Problemi glave i očiju i bioenergetika

Kratkovidos t je  najčešći  poremećaj  očiju  —  tak o  čest da je statistički skoro normaln o biti kratkovid . U to m smislu se može porediti sa bolom  u  leđima  i  sa  de ­ presijom, koje mnogi autor i smatraj u   normalni m  poja­ vama u našoj kulturi , ukoliko nisu takv e da potpun o onesposobljavaju čoveka. Izgleda  mi  da  smo  postali  to ­ liko obogaljeni, emocionalno i fizički, da  imam o  ten ­ denciju da gledamo na stanj e zdravlja ka o na  abnormal ­ nost.  Na  nesreću,  to  i  jeste  postala  retkost.

Mnogi ljudi koji nose naočar e su svesni da naočar e poboljšavaju  viđenje  na  mehaničk i  način,  ali  da   ome ­ taju ili sprečavaju  izražavanje  i  kontak t  očima.  Kad a radirn  sa  pacijentima  uvek  traži m  da  skinu  naočare , tako da mog u da čitam izraz njihovih  očiju  i  da  us ­ postavim kontak t sa njima . Međutim , u neki m slučaje­ vima  pacijenti  me  vide  nejasno  i  to   predstavlja   prob ­ lem. U takvo m slučaju  nudi m kompromis ,  kad a je neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naočar e dok raz ­ govaramo, ali traži m da  ih  skine  kad a  radim o  fizičke vežbe. Kontaktn a  sočiva  imaju  isti  efekat  ka o  i  naoča­ re,  ali  na manj e  upadlji v način.

Ubeđe n  sam  da  je  kratkovidos t  funkcija  poremećaja vida koji je  postao  strukturira n  u  telu  ka o  poremećaj očnih jabučica. To se ne razlikuje od drugi h telesnih Poremećaja  koji  su   rezulta t   hronične   mišićne  napetosti.

U mnogi m  slučajevima  ti  se  poremećaji  prilično  sma­ njuju  kad a  se  otpusti  tenzija.  Video  sa m   znatn e   pro- men e  u   telima  ljudi,   izazvane   bioenergetskim   vežbama i terapijom. Takođ e zna m osobu  koja  je  potpun o  pre- vazišla kratkovidos t radeći Bejtsov metod.  Jedn a  od teškoća  u  rad u  sa  kratkovidi m  očima  je   to   što   oku- larn i mišići nisu dostupn i  dodirivanju  i  pritiskanju. Teškoća sa Bejtsovim metodo m je da zahtev a  podvr­ gavanje intenzivnom  program u  vežbi  očiju,  što  mnogi ljudi   nisu   u   stanj u   da   urade .   Ak o    imam o    u   vidu takv e praktičn e teškoće, ipa k ostaje činjenica da se kratkovid e oči mog u popraviti . Video sa m takv o dra­ matično  poboljšanje  koje  se  pojavilo  u   tok u   terapij ­ ske seanse. Na žalost,  to  je  bilo  privremen o  i  dobit  se nij e potpun o održala. Bez obzira na to, mnogi pacijenti izveštavaju da im se ka o rezulta t bioenergetsk e terapije održalo  poboljšanje  viđenja.

Bioenergetika  radi  sa  telesnim   strukturama i nastoji da razume strukturu dinamski , u smislu snaga koje je stvaraju . Raj h j e  smatra o  d a  j e  struktur a  zamrznu t pokre t  i  mad a  je  to  široko  i   filozofsko   stanovište,   ono im a praktičn u primen u na slučajeve  u  kojim a  se  struk ­ tur a razvija ka o rezulta t onoga što se obično naziva psi­ hološkom traumom . To važi za kratkovid e oči koje  su širom  otvorene  i  fiksirane.  Pokretljivost   očnih  jabučica je slaba.  Mišići  očiju  su  zgrčeni  i  napeti .  Ak o  uspemo da  ponovo  uspostavimo  pokretljivost  očiju,   kratkovi ­ dost  će  se  znatn o  smanjiti.  Pogled  otvoreni m   očima  i mal a izgubljenost očnih jabučica tipične su pojave kod kratkovidosti . Snaža n stra h može d a izazove taka v  po­ gled.  Kratkovid a  osoba,  međutim ,  ne  oseća  nikaka v strah , nit i je svesna bilo kakv e  veze  izmeđ u  očiju  i osećanja  straha .  Razlog:  kratkovid e   oči   su   u   delimič- no m  stanj u  šoka,  onemogućavajući  registrovanje  emo­ cija  u  to m  organu.

