PSIHIČKA AKTIVNOST ČOVEKA -     DRUGA ZAPOVEST ZDRAVLJA

Evo staja, na primer, ne mogu da shvatim: Duša i telo su spojeni nerazdvojivo.

Pa zašto ih njihov tesni savez

Nije ogradio od smrtnog neprijateljstva?

Gete NASTANAK  ČOVEČJE  SVESTI

U savremenom shvatanju „svest" podrazumeva  osećaje, um i misaone sposobnosti čoveka. Razmotrimo taj problem dublje, počevši od samog rođenja.

Tek rođena beba ima čulne organe i reaguje na njihovo nadraživanje: čuje, oseća dodir, promenu položaja tela u prostoru, ukus, miris, a kasnije razlikuje predmete (vidi).

Dakle, svest čoveka na prvoj etapi razvoja ima samo čulne organe.

Zašto su oni neophodni? Covek se devet meseci razvijao u zatvorenom prostoru, koji gaje sigurno štitio, on nije imao potrebe  za  čulnim  organima.  Ali  s  rođenjem  on  dospeva u drugu sredinu i uslove, u kojima treba da se orijentiše i živi. Čulni organi su „mehanizam", koji omogućava da se to radi.

Dete pomoću čulnih organa shvata svet koji ga okružuje, nagomilava informacije o  njemu.  Na  osnovu toga  formira se „banka, ili biblioteka memorije". Porazgovarajmo o tome detaljnije.

O Pomoću organa vida dobij amo informaciju o obliku, razmerama, boji, intenzitetu osvetljenja. „Banka memorije vida" nagomilava ogromnu količinu sličnih informacija. Upravo zahvaljujući tome možemo da razlikujemo okrugle predmete od kocki, jednu boju od druge, jedan predmet, živo biće, jednog čoveka od drugog i slično.

© Pomoću organa sluha dobij amo informaciju o zvu­ kovima - frekvenciji, intenzitetu, dužini trajanja itd. „Banka memorije sluha" nagomilava informaciju o najrazličitijim zvukovima. Zahvaljujući tome možemo da razlikujemo zvu­ kove, glasove i slično.

© Pomoću organa mirisa dobij amo informaciju o  miri­ sima. „Banka memorije mirisa" nagomilava i klasifikuje najrazličitije mirise i njihove nijanse. Zahvaljujući tome ra­ zlikujemo  najrazličitije   mirise.

O Pomoću organa pipanja dobij amo informaciju o kva­ litetu i snazi dejstva na kožu tela. „Banka memorije taktil­ nih nadražaja" omogućava nam da razlikujemo golicanje od milovanja, dodir od udara i slično.

© Pomoću organa ukusa dobij amo informaciju o unu­ trašnjoj strukturi predmeta koji nas okružuju, s ciljem njihove pogodnosti za ishranu. „Banka memorije ukusa" omogućava nam da iz okolnog prostora odabiramo takve predmete, koji se mogu upotrebljavati za ishranu.

Pored opštih čulnih organa postoje i drugi organi. Na primer, vestibularni aparat omogućava da čovek sačuva ravnotežu; specijalni nervni završeci u zglobovima, tetiva­ ma i mišićima omogućavaju da se oceni prostorni položaj ekstremiteta i tela, kao i stepen spontanog mišićnog napre­ zanja (mišićnog tonusa).

Dakle, svest čoveka na drugoj etapi svog razvoja  ima čulne organe i „ banke informacija - memorije ",  zasnovane na tim čulnim organima.

Dakle, to očigledno nije dovoljno. Jer jedan te isti osećaj

„referiše" nam da može biti koristan ili, obrnuto,- opasan. Drugim recima, u „bankama memorije" treba da se vrši kla­ sifikacija informacija.  Takva  klasifikacija vrši  se  u  svakoj

„banci memorije" konkretnog čulnog organa i ona uglavnom informiše o tome, staje prijatno i šta je neprijatno.

