PSIHIČKA AKTIVNOST  ČOVEKA

Pre nego pređem na dalje izlaganje, označite sebi sledeće: postoje spoljašnje manifestacije života (1), u njima se na­ lazi svest, koja se sastoji od čulnih organa (2), banki infor­ macija (3) i uma (4). Između ta četiri sastavna dela vrši se neka energetska aktivnost, koju mi nazivamo „psihička ak­ tivnost". Psihička aktivnost u mnogom uslovljava zdravu psihu čoveka.

Da bi to bolje predstavili, uporedimo sve sastavne  de- love s električnom lampom  (sijalicom). Sama sijalica - to su  spoljašnje  manifestacije  života  čoveka,  spirala  u  njoj

-     svest,  a „neka energetska aktivnost" (psihička  aktivnost)

-     električna struja. Bilo koja električna sijalica izrađena je na bazi propuštanja kroz spiralu električne struje određene jačine. Ukoliko je struja normalna, tada sijalica svetli ravno- merno i dobro; ukoliko je nedovoljna jačina struje, tada se spirala slabo žari (usijava) i osvetlenje je nedovoljno; uko­ liko je jačina struje prekomerna, tada se radni vek spirale naglo skraćuje.

Ukoliko se to upoređenje prenese na čoveka, tada se is­ postavlja, da je za normalnu životnu aktivnost potreban određeni nivo psihičke aktivnosti. Ukoliko je on nedovoljan

-     životna ispoljavanja čoveka su mlitava i apatična („slabo svetli"), ali ukoliko je on prekomeran, tada brzo dovodi do smanjenja životnog resursa („emocionalno  pregoreo").  O tome govori poznati kanadski naučnik G. Selje: normalna životna aktivnost čoveka nezamisliva je bez određenog stepena nervno-psihičkog naprezanja (stresa).  Zato  je  sva­ kom čoveku svojstven svoj optimalni psihički tonus. Otuda sledi,  da  svaki  čovek  treba  da  izuči  sebe  i  da  pronađe  taj

nivo psihičke aktivnosti, pri kojem se oseća „komforno", ma kakvo zanimanje da izabere. U suprotnom slučaju može se razviti distres nerada  ili distrespreopterećenja, koji se  nega­ tivno  ispoljavaju  na  zdravlje  čoveka.

Prema tome, pod psihičkom aktivnošću shvataćemo ener­ getske procese, koji se javljaju između spoljašnjih mani­ festacija života čoveka i njegove svesti, kao i procese koji se odvijaju u samoj svesti. Ti energetski procesi izražavaju se u osećajima, emocijama, mislima, slikama, raspoloženjima, željama itd.

Dalje je potrebno da analizirate ispoljavanje psihičke ak­ tivnosti imajući u vidu snagu njenog izražavanja. Samo na osnovu toga može se zaključiti o tome, staje za nas korisno, a šta štetno.

Razmotrimo psihičku aktivnost čoveka s pozicije snage energetskog procesa, koji se odvija u svesti i spoljašnjim manifestacijama života.

Smanjeni nivo. Energetski procesi u svesti koji se usporeno odvijaju nazivaju se depresijom (od latinskog - utučenost, potištenost). Nivo energetske razmene između svesti i spoljašnjih manifestacija života čoveka smanjenje, a u vezi s tim životna ispoljavanja, koja nisu ničim stimulisana, kra­ jnje su slaba. Nalaženje u takvom stanju opasno je za čovečji organizam: on slabi i lako može podleći oboljenjima koja se javljaju na tom fonu. Od depresije najčešće boluju (i umiru od nje) ljudi, koji su prezasićeni čulnim uživanjima.

Normalni nivo. Nivo energetskih procesa koji se normal­ no odvija u svesti formira se od čulnih osećaja, misli, slika, emocija i raspoloženja. Grubo govoreći, navedene kompo­ nente su „hrana" za svest. Ukoliko ih nema, tada svest slabi i degradira.