Nije teško objasniti strah . Kad a se  det e  susretn e  sa besnim pogledom  ili  mržnjo m  u  majčini m  očima,  nje­ govo telo, naročito oči, doživljava  stanje  šoka.  Takav pogled  od  roditelja  jedna k  je  udarc u  u  lice.   Mnoge majk e čak nisu  svesne  pogleda  koje  upućuj u  deci.  Ra­ dio  sa m  sa  majko m  koja  je  sa  takvi m  mračni m  besom u očima  gledala  svoju  kćerk u  da  sa m  se  ja  uplašio. Kćerk a nije obraćala pažnju ; to  je  možda  uobičajena pojava  za  nju,  izgledalo  je  da  majk a  nije   bila   svesna svog   pogleda.   Ali,   mogu   zamisliti    kak o   je   ličnost    te kćeri bila povezana sa ti m pogledom. Devojčica je bila kratkovida.  Odavn o  j e  moral a  d a  spreči   bilo   kakv u svest o majčinom izrazu lica, ali su joj oči bile širom otvorene sa izrazom  straha . 

Svaki  stra h  je   trenutn i  šok  za  organizam.   I   stra h   i šok proizvode kontrakcij e u telu. Uopšte uzev,  telo  rea ­ guje na ovo stanje kontrakcij e silovitim izlivima — plakanjem,  vrištanjem ,  besom.  Te  reakcije  oslobađaju telo od šoka i strah a i  oči  se  onda  vraćaju  u  svoje normalno stanje. Št a  ak o  ne  dođe  do  takvo g  osloba­ đanja?  To  se   dešava   kad a   detinje   plakanje ,   vrištanj e ili  temper  tantrum,  još  više  izazovu  majčin   bes   ili   mrž ­ nju ili kad a det e stalno iznova doživljava majčino ne ­ prijateljstvo.

J a sam doživeo taka v  šok  kad a  sam  ima o  devet  mese ­ ci, kak o sa m naknadn o izračunao, i na men e je to imalo dugotrajni  efekat.  Srećom,  to   se   nije   ponavljalo.   Pr e se  može  reći  da  me  je  majk a  gledala  pogledom  ljubavi,

i jer sa m bio „ženica njenog oka". Nisu  sva  deca  takv e sreće. Ak o det e stalno iščekuje neprijateljski  pogled roditelja, oči će ostati u strah u širom otvorene. Širo m otvorene oči, ka o što sa m kaza o ranije , proširuju polje perifernog  viđenja,  ali   smanjuj u   centraln o   viđenje.   Da bi ponovo postiglo vizuelnu  oštrinu,  dete  će  prisilno stezati   oči,   stvarajući   rigidnost   i   napregnutost .   Postoji i drugi element. Uplašen e oči imaju  tendenciju  da  ko ­ lutaju naviše. Ta tendencija  takođ e  može  da  se  prevaz - iđe naporo m volje, ukoliko det e hoće da  očuva  sposob­ nost fokusiranja.  Ali,  napo r  da  se  to  održi  ne  može trajati beskonačno. Posle neko g vremen a mišići oka se zamore i  det e  odustaje  od  naprezanja .

