PRVA NEDELJA APRILA

Danas treba da bude posmatran značaj koji imaju posledice Vaskrsenja za Zemlju kao veliko biće. Zemlja ima, isto kao i čovek, diferenciranu natčulnu auru. U njoj svetle njena duševna raspoloženja i životna stanja u raznolikim pojavama boja i svetlosti.

Kada je iz rana tekla produhovljena krv Isusa, Zemlja je primila nešto što je promenilo njenu

auru. Pridošao je jedan zlatan ton koji je učinio da u kosmosu jedinstvena plava planeta postane još jedinstvenija. Od Vaskrsenja Zemlja nije više ista. Pa telo Isusa je postalo jedan deo njenog sopstvenog. Ono je bilo preobraženo Hristovim Sunčevim bićem i dalo je Zemlji klicu budućnosti. Biljka gradi u semenu nešto što je istina spolja malo, ali ipak sadrži u sebi više nego razvijena stabljika i lišće. Tako i Zemlja, kroz Hristovo delo i njegovo dalje dejstvo, ima u sebi nešto što joj otkriva

izgled budućnosti.

Kalendar duše Rudolfa Štajnera počine sa prvom nedeljom aprila. Ako je Uskrs ranije ili kasnije, mi rastežemo ili skraćujemo naredne nedelje, tako da krajem aprila, početkom maja opet imamo podudaranje.

Kada iz svemirskih daljina Sunce govori čulu čoveka

I radost se iz duševnih dubina

Sjedini sa svetlošću u gledanju, Tada iz ovoja sopstvenosti izlaze Misli u prostorne daljine

I vezuju prigušeno

Čovekovo biće za duhovno postojanje.

(sa nemačkog prevela Anica Milović, u Beogradu, aprila 2003. godine)

BILTEN br. 7

april, 2003

SUSRET