Psihologija   branja   cveća

 

Lakše je razvaliti gvozdene okove nego venac cveća.

Opat Konstan

 

 

1

 

 

 

Kada se na kraju zivota nadem pred Andelom Smrti, mislim da cu ga bez roptanja moCi slediti u nepoznato. Ako me upita: Da li si nesto propustio? Odgovorieu: Ne verujem. Ali ako kafo ovako: Da li ti je fao sto ovde nesto ostavljas? Reci cu: Cvece.

Rado cu se i lako odreCi onoga sto zivi na zemlji, ali cvece, cvece!

Andeo ce mi reCi: Videces, svet razuma je bogatiji od sveta slika. Tamo ces videti iznutra. To je kao kada se predas dubokoj meditaciji. Odvojen od zemlje nemas drugog iskustva do nematerijalnog bruja; srecan i osloboden

lebdis u bezgranienosti. uvelikim trenucima ljubavi, kada se rusi zid izmedu

spoljnjeg i unutarnjeg sveta i vise ne znas gde je spolja ni gde je unutra, telo se pretvara u dufo a dufa u telo; u velikim trenucima vere, kada se rusi zid izmedu ove i one strane i ne znas vise gde je ovde ni gde je onde; ziveces u takvom stanju kada ce nestati posebna svest o tebi samom i dozivljavaces stepene duha koji vode prema Bogu, da bi na kraju dospeo pred lice Njegovo i tada si stigao na cilj.

A ja: Sveti Andele! Jos u zivotu sam imao udela u milosti da se dobrovoljno mogu pokoravati zakonima bica. S pokornoscu sam ifao sam i nije me trebalo ni prisiljavati ni vuCi. I sada idem, jer tako treba, jer se radujem sto mogu da budem poslufan i jer znam da je svet u koji stupam visi od prethod­ nog. Nista me ne boli. U srcu mi je mir. Ali cvece, cvece!

 

2

Bejah jos skoro dete. Secam se mesta, podnozje brega, na ulazu u senovitu dolinu, sedim na zidu pored kuce u rusevinama, preda mnom u hladu lju­ bicasta gluva kopriva. Sa drugarima sam se u detinjstvu bio dogovorio da su gluve koprive nasi vojnici, a foti maslacci neprijatelji. Maslacke smo uni­ stavali gde god bismo stigli, ali ni jednu jedinu koprivu nismo smeli dirnuti. Sada dok sedim na zidu, secam se toga i: koliko nasih vojnika, ceo bataljon, ulogorili se, mozda se spremaju za bitku i da opkole otpozadi odrede ma­ slacka. Radovao sam se njihovom trijumfu i zeleo im pobedu.

Istovremno, moglo mi je biti osamnaest, cudna stvar mi je pala na pamet. Zasto eovek trga cvece i zasto se kiti njime? Kaja je to zagonetna prinuda sto smo u martu odlazili na obale potoka da beremo visibabe, u maju u fomu po durdevak, u junu po bulke i razlicak na njivama? Zasto se raduju devojke kada im dajem cvece? Zasto u sobama postoje vaze i zasto je u njima jor­ govan u prolece, hrizanteme u jesen?

Dospeo sam dovde. Tada sam odlucio da cu o tome razmisliti i smiricu se tek ako nadem odgonetku. Napisacu psihologiju branja cveca.

Naravno, onda jos nisam imao ni pojma o psihologiji, jedino sam znao da psiha here cvece. Zasto? Ni danas ne znam. Ocito da izmedu njih postoji neko srodstvo. Sto je neko yise dufa, tim je vise cvece. Zena. NaroCito devoj­ ka. Dete. Pogotovu beba. Zenska imena: Rufa, Ljubica, Jasmina, ali postoji i musko cvece: Narcis.

Proslo je od tada dvadeset pet godina i kad mi padne na um zavet na kamenom zidu, osecam da jednom treba da ispunim obecanje.

Prvo o cemu treba progovoriti jeste ime cveta. Imena cvetova su najlepse reci jezika. umadarskom isto kao u engleskom, francuskom, ili latinskom.