Kratkovidos t   nastaj e   kad a   se   slomi    kompenzacija. To zavisi od  mnog o  faktora ,  uključujući  energiju  sa kojom dete raspolaže, i količinu  stresa  u  kući.  U  mno ­ gim  slučajevima  dekompenzacija   se   uspostavlja   izme ­ đu  deset  i  četrnaest  godina,  kad a  detinja   seksualnost koja   je   u   razvoju   reaktivir a   star e   konflikte   i   stvar a

»ove.   Pokuša j   da   se   uspostavi   oštro   viđenje   propad a i  oči   ponovo   postaju   od   strah a   širom  otvorene,   ali   je strah   nespecifične  prirode .   Podiže   se   nova  odbran a   na nižem  nivou.  Mišići  u  osnovi  glave,  posebno  u  okcipital- nom  predel u  i  oko  vilica,  postaju  stegnut i  da  bi  sprečili Proticanje   osećanja   do   očiju.   Taj   prste n   tenzije   je   na ­ đen   u   svim   slučajevima   kratkovidosti.   Psihološki,   det e

se  povlači  u  mali,  ograničen  prostor,  zatvarajući  u  svoj svet  element e  koji  ga  uznemiravaju .

Kratkovid o  oko  je  u  stanj u  šoka,  zbog   čega   speci­ jaln e vežbe Bejtsovog  metod a  za  oči,  mad a  su  neop­ hodne i od koristi, ne rešavaj u potpun o  problem.  Vred- nost  metod a  bi  se   znatn o   povećala   kad a   bi   se   radilo na razbijanju tenzije, što bi omogućilo  priticanje  uz­ buđenj a  i  energije  u  oči.  Najvažnije  je   izazvati   strah koji je u osnovi kratkovidosti , da bi se on  mogao  do- živeti  i  osloboditi.  To  je  osnova   bioenergetskog   pris­ tup a kratkovidosti . Jedin o ograničenje je  činjenica  da mnogi  pacijenti  imaju  tak o  mnog o  problem a  i   tenzija, koji traž e pažnju, pa se ne može posvetiti  problemima očiju  onoliko  pažnje  koliko  je  potrebno .

Iz ovog što sa m reka o o različitim odbrambeni m sta­ vovima treb a da je jasn o da im a slučajeva u kojima se kratkovidos t ne razvija, mad a su svi uslovi za njeno pojavljivanje prisutni . Video  sam  pacijent e  čije  je  ži­ votno  iskustvo  sadržalo  jedna k   ili   veći   iznos   straha, ali  koji  nisu  postali   kratkovidi .   Ne   verujem  da  se  radi o razlikam a u nasleđu. Kad a je šok roditeljskog nepri­ jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji,  to  se  odražava  na čitavo telo. Javlj a  se  izvesta n  stepe n  paraliz e  koja smanjuj e sva osećanja na dublje m nivo u i utiče na ograničavanj e  svi h  formi  samoizražavanja .  To  se   vidi kod shizofrenih osoba. Njihov energetski nivo je snižen, disanje ozbiljno ograničeno, a nivo celokupne  pokret­ ljivosti nizak. Kod njih je konflikt pomere n sa  predela očiju  na  čitavo  telo.  Oči   su   prividn o   pošteđene,   zato što  je   osoba   zatvorila   čitav   svoj   interpersonaln i   svet, a  ne  sam o  vizuelni.  Ali,  dok  oči  shizoidne  osobe  mogu d a  n e  bud u  kratkovide ,  on e  nisu   n i   pod  nabojem ,  niti su  ekspresivne.  Vizuelna  funkcija  je  očuvana,  odvaja­ jući  oči  od  funkcije  izražavanja  emocija.

