PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA
Peto poglavlje
HINDUIZAM
Da bi se razumela bilo koja od ovde opisanih filo zofija, vazno je shvatiti da su one po svojoj sustini reli gijske. Njihov glavni cilj jeste neposredno misticko do zivljavanje stvarnosti, a kako je taj dozivljaj po svojoj prirodi religijski onda su ione same neodvojive od reli gije. Vise nego za bilo koju istocnjacku tradiciju to vazi za hinduizam, kod kojeg je ta veza izmedu filozofije i religije posebno snazna. Kate se da je gotovo sva misao u Indiji religijska misao, a hinduizam je tokom mnogih vekova ne samo uticao na intelektualni zivot Indije, vee je gotovo u potpunosti odredio i njen drustveni i kul trurni zivot.
Hinduizam se ne moze nazvati filozofijom, niti on predstavlja neku jasno odredenu religiju. On je pre je dan veliki i slo!eni drustveno-religijski organizam koji se sastoji od bezbrojnih sekti, kultova i filozofskih siste ma i koji obuhvata razne rituale, ceremonije i duhovne discipline, kao i obo!avanje bezbrojnih bogova i bogi nja. Mnoga lica ove slo!ene, a ipak zilave i snazne du hovne tradicije odraz su geografskih, rasnih, jezickih i kulturalnih slozenosti prostranog indijskog potkontinen ta. Ispoljavanja hinduizma protezu se od visoko intelek tualnih filozofija ciji pojmovi dostizu ponekad nevero vatan opseg i dubinu do naivnih i detinjastih rituala koje upraznjavaju mase. Ako su Hindusi u velikoj vetini pro sti seljaci koji svojim svakodnevnim stovanjem odr!ava ju u zivotu narodsku religiju, hinduizam je, s druge stra ne, iznedrio veliki broj izuzetnih duhovnih ucitelja koji su prenosili njegove duboke uvide. Duhovni izvor hin duizma lezi u vedama, prastarim spisima ciji su autori bezimeni mudraci, takozvani vedski "vidovnjaci". Po stoje cetiri vede, od kojih je najstarija Rig veda. Napisa ne starim sanskrtom, svetim jezikom Indije, vede su
PUT ISTO<'::NJA<'::KOG MISTICIZMA Hinduizam
ostale najvgi religijski autoritet za vecinu hinduisti kih sekti. U Indiji se svaki filozofski sistem koji ne prihvata autoritet veda smatra neortodoksnim.
Svaka od veda sastoji se od nekoliko delova koji su sastavljeni u razli itim razdobljima, verovatno izmedu 150 i 500. pre n.e. Najstariji delovi su svete himne i molitve. Naredni delovi have se trtvenim ritualima po vezanim sa vedskim himnama, a poslednji, nazvani upa nisade, razraduju njihov filozofski i prakti ni sadrzaj. U upanisadama se nalazi su tina duhovne poruke hinduiz ma. One su tokom proteklih dvadeset pet vekova, vodile i nadahnjivale najvece umove Indije u skladu sa savetom koji daju njihovi stihovi:
UzimajuCi kao luk veliko orutje upanisada, Postavi na njega strelu za iljenu meditacijom. Zatezuei ga mislju uperenom u sustinu
Kao u metu, prodri u Neprolazno prijatelju1
Mase indijskog naroda nisu, medutim, primile u e nje hinduizma kroz upanisade, vee kroz veliki broj po pularnih pri a. sabranih u ogromne epove, koji pred stavljaju osnovu neizmerne i tivopisne indijske mitolo gije. Jedan od tih epova, Mahabharata, sadrti najomi ljeniji indijski religijski tekst, predivnu duhovnu poemu Bhagavad Gite. Gita, kako se obi no naziva, predstavlja dijalog izmedu boga KriSne i ratnika Ardune koji je u velikom ocajanju, jer je prisiljen da se bori protiv svojih sopstvenih srodnika u velikom porodi nom ratu koji sa Nnjava glavnu pri u u Mahabharati. Kri na, prerusen u Arduninog vozara, prolazi bojnim kolima pravo izmedu dve vojske i na dramati noj pozornici bojnog polja poci nje da raztokriva Arduni najdublje istine hinduizma. Dok bog govori, realisti ka pozadina rata izmedu dve porodice vrlo brzo bledi i iS ezava, i postaje jasno da je