Mnoga popodneva i veceri sam proveo, narocito zimi, pored peCi, trafoCi po reenicima nazive cvetova i diveCi im se. Cesto sam im pridevao samovoljne slike, a ponekad izmisljao i cele price.

Ispricaeu samo jednu. Jednog proleca, na senovitom, zaklonjenom mestu, na severnoj strani provalije nafao sam beo cvet. Iako sam u dacko doba, a i posle, voleo da skitam uz priruenik za odredivanje vrsta rastinja, ovaj cvet nisam znao. Rastao je izmedu listova durdevka, listovi su bili rutavi, a izmedu pet, sest, cak i sedam mekih, barfonastih, belih latica foti tucak prafoika. iis? K o da   afom? Safranski i isparljiv, nefan, malko podseca na ljiljan,

ah Je blaz1 islad1, tanan, opojan, svez i kao da i nije materijalan. Bese to bela sasa, nemacki Alpenrose, latinski anemona. U sebi sam je zvao Bela ane­ mona. Znam jedno mesto gde gusto raste na prostoru velicine sobe. Sredinom maja sam video to mesto i u tom susretu jedva da ima ndto zemno. Naginjem se nad njih i imam osecaj da sam se susreo bio u osamnaestoj godini s onom devojkom, s kojom sam se celog zivota zeleo sresti i da je devojka ta, jos dete, plava, kofa joj kao latica anemone, bela, progovorila meni, sa usana bi joj se Sirio ovaj miris. Ljubav, vera, lepota, dufa zajedno, kao ostvarenje neostvarljive folje.

Taj miris i to ime odmah tada i od tada uvek su izazivali u meni Letu, vodu zaborava. Oseeao sam neku vezu izmedu imena, mirisa, beline anemone i zaborava: sreca sto postoji pice koje svojom studenom cari spira moje uspo­ mene i iznova pocinjem da zivim kao da sam se sada prvi put radio.

U jesen sam ponovo navratio i nafao sam cudna, sasvim sitna zrnca koja su bila obavijana belim pamukom. Behu kao iz jajaka izlegla skupina sitnih crva koji gamifo, ili jos bolje rod Bele anemone. Beskrajna je nefaost, mislio sam, sto cvece svoju decu umotava u lak, topao, mek, beo povoj, da ne bi ozebla kada se u zimu nadu u zemlji.

Ako bi me ko upitao s kime folim da zivim, odgovorio bih: sa devojkom Belom anemonom. Kad bih je pogledao, sve bih zaboravio, samo ne nju, iz oCiju njenih gledala bi carobna hladovita voda Lete, dodir bi joj bio badunast i na nju bi trebalo paziti kao na belu kadifenu laticu. Zenu koju muskarac od rodenja nosi u svom srcu i koju zapravo i vecito voli, Jung naziva Anima. Anima i Anemona. Cvet duse. Cvet srece. Cvet Neugasle Nevinosti.

 

3

A sada pitam: mogu li da se oduprem da ga ne otkinem? Ne mogu. I ima u tome nesto sto se samo po sebi razume. Znam da je neispravno sto eovek ubije i jednu zivotinju. Neispravno je ako posece drvo, gradi njime, ili ga lozi. Neispravno je ako ziva bica lifava njihovog zivota samo zato da bi se najeo, ili da zivi udobno. Samo je jedan jedini izuzetak: branje cveca. Nije neisprav­ no ako uberem cvet, odnesem ga kuCi, stavim u vazu i pogledujem svakih pola sata kako je divan. Sasvim je prirodno da eovek here cvece, plete od njega venac, stavlja ga u zapueak ili zadeva za sdir. Zasto? Ne znam. U sasvim prostoj cinjenici da eovek trga cvece nalazi se najvise tajni. Deca ga bezbrifao kidaju, devojke lude za njim, izletnici ga skupljaju u velike bukete, u bastama se seku buketi i sve je to u najvecem redu i tako treba i da bude. I cvece je zivo bice i branje cveca je ubijanje. Ali je dozvoljeno. Niko ne mofo da odoli da ne here ljubicice na ivici fame u aprilu. To je takva misterija pred kojom bespomoeno stojim i posmatram s neshvatljivim cudenjem.