Bioenergetska terapij a je za proble m očiju i opšta i specifična. Na opštem planu , ka o i sa problemim a po­ kretljivosti i vokalnog  izražavanja,  treb a  podići  paci­ jento v  energetski  nivo  potpuniji m  i   dubljim   disanjem. Ne  sam o  da  to  povećava  telesne   senzacije   i   osećanja već obezbeđuje višak energij e potrebn e za naboj  pe­ rifernih tačak a kontakt a sa svetom, uključujući i  oči. Disanje ima pozitivan efekat na oči. Posle uporno g du ­ bokog  disanja  kro z  razn e  vežbe,   oči   mnogi h   pacije­ nat a  postaju  primetn o   sjajnije.   Sam i  pacijenti,   ka o  što sam već pomenuo , poneka d saopštavaju da im se vid popravio. Vežbe uzemljavanja takođ e pomažu to m pro ­ cesu.

Specifična   terapij a   poremećaja   očiju   zahtev a   znanje o  putevim a  kojima  energija  protiče  do   očiju.   Postoje dva takv a put a koja ću opisati  i  prikazat i  na  slikama. Jeda n je duž tela, od srca, kro z grlo i  lice  do  očiju. Osećanje povezano sa ti m protoko m je čežnja za kon ­ taktom,  posezanje  očima  da  bi   se   osetilo   i   dodirnulo. To stvar a topao, molećiv pogled.  Drug i  pu t  jc  duž  le ­ đa, penje se do vrh a glave, prek o čela do očiju. Taka v protok  stvar a  agresivn u   komponent u   pogleda.   Najbo ­ lje se može razumet i izrekom „upija očima". Ko d nor ­ malnog gledanja te dv e komponent e su prisutn e u raz ­ ličitim stepenima . Ak o je nežna komponent a vezana za čežnju presečena, pogled će biti tvrd ,  čak   i  neprijatelj ­ ski.  Može  biti  tak o  ja k  ka o  da  odguruj e  drug u   osobu. Ako  je  agresivna  komponent a  slaba,  pogled  će  biti  molećiv,  ali  neć e   uspevat i   da   dodirn e   drug u   osobu.   Da bi se ima o doba r kontak t očima, potrebn u su obe kom ­ ponente.

Slika prikazuj e ta dv a  puta ,  plus  treći  u  osnovi  moz­ ga   koji   povezuje   vizuelne   centre   direktn o   sa   retinom .

Mada nem a objektivnog  dokaza  o  ti m  putanjama ,  nji­ hovo postojanje je podržan o subjektivni m iskustvom i kliničkim posmatranjem .  Ka o  rezulta t  bioenergetskih vežbi, mnogi pacijenti govor e da osećaju  kretanj e  ener­ gije u očima duž tih  puteva .  Te  senzacije  se  potkrep ­ ljuju  kad a  se  vidi  da  pacijentove   oči   postaju   sjajnije, pod  većim  napono m   i   da   su   više   u   kontaktu .   Kada su  ti   putevi   otvoreni   i   kad a   energija   protiče   slobodno i potpun o do očiju, one  su  relaksirane .  Osoba  je  u  sta­ nju zadovoljstva, što se manifestu je  kroz  glatk o  čelo, opušten e  obrve,   sužene  ženice  i  fokusirano   viđenje.

Na sledećem dijagram u se vidi povlačenje energije iz očiju  zbog  straha .  To  povlačenje  energije   stvar a   tipi­ čan izraz straha . Kak o  j e  agresivn a  komponent a  po­ vučen a duž svog puta , obrv e se podižu  a  oči  širom otvaraju.  Ak o  je  stra h  intenzivan,  može  se  čak   videti kak o se kosa diže  na  glavi  a  leđa  i  vra t  se  zatežu.  Ka­ da  je  povučena   nežn a   komponenta ,   vilica   pad a   a   usta se  širom  otvaraju  Ako  je  doživljaj   trenutan ,   energija teče   nazad   u   oči   a   crte   se   relaksiraju.   Međutim ,   ako

je   stra h   postao   strukturira n   u   telu   ka o   hronično   sta­ nje   strepnje,   energija   se   zatvat a   u   prste n   tenzije  oko osnove   glave.   Sada,  osoba   mor a   da   ulaže   svesta n   na ­ por   da   fokusira   pogled,    što    nameć e   ja k   tere t   očnoj

jabučici  i  okularni m   mišićima.   Deo   tog   napor a   sa­ drži isturanj e vilice da bi se prevazišlo osećanje pre - strašenosti. Isturajući vilicu, osoba  kaže :  „Neću  dozvoliti da se plašim" . Međutim , taj napo r stvar a  unutrašnj i konflikt izmeđ u  osećanja  i  stavova,  što  povećav a  mi ­ šićnu  napetost .