Na toj etapi razvoja svesti dolazi do formiranja i usavršavanja „aparata za upoređivanje". Na primer, dete razlikuje svoju majku od druge žene. To je već najprostije ispoljavanje uma - kao funkcije upoređivanja informacije, koja dolazi od čulnih organa, s informacijom, koja postoji u

„bankama memorije".

Dakle, u svesti čoveka na trećoj etapi razvoja postoji regu- lisanje ili klasifikacija prikupljene informacije na prijatnu i neprijatnu,  i  dejstvuje aparat za upoređivanje.

Posle toga, kada se dete  naučilo  da razlikuje prijatno i neprijatno, da raspoznaje predmete, počinje razvoj uma, to jest sposobnost da efikasno rešava jedan ili drugi životni za­ datak, da pravilno postupa u jednoj ili drugoj situaciji.

Drugim recima, pod umom treba podrazumevati infor- maciono-energetski proces, čija je suština u sledećem: čulni organi dostavljaju u svest informaciju; ta informacija se upoređuje s informacijama koje se nalaze u bankama memo­ rije. Ukoliko je informacija „prijatna", tada donosi odluku da je prihvati; ukoliko je informacija „štetna", tada donosi od­ luku daje izbegava. To je delovanje uma u njegovom čistom obliku. Starenjem taj proces mogu narušavati raznovrsne smetnje, o kojima ću nešto izneti u narednom tekstu.

Na četvrtoj etapi razvoja svesti javlja se  um i  usavršava se sposobnost čoveka (na račun umnog procesa) da efikasno sadejstvuje s okolnom sredinom radi postizanja konkretnih ciljeva. Upravo zahvaljujući toj karakteristici svaki  čovek ima svoju „vrednost".

Na petoj etapi razvoja svesti pojavljuje se aparat za ana­ lizu i kontrolu. Grubo govoreći, to je daljnji razvoj uma, koji počinje da kontroliše sam sebe, svoju efikasnost, da donosi odluke. U zaključku, pojam „um" sadrži tri značenja:

•  analitički rad na obradi informacije, koja dolazi od čul­ nih organa, i njeno upoređivanje s tim, što se nalazi u banci informacija, kao i donošenje neke odluke, zasnovane na an­ alizi situacije (analitički um);

•  radni um, koji aktivira mehanizam prenosa informacije s misaonog na energetski nivo, čiji je rezultat ostvarenje ra­ nije zamišljenog;

•  reaktivni um, kada čovek reaguje na spoljašnji stimulans ili situaciju bez ikakve analize (na primer, na preplašenost, strah, gnev).

Svako od tih ispoljavanja uma ima svoje značenje, prema njima se može suditi o psihičkom zdravlju čoveka.

Istovremeno s pojavom aparata za analizu i kontrolu dolazi do formiranja još jedne banke informacija - „banka informacija o efikasnosti dejstava". Na primer, čovek radi neki posao nekoliko puta, i svaki put - različito. Rezultat je da se u njegovu svest odlaže sledeće: ukoliko posao odradi na određeni način, tada se konačni rezultat postiže brže i lakše, a ukoliko radi na drugi način - duže i teže. Ubuduće čovek će birati efikasniju varijantu. Izbor te varijante upravo je i zasnovan na „banci informacija o efikasnosti dej stava" i analitičkoj sposobnosti uma.

Dakle, propratili smo etape formiranja svesti i  uma čoveka u čistom i najprostijem obliku. Na samom početku novorođenče samo oseća. Dalje se ono uči da raspoznaje predmete, da ih  deli  na  dobre  i  loše.  Posle  toga  počinje da ispoljava  začetke uma  i shvatanja: prvo  - da izvršava najprostije funkcije da se vesto igra, da opslužuje sebe, za­ tim - da postiže najprostije ciljeve, da opšti s ljudima, da suzbija svoje želje itd. Na kraju se čovek obučava da sadej­ stvuje sa svetom koji ga okružuje.