U knjizi koju citam napolju uvek ima cveca. Na jugu cu rado otkinuti mirtu, ruzmarin, maleni ljubicasti vrafomil ili list smokve, bdljana. Ovde kod kuce kidam gotovo svako cvece na koje naidem i koje folim da uberem. Nekada sam imao i herbarijum, ali sam ga napustio, jer je on ipak vise muzej.

U belefoici i sada stalno nosim sa sobom nekoliko listova lavendule. Prosle jeseni sam ih ubrao, uzmem ih katkad i protrljam, pa ne mogu da se nasitim njihova mirisa.

Ima slucajeva kada je jedini nacin da eovek sacuva svoju celovitost ako je se odrekne. Jedini nacin da i dalje ostane nevin, ako pocini greh. Jedini naCin da ostane u zivotu, ako umre. To je misterija vere, ljubavi, umetnosti. I branja cveca.

 

 

4

Svaki muskarac je doziveo da zenu koju voli kao zarucnicu smatra carob­ nim, toplim, milim stvorenjem, a potom se u braku ispostavlja da je ispunjena samovlascu, i dfangrizavim, zlim, nemilosrdnim, obicnim manama. Ali ako i nije preziveo sigurno ce doziveti, jer to je iskustvo nezaobilazna, neminovna stanica sudbine muskarca. Jedini epitet dostojan verenice je - cvetna. Zbog toga je treba prekriti cvecem i zbog toga je tacno da mladofonja svojoj dragoj ne mofo doCi bez cveca. Muskarac veruje da cvece uzima za fonu. Ali nije tako. Shvatanje da su zena i cvece srodnici, na falost, treba razoriti, jer to nije tacno.

Neobieno je sto izvor i koren osobina zene, pretvornost, laz, slabost, jed, utucenost i razocarenje, -nije u samoljublju. Mislim, ako bi s ovim osobinama odrfavala sopstveno bice i sebe s njima, mogla bi se odbraniti i od muskarca, onda bi jos mogla biti cvece. Jer ne obmanjujem sebe, ni sudbina rastinja nije idealna, nego tvrdo sebicna, jer mora da resi mnogo surovih i teskih zadataka koji ne znaju za milost. Dovoljno je pomisliti na rad zila: nije igra kako se hrane. Nije idealna borba ono kako se treba pomuciti zbog mesta i svetlosti. Ali je u redu: odrfavanje sopstvenog bica opravdava sto se mora biti budan i sebiean.

One osobine fone koje razjaruju eoveka, oneraspolofoju ga, lame i ko­ naeno lifavaju druge najvece lepote zivota, ne slede iz instinkta prirodnog odrfavanja bica zene. Tu je najveea razlika izmedu fone i cveca. Zbog toga zena nije cvece. Zlo koje proistice iz cistog samoljublja uvek je oprostivo i mofo se oprostiti. Jer u tome smo svi jednaki i ne mozemo jedni drugima prigovarati. Opaka, rusilacko i davolsko u foni -sto maze biti isto tako podlo i obieno kao i lepota i ljupkost njena - potpuno je bezrazlofoo, nerazumljivo, nezavisno zlo koje ne pripada prirodnoj sudbini. Nije to neminovnost njenog ja, nego sluzba zlim Silama izvan njenog bica. Ne kafom da bi moglo biti drugacije, nego da je ovako.

Potresnije iskustvo od ovoga nisam imao tokom celog zivota. I nisam se odjednom i naprecac osvestio. Maj demon ·me je postedeo toga, jer je znao da ne bih bio u stanju da to podnesem. Jer fona je za mene kao zena sasvim prirodna i kao sto ce to svaki muskarac smesta razumeti, beskrajno je bila važnija od mene samog. Polagano, tokom celog niza godina, svake godine samo jedna kap. Tako je na kraju trebalo da to uvidim, onda kada, da bih izdrfao, bese vec u meni dovoljno snage i nadmoenosti.