1 Mundaka Upimishad, 2.2.3.
bitka koju vodi Arduna zapravo duhovna bitka ljudske prirode, bitka ratnika u potrazi za prosvetljenjem. Sam Krisna savetuje Arduni:
Sabljom mudrosti poseci sumnju rodenu iz nezna nja sto lezi ti u srcu. U skladu sa sobom budi, u jogi, i digni se veliki ratni e. digni2•
Osnova Krisnine duhovne pouke, kao i celog hin duizma, jeste ideja da mno tvo stvari i dogadaja oko nas ne predstavlja niSta drugo do razli ita ispoljavanja iste krajnje stvarnosti. Ta stvarnost, nazvana brahmanom, ujedinjujuci je pojam koji daje hinduizmu njegov, u sus tini, monisticki karakter uprkos obotavanju brojnih bo gova i boginja.
Krajnja stvarnost, brahman, shvata se kao .,dusa", iii unutarnja sustina svih stvari. On je beskonacan i izvan je svih pojmova; intelekt ga ne moze shvatiti, niti se moze opisati retima: ..Brahman, vrhovni i bez po et ka: izvan onoga sto jeste i izvan onoga sto nije" 3• - .. Ne pojamna je ta vrhovna Dusa, bezgrani na, nerodena, ne dostupna razumu i misli" 4 • Pa ipak, ljudi tele da govore o toj stvarnosti i hinduisti ki su mudraci sa svojom sklo
noscu ka mitu predstavili brahmana kao botanskog i 0 njemu govore mitoloskim jezikom. Razli itim aspektima botanskog nadenuta su imena raznih bogova koje Hin
dusi obotavaju, ali spisi jasno stavljaju do znanja da ti
bogovi nisu niSta do odrazi jedne krajnje stvarnosti:
Tosto Ijudi kazu, .,Postuj ovog boga! Postuj onog boga! - i ovoga i onoga - to njegovo je (brahmano vo) delo zaista! I onje sam svi bogovi" 5
2 Bhagavad Gita, 4.42.
3 Bhagavad Gita, 13.12.
4 Maitri Upanishad, 6.17.
5 Brihad-aranyaka Upanishad, 1.4.6.
104 105
PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Hinduizam
Ispoljavanje brahmana u ljudskoj dusi naziva se at manom, a ideja da su atman i brahman, licna i krajnja stvarnost, jedno isto, predstavlja sustinu upanisada:
To sto je najtananija sustina - to dusa je celog ovog sveta. To je Stvarnost. Toje atman. To si ti6•
Osnovna tema koja provejava kroz hinduisticku mi- tologiju jeste stvaranje sveta iz samo-irtvovanja boga -
..irtvovanja" u izvornom smislu ..osvecivanja"- gde bog postaje svet koji, na kraju, opet postaje bog. Ova stvara lacka delatnost boianskog naziva se lila, bo:fanska igra i
svet se sagledava kao pozornica bo:fanskog igrokaza.
Kao i veCi deo hinduisticke mitologije, mit o lili posedu je jak ukus magije. Brahman je veliki mag koji se preo bra:fava u svet i taj tin on obavlja svojom ..magijskom stvaralatkom moei"' sto predstavlja izvorno znatenje reti maja (maya) u Rig vedi. Ret maja - jedan od naj znacajnijih izraza u indijskoj filozofiji - promenila je to kom vekova svoje znacenje. Od .sile", iii umoei", bo
:fanskog glumca i maga, ona je pocela da oznacava psi holosko stanje onoga ko je zacaran magicnom igrom. Dok god brkamo bezbrojne oblike bo:fanske lile sa stvarnoscu, ne opaiajuci jedinstvo brahmana koje lezi u osnovi svih tih oblika, zacarani smo majom.