U procesu formiranja svesti i razvoja uma čoveka veliku ulogu ima mozak.  Ja sam još ranije ukazivao na to, da se informaciono-energetsko obrazovanje ne može ispoljavati u fizičkom svetu bez materijalnog posrednika. Mozak čoveka je specijalni posrednik u kojem se spajaju materijalno i in­ formaciono-energetsko. Na to, daje mozak stvarno posred­ nik, ukazuje njegov hemijski sastav. Siva materija mozga se 81-87%, a bela 67-74% sastoji iz vode (ostalo su uglavnom masti, lužina je nešto manje od 3%). Od svih materija voda se najbolje potčinjava energetskom dejstu i njegovom prenosu (energetskoj stukturizaciji i slično).

Svi čulni organi  imaju  „uređaje"-receptore,  koji  reguju na najraznovrsnije fizičke stimuluse (svetlost, zvuk, miris, ukus, osećaj itd.). Ti stimulusi u čulnim organima pretvaraju se u energetske signale, koji se obrađuju u čovečjem mozgu (materijalni analog svesti). U odgovarajućim delovima kore mozga ti signali stvaraju „banke memorije". Drugim recima, informacija se zapisuje na materijalni nosač - strukture kore mozga. Pored toga, ona postoji i kao informaciono-energets- ka tvorevina u spoljašnjim manifestacijama života. Sa „za­ pisanih" materijalnih struktura mozga informacija se lako očitava i obrađuje. Ukoliko se oštete odgovarajući del ovi

mozga (kora, unutrašnje strukture), tada nestaje posrednik, i postojeću informaciju je nemoguće reprodukovati (prisetiti se). Rezultat toga je da čovek gubi neki deo memorije (uma) ili sposobnost da nešto radi (ali informacija o tome zadržava se u energetskim strukturama svesti i može biti reprodu- kovana - na primer, pomoću hipnoze).

Treba shvatiti, da nam mozak i informacija o ćelom našem životu (uglavnom banke memorije), zapisana na njegovim tečnokristalnim strukturama (to, što je uobičajeni pojam svesti), služe samo tokom sadašnjeg života. U svakom no­ vom životu treba ponovo da odradimo običnu svest, iako in­ formacija o prethodnim životima postoji u komprimiranom informaciono-energetskom obliku u posebnim strukturama spoljašnjih manifestacija života i lako se „priseća" (reprodu- kuje) pomoću posebnih tehnika (hipnoze i slično).

Zaključak: mozak i procesi, koji se dešavaju u njemu, bitno mogu uticati na stanje naše svesti. Zato o mozgu tre­ ba voditi brigu na materijalnom nivou - čuvati neophodni hemijski sastav tečnosti koja zapljuskuje mozak i čuvati ga od mehaničkih povreda.

PROSTORNO-VREMENSKI  NIVOI  SVESTI (UMA)  ČOVEKA

Pošto smo  saznali  o  spoljašnjim  manifestacijama života i svesti čoveka, važno je propratiti, kako se informacija (životno iskustvo, preživljeno) u „prostorno-vremenskim slojevima" taloži u čovečjoj svesti (tačnije, u „ spoljašnjim manifestacijama  života   ") ,   kako  je   čovek   može   oseti- ti ili shvatiti, i kako se to odražava na njegovo zdravlje i ponašanje.

O  Izdvojimo  nivoe uma  (memorije):

Prvi nivo. Stvarni život čoveka je od dana rođenja do današnjeg dana. Sve, stoje ostalo u pamćenju za taj vremen­ ski  period  (uspomene,  preživljavanja i  slično).

Drugi nivo. Početak i završetak rađanja konkretnog čo­ veka. Sve, stoje čovek preživeo za vreme porođajnog pro­ cesa.

Treći nivo. Sećanja o unutarutrobnom životu od trenutka začeća do početka porođajnog procesa.  Sve, stoje ostalo u

„memoriji" za taj period.

Cet>rii nivo. Sećanja o procesu začeća.

Sva četiri „prostorno-vrcmenska nivoa" odnose se na stvarno (poslednje) utelovljenje čoveka. S obzirom da su događaji o njima „zapisani" na materijalnim strukturama, njih je lakše obnoviti u pamćenju.

Peti nivo.  Sećanje na period do utelovljenja.