Za nadknadu stvarne fone, kao sto se kaze, istinska se razvija u dusi muskarca. Zenska dufa muskarca naziva se anima, ona fona koju on u sebi nosi, mozda kao bice koje je nastalo tokom bezbrojnih prethodnih zivota, kao sto rekoh, ne stvarno, nego istinsko. Mnogi i iskustveno potvrduju da je to tako. Sa svoje strane ne dajem na to mnogo jer se ustefom od svih pojmova koji su iskustveno utvrdeni. Mazda se anima razvila nasuprot stvarnoj zeni da bi spasila muskarca od savrsenog razaranja i da odr:li u njemu sliku istinske

:lene u zivotu i u celosti.

Seli je rekao: svi smo negda voleli Antigonu i zbog toga je malo zemnih

:Zena.

Misljenje Rilkea je drugaCije: po njemu unutarnju devojku-dufo tek treba osvojiti i zaljubiti se u nju a ziveti s njom istinski je zadatak zivota muskarca.

Postoji vise misljenja, vise ucenja. Nek ova dva budu dovoljna.

Ono sto ovde lezi ne smatram problemom. I ne zelim da ga resavam. I inace bi namera refavanja bila neskromna u slienim slucajevima. Ono o cemu zelim da govorim jeste povezanost zene i cveca.

Sigurno se secate one slike kada mlada :Zena dobije cvece i dogada se sledece: zena buket stavlja iznad srca, privija ga na grudi, oprezno kako bi odgovorila pretpostavkama ljupkosti i izazivala savdenu iluziju. Lice naginje u stranu medu cveee, udise miris i smesi se. I u zivotu ste to videli bar dve stotine puta, na fotografijama jos i vise puta. To je takozvani kolektivni pok­ ret fona. Nikada jos nisam video da se to drugacije zbiva, kao sto nisam video ni macku da se umiva na dva nacina. Svuda ista ona gotovo zlonamerna ljupkost stavljena u izlog, isti osmeh, lice isto onako nagnuto medu cvece i ista lafoa tronutost od obuzetoseu cveeem. Zeli da se prikaze da je ona istinska devojka, ona koja zivi u muskarcu, cvece kojem je stvarna zena samo pokvareno oblicje.

Kad ugledam lepu zenu, a uvek je iznova opcinjen gledam, jer cu vecito ostati nezasticen od lepe :lene, ma koliko bila privlacna i blistavo lepa, vec vidim gde se u njoj nalazi zavist, osveta i otrov. Njena car me vec ne zbunjuje. Nije cvece. Bila koliko da bih to voleo. Bila koliko da bi volela. Smdi mi se, ali znam da je tajna ovoga smeska ressentiment. S tom mislju vise neeu os­ tareti. I pored nje ima ih dosta s kojima cu i tako morati.

Ja nisam na stanovistu Dantea Gabrijela Rosetija koji je imao veoma lose misljenje o zenama i gotovo da im je samo odavao religiozno postovanje, jer, tako reCi: morao je da postane podlac da bi im spasao lepotu. ,,Katkada izgledas kao da nisi ti sama, nego smisao svega sto - postoji."

A ne verujem ni da zena, isto onako kao sto nije cvece, nije boginja Kali, sarolika odeea Magne Mater, Maja, Sarena carolija. Zene znaju dobro da je uzalud svila, kadifa, nakit, frizura, rumenilo, belilo, crnilo, smefak, uzalud cele izludujuce maskare, zalud i zalud. lzdaju zeni samo zato treba oprastiti