Pr e  nekoliko  godina  sa m  kratkotrajn o  radio  sa   mla ­ dim čovekom koji je ima o razrok e  oči. Video  je  sam o  le - vim  okom.   Vid   desnim   okom,   mad a   normalnim ,   bio je  potisnu t  da  bi  se  izbeglo   stvaranj e   dvostruk e   slike, jer nije bio  u  stanj u  da  fokusira  sa  oba  oka.  Ka o  det e je ima o dv e operacije očiju, ali to  nije  donelo  trajniji rezultat. Ne sam o da  mu  je  desno  oko  bilo  okrenut o napolje nego mu je čitava desna stran a lica bila malo skvrčena.   Dodirivanje m   se   mogao   otkriti   snažan   grč sa  desne  stran e  okcipitalnog   polja.   Taj   mladić   je   bio sin psihologa koji je učestvovao u profesionalnom bio- energetskom  radu .  On   je  videokamero m  snimao  šta radim.  Moja  intervencija  je  bila  eksperimentalna .   Bio sam zainteresovan da sazna m da li se može uticati na razrokost  oslobađanjem  tenzije  leđa   i   glave.   Prstim a sam snažno pritiska o zgrčene mišiće otprilike trideset sekundi i osetio  sam  da  su  se  relaksirali.  Nekoliko  le- kar a  koji  su  posmatral i  šta  radi m   bili   su   zapanjeni kad a su videli da su  oči  pacijenta  prestale  da  bud u razroke.  Mladić  se  okrenu o  i  reka o  mi  da   vidi   jedn u sliku  sa  ob a  oka.,   a   ja   sa m   takođ e   primeti o   da   su mu oči  bile  u  fokusu.  Promen a  je  bila  dramatična ,  ali nije  dugo  trajala.  Grč  se  kasnije  povratio   i   desno  oko je  ponovo  odlutal e  Ne  zna m  da  li   bi   nastava k   tera ­ pije   doveo   do   trajno g   poboljšanja.   Nikad a    više    ni ­ sam video tog  mlado g  čoveka  i  nikad a  više  nisa m  radio sa sličnim slučajem. Ali, uveo sa m ka o praks u sa svim pacijentima da smanji m tenziju u okcipitalnom delu, koristeći različite pritisk e  na  mišiće  dok  pacijent  foku­ sira  oči  na  plafon.  Smatra m  da   taj   postupak   u   celini ima  pozitivan  efekat  na  oči.

Međutim , glavni  terapeutsk i cilj u rad u sa očima je oslobađanje  strah a  koji   se   u   njim a   zadržava.   Da   bih to postigao, koristi m sledeći postupak . Pacijent leži na krevet u sa savijenim kolenim a i sa unazad zabačenom glavom.  Kaže m  mu  da  se  ponaša   ka o   da   doživljava stra h — da podigne  obrve,  širom  otvori  oči  i  da  pusti da  mu  vilica  padne .  Ruk e   drži   oko   dvadeset   santime - tar a   ispred   lica   sa   dlanovim a   napolje   i   rašireni m   prstima,  ka o  u  stav u  zaštite.  Ond a  se  nagne m   na d   paci­ jent a i kaže m mu  da  me  gleda  direktn o  u  oči  koje  su oko trideset santimetar a udaljen e od njegovog lica. Bez obzira  na  to   što   je   pacijent   u   nemoćno m   položaju,   i sa  izrazom  straha ,  vrlo  mal o  njih  sebi  dopušta  da  se oseća prestrašeno . Često pacijent  gleda  u  men e  sa  sme- ho m na usnam a ka o  da  kaže :  „Nem a  razloga  da  se plašim. Nećeš me  povrediti,  je r  sa m  doba r  dečak".  Da bih prebrodi o t u  odbran u  negiranja,  primenjuje m  pri ­ tisak palčevima  na  obe stran e  nosa.   To   sprečava  paci­ jent a  da  se  smeši  i  uklanj a  mask u  sa  lica.