Šesti nivo. Preživljavanja umiranja i smrti, raspada holo- grama i „komprimiranja" spoljašnjih manifestacija čovečjeg života u „informaciono-energetsku kapsulu". Vreme, prove­ deno do novog utelovljenja. (Ispostavlja se, da i to pamti skoro svaki čovek. 0 tome dobro piše S. Grof.)

Dalje sve sledi iz početka: sećanje na prošli život, rođenje, period unutarutrobnog života, začeće  itd. Drugim recima, svo iskustvo iz prošlih života čoveka može se svrstati uje ­ dan  opšti sedmi nivo.

Sećanja o petom, šestom i sedmom nivou „života" čoveka zapisana su na energetskim strukturama spoljašnjih mani­ festacija života; pristup njima je težak (komplikovan) i moguć je tada, kada su prva četiri nivoa isključena (to se postiže pomoću određenih psihotehnika - na primer, hipno­ ze). U suprotnom slučaju oni svojim svežim informacijama guše informacijske signale o prethodnim životima.

Osmi nivo. Sadrži ogromnu informaciju o prostorno-vre- menskom periodu evolucionog razvoja spoljašnjih mani­ festacija života - od atoma do čoveka.

Deveti nivo. U njemu se sadrži informacija o Celini, Va- sioni - jednom rečju o Ogromnom Organizmu, u kojem živimo i koji se jednostavno naziva Bogom.

© U kakvim se strukturama „spoljašnjih manifestacija čovečjeg života " mogu nalaziti nivoi memorije, i na što oni utiču.

Prvi, drugi, treći i četvrti nivo memorije spadaju u „sred­ stva za upravljanje" (čulni organi, memorija i um) i veoma aktivno utiču na njeno funkci oni sanje.

Peti, šesti i sedmi nivoi spadaju u „Razum" i veoma aktiv­ no utiču na formiranje (oblik) fizičkog tela, vitalnost (spo­ sobnost za život), daju individualne karakteristike i sposob­ nosti, određuju sudbinu čoveka.

Osmi nivo memorije takođe se odnosi  na „Razum",  ali je on još više zatvoren za svesno razotkrivanje. Taj  nivo utiče na voljne sposobnosti čoveka, opštu težnju za utelovlje-

njem, obezbeđuje opštu „čvrstinu" spoljašnjih manifestacija života.

Deveti nivo memorije otkriva se vrlo retko i daje mogućnost da se setite svog Jedinstvenog (ili Božanskog) Začetka.

©  Stvara  se psihička  (svesna)  individualnost čoveka.

Božanski (deveti nivo memorije) začetak („božja iskra") kod svakog čoveka treba da bude isti, bitne razlike ukoren- jene su u „Razumu" (osmi nivo memorije). Upravo u nje­ mu, na bazi memorije o evolucionom razvoju (osmi nivo), sadrže se različite voljne sposobnosti čoveka, a upravo: ko­ liko energično je čovek spreman da sebe utelovi u život, ko­ liko jako želi da sam sebe istakne. Taj nivo određuje ponos (gordost), sujetu (oholost), umešnost (veštinu) da savladava prepreke.

Sedmi, šesti i peti nivoi govore o moralnoj osnovi čoveka, njegovim religioznim težnjama, naklonostima, željama i drugim kvalitetima, koji sačinjavaju pojam karaktera. Pored toga, upravo ta informacija obezbeđuje da čovek dobije svoj oblik (rast, proporcije figure, crte lica), da odabere okolinu drugih ljudi i da formira raznovrsne „karmičke zaplete", koji utiču na njegovu sudbinu.

Četvrti, treći, drugi i prvi nivo odnose se na stvarni život i određuju stvarni život čoveka.

Četvrti nivo (začeće) u celini se određuje karmom svakog konkretnog čoveka; na običnom nivou razvoja čovek na tom planu ne može ništa uraditi - on se rađa u toj  porodici, čija je karma bliska njegovoj  karmi.  Što se tiče unutarutrobnog života, porođaja i besvesnog dela (prve godine života, kada se formiraju banke informacija i um) običnog života (kada

se vrše neizbežni karmički uticaj i za prošla dela-postupke), tu čovek može dobro da odradi i da mnogo toga ispravi.