- pored toga sto svako zlo pocinjeno prema nama treba oprastiti -jer mada je izdala muskarca, ali tim je zapravo iskvarila svoju sopstvenu sudbinu. Muskarac se lako izvuee. Zena posrce, porufojuje, stari. Upravo posrce u onom zbog cega je izvrsila izdaju - u lepoti. Kao pravilo se moie reCi: ako neko drugog slaZe, naudi mu, osteti ga, prevari - mozda je dotienog, koji je prevaren, odista lisio zivotnog blaga. Nije sigurno. Ali se moie pretpostaviti. Medutim, sigurno je ko gram da lazju samog sebe laie, osteeenjem osteeuje samog sebe, prevaram samog sebe vara. To je bezuslovno tako i ne postoji izuzetak. lzdaja drugoga pogada mene i onaj je mozda i moie izbeCi, ja sam nikad. Ko potegne sablju na drugoga, nije sigurno da ce ga i prabosti, ali je sigurno da ce on sam od sablje stradati. To je kao dva i dva cetiri.

 

5

Treba jos neSto da pomenem. Cvece ima neku vezu s mrtvacima. Zbog toga grablje treba da bude vrt. Svako cvece je u odredenoj vezi sa smreu, ali narocito potrgano cvece, buket i venac. Kakva osobenost, zar ne? - buket pripada mladoj i mrtvacu. Ko Ii umire na vencanju i kako to da je smrt kao svadba?

Sujgje o ovome sigurno veoma mnogo razmisljao, a neoprastiva je steta

stoTe tako malo zapisao; _on kaze:,biljk je simbolotvorenog bica. Otvoreno bice? Sta je to? Bice koje se prastireTizvan vidljivih granica zivota. uprvom

redu se rasprastire na predzivotno i pozivotno postojanje, na ono pre radenja i posle smrti, bice je to kojem granice zivota nisu granice, poseduje otvo­ renost i napred i nazad, i gore i dole. Naravno, ovo je namenjeno ljudima koji znaju da smrt nije prapast.

A!U _ziviu dva vet i dva povezuje: podzemni, onaj gde su mrtvi, gde je materija i nadzemni, gde se nalaze duse i gde je duh. Zbog toga je bice biljke otvoreno, poput mosta iii kapije, otvoreno prema spolja i prema unutra, pre­ ma gore i prema dole. Otvorenije je od eovekovog bica koje se od zemlje vec odvojilo i bespomoeno je prema podzemnoj tami. Cvece kao duhovni organ biljke je simbol duse. Tamni deo, zile, pripada mrtvima cije se telo nalazi dole; cvece, svetli deo, pripada mrtvima cija je dufa gore.

Karla eovek polaie cvece na grab, on prikazuje frtvu. I: ,,eovek u svakom slucaju frtvuje ono cemu irtvu prikazuje". zrtvovati cvece znaCi frtvovati cvece i frtvovati cveeu. Dusi. Dufa frtvuje sebe dusi. Moja dusa dolazi u dodir s dufama mrtvih. To je sradnost mlade imrtvaca. Oboje su simboli otvorenog bica, kroz koje biee slobodno pralazi otuda ovamo i odavde onamo, kao preko mosta, koji su ovde, ali su ionamo, cije ·se bice prateie na granici zivota i koji svoj zivot zahvataju iz vecitog vanzemaljskog izvora, jer SU duse. Gde zivot prasiri i prekoraci Cisto zemaljsko svojstvo, tu se uvek pretvara u cvetnost. Tako se prirada preobrafava u pralece u cvetnost kada prekoraci gra­ nicu koju mu je postavila materija zime. Tako i mrtvac i mlada. Brati cvece na polju zanimanje je s drugog sveta, nadrealno i opasno nematerijalno. Dusa samu sebe kida i otvara se prema svetu, gde nema granice. Samu sebe upliee u venac. A venac, buket su krune, aure, sunca, obesmreenje povratka dtiSe na elizijumska sreena polja, u raj, gde se ponovo pretvara u cveee.

