Put ratnika 3
Jednog jutra, zazvonio je telefon i na moje iznenađenje, bio je to Karlos. Rekao je da bi trebalo da stigne na aerodrom Meksiko Sitija za četiri sata i zamolio me ako bih mogao dođem po njega. Rekao sam da će mi biti zadovoljstvo. Rekao mi je broj leta i ja sam pretpostavio da zove sa aerodroma u Los Anđelesu jer se vreme za koje je naveo da stiže uklapalo u to.
Kada je stigao, pratio sam ga dok je obavio neke poslove povezane sa štampanjem njegove knjige. Posle toga, otišli smo u kafić da porazgovaramo. Pre nego što smo se oprostili,
dogovorili smo se da se nađemo na mestu gde je te večeri trebalo da održi predavanje.
Vreme je bilo očajno; možda sam zato, kada sam stigao u kuću gde je susret trebalo da se održi, otkrio da je došlo samo nekoliko ljudi. Prebacio sam kaput mokar od kiše preko naslona stolice smeštajući se u ugao, pored Karlosa.
Suština njegovih izlaganja te večeri bila je kako je univerzum gledano u celini ženski i da mu je priroda grabljiva pa se tu vodi žilava borba za svesnost u kojoj jači gutaju slabije.
“Na kosmičkom nivou, snaga bića se ne meri prema njegovim fizičkim sposobnostima, već prema njegovoj sposobnosti da rukuje svešću. Prema tome, ako želimo da učinimo sledeći korak evolucije, on mora biti učinjen pomoću discipline, odlučnosti i strategije. To su naša oružija.“
“Pomoću svog viđenja, čarobnjaci posmatraju tu bitku i zauzimaju svoje mesto u njoj, spremni na najgore bez žaljenja u vezi rezultata. Zato što su uvek spremni za borbu, dobili su naziv “ratnici.”
“Ratnik shvata svet u kome živi kao veliku tajnu i on zna da tajna postoji kako bi bila otkrivena od onog ko oprezno traga za njom. Ovakav hrabri stav povremeno pokreće pipke nepoznatog čineći da se duh ispolji.“
Objasnio nam je kako je ratnikova hrabrost rođena kroz
blizak dodir sa smrću.
Ispričao nam je priču o devojci koja je jednog dana došla u kancelariju njegovog izdavača, stavila malu prostirku na pod, sela na nju i rekla izdavaču: ‘Neću da odem dok ne razgovaram sa Karlosom Kastanedom! ‘ Svi pokušaji da je od
toga odvrati, bili su beskorisni. Na kraju je izdavač pozvao Karlosa i rekao mu da neka luda devojka zahteva njegovo prisustvo.
“Šta sam mogao da učinim? Otišao sam tamo i sreo se sa njom. Kada sam je upitao za razlog njenog čudnog ponašanja, rekla mi je kako je smrtno bolesna otišla u pustinju da umre. Ali, dok je meditirala u samoći, shvatila je da još nije sve pokušala i odlučila je da povuče svoj poslednji potez. Za nju je to značilo da lično upozna naguala.”
“Impresioniran njenom pričom, učinio sam joj naročitu
ponudu: ‘Ostavi sve i dođi u svet čarobnjaka.’ Odgovorila je trenutno: ‘Ulazim u igru!’ Kada sam čuo njen odgovor, digla mi se kosa na glavi zato što je don Huan imao običaj da mi
govori istu stvar: ‘Ako smo krenuli da igramo, onda hajde da igramo! Ali, mi igramo sa smrću’. “
“To osećaju ratnici kada se suoče sa svojom sudbinom: ‘Ulažem svoj život za tu svrhu, ništa manje od toga. Znam da me moj kraj može dočekati bilo gde i ne postoji ništa što mogu da uradim da to sprečim. Hodaću svojim putem sa najvećom koncentracijom. Potpuno ću prihvatiti odgovornost življenja, rizikovaću sve za jednu stvar.’ “
“Ratnik zna da nikakva pobeda nije zagarantovana kada se suoči sa smrću. Iako je tako, on slobodno ulazi u borbu, ne zato što veruje da će pobediti, već zbog uzbuđenja koje mu njegov rat donosi. Za njega, ulazak u rat je već pobeda. I dok se bori, on je srećan ‐ zato što za onoga ko je već mrtav, svaka sekunda života je poklon.”