Važno je istaći, da na  svakom  prostornom  nivou  može da postoji svoj problem, koji dalje utiče na život i zdravlje čoveka. Ti problemi mogu se resiti samo specifičnim putem. Vremenom oni postaju toliko ozbiljni, da čoveku čine život košmarom. U osnovi, ti problemi su povezani s moralnošću i sastoje se u ranijim postupcima čoveka, za koje  treba platiti u sadašnjem životu (odrađivanje karmičkih dugova). Ponekad je dovoljno znati  uzrok neobjašnjivog  ponašanja, da bi se naglo poboljšao život i zdravlje čoveka. Evo prim- era.

Istorija Anđele, žene, koja je na pola puta odbacivala sva započeta dela - iz straha, da i tako od toga ništa neće biti. Čim se zauzela za nešto, ona je već znala, da to ne može završiti.

Ma šta daje nameravala - da napiše pismo, opravi kuću ili da pređe na novi posao, - retko je to dovodila do kraja. Ona živi u stalnom strahu, da će ljudi biti nezadovoljni njenim radom. U poslednje vreme situacija se pogoršala. Za vreme uzletanja (Anđela je radila kao stjuardesa) ona je osećala uzbuđenje tek tada, kada je predlagala putnicima napitke posle uzletanja aviona. To stanje  se negativno  odražavalo na njen posao, zbog čega je Anđela odlučila da se leci udu­ bljivanjem u prošle živote.

Anđela - plavuša, malog rasta, pokretljiva (vitalna), s osećaj em vlastitog dostojanstva. Njena stvarnost je bila  u potpunoj protivurečnosti s  tim, što je  isplivalo  u procesu udubljivanja u prošli život. Čim su je uveli u hipnotički trans, Anđela je videla sebe kao razjarenog gladijatora. Evo kako je ona opisala svoj prethodni život:

„Odmah sam se osetila hrabrom i jakom. Pogledala sam na sebe i uočila, da sam odevena u tešku vitešku opremu (ok­ lop). U ruci mi je bio mač i uvežbavala sam različite udarce i istupe nogom. Pored mene se nalazio instruktor, koji mi je govorio šta treba da uradim, da bih ovladala tehnikom vladanja oružjem.

Zatim sam se obrela u prljavoj areni, tu su me učili da ubi­ jam ljude. Bila sam rimski gladijator. Sudeći prema tome, kako su sa mnom postupali, nisam bila običan gladijator. Ostali, vojnici, trenirali su po grupama. Ja sam imala svog vlastitog trenera. U sledećoj epizodi videla sam, da čak je­ dem za posebnim stolom, a ne za zajedničkim. Jelo na mom stoluje bilo takođe posebno, bolje.

Zatim sam videla, kako su me vozili po gradskim ulicama. Ljudi su se skupljali uz put, da bi me videli makar krajičkom oka. Bila sam sportski idol, i ljudi su smatrali daje sreća vi­ deu* me. Ja sam na to bila veoma ponosna. Zatim je nastupio poslednji dan mog života.

Videla sam sebe  sa strane. Utisak je  bio takav, kao da gledam televiziju. Ležala sam u prljavoj areni, a oko mene je vrištala i besnela gomila ljudi. Ranili su me, iz rane na boku šikljala je krv. Iznad mene se nadneo gladijator, koji me je konačno pobedio. Držao je mač iznad moje glave i pitao publiku, da li da me ubije ili ostavi u životu! Još mi je strasnije bilo, kada sam shvatila da gomila hoće moju smrt. Shvatila sam, da sam bila njihov idol samo zbog toga, što sam umela da zabavim gomilu (masu sveta) bolje od drugih gladijatora. Moj život je za njih bio ravan nuli. Sada su se oni okomili protiv mene i slavili su moju smrt, kao da sam ja neki prosečni gladijator niže klase!