Čulni osećaji.  Oni  su taj stimulans, koji održava svest u aktivnom stanju. Od čulnih organa u mozak stalno dospe- vaju električni signali. Upravo oni zadaju „radne frekven­ cije" mozga i svesti. Čim oni iščeznu, kod čoveka se razvija stanje pospanosti i on se udubljuje u san.

Glavni sastavni delovi čulnog energetskog toka su:

O Senzorna (čulna) ćelija.

© Nervni (električni) impuls, koji se javlja pri nadražaju (od svetlosti, zvuka, mirisa, dodira itd.).

© Centar za percepciju, koji registruje tekuće događaje. Frekvencija impulsa, opšta količina pobuđenih senzornih ćelija odražavaju snagu i razmere tog događaja ili toga što ste percipirali (na primer, možete da ne obratite pažnju na tih razgovor, ali ćete se obavezno okrenuti na stranu bliske eksplozije).

O Primarna zona obrade informacije (detektovanje).

©  Sekundarna zona obrade informacije (jak zvuk).

© Upoređivanje s tim, što se o tome nalazi u bankama memorije.

© „Prenošenje" informacije i preporuka za daljna dejstva. Prema tome, čulni osećaji predstavljaju energetski tok. Uko­ liko je on slab, tada čovek nema dovoljno stimulansa; uko­ liko je adekvatan (stoje potrebno) - sa stimulansom je sve u redu; ukoliko je prekomeran (stalno slušati glasnu muziku)

-   guši,  slabi  i  razara.

Misli. Postoji  logično i slikovito mišljenje. U prvom slučaju čovek operiše s apstraktnom informacijom (na prim­ er, vrši razne proračune), u drugom - slikama, koje on može

„videti" unutrašnjim vidom u obliku raznih slika (među ko­ jima i pokretnih).

Misli čoveka imaju složeniju prirodu, nego osećaji, koji dolaze od čulnih organa. One se javljaju iz „nedara" vaku- ma i sastoje se od neke rezerve energije, koja zauzima neki deo prostora i postoji neko vreme. To se posebno odnosi na slikovito mišljenje.

Slikovito mišljenje. Nešto detaljnije ću govoriti o energi­ jama, koje sačinjavaju misaonu sliku. Prvo, slici treba dati oblik. Na to se troši ista takva energija (psihička), koja daje oblik čovečjem telu. Dalje se slika „puni" sumom raznih en­ ergija,  koje obrazuju spoljašnje manifestacije života čoveka  i daju informacioni smisao slike. U zavisnosti od zasićenosti slike psihičkom  energijom,  ona ima  različiti  rok postojan­ ja i predstavlja autonomnu tvorevinu. Rezultat je da slika, odvojivši se od svog stvaraoca, „živi" izvesno vreme samo­ stalnim životom, dok se ne potroši psihička energija, koja je podržava.

Čovek može „staviti" (nadgraditi) misaonu sliku, koju je stvorio, na sebe ili na drugi predmet, čoveka itd.  po svojoj želji. U tom slučaju misaona slika će predati svoju infor­ maciju datom predmetu, čoveku ili samom sebi. Stoje duže i intenzivnije stvaranje misaone slike, time je jače njeno na­ knadno dejstvo.

Za samoizlečenje pomoću slikovitog mišljenja treba stvor­ iti jarku, po mogućnosti više „živu" i stabilnu čulnu sliku. Radi toga misaono reprodukujte potreban oblik, boju, zvuk, miris, konzistenciju (čvrstoću), svojstva itd. zamišljenog organa ili celog čovečjeg organizma. Kao rezultat tog rada vaša misaona slika će poprimiti  aktivna svojstva, koja ima živ organ ili organizam, i izazvaće te realne promene u vašem organizmu, koje ste uložili u njega.

Poznataje izreka: ja mislim, znači, postojim. Misaoni pro­ ces je poseban energetski proces, koji se odvija u suprotnim smerovima - iz vakuma u trodimenzionalni svet i iz trodi­ menzionalnog sveta prema vakumu. Upravo on i predstavlja

„električnu struju", koja primorava da „svetli" svest svakog čoveka. U vezi s tim čovek se stalno nalazi u misaonom toku i to je normalno, „radno" stanje čovečje svesti.