Ak o  se  urad i  kak o  valja  (mora m   dodati  da  taj  pos­ tupa k zahtev a dosta iskustva i  sposobnosti),  to  često izaziva osećanje strah a i može  se  pojaviti  krik,  kao odbran a  od  strah a  koji  se  povlači.  Ak o  se   kaž e   paci­ jent u  d a  ispušta  zvuk e  pr e  nego  što   s e  primen i   priti­ sak, oslobađanje krik a  se  olakšava .  Čim  počne  vriš­ tanje, ja prestaje m sa pritiskom , ali u mnogi m  slu­ čajevima  se  vrištanj e  nastavlja  i  kad a   sklonim   ruke , sve  dok  su  oči  širom  otvorene.   Čitalac   se   možda   seća šta se men i desilo toko m prv e  seanse  sa  Rajhom.  Rajh nije  mora o  da  koristi  nikaka v  pritisak   da   bi   se  poja­ vio  krik .  Međutim ,  ima  mal o  pacijenata  koji  će   spon­ tani m   vrištanje m   izražavati   strah .   Nek i    n e    reaguju čak i kad a se  izvrši  pritisak.  U  ti m  slučajevima  je odbran a  od  strah a  još  dublje  ukorenjena .

Pretpostavlja m  da  moje  oči   izgledaju  pacijentu   snaž­ ne i možda  tvrd e dok vrši m  pritisak.  Osećam  da   poči­ nju da mekšaj u kad a pacijenti počnu da vrište, je r ja saosećam  sa  njima.  Posle  vriska  obično  kažem  pacijen­ tu  da  posegne  i   dodirn e   moje   lice   rukama .   Smatra m da vrisak  oslobađa  stra h  i  otvar a  pu t  nežni m  oseća­ njima i osećanjima ljubavi. Dok  gledamo  jeda n  u  dru ­ gog,  pacijentove  oči  obično  mekšaju  i   pun e   su   suza­ ma,  ka o  da  čeznu  za  kontakto m  sa  mno m  (kao   suro ­ gato m majk e ili oca). Taj postupa k se obično završav a zagrljajem,  pr i  čemu  pacijent  dubok o  jeca.

Ka o što sa m  pomenuo ,  taj  postupa k  nije  uve k  efi­ kasan . Mnogi pacijenti su previš e zastrašeni da bi doz­ volili  da  stra h  ispliva  na  površinu .  Kad a  se  to  desi, efekat  je  dramatičan .  Jedn a   pacijentkinja   mi   je   rekla da  je  dok  je   vrištala   videla   oca   kak o  je   besno   gleda, ka o  da  hoće   da   je   tuče.   Drug i   pacijent   je   reka o   da je  video  majčine  besne  oči  iz   vremen a   kad a   je   imao oko   godinu   dana .   Jedn a   žena   se   osećala   tak o   oslobođena otpuštenog strah a da je skočila sa  krevet a  i  potr ­ čala da zagrli muž a koji  je  bio  u  istoj  sobi.  Jeda n  čo­ vek koji je neko vrem e bio na terapiji osećao se toliko potresen da je sav slomljen napusti o  moju  kancelariju. Odma h je  otišao  kući  i  spava o  dva  sata.  Javi o  se  čim se probudio. Zvao je da kaže da  oseća  radost   koju  ni ­ kada ranije nije doživeo. Radost je bila reakcija na oslobađanje   užasa.