Anđelaje posle seanse udubljivanjau prošli život ispričala, daje taj trenutak doživela kao potpuno poniženje. Za vreme umiranja u areni ona se zaklela da nikada više neće dospeti u situaciju, u kojoj je neko može javno poniziti. Ta infor­ macija se  sačuvala u  njenom dubokom podsvesnom pros­ toru psihe i delovala je kao strah od toga, daj e mogu javno poniziti za njen rad. Čim je dospevala na javno mesto, ili čak samo razmišljala otome, duboko ukorenjenabojazan od ponižavanja isplivavalaje na površinu, i Anđelaje postupala potpuno drugačije, nego stoje zahtevala situacija.

Posle razjašnjavanja uzroka situacija se brzo promenila. Posle pet seansi udubljivanja u prošle živote Anđelaje pos­ tala drugi čovek - praktično neustrašiva. Više nije osećala da je svo vreme nešto zaustavlja. Ona je iznova otkrivala svet za sebe.

Oslobađanje od karmičkih problema iz prošlih života omogućava da se lece oboljenja nepoznatog porekla. To je istorija o tome, kako se čovek oslobodio bolova u ramenima, laktovima i zglobovima ruku pomoću udubljivanja u prošle živote.

Žena, koja je patila od oboljenja zglobova, koristila se udubljivanjem u prošle živote, da bi razjasnila uzrok. I evo staje  saznala.

,,U jednom od prošlih života bila sam lekar (muškarac) u Italiji, u XVI veku. Lečila sam osmogodišnju devojčicu, koja je slomila ruku u predelu lakta. Trebalo je postaviti kosti na svoje mesto. Naglo sam uvrnula dečju ruku. Kost je prešla po kosti, dete je zavrištalo, a ja sam znao, da sam joj  speci­ jalno načinio bol. Bio sam zbunjen i ponižen. Nisam voleo da se nađem u liku grubog čoveka. Moja zbunjenost bila je izazvana shvatanjem toga, što sam se, kao dobar lekar koji

voli decu, ponašao tako užasno. Moje ponašanje za mene je bila zagonetka. Iz tog prošlog života sam saznala, da imam nesrećan brak sa ženom, koja ne želi decu i tera što dalje čak i pomisao o velikoj porodici. Moj brak je bio prepun zlobe i gorčine, i te osećaje prenosio sam na svoje pacijente. U zre­ lim godinama moja žena je umrla. Osetio sam, da se s moje duše svalio kamen. Mogao sam da živim kako želim. Ali u to vreme bolovao sam od artritisa. Zbog svojih nepokretnih zglobova više nisam mogao da se bavim lekarskom praksom i preselio sam se u selo, gde sam tiho živeo u maloj kućici, radeći u vrtu.

Kao starac sprijateljio sam se s jednom malom svet- loplavom devojčicom, koja je živela u komšiluku. Ona je dolazila kod mene i zajedno sa mnom kopala u vrtu. Bio sam vezan za nju svim srcem.  Devojčica je  imala  pet  ili šest godina, kada je došlo moje vreme za umiranje. Pred smrt ona mi je donela buketić cveća i poljubila me u obraz. Ispostavilo se, da ona zna da umirem i prihvatala je  smrt kao nešto prirodno. Kada je moj duh napuštao telo, video sam, daj e devojčica otrčala da pozove odrasle.  Setio sam se celog svog života i shvatio, da sam ga zloupotrebljavao svojom lekarskom umetnošću. Sam sam dozvolio, da veći deo mog života prođe u gorčini (jadu) i zlobi. I to, što sam se s vremenom oslobodio te zlobe, nije bilo dovoljno (ostao je karmički dug). To nisam oprostio svojoj ženi. Posle njene smrti osetio sam neko olakšanje".

Zatim se pojavila epizoda iz drugog života, u kojem je žena videla sebe kao monaha u muškom manastiru.