Drevni mudraci su veliku pažnju poklanjali tome, da nas­ tala misao postane razgovetna i jasna. Zatim je nju trebalo realizovati posredstvom volje u vidu nekog fizičkog akta, to jest izvesti je iz svesti. Smatralo se, da samo fizičko dejstvo dovodi misli do kraja.

Ukoliko je misao „razmazana"  (nema jasne oformljeno- sti) ili  se iz nekog razloga ne realizuje u vidu fizičkog de- jstva,  tada  se  u  spoljašnjim  manifestacijama  života javl­ jaju  „markeri",  „školjke",  koje  su  ispunjene  energetskim sadržajem, koji je sastavni deo tog ili drugog informacionog smisla tih misli. „Markeri" i „školjke" međusobno se sjedin- javaju  prema principu  sličnosti  energija,  stvaraju  opširnije zapremine (ili zadebljanja) i razmeštaju se oko čakri,  koje stvaraju analognu energiju. Rezultat toga je jako izobličenje unutrašnje  strukture spoljašnjih  manifestacija života,  kao i poremećaj  rada čakri.  Tako dolazi  do  stvaranja i taloženja

„misaonog otrova" - imperila. Tkiva organizma „natoplje­ na" imperilom, više ne vrše regulaciju spoljašnjim mani­ festacijama života, već energijama, koje sačinjavaju infor- macioni smisao „umnog otrova". Rezultat toga je da oni ne samo nepravilno funkcionišu, već su i sposobni da se lako reprodukuju u skladu s tom informacijom, koja je sadržana u opsegu (zapremini) misli koje nisu uklonjene. Da bi izbacili

te nečistoće iz organizma, potreban je poseban metod, koji nema ničeg zajedničkog sa savremenom medicinom.

Da bi shvatili svu ozbiljnost neprijatnih posledica ne izbačenih  misli  iz  organizma,  navešću  naučne  dokaze, koji objašnjavaju tu pojavu. U gradu Habarovsku živi naučnik-prirodni  talenat  Czjan  Kanjčženj.  On  je  izgradio

„biološko-VVF laboratoriju" (VVF - vrlo visoke frekven­ cije) i vršio sledeće eksperimente: „skidao" je informaciju polja  (spoljašnjih  manifestacija  života)  sa  patke  i  njome

„ozračavao" kokošije jaje, ili  informacijom polja, skinutog sa koze, ozračavao pitomog zeca (kunića). Rezultat je da se iz jajeta izleglo pile-pače, a kod kunića zubi rastu kao rogovi.  Ukoliko  se  sada  vratimo  „zadržanoj"  misli,  ona

„ozračava" tkivo organizma na isti način, kao i instrument Czjana Kanjčženj ana, menjajući njegovu normalnu struk­ turu, funkciju i tako dalje. Misaonu „šljaku" treba obavezno odstraniti pomoću posebnih metoda.

Emocije čovek shvata kao kvalitetni osećaj čulnog ili misaonog procesa uz uključivanje analitičkog  mehanizma uma, koji u svesti  izaziva talas uzbuđenja. Reč „emocija" u prevodu s latinskog znači „uzrujavati se", „uzbuđivati se". Emocija ne izaziva u svesti sliku predmeta ili pojave, već preživljavanje. Radost i tuga, uživanje i odvratnost, gnev  i strah, melanholija i  zadovoljstvo,  uzbuna i  razočaranje  -  to su  sve  različita emocionalna  stanja.

Emocije su uglavnom određene „mentalnim presama". Na primer, neočekivano ste dobili poklon i u vezi s nastalim mis­ aonim procesom povodom toga došlo je do ocene njegovog kvaliteta, koja vasje uzbudila i izazvala efekat preživljavanja radosti. I obrnuto, naglo i neočekivano su vas uvredili: javio se  misaoni  proces,  zatim  ocena  njegovog  kvaliteta,  koja vas

je   uzbudila   i   izazvala   efekat   preživljavanja,   negodovanja, odvratnosti  ili  gneva.