Nastavio je govoreći kako je ono što omogućava da svet postoji baš onakav kakvim ga vidimo, naša pažnja i da je kod svih ljudi koji nas okružuju istovremeno fokusirana i povezana
u zamršenu mrežu interpretacija ojačanih saglasnošću.
Jedan od prisutnih ga je zamolio da pojasni ovu temu.
Objasnio je: “Vidite, područje pažnje je od najveće važnosti na putu čarobnjaka, zato što je ona osnovni činilac stvaranja. U svim svetovima, nivo evolucije se meri po
sposobnosti da se razume, da se bude svestan.“
“Kako bi razumeli i rukovali ispoljavanjima koje stižu do naših čula, čarobnjaci uvećavaju moć svoje pažnje izoštravajući je pomoću discipline do izvanrednog nivoa, što im omogućava da se uzdignu iznad ljudskih ograničenja i
ostvare sve mogućnosti opažanja. Njihova usredsređenost je toliko intenzivna da oni mogu da probiju debeo oklop privida i otkriju suštinu stvari. Vidovnjaci nazivaju taj nivo povećane svesti ‘viđenje’.“
“Iako toliko čvrsta pažnja može izgledati kao tvrdoglavost, opsesija ili fanatizam, za praktičara to nije ništa drugo nego disciplina.”
Upozorio nas je da ne pobrkamo disciplinu čarobnjaka sa ljudskim ponavljajućim navikama.
“Diciplina, kako je razume ratnik, je stvaralačka, otvorena i plodna sloboda. To je sposobnost suočavanja sa nepoznatim koje pretvara osećaj znanja u čuđenje puno dubokog poštovanja; sposobnost razmatranja stvari koje prevazilaze područje naših navika i koje nas ohrabruju da se suočimo sa jedinim ratom koji se isplati: bitkom za svesnost. Hrabrost je prihvatiti posledice naših akcija, kakve god da su, bez samosažaljenja ili osećanja krivice.“
“Posedovanje discipline je ključ za rukovanje pažnjom, zato što nas ona dovodi do volje. A to nam omogućuje da izmenimo svet sve dok on ne postane onakav kakav želimo da bude a ne kao onaj koji nam je nametnut spolja. Iz tog
razloga, za ratnike je volja ulaz u nameru. Njena moć je toliko velika da kada se usmeri na nešto, ona može da proizvede najčudesnije posledice.”
Kao primere, kazao nam je dosta priča o neobičnim događajima kojima je prisustvovao. Tvrdio je da pažljivo ispitivanje svake od čudesnih akcija čarobnjaka otkriva ceo život discipline, trezvenosti, izdvojenosti i sposobnosti da se izađe iz pravila ponašanja. Ratnici daju najveću vrednost ovim osobinama, koje kada se udruže, stvaraju stanje bića koje oni nazivaju besprekornost.
Krenuo je da objašnjava kako besprekornost nema nikakve veze sa nekakvim intelektualnim stavom, verovanjem ili bilo čime sličnim. Ona je posledica čuvanja energije.
“Ratnik skromno prihvata sebe onakvim kakav jeste i ne traći svoju moć na jadikovanje jer su stvari onakve kakve jesu. Ako su vrata zaključana, mi ih ne šutiramo i udaramo! Umesto toga mi pažljivo proučavamo bravu i procenjujemo kako da je otvorimo. Na isti način, ako njegov život nije zadovoljavajući, ratnik nije uvređen niti se žali. Nasuprot tome, on stvara strategije kako bi promenio pravac svoje sudbine.”
“Ako možemo da naučimo kako da obuzdamo samosažaljenje i u isto vreme načinimo mesta za originalno ‘ja’ postaćemo rukovaoci kosmičke namere i provodnici energetskih tokova.”
“Da bi smo ušli u strujanja na takav način, moramo naučiti da verujemo svojim kapacitetima i da shvatimo kako smo rođeni sa svime što nam je potrebno za neobičnu avanturu koja je naš život. Kao ratnik, svaki čovek i žena koji su ušli na put čarobnjaštva znaju da su on ili ona odgovorni za same sebe. On ili ona se ne osvrću za sobom očekujući odobravanja ili pokušavajući da prenesu svoja nezadovoljstva na druge.”
“Don Huan mi je rekao: ‘Ono što ti tražiš se nalazi u tebi. Moraš da se boriš kako bi izvršio svoje akcije i uspeo da razjasniš samog sebe. Ostvari sebe, pre nego što bude kasno!’
