Proširena perspektiva

Na početku Ere Vodolije ne trebaju nam ni Buda ni Krišna ni Hrist da nam tumače kosmički zakon. Jedno ili dva napredna bića su sasvim dovoljna da zadovolje potrebe duhovnih tragača na planeti u onim astrološkim periodima kada na celoj planeti tek nekoliko bića može da shvati učenja majstora. Zemlja nikada nije zapostavljena. Uvek je tu makar jedan jedini avatar. Kada se neko postepeno školuje od prvog sve do dvanaestog razreda, uvek ima mogućnost i da skrati put i ode direktno u svetlost. Uvek je tu neko sa kim mogu da se kanališu i da ih on odvede pravo kući. U Eri Vodolije ne moramo da tražimo takva bića avatarskog tipa čak u Indiji, ona treba da nam budu nadohvat ruke i odvedu nas u svetlost.

Došlo je vreme da nekoliko individua iskorači i prešaltuje se sa prosečnog svetskog programiranja na funkcionisanje u čistoti. Najozbiljnije vas molim, odbacite sve religiozne konotacije iz ove reči. Čistota znači razumevanje jednostavnosti i savršenstva sistema. Niste na Zemlji samo zbog ličnog napretka, već i da pomognete svojim voljenima, svojim školskim drugarima. A to možete da uradite samo ako uzmete fizički oblik, tako kaže primarna direktiva. Sada morate da živite kao da ste posteđeni ograničenja.

Dopala mi se priča koju je ispričao Yogananda, guru koji je došao na Zapad u svojstvu ambasadora učenja Istoka. Govorio je na različitim mestima. Jednom prilikom je sa nekim svojim učenicima prisustvovao diplomatskom prijemu i imao je prilike da porazgovara sa nekim članovima nase vlade. Yogananda je svojim učenicima rekao da moraju da žive u čistoti i da ne smeju da jedu tradicionalno nečistu hranu. I eto njega na prijemu, uživa u martiniju, degustira ukusne đakonije, dobro se zabavlja. Konačno su mu se suprotstavili uvredjeni studenti: "Licemeru! Nama pričas da moramo da živimo u čistoti. Ne smemo da pijemo alkohol, da jedemo "junk food", upražnjavamo seks, zabavljamo se, a vidi sta ti radiš". Yogananda je jednostavno došao do kamina, stavio ruku u vatru i držao je tamo neko vreme. "Kada možete da radite ono što ja mogu, onda možete da radite ono što ja mogu".

Cilj duhovnog života je uvek oslobođenje. Kada se koncentrišemo na ono najviše što možemo da shvatimo, oslobađamo se ograničenja. Našu radost odlaže sve što dominira našim procesom mišljenja, bilo da je to naš posao, bejzbol, bračni partner,neki fizički fenomen. Uvek moramo da povezujemo naše misli i iskustva sa duhovnim razvojem. Svako može da nauči da menja fizičku dimenziju time što funkcioniše sa višeg nivoa stvarnosti.

Kako da vidimo neograničenost univerzuma i samim tim svoju sopstvenu? Ima načina. Želimo da dosegnemo zaista veliku sliku i prepoznamo da smo deo nečeg mnogo šireg nego što su tri dimenzije, od svega što možemo svojim očima da vidimo i svojim ušima da čujemo. Želimo da iskoristimo baš sve kao alatku za svoj razvoj.

Uvek kada pomislimo da nešto znamo, skrenemo sa puta. Kada pogledamo zvezde i beskrajne galaksije treba da se zapitamo zašto ih je univerzum stvorio. To će nas vratiti na našu skromnu stazu istinskog učenja i razumevanja.

Zamislite direktora Zemljine škole kako ide od učionice do učionice i proverava da li je sve u redu. Može da zastane i posluša lekciju u svakoj učionici, proveri koji se udžbenici koriste, da li se deca u dvorištu igraju na pravilan i konstruktivan način. Ali, direktor nikada sam ne drži časove, naprosto nema vremena za to. Zato on upošljava učitelje, školskog lekara, nastavnika fizičkog, psihologa. Vi koji ste nosioci svetla na Zemlji veoma ste nalik tom direktoru. Primećujete razne stvari u ekonomiji, politici, vojsci, oblasti humanitarne delatnosti, ali ne možete direktno da se petljate u sve. Vaše je samo da uviđate kakva je velika slika, da sagledavate Zemlju kao dobronamernu školu i da sa svojom porodicom radite u nevidljivim svetovima usmeravajući energiju. Najiskrenije, ovo je jedini način da ubrzate evoluciju planete. Jedino svest može da kreira realnost. Nemamo vremena da ga trošimo na neke jalove pokušaje. Uvek je bilo najefikasnije ono što su radili majstori. Verovali ili ne.