Emocije mnogo snažnije deluju na čovečji organizam od čulnih osećaja i misli, jer je energetika čulnih osećaja i misli njihov sastavni deo.

Razmotrimo, kako  se  energetski  efekat  emocija  preno­ si preko posebnih mehanizama na fizičko telo. To  se dešava na sledeći  način:  u  hipotalamusu,  koji je povezan sa stvaranjem emocija, nalaze se strukture, koje regulišu funkcije svih nivoa vegetativnog nervnog sistema.  Vegeta­ tivni sistem obezbeđuje regulaciju funkcija unutrašnjih or­ gana, krvnih sudova, endokrinih žlezda (štitasta, pankreas, polne, nadbubrežne itd.), žlezda spoljašnje sekrecije, kože, sluzokoža, mišića i drugih tkiva organizma. On  ima  dva dela: simpatički i parasimpatički.

Regulacija kroz simpatički deo vegetativnog sistema uslovljava širenje ženica, učestalo lupanje srca, podizanje arterijskog pritiska, širenje bronhija, otežava rad creva, iza­ ziva bledilo kože i pojačanje procesa razmene. Pojačava se koagulacija krvi, povećava se sadržaj crvenih krvnih zrnaca, šećera i, što je posebno važno, kora nadbubrežnih žlezda pojačano reprodukuje posebne hormone - kortikosteroide. Kortikosteroidi imaju snažno protivupalno dejstvo i sma­ njuju upalne procese kod mnogih oboljenja. Pored toga, povećava se produkcija i drugih hormona: hormona pred­ njeg dela hipofize - ACTH (adeno-kortikotropni hormon), štitaste žlezde, polnih hormona i nekih drugih hormona.

Slika  7- Dejstvo  emocija

Emocije, raspoloženja, koja se javljaju  u  svesti  čoveka, veoma  jako  deluju  na  spoljašnje  manifestacije  života, stvarajući  u   njima   energetske   reakcije,   zastoje.   Vremenom se energetsko dejstvo prenosi na fizičko  telo,  izazivajući  u njemu žarišta patogenih promena. Tako svest razara  orga­ nizam.   Gnev  narušava  radjetre  i probave  u  celini  i  slično.

Regulacija preko parasimpatičkog dela vegetativnog nervnog sistema daje suprotne reakcije u odnosu na simpatički deo. Zato se funkcija simpatičkog dela ispoljava tada, kada je potrebna povećana aktivnost ogranizma- „bor­ ba ili bekstvo", a funkcija parasimpatičkog dela aktivira se za vreme odmora, sna, jela.

U zavisnosti od toga, koji se deo nervnog sistema određene emocije aktiviraju, uobičajeno je da se one dele na stenične (od grčke reči „stenos" - sila) i astenične (dodatak

„a" označava negaciju). Stenične emocije obezbeđuju orga­ nizam energijom, tonizuju nervni sistem, pobuđuju zaštitne sile. Astenične emocije, obrnuto, guše aktivnost čoveka, slabe, koče. U stenične emocije spadaju: radost, zloba  i gnev,  a u  astenične - tuga,  uzbuđenost, dobroćudnost.

Emocije se mogu podeliti na proste i  složene.  Proste emocije su radost, tuga, bes, gnev  itd.  Složene  emocije nazivaju se osećajima (ne mešati ih sa čulnim organima i osećajima koji idu od tih organa).  Osećaji  odražavaju  naše Više potrebe, ostvarujući sadejstvo  ličnosti  sa  ljudima  oko nas, sa Prirodom, osećaj ljubavi, saosećanja, časti, stida, nežnosti, solidarnosti itd. Osećaji se uslovno dele na etičke (moralne - kako čovek treba da se ponaša u društvu), in­ telektualne (preživljavanja, koja  se javljaju  za  vreme  proc­ esa doživljavanja nekog otkrića; na primer, kada je Arhimed otkrio u kupatilu zakon izbacivanja vodom tvrdih tela, on je doživljavao intelektualni  oblik  emocija)  i  estetske  (vezane za preživljavanje  lepote,  elegancije,  odvratnosti,  gađenja itd.).

