicini. Suviše je rano da bih to mogao da tvrdim, ali tome stremim u svom radu."

Direktor istraživanja Kontrole uma, Vilfred Han (Wilfred Hahn), biohemičar i bivši predsednik Fondacije za nauku o umu gaji iste nade kao i Dr. MekKenzi. "Još

od  19.  stoleća,  od  kada  se  naučnim  metodima  potkrepljuju  psiho  istraživanja,

nekontrolisane (ponekad i nepoznate) "promenljive" dovodile su u pitanje i sama otkrića. Da li će Dr. MekKenzi ostvariti napredak u medicini, kako sam kaže, tek ostaje da se vidi. Ali, verujem da je već postigao napredak u svom istraživačkom metodu. Od svih prikupljenih podataka, on može izdvojiti psihičke reakcije - može odstraniti sve otpatke, ostavljajući samo ono što želi da izučava, kao što hemičar koji izučava jedan trag elementa u vodi može da odstrani vodu i sve ostale elemente izuzev onog koji želi da prouči."