„Za vreme „kovitlanja" tog života našla sam se u još jed­ nom životu, takođe vezanom za artritis. Ali ovaj put sam bila monah, koji je živeo asketskim životom u manastiru i radio

u vrtu. Stalno mi se činilo, da drugi monasi samo razmišljaju kako da me ponize. Zalio sam se na njih, stalno sam korio same monahe, još sam ih prekorevao za to, što su prestali da poštuju Boga. U tom životu za mene je najkarakterističnije bilo nezadovoljstvo drugim ljudima i cepidlačenje (sitničavost). I tako sam postao stari, ozlojeđeni i usamljeni monah. Mladi monasi smejali su mi se iza leđa. Sto sam se više žalio, oni su sve manje skrivali svoj prezir. Postao sam još više deprimiran i počeo sam se žaliti Bogu na nedostatke, koje sam uočavao kod drugih. Nekoliko poslednjih godina života nisam izlazio iz svoje manastirske ćelije. Moje telo bilo je izmučeno bolovima. Hladna vlažnost manastirske ćelije samo je pojačavala moje patnje. Umro sam u samoći i mučenjima, ni kod koga nisam izazvao sažaljenje".

Dva života te žene pokazala su, daje ona nepravilno sade- jstvovala  s  okolnim  prostorom,  pravila  moralne  prestupe. Zloba,  ogorčenja,  ne  prihvatanje  drugih  ljudi,  nepopustlji­ vost  (to  je  izazvalo  žarišta  energetskog  zastoja,  koja  su stvorila bolest tela) i zloupotreba svojih veština (umešnosti)

-     dejstva, koja formiraju crnu karmu. Produžavanje njenog odrađivanja u vidu oboljenja i patnji počelo se ispoljavati u stvarnom životu. Pored toga, u tom životu žena je prepozna­ la svoju suprugu iz prošlog života u svom sadašnjem mužu. On takođe nije želeo da u porodici ima decu. Vidite, kako se odvija karmička situacija s tim istim ljudima i situacijama, da bi oni došli do pravilnih zaključaka i ugasili karmički dug, moralno se usavršili.

Evo  šta je  ta  žena  ispričala  posle  toga,  kako je  saznala uzrok  svoje  bolesti:

„Želim da kažem, da sam se na čudotvoran način izlečila, izmenila i nalazim se u blaženstvu od trenutka udubljivanja

u prošle živote, ali ako bih rekla tako,  tada ne bih razot­ krila suštinu događaja u celini. Moj artritis nije iščezao bez traga. Stvara se utisak, da se on pogoršava, kada postajem zla, nestrpljiva, razdražljiva ili nepopustljiva. Bol mi  služi za podsećanje. Ukoliko se zaustavim i osluškujem bol da bih ga sprečila, on brže nestaje sam od sebe.

Da li je istina, da sam bila lekar u XVI veku u Italiji i usamljeni, ozlojeđeni monah u manastiru? Ne znam. Znam samo, da su te i storije bitno promenile moj pogled na život, moj način života, kao i sve moje misli o ljudima oko mene i o meni samoj... Produžavam da živim smireno i s ljubav­ lju, trudim se da budem strpljiva i osećaj na... i učim se da praštam sama sebi, ukoliko narušavam te zahteve".

Obratite posebnu pažnju: moralni život leži u osnovi našeg zdravlja i sreće. Ne dozvolite da vama ovi ada ze//a da budete zli, da mrzite, da vređate, da ne praštate - jednom rečju, ne čuvajte u sebi informacionu i emocionalnu starudiju. Uvek i u svemu pridržavajte se moralnih zakona.

Primer. „Već je godina dana kako se bavim lečenjem pre­ ma Vašim knjigama. Počeo sam od ispiranja nosne duplje i očiju urinom, a zatim sam počeo da pijem urin. Imam 59 godina.

Bolujem od epikondilitisa lakatnih zglobova, imao sam napade osteohondroze, česte grčeve u mišićima nogu (češće leve noge), posebno noću, takođe sam imao česte napade glavobolje (spazme krvnih sudova mozga). Epikondilitis mi je bio propisan za ceo život - lečenje nije pomagalo.