Ima još  mnog o  drugi h  postupak a  koji  se  mog u  ko ­ ristili  za  pokretanj e  osećanja  u  očima.   Važno   je   opi­ sati jeda n  od  njih  —  pokušaj  da  pacijent  „izađe"  kroz oči, uspostavljajući kontak t sa mojim očima.  U  to m postupk u pacijent takođ e leži na krevet u u istom  polo­ žaju.  Ja  se  naginje m  na d  njega  i  traži m  da   posegne prem a gore i dodirn e rukam a  moje  lice.  Stavlja m  pal ­ čeve na njegovo čelo i nežni m i umirujući m pokretim a pokušava m  da  ukloni m  svaki  izraz  anksioznosti  ili  bri ­ ge koji bi  moga o  uzrokovati  mrštenj e  obrva.  Pošto gledani toplo u njen e ili njegove  oči,  često  vidim  mal o dete  koje  viri  iza   zida   ili   kroz   rup u   na   zidu.   želeći da  izađe,  ali  se  ne  usuđuje .   To   je   dete  koje   se   krije od sveta. Mogu mu reći: „Izađi  da  se  igraš  sa  mnom . Dobro je kad a se izađe". Fascinirajuće je  posmatrat i reakcije  kad a  se  oči  relaksiraju  i   osećanja   protiču   u njih  i  kroz  njih.  To  mal o  det e  beznadežno  želi  da  iza­ đe i da se igra, ali je  nasmr t  prestrašen o  da  će  se povrediti, da će biti odbačen o ili da, će mu se drugi podsmevati.  Potrebn o  je   da   ga   uverava m   da   treb a   da se upust i u opasa n poduhvat , posebno je potreba n  moj dodir  pu n  ljubavi.  A  kakv o  je  osećanje  kad a  se  pojaviš a  ljudi  te  prihvataju !

Iskustvo ka o što je ovo može da se dogodi posle dugo vremena ,  dok   pacijent   otkrije   i   prizn a   skriven o   det e u  sebi.  Ali  kad a   jedno m  to   svesno  prizna,   otvore n   je pu t za analiziranje i ra d na svim anksioznostima i strahovim a koji su prisilili  det e  da  se   skrije  i   zakop a svoju  ljubav.  Jer ,  det e  je  pun o  ljubav i  i  to  je   ljubav koju  se  ne  usuđujem o  da  izrazimo  u   akciji   kroz   oči, glas i telo.

Sve te reakcije su uočene  i  diskutovane ;  one  su najbolje žito za analitički mlin, pošto su iskustva ne ­ posredna i ubedljiva. Naravno , mnog o zavisi od sen - zitivnosti terapeut a i njegove slobode da uspostavi  kon ­ takt ,  da  dodiruje  i   da   bud e   dodirivan,  posebno   zavisi od   njegove   sposobnosti   da   ne   dozvoli   razvijanje   lic-

no g  emocionalnog  odnosa  sa  pacijentom.  Situacije   te vrst e lako mogu navesti terapeut a da se rasteret i svoje sopstvene potreb e za kontaktom , uspostavljajući ga sa pacijentom. Tragična  grešk a  je  ak o  do  toga  dođe.  Sva­ ki  pacijent  poseduje  sve  što  je  potrebn o  da   bi  prihva ­ tio  sebe  i  borio  se  sa  svojim  potrebam a   i   osećanjima. Ak o još mor a da  se  bavi  ličnim  osećanjima  terapeuta , stvar a s e nepremostiv a preprek a oporavljanju vladanja sobom. On  će reagovati  na  terapeutov a osećanja  da bi izbegao  svoja;  videće   terapeutov u    potreb u    ka o   veću od  svoje  i  na  kraj u  će  izgubiti  osećanje  sopstvenog  ja, ka o  što  je  jedno m   uradi o   dok  je   bio  dete   kad a  je   bio u konfliktu između svojih potreb a i  svojih  prav a  i  po ­ treb a  i  prav a   roditelja.   Pacijent   plaća