Putna torba

Ovakav fovek, kao sto je ovaj preko puta, ne bi smeo ni da se popne u voz. Malocas je otvarao putnu torbu. Nije bilo razocaravajuee sto je neu­ redan, niti sramno sto je necelishodan. Nedostajalo mu je postovanje prema sitnicama, i odmah sam video da je ovaj fovek nesrecan, jer mu nedostaje elementarni pijetet prema stvarima, bez cega niko ne moZe srecan biti. Iz­ vadio je jabuku, jadnik, koja je bila pored zguivane maramice, u papucama pasta za zube, pored njih zguivana pifama, preko toga konzerve, i rasuto nekoliko keksova, zguivana hartija i mrve. Ovaj fovek ne bi smeo da putuje, jer ne zna poeziju putne torbe.
Kada je dan putovanja vec siguran, novae obezbeden, pasos gotov, fovek se povuce u osamu na jedan sat, uzme papir i olovku i udubi se u duboku meditaciju. Pre svega misli na velikog pretka svih putnika, na Robinsona, i ponovi onu listu koju je cuveni brodolomac sastavio na pustom ostrvu. Zatim polako pocinje da belezi: cipele, earape, pantalone, kofolja, spavacica, pi­ fama, rukavice, kravata, i tako dalje. Posebno hrana. Posebno knjige i pribor
. za pisanje. Ako nesto nema, zapisuje na drugi papir, to treba da nabavi. Kad je spisak gotov, prepise ga, vise puta proCita, i premislja sta je zaboravio. Tada fovek vec putuje i to je jedan od najmirnijih trenutaka puta.
Pakovanje vec nije kontemplativan posao. To je oprezna i mudra delat­ nost koja se takode ne mofo zapoeeti bez molitve. Na dno torbe dolaze stvari kojima ne smeta guivanje, ali nisu tvrde. Praznine se ne smeju popunjavati maramicama. To rade samo varvari. Lepota maramice je u njenoj ispeglanos­ ti. Putnik od pijeteta praznine popunjava mekim stvarima: kupacim kosti­ mom, dzemperom, earapama. Ni to se ne sme guivati.
U svakoj putnoj torbi neka bude, i to prilikom svakog putovanja, ne8to sto je potpuno suvifoo, i na sto je fovek onako iznenada pomislio. To moZe da bude casa od aluminijuma, ili paketic osusenog cveta levande.

Najcelishodnije pakovanje pribora za higijenu jeste mala kofoa futrola. Sasvim posebnu pafoju treba posvetiti sapunu, jer se ne sme zaboraviti da se uz put miris uvuce u odelo. Treba da je prijatan i fin. Ne sme se zaboraviti benzin za upaljac, kremen, purgativ i mala flafa konjaka. Na putu eovek inace treba da pije samo mineralnu vodu, a ujutru malo istinski dobre rakije.
Toaletni pribor treba uviti u peskir i staviti na lako dostupno mesto ako se ujutru u vozu ili na brodu pode u kupatilo, da budu pri ruci. Kolonjska voda. Posle umivanja je neophodna. Pojedinci preporucuju alkohol, ja sam isprobao, i zaista su u pravu. Ja ne volim onaj s dodatkom mentola, nego onaj bas s jakim alkoholom.
Pakovanje najpre retko uspe. Moguce je da ima putnika koji raspolažu sposobnostima pa im se sve slozi. Meni jos nikada nije. Nije vafoo. lzvadim, pa opet iz pocetka. Planirano i logicko misljenje treba da dopuni intuicija. Ako pakovanje nema nadahnuea, ilion iscili, odlozite za sutradan, jer je gola sistematika malo, cak moze navesti eoveka na velike greske.
Na dno, preko krupnijih parcadi odece preporucljivo je poredati knjige. To je veoma vafoo poglavlje. Problemi knjiga nedeljama ranije treba ·da pret­ hode vremenu putovanja. Ako putujem leti, onda vec oko Bozica spremim beleske. Na primer: Cowper, Oxford, leto. Sto znaci: nabaviti Williama Cow­ pera u ,,Oxfordovom" srednjem izdanju, i citati ga na leto. Naravno, beleske su uvek predimenzionirane. Ne mogu poneti ni polovinu knjiga, jer nema smisla da za cetiri sedmice ponesem vise nego pet-sest knjiga. A to je opet ozbiljan zadatak. Da li da ponesem Cowpera i1i metafizicke pesnike? cesto mi oblik knjige pohita u pomoc: tako je lepa, prijatna i pogodna da se odluCim za nju.
Madarske knjige nosim najrede, zato sto su knjige koje bih poneo tako neukusne papirom, povezom, izgledom, slovima da odustanem. Nemamo ni jednog pesnika u takvom izdanju da bismo ga mogli poneti na put. A ostali? Manimo se. ,,Oxford" posebno mali ,,Worlds Clasics" ,,Insel", ,,Pleiade" ro­ deni su za put. Upravo zbog toga sam i anticke autore prisiljen da nosim uvek u engleskom ili francuskom izdanju.
K.njige zajedno s brizljivo odabranim papirom za beleske, eventualno s dnevnikom i priborom za pisanje eovek smesta u unutrafojost torbe, i samo jedno delo ostavlja napolju, koje smesta odozgo, i jedno koje stavlja u dzep. Za dfop je najpogodnije nesto apsolutno zabavno, kao sto SU Ekermanovi razgovori, ili Dfonsonov zivot od Bosfela. Najbolje je otvoriti knjigu, pos­ matrati predeo, i svakih desetak minuta procitati jednu recenicu. Video sam eoveka koji je na letnje putovanje poneo knjige iz biblioteke. Ovakvog Co­ veka, po mom misljenju, niSta ne razlikuje od zlotvora. Knjiga voli da putuje, da udise duh puta, postaje moj prijatelj i do je takve prisnosti koja se ne sme raseerdati na knjige koje su zajednicko vlasnistvo. lnace su knjige iz biblioteke knjige hetere koje svako mofo da dobije. Knjiga s kojom putujem moj je bracni drug.

Preporucljivo je da se na put koji traje duze od dvadeset-dvadeset i cetiri sata nosi hrana. Istina, kola za rucavanje su najvece dostignuce civilizacije, i nema tog osecanja koje bi se moglo uporediti kad fovek ruca a na dva pedlja od njega predeo juri brzinom od sto kilometara na sat. Paree fonke, keks, eokolada i neko voce ipak SU potrebni. Ima onih koji ni na kraCi put ne krecu bez limuna. Uvafavam limun, ali mu nisam narocito privrzen. Ako biste me upitali sta je to bez cega ne bih rado na put, narocito na nocno putovanje, odgovorio bih: vreo caj u termosu.
Ne verujem onima koji zastupaju askezu putovanja i kafo da se prilikom putovanja treba odricati mnogih stvari. Nije istina. U putnu torbu sve mofo da stane, cak i ne treba da je velika. Najbolje je da je takva kako bi je eovek sam mogao da nosi ceo sat. Inaee nije dobro ako je eovek. upucen na druge, pogotovo na putu. Dograbim torbu, prebacim preko ruke mantil i cebe, i sve svoje sobom nosim.