Raspoloženje. Pod  raspoloženjem se  podrazumeva emo­ cionalno stanje koje obično nije previše istaknuto (markant­ no), ali se zato karakteriše relativnom stabilnošću tokom nekog vremena (sata, dana, nedelje).  Raspoloženje  može biti tužno ili mirno-spokojno, uzbuđeno ili setno, svečano ili veselo.

Na  energetskom   planu   pod  raspoloženjem   se  podra­

zumeva energetska razmena između svesti i spoljašnjih manifestacija života, koja stimuliše ceo organizam. Ukoliko

je taj energetski tok normalan, to ukazuje na ravnomerno raspoloženje (životni nivo organizma je normalan), ukoliko je smanjen - raspoloženje je smanjeno (depresija, životni nivo snižen), ukoliko je povišen - raspoloženje je živahno (životni nivo je povišen).

Raspoloženje se može okarakterisati i kao svojevrsni emocionalni fon (pozadina), koji odražava koliko je čovek uravnotežio  svoje  biološke  i socijalne potrebe.

Povišeni nivo. Povišeni nivo energetskih procesa u svesti karakteriše se naglim, nenormalnim bleskom energetskog toka (nit usijanja sijalice radi do maksimuma) ili (što je još gore) njegovim održavanjem na mnogo višem nivou, nego što je potrebno za normalan rad organizma (čovek „sago- reva" iznutra). Takva stanja svesti čoveka nazivaju se afek­ tima i strastima.

Afekti. Pod nj ima se podrazumevaj u kratkotrajni, ali maksi­ malno istaknuti, burni emocionalni blesci (oduševljenje, gnev, bes, užas i slično), stanja emocionalnog uzbuđenja višeg ste- pena. Afekti se javljaju u vezi s određenim nadražiteljima i zato su uvek konkretno usmereni. Po pravilu, u stanju afekta čovek del uje pod uticajem najsnažnijeg energetskog toka, koji prolazi kroz njegovu svest i usmeren je napolje. U vezi s tim on nije svestan ničega, sve dok se energija ne izlije napolje.

Evo kako L. N. Tolstoj opisuje stanje afekta kod Pjera Bezuhova u romanu „Rat i mir":

„On se fizički mučio tog trenutka: grudi su ga stezale i nije mogao da diše. (lb ukazuje na to,  da se nakupio veo­ ma snažan energetski potencijal, koji je blokirao normalnu cirkulaciju u organizmu.) On je znao, da treba nešto da uradi, da prekine to mučenje, ali to, stoje on hteo da uradi, bilo je

suviše  strašno.  (Popravilu,  čovek  intuitivno zna kako  treba da postupi,  da  bi se  oslobodio  tog štetnog viška energije.)

-   Nama je najbolje da se rastanemo - progovorio je on isprekidano.   (Tu je još  vidljiva  kontrola  analitičkog  razuma i  želja  da  smiri  situaciju  „na  kočnicama".)

-   Rastati se, izvolite, samo ukoliko  mi date imovinu - reklaje  Jelena...

-  Rastati se, eto čime ste me preplašili! (Ta fraza je bila mehanizam za okidanje afekta Pjera. Došlo je do procene kvaliteta rečenog, što je naglo povećalo ranije nagomilani energetski potencijal. Tu snagu energije um nije u stanju da kontroliše i zadržava. I ona je pošla tim pute,  koji je  ranije bio blokiran analitičkim umom - to što je želeo da uradi bilo je   suviše  strašno.)

Pjer je skočio s divana i, teturajući se, bacio se na nju.