“
“Aspekt besprekornosti koji se tiče našeg svakodnevnog života je znanje o tome kako naša borba za slobodu utiče na druge i izbegavanje mogućih sukoba po svaku cenu. Povremeno, naši odnosi sa drugima stvaraju sukobe i
očekivanja. Borbeni čarobnjak poklanja blisku pažnju svojim kontaktima sa drugima i postaje lovac na znakove. Ako nema znakova, on ne sarađuje sa ljudima; on se zadovoljava čekanjem zato što, iako nema vremena, on ima svo strpljenje
ovoga sveta. On zna da je mnogo toga stavljeno na kocku, i ne želi da sve uništi zbog jednog pogrešnog poteza.”
“Pošto nikada nije očajan u pokušajima da ostvari kontakt sa bilo kime, ratnik može da bira svoje naklonosti sa umerenošću i izdvojenošću, vodeći računa svo vreme da se osobe sa kojima je prihvatio da bude, poklapaju sa njegovom energijom. Tajna postizanja tako jasne vizije počiva na posedovanju ili ne posedovanju identiteta. Čarobnjak doživljava sebe kao nešto apstraktno a ne svetovno. To mu omogućava da bude nezavisan i da se brine o sebi.”
Onda nam je rekao priču o čoveku koji je smatrao sebe velikim ratnkom, ali uvek kada je imao probleme kod kuće i
njegova žena mu nije spremila večeru ili nije oprala ili ispeglala odeću, on bi pao u haos. Posle dugačke bitke sa tim stanjem, čovek je odlučio da uvede radikalnu promenu u svoj život; ali, umesto da promeni svoj karakter, kao što je planirao da učini, on je zamenio svoju ženu drugom.
“Shvatite da je, suočen sa svojom sudbinom, svako od nas sam. Zato preuzmite kontrolu nad svojim životom. Ratnik doteruje detalje, razvija svoju maštu i stavlja svoju pamet na probu rešavajući situacije. Njemu je neprihvatljivo da se oseća jadno, zato što poseduje samokontrolu i nije mu potrebno ništa od bilo koga. Koncentrišući se na detalje, on uči kako da neguje prefinjenost, uviđavnost i eleganciju.”
“Don Visente Medrano je rekao da se lepota ove borbe pokazuje u neprimetnim detaljima. To je obeležje čarobnjaka, ispunjenje namere.“
“Dar nezavisnosti i kontrola detalja stvaraju sposobnost da se izdrži tamo gde ostali ljudi odustaju. Kada stigne do te tačke, ratnik je samo za korak udaljen od besprekornog ponašanja.
“Besprekornost se rađa kao osetljiva ravnoteža između našeg unutrašnjeg bića i sila spoljašnjeg sveta. Ona je jedno dostignuće koje zahteva napor, vreme, odlučnost i stalnu pažnju usmerenu ka cilju, tako da se konačna svrha nikada ne izgubi iz vida. Ali, uglavnom, ona zahteva upornost. Upornost pobeđuje ravnodušnost, to je jednostavno tako.”
“Ulazak u magiju je namera koja se potvrđuje izvan onog što izgleda moguće, poželjno ili razumno. To je mentalni skok
da bi se došlo do usaglašenosti sa voljom Orlovih ispoljavanja i da bi se prihvatile njihove komande kako bi se izgubila čvrstina naših ograničenja. Ali, retko ko je voljan da plati cenu da bi hodao dodatni kilometar.”
Priznao je da je u više navrata hteo da napusti svog učitelja, pritisnut ogromnošću zadatka koji mu je dat. Ono što ga je na kraju spasilo i dalo mu ‘dodatna krila’ bio je talas energije koji ratnik otkrije u sebi kada sve izgleda izgubljeno.
“Mnogi učenici, nakon dugogodišnje potrage u kojoj nisu našli ništa što bi ispunilo njihova očekivanja, odlaze razočarani ne znajući da su možda bili na samo par koraka od svog cilja.”
Zaklimao je glavom i tužno rekao:
“Ne bi smo trebali da umremo na plaži kada smo otplivali
toliko daleko…”
“Jednom kada je stekao fleksibilnost, skromnost, osećaj nezavisnosti, kontrolu detalja i upornost, ratnik u potrazi za besprekornošću zna da je postigao moć nad svojim odlukama. On je osposobljen da čini ili da ne čini, u zavisnosti
od toga kako mu odgovara i niko ne može da ga prisili da radi bilo šta. U toj tački potrebno mu je, više nego ikada, da ima kontrolu nad svojim osećanjima i umom, zato što jasnoća
udružena sa snagom stvara jednu eksplozivnu mešavinu. To lako može da učini čoveka nepažljivim.”
“Put ratnika počiva na čuvanju energije; sve što je u suprotnosti sa tim preti njegovoj nameri da bude besprekoran. Ali ponekad, zbog viška energije koju je akumulirao u svojoj svetlosti, okolnosti mogu da mu stvore naročite poteškoće. “
“Njegova dilema je ista kao ona sa kojom se suočava letač
na zmaju, koji posle više sati borbe da se popne na planinski vrh noseći svoju tešku opremu, otkriva da vremenski uslovi nisu više povoljni za let. U takvoj situaciji, lakše mu je odlučiti da ipak skoči nego da donese odluku da ostane na tlu. Ukoliko nije naučio da mudro upravlja svojim odlukama, najverovatniji ishod je da će skočiti u svoju smrt.”
“Na isti način, doći će vreme kada će učenici zaboraviti da njihov zadatak nije da hrane svoj ego i ući će u situacije koje su jače od njih. Ne samo što to može biti smrtonosno, već to
stvara ozbiljno kršenje discipline koje ih uvlači u lavirinte moći. U tim slučajevima, moć postaje njihov dželat.”
“Ratnik na putu znanja se ne prepušta nepažljivo uzbuđenju rata. On prvo prouči uslove, proceni svoje mogućnosti i ustanovi svoje tačke oslonca. Tada, u zavisnosti od ove procene, on će navaliti napred ili će se povući bez najmanjeg oklevanja. Njegovo odstupanje nije slepo već on svaki korak doživljava kao besprekornu vežbu strategije.”
“Učenik koji nije na vreme naučio da odluči kako, kada i protiv koga mora da uđe u borbu je uklonjen. To je zato što
ga je neko ubio, ili zato što je poražen toliko puta da više ne može da ustane.”
“Ratnikov konačni izazov je da uravnoteži sve osobine svog puta. Jednom kada to učini, njegova namera postaje
nepopustljiva. On nije više uzdrman očajničkom željom za uspehom. On je gospodar svoje volje i može da je postavi u svoju ličnu službu. Kada dođe do te tačke, ratnik je naučio kako da bude besprekoran. I, za njega, nastavljanje te besprekornosti potpuno zavisi od energije koju je sakupio.”
Dao nam je primer učenika koji koristi svoje nedavno stečene moći da postane bogat. On tada stiže na raskrsnicu, da li da uđe u razmišljanja kao što su ‘želim ovo’, ‘želim ono’,
ili da kultiviše nameru. Ako izabere prvu mogućnost, on je stigao na kraj svog puta zato što bez obzira koliko energije mu posvetimo, čežnje ega nikada ne mogu biti stvarno zadovoljene. S druge strane, birajući drugu mogućnost on će naći svoj put do slobode.”
“Namera je usklađivanje naše pažnje sa kosmičkom svešću, koje pretvara našu volju u Orlovu komandu. Mi moramo biti hrabri da je oprezno zgrabimo, jer tada sve postaje moguće. Namera omogućuje čarobnjacima da žive u
nesvakidašnjem svetu i nameravaju sudbinu slobode. Za njih, sloboda je činjenica, a ne samo utopija.“
“Zanemarujući principe ratničkog puta, savremeni čovek je upao u đavolsku zamku sačinjenu od porodičnih, religioznih i socijalnih briga. On radi osam sati dnevno kako bi sačuvao svoj način života. Onda se vraća kući, gde ga uvek isčekuju supruga i njegova deca, ista kao i bilo koja od milijardi dece, i zahtevaju stvari od njega prisiljavajući ga da ostane u svojim okovima sve dok mu ne iscede svu snagu i on postane beskorisna stvar koja sedi u uglu kuće i meditira nad svojim uspomenama. Reći će mu da je to sreća, ali on se ne oseća srećnim, on se oseća okovanim.“
“Budite ratnici, prekinite s tim! Shvatite svoj potencijal i oslobodite sebe od svega! Ne namećite sebi ograničenja. Ako
možete da prkosite sili gravitacije i letite, to je divno! I ako uz to još imate i potrebu da izazovete smrt i kupite kartu za večnost, to je silno!”
“Rizikujte! Izađite iz zamke samoposmatranja i usudite se da opažate sve što je čoveku moguće! Ratnik na putu znanja čini napor da bude autentičan i ne želi da prihvati nikakve kompromise, zato što je cilj njegove borbe totalna sloboda.”