Očistio sam creva (produžavam da to radim svakih 15 dana, želja mi se sama javlja), četiri puta sam čistio jetru (pi­ jem ulje naiskap). Kakve samo pogani nije iz mene izlazilo. Nakupio sam kamenčića oko jedne čaše, veličine od 3 do 15

milimetara, sitnice su prolazile kroz cediljku. Ujutro pijem urin, a ukoliko postoji mogućnost i danju pre ručka. Ujutro i uveče masiram se od glave do pete diuretikom (urin uku- van do jedne četvrtine prvobitne zapremine), najmanje jed­ nom dnevno. Već mi telo samo to traži. Primenjujem kupke za stopala. Sada ne mogu sebe zamisliti bez toga. Terapija 40-50 minuta, a zatim gimnastika.

Nekoliko puta sam čistio zglobove lovorovim listom (po­ sle pijenja odvara-čaja u zglobovima se pojavljuju prijatni bolovi). Izbacio sam mnogo soli - cenim prema talogu na staklenim teglama, u kojima čuvam mokraću. (Život stihijski pretvara čovečji organizam u đubrište,  koje je  „ hrana"  za sve moguće bolesti. Kada sklonimo iz organizma đubre, tada sklanjamo i njegove posledice - bolesti. Nije važno od koje bolesti bolujete,- odvažno pristupajte čišćenju organizma i garantovan je  pozitivni   rezultat.)

Rezultati postignuti za godinu dana:

O Iz nosa i pluća izašlo je mnogo sluzi  (žute,  zelene, crne) i još uvek izlazi, lakše se diše. Godinu dana nisam bolovao od prehlade, otorinolaringoloških oboljenja (ORL oboljenja), gripa. (Crna sluz je razblažena sluz, koja je bila presovana,  zelena  gnoj  od  bakterijskog  razlaganja  sluzi, žuta  -  „sveza"  sluz.)

© Prestale su (skoro potpuno) glavobolje. (Kod mnogih ljudi glavobolje su izazvane obilnim taloženjem  sluzi  u gla- vi.)

© Ponovo mogu fizički da radim, bolovi u zglobovima ne javljaju se posle fizičkih opterećenja. Mogu se dići na laktovima do 10 puta, mogu da podignem teg od dva puda (mera za težinu ravna 16,38 kilograma - primedba prevo­ dioca)  svakom rukom!  Bez boli!  (Očistili su se zglobovi i

vezivno tkivo. Tvrdi taloži u vezivnom tkivu zglobova traumi- raju tetive  za  vreme  naprezanja.  Zamislite  elastičnu  gumu, u kojoj se nalaze kristali peska. Kada se guma rasteže, tada kristali počinju da je režu. Nešto slično se dešava i u teti­ vama, u kojima postoji proces taloženja šljake. Čim se javi naprezanje — odmah se oseća bol.)

O Figura: visina 176 centimetara; pre početka vežbanja: ramena - veličine 52, struk - veličine 52. Posle godinu dana: ramena - 52, a struk - 48 centimetara. Morao sam suziti sve pantalone! (Uspostavljanje normalnih proporcija  tela pot­ puno je  prirodno   za  samoozdravljenje.)

© Čišćenje kroz kožu vrši se bez naglih izliva - polako, ali sigurno. Koža se ne ljušti, postalaje meka, čak na stopali­ ma nogu kao kod deteta. Na glavi nemam peruti, počela je da mi raste kosa na mestu gde je opala. (Sve to ukazuje na to, da ranije zagađena koža nije mogla normalno da  izvršava svoje funkcije  i bolovala  je - Ijuštila se,  bila je  gruba, nije propuštala životne  sokove  za  rast  kose.)

O Nakon 4 meseca od početka vežbanja spontano se očistio želudac, preokrenulo se tako, da mi se  zamračilo pred očima. Sve se odigralo veoma brzo, odmah sam se osetio normalno. To se više nije ponovilo. (Dešavaju se tre­ nuci čisto energetskog obnavljanja. Funkcija želuca bila je neprirodna, ali se eto pojavila dovoljna količina  energije, koja je tu funkciju naglo obnovila,  prevodeći je  na  norma­ lan režim rada. To prevođenje je propraćeno „ izvrtanjem " želuca.)

O Glava mi je sada ponovo jasna, um normalan." (Kod zagađenog čoveka, punog sluzi  u  glavi je  uvek  tamno  i  s umom  nešto  nije  u  redu.)