-Ubić u te! -zavrištaoje on, i, dohvativši sa stola mramor­ nu ploču, sa njemu do sada nepoznatom snagom napravio je korak prema njoj i zamahnuo na nju. („Nepoznata snaga" - to i jest izlazak nagomilane moćne energije, koja čini čoveka mnogo  snažnijim,  nego u  običnom  stanju.)

... Bacio je ploču, razbio je, i sa raširenim rukama prilazeći Jeleni,  zavrištao:  „Napolje!!"   takim   strašnim   glasom,   da su svi u kući sa užasom slušali taj krik". (Sva ta dejstva odražavaju    nekontrolirani    izlazak   energije   afekta.)

Strast. Taj pojam obuhvata snažno i dugotrajno emocio­ nalno  stanje.   Strast  sebi  potčinjava  glavnu  usmerenost  misli  i  postupaka čoveka,  stimulišući  ga na aktivnu  delatnost,  čiji je cilj zadovoljavanje potpuno određenih želja.  Pri tome  u svesti ličnosti  stalno dominiraju ne samo sadržaj pokretačkog motiva strasti, već emocije, koje tu strast podržavaju.  Rezul­ tat toga je  da čovek „sagoreva"  iznutra.

Mehanizam javljanja strasti veoma dobro je opisao Nil Sorskij. (Nil Sorskij živeo je u poslednjoj četvrtini XV - početkom XVI veka, kaluđer Kirilsko-Belozernog manasti­ ra, koji je koristio veoma bogat knjižni fond tog manastira. Boravio je u Konstantinopolju i Afonu, gde je izučavao grčki jezik i upoznao se s knjižnim fondom afonskih manastira.)

O Početak svake strasti je  „prilog'  -  utisak,  koji  ostav­ lja predmet pri njegovom posmatranju, ili pak slika pred­ meta, nastala pred misaonim pogledom pri sećanju na nje­ ga. Uopšte, kratkotrajni (letimični) osećaji i misli, koji pod određenim uslovima postaju izvor strasti, javljaju se neza­ visno od naše volje, a zatim se ne mogu analitički oceniti. (Ja to  nazivam primarnim  energetskim  tokom  u svesti  čoveka.)

© „Povezivanje" -  priključivanje  primarnoj  slici  i  mis­ lima novih psihičkih komponenti  - začetaka volje  i  osećaja. To se dešava tada, kada čovek zaustavlja i  usmerava pažnju na misli, predmete ili ideje. Na tom  stepenu već po vlastitoj volji donosi se odluka. Na tom stadij umu moguće je svesno resiti  problem  na tri  načina:

•    dati  „zeleno  svetio"  izvoru  strasti,   što  će  omogućiti izbacivanje  energije  napolje,  ali će  vezati  čoveka za objekat strasti  i  uvući ga  u poročni krug posledica;

•   voljnim naporima ugušiti strast i samim tim „ uzidati" je u vlastite spoljašnje manifestacije života,  st>orivši pri  tom

„ školjku ";

•   prema  skali  unutrašnjih  vrednosti,  razmotriti  strast sa različitih tačaka gledišta i odlučiti,  da li to treba raspravlja­ ti;  i ako treba - tada,  ocenivši situaciju, pronaći najoptimal- niju  varijantu  za  neometano  izlivanje  strasti,   ne  nanoseći štetu ni sebi,  ni ljudima oko sebe.

©  „Sabiranje"  -  sada  analitički  um  aktivira  energiju za realizaciju zamišljenog. To je početak strasnog zanosa (entuzijazma) pojavljenom mišlju, usplamtelim osećajem, osmišljenom idejom. Na toj etapi energija čoveka troši se na zadovoljavanje postavljenog cilja. To je moćan  energetski tok u svesti čoveka i početak „sagorevanja" čoveka iznutra.

O Stadij um „osvajanja" (očaravanja) - označava pot­ puno potčinjavanje vlastite aktivnosti na zadovoljavanje zamišljenog. Covek koristi sve za dostizanje predmeta stras­ ti: intelekt, unutrašnje rezerve itd. Stadij um aktivnog „sago­ revanja" - preusijavanja „spirale svesti".