Maja, prema tome, ne znati da je svet obmana, kao sto se cesto pogresno tvrdi. Ta obmana lezi jedino u na soj tacki glediSta, ukoliko mislimo da oblici istrukture, stvari i dogadanja oko nas predstavljaju stvarnosti priro de, umesto da shvatimo da su sve to samo pojmovi nasih umova sklonih merenju i kategorisanju. Maja je obmana koja proistice iz shvatanja da ti pojmovi predstavljaju stvarnost, iz brkanja mape sa teritorijom.
6 Chandogya Upa11ishad, 6.9.4.
Prema hinduistickom shvatanju prirode, svi oblici predstavljaju relativnu, fluidnu i vecno promenljivu maju, koju u postojanje doziva veliki mag bo:fanskog igrokaza. Svet maje neprestano se menja, jer je botan ska lila jedna ritmitka, dinamitna igra. Dinamicka sila igre jeste karma, jos jedan znacajan pojam indijskog misljenja. Karma znaC:i "C:in, delo". To je onaj aktivni princip igre, celokupni unievrzum na delu, gde je sve dinamiC:ki povezano sa svim ostalim. Po rec:ima Gite,
..Karma je sila stvaranja, kojoj sve stvari duguju svoj zi vot"7.
Znacenje karme je, kao i u slucaju maje, spusteno sa svog izvornog kosmickog nivoa na ljudski novo gde je zadobilo jedan psiholoski smisao. Sve dok je nase shvatanje sveta rascepkano, sve dok smo zacarani ma jom i dok mislimo da smo odvojeni od svoje okoline i da mozemo delati nezavisno, mi smo vezani karmom. Biti slobodan od vezanosti za karmu znaci shvatiti jedinstvo
i harmoniju cele prirode, ukljucujuci i nas same, i delati
shodno tome. Gita je po ovom pitanju sasvim jasna:
Svo delanje odigrava se u vremenu preplitanjem sila prirode, ali C:ovek, izgubljen u sebicnoj zablu di, misli da je on sam taj koji dela.
Ali C:ovek koji poznaje odnos izmedu sila prirode i delan]a, vidi kako neke sile prirode deluju na druge sile prirode, te ne postaje njihov rob8
Osloboditi se zacaranosti majom, razbiti okove kar me znaC:i spoznati da su sve pojave koje opaiamo culima deo iste stvarnosti. To znaci potpuno i liC:no doiiveti da je sve, ukljucujuci i nase sopstvo, zapravo brahman.
7 Bhagavad Gita, 8.3.
8 Ibid., 3.27-8.
106 107
PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Hinduizam
Taj se dozivljaj u hinduistickoj filozofiji naziva mokSa,
iii .oslobadanje" i predstavlja samu sustinu hinduizma.
Hinduizam smatra da postoje bezbrojni putevi oslo badanja. On nikada ne bi ocekivao od svih svojih sled benika da budu u stanju da bol.anskom pridu na isti na cin, te stoga pruta razlicite pojmove, rituale i duhovne vezbe za razlicite modalitete svesnosti. Cinjenica da su mnogi od tih pojmova iii praksi protivrecni ni na manje ne brine Hinduse, jer oni znaju da se brahmtln 10nako nalazi s one strane pojmova i predstava. Iz tog stava proizilazi velika tolerantnost i sirokogrudost koja je svojstvena hinduizmu.
Najintelektualnija skola je vedanta koja se zasniva na upanisadamtl inaglasava brahmtlna kao jed_an bezli can, metafizicki pojam, lisen bilo kakvog mttolosko sadrzaja. Medutim, uprkos svom visokom filozofs om 1 intelektualnom nivou, vedantisticki put oslobadanJa se veoma razlikuje od bilo koje skole zapadnjacke filozofi je, jer ukljucuje svakodnevnu meditaciju i _druge duho vne vezbe Ciji je cilj postizanje sjedinjenosti sa brahmtl nom.