VraeajuCi se jos jednom malopredaSnjem, eovek sada vec bolje razume zaSto verenica, kojoj verenik poklanja cvece, znaci svadbu, otvoreno biee, gde muskarac postaje zena, a iena mtiSkarac i tako se ne zaustavlja na granici koju je odredila priroda -sve je tako okruglo, krugoliko, kao svet, kao sunce, kao venac, zajedno je zivot i smrt, mtiSkarac i zena, kao sto SU zajedno U ljubavi, vecnost: radanje, zivot, umiranje i ponovno radanje. Cveee je jedini znak koji oznaeava ovo otvoreno bice i maze da ga oznaCi i kada Zena primi cvece, kada pruzi ruku prema zrtvi koja joj je prikazana, kafo: otvorimo se jedno prema drugom i povezimo medusobno celokupno bice. Kako je to eudno sto eovekova svadba otvara samo ono sto se nalazi dole. Zbog toga se posle pojavljuje neman. Neman nije nista drugo do koren, koji je samo koren, nista drugo, zivi u tami, ne cveta i na njemu nema cveta.

 

6

Tri godine sam stanovao u kuCi s vrtom, gde mi je ispod prazora rastao bokor jasmina a u susednom vrtu maslina. Krajem maja, kada su jasmin i maslina cvetali, gotovo tokom dve sedmice, kroz otvoren prazor je neprekid­ no navirao miris jasmina i masline. Nekoliko dana sam omamljen i opijen, u doslovnom znacenju reci pijan od mirisa, uzivao isparenja mrtvih, razornu snagu bica, koja je navirala iz drugog sveta. Narocito u zoru, u vreme najvece tisine, izmedu jedan i tri, bujica beSe tako ocaravajuce snafoa da sam sedao na prozor i prepustao se slikama koje mi je izazivalo ovo pijano stanje.

Lutao sam po gajevima, u polusnu, gde su se nalazili bokori bele kaline a u podnozju cvetali crveni bofori. Zatim sam lutao po poljima a bulke, bele rade i razlicci su cvetali sirakom ravnicom. Potom sam koracao pored kris­ talnih potoka, gotovo i ne dotieuCi zemlju, narcis je rastao na cistinama. Nada mnom su se povijale rascvale grane vifanja i jabuka.

U bezumnom sjaju ovog cvetanja leteo sam iznad zemlje i video sam ra­ danje mnogo hiljada male dece, zivotinja, buba, ptica, riba i vodozemaca, kao da odozdo iz zemlje buse bezbrajne otvore i kroz njih iz tame gamifo na svetlost. Svako mesto, svaki naCin, svaka prilika je bila dobra da se oni izvuku bestidno, nedufoo, gramzivo i zeljni zivota, kao sto izvor izbija ispod zemlje. Ova neizmerna fodnja tamnog bica za svetloseu i ova nepobediva fodnja zemlje za dufom ucinili su da zemlja bude takva kao da je zapenjena i kao da u klobucanju izlaze iz tame mnoge vrste neprebrojivih zivih bica.

Cvece bere duša. I sebe bere. Cvece je jedina slika na zemlji u kojoj duša prepozna sebe. Koren mi je u tami i rastem prema svetlosti. I kad berem cveee za buket ili za venac, da ga zadenem u zapucak za sesir, sebe kitim cvetanjem, ja sam kao cvet. Miris, i boja mi pomafa da prozivim neshvatljivu car ove misterije. Jer dtiSa ima miris i Heraklit kafo: nematerijalne dufo po mirisu se prepoznaju na drugom svetu - hai psichai osm6ntai kat' Haiden.

Sta je bice cveta ne znam i necu nikada ni saznati. Ali -kad berem cvece, znam da se pretvaram u cvece a to je kao da mi dufa usisa telo, da se pret­ varam u nematerijalan miris i lepotu, kao anima, a to priziva i maleni struk jedne jedine ljubicice u zapucku mog revera. Brati cvece znaCi cvetati; a to znaCi izaCi u nepoznato kroz jednu kapiju. Kada otkinem cvet, prelazim pre­

ko mistienog mosta. Kuda? Ne znam. Ali znam da eu ueestvovati u neob­

jafojivim divotama i da se otvaram prema dosadafojem tajnom smeru bica.