Razlikuju se dva oblika „osvajanja" strašću: dobrovoljni ili slučajan. Kako u prvom, tako i u drugom slučaju dešava se jedno te isto - čovek je potpuno potci njen strasti.

© I, na kraju, nastupa poslednji stadij um, koji je karakterističan po dugotrajnosti. Kao rezultat snažnog i du­ gotrajnog energetskog rada u čovečjem organizmu stvara se stabilno energetsko-informaciono žarište strasti, koje, slično živom biću, počinje da crpi energiju iz organizma, stvarajući odgovarajuću motivisanost s ciljem dobijanja kvalitetne i dovoljne količine energije. U zavisnosti od trajanja „sagore­ vanja" u organizmu se javljaju jedni ili drugi poremećaji.

Razmotrimo stanje afekta i strasti  s pozicije toga,  što se javlja za vreme njihovog pojavljivanja u  spoljašnjim  mani­ festacijama života čoveka.  U tim stanjima psihička energi­ ja  (ta,  koja  održava oblik  holograma  čovečjeg  organizma) odvaja se i troši  na otkrivanje jedne ili druge čakre s nak­ nadnim povećavanjem energije koju stvara ta čakra, dok se za to  vreme  druge  čakre  zatvaraju  ili  rade na minimumu. Rezultat takve aktivnosti je da dolazi do razbalansiranja en­ ergije u spoljašnjim manifestacijama života s preovladavan-

jem te energije, koju stvara preaktivirana čakra.  llustrujmo to primerima.

Afekat i strast radosti uglavnom se sastoje iz elektromag- netne energije i stvara ih čakra Anahata. (Čakra - poseban energetski centar u spoljašnjim manifestacijama života, koji stvara odgovarajući oblik energije.) Anahata reguliše rad nervnog sistema, srčanog mišića, upravlja disanjem i produk­ cijom krvi. Prekomerno stvaranje te energije prenapreže srce i škodi mu, pomera opštu energiju  organizma uvis (radost dobij a krila). Vegetativni nervni sistem prekomerno aktivira svoj simpatički deo, menjajući pri tome stanje organa i tki­ va. U i storiji postoji mnogo primera, kada su ljudi umirali od radosti koja se na njih neočekivano „svalila".

Afekat i strast gneva uglavnom se sastoji od svetlosne i toplotne energije i stvara ih čakra Manipura (kontroliše je­ tru, želudac, dvanaestopalačno crevo, pankreas). Kada je čovek obuzet afektom ili strašću gneva, o njemu kažu: zasle- pljen je, „plamti" i „kipi" od gneva. Prekomerno stvaranje te energije šteti svim probavnim organima, jer aktiviranje simpatičkog dela vegetativnog nervnog sistema blokira rad probavnih organa. Hormoni i druge visokoaktivne materije (na primer, adrenalin), koje se produkuju u velikoj količini, ne trošeći se kako je to predviđeno prirodom - boriti se ili bežati, ispoljavaju štetno  dejstvo  na  organizam.  To  izazi­ va slabo varenje, gorušicu, čir na želucu i na crevima. U povišenoj količini, zbog prekomernog stvaranja toplotne energije u jetri, u njoj se razaraju crvena krvna zrnca, na­ gomilavaju taloži žuči. Rezultat je da čovek počinje da žuti i zeleni od gneva. Povećana količina stvaranja svetlosne en­ ergije izobličava holografsko telo organizma, guši analitički um, pogoršava pamćenje.