Jos jedan znacajni i uticajni metod lobadanj R,o: znat je kao joga, sto znaci ,suspregnut1 , .zdruztti 1 odnosi se na zdruzivanje pojedinacne duse sa brahmtl nom. Postoji nekoliko skola iii ..staza" joge koj b hvataju osnovne fizicke vezbe irazne mentalne dtsctph ne namenjene ljudima razlicitih vrsta i na razlicitim du hovnim nivoima.
Za prostog Hindusa, najpopularniji put prilazenja boznskom jeste da se ono obol.ava u obliku nekog licnog boga iii boginje. Plodna ind_ijska T?as tvorila je d s o vno hiljade bozanstava koJa se JaVlJaJu u bezbroJmm manifestacijama. Danas se u Indiji najviSe postuju Siva, ViSnu i Bozanska majka. Siva je jedan od najstarijih in dijskih bogova i mote na sebe uzeti mnoge oblike.. Kada je prikazan kao olicenje punoee brahmtlna naz1va se
Mahesvara, Veliki Gospodar, a mote olicavati i mnoge pojedinacne aspekte bozans og. Najsla-vnija je njeg?v pojava kao Natarade, KraiJa Plesaca. Kao Kosmtckt Plesac, Siva je bog stvaranja i razaranja koji svojim ple som odrtava beskrajni ritam univerzuma.
ViSnu se takode pojavljuje pod mnogim maskama, od kojih je jedna i bog KriSna iz Bhagavad Gite. Uop steno govoreCi, ViSnuova uloga je da odrzava univer zum. Trece bozanstvo ove trijade jeste Sakti, Botanska Majka, arhetipska boginja koja svojim mnogim oblicima predstavlja zensku energiju univerzuma.
Sakti se takode pojavljuje i kao Sivina zena i ovo se dvoje cesto prikazuje u strastvenom zagrljaju u velican stvenim skulpturama sa zidova hramova. Te skulpture odiSu izuzetnom culnoscu kakva sene mote naCi nigde u zapadnoj religijskoj umetnosti. Za razliku od vecin za padnjackih religija, u hinduizmu se culno zadovo1Jstvo nikada nije potiskivalo, jer se telo uvek smatralo inte gralnim delom ljudskog bica, a ne neCim izdvoje?im od duha. Hinduista, prema tome, ne pokusava da zelJe svog tela kontrolise svesnom voljom, vee nastoji da se ostvari celim svojim bicem, dusom i telom. Hinduizam je cak razvio i jedan ogranak, srednjovekovni tantrizam, u kome se prosvetljenje trazilo kroz duboki dozivljaj cul ne ljubavi ..u kojoj je svako oboje", u skladu sa recima upanisada:
Kao sto covek u zagrljaju voljene zene ne zna ni za spolja ni za unutra, tako i ta osoba, kada je u zag
rljaju Duse, ne zna ni za spolja ni za unutra9.
Siva je bio u bliskoj vezi sa ovim srednjovekovnim oblikom erotskog misticizma, kao sto su bile i Sakti i brojna druga zenska bozanstva kojih u hinduistickoj mi tologiji ima veoma mnogo. Ovo obilje boginja opet po-
9 Brihad-aranyaka Upanishad, 4.3.21.
108 109
PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA
kazuje da telesna i ulna strana ljudske prirode, koja se uvek vezivala za tensko, u hinduizmu predstavlja potpu no ravnopravni deo botanskog. Hinduisti ke boginje nisu prikazane kao svete device, vee u ulnim zagrljaji ma zapanjujuce lepote.
Zapadnja ki urn se lako zbuni neverovatnim brojem bogova i boginja koji nastanjuju hinduisti ku mitologiju u svojim raznim pojavama i inkarnacijama. Ako hoeemo da razumemo kako Hindusi uspevaju da izadu na kraj sa svim tim mnostvom botanstava, moramo biti svesni onog osnovnog stava u hinduizmu po kome su u sustini sva ta bozanstva istovetna. Sva ona predstavljaju ispo ljavanja jedne iste botanske stvarnosti, odratavajuCi ra zliCite aspekte beskrajnog, sveprisutnog i - u krajnjem
.ishodu- nespoznatljivog brahmana.