Afekat i strast tuge, kao i samosažaljenja sastoji se iz gravitacione  energije  i   stvaraju  se  dvema  donjim  čakrama

- Svadhistanom i Muladharom. Narod je zapazio, da se od tuge, samosažaljenja „sve spušta nadole" (stvara se povećana količina gravitacione energije, što izaziva povećan osećaj težine u donjoj polovini tela). U stanju tuge, samosažaljenja, uznemirenosti, dugotrajnog straha prigušuje se aktivnost simpatičkog dela vegetativnog nervnog sistema, što izaziva slabljenje peristaltike, smanjuje produkciju hormona, koji aktiviraju organizam. Sve to se izražava u smanjivanju opšte vitalnosti organizma, pojavi zatvora, atonije creva, sman­ jenju polne potencije, poremećaju menstrualnog ciklusa kod žena (sve do potpunog prestanka). Kod žena-dojilja afekti mogu izazvati prestanak lučenja mleka.

Energetski zastoj. Pored smanj enog, normalnog i povi šenog odvijanja informaciono-energetskih procesa mišljenja u svesti  i  spoljašnjim manifestacijama života čoveka,  postoji

„energetska blokada", ili „preokupiranost" misaonog proc­ esa. Ona se može javiti na sva tri nivoa (smanjenom, nor­ malnom, povišenom) i podržavati njihovo trajanje.

Razmotrimo detaljnije „energetsku blokadu misaonog procesa". Energetska blokada misaonog procesa ima neko­ liko osobenosti: stanje „ćorsokaka", „kruga" i „nerviranja" (dominante).

Stanje „ćorsokaka" u mišljenju karakteriše se time, što čovek nikako ne može da reši problem. Misaoni proces od­ vija se čas u jednom, čas u drugom smeru, ali na kraju ,,do- spevau ćorsokak". To se uglavnom dešava tada, kada čovek nema dovoljno informacija na datu temu. Rezultat takvog misaonog procesa je da energetski  potencijal  mišljenja ,,ti-

nj a" u svesti čoveka i usled toga može da bukne (provali) nestandardnim, originalnim rešenjem problema.

Stanje „kruga" u mišljenju karakteriše se time, što se jed­ na te ista misao stalno vrti u svesti čoveka, ometajući ga da normalno razmišlja (na primer, moderna melodija pesme ili neki životni problem). Stanje „kruga" u mišljenju znači, da čovek na njegovo održavanje troši vlastitu životnu energiju. Takvo nametljivo mišljenje krajnje nepovoljno deluje na or­ ganizam čoveka. Od njega se treba osloboditi.

Stanje „nerviranju" (dominante) karakteriše se time, što se mišljenje odvija kao u prethodnom slučaju, „po krugu", ali se sa svakom novom zavojnicom (krugom) sve više en­ ergetski zasićuje. Na kraju, takvo komprimiranje (sabijanje) energije misaonog procesa dovodi do njenog nekontroli- sanog prodora u neka konkretna dejstva (aktivnosti). Pored snažnog sagorevanja životne energije, taj proces obično dovodi do nekih karmičkih i sudbonosnih postupaka. Pozna­ vanje tog procesa omogućava čoveku da izbegne velike ne­ prijatnosti u životu.

U svakidašnji pojam stresa - „naprezanje" - mogu se uključiti sva opisana stanja (ćorsokaka, kruga i  nervira­ nja), jer se misaona energija zadržava u spoljašnjim mani­ festacijama života, što izaziva pojavu napregnutosti u njoj, zapušavanje, „školjke" i naknadnog „lomljenja" jedne ili druge funkcije organizma. Ja to smatram glavnim mehaniz­ mom u pojavi psihosomatskih oboljenja (oboljenja tela zbog nepravilnog mišljenja).

Znanje o tome, kako funkcioniše vlastita svest, omogućiće vam da je ne uništavate i da je kontrolišete. U tome se  i sastoji drugi zakon samoozdravljenja. Ukoliko se on ne primenjuje,  tada će  osećaji  i  želje pokoriti  vašu  dušu  i  telo.

Vi ćete ih samo opsluživati, a oni će vas, sa svoje strane, uništavati. Uzgred rečeno, većina ljudi na planeti upravo je time zauzeta. Oh, i uska su vrata, koja vode u zdrav život. Zato je širok put prema smrti, a put je potpuno prekriven uživanjima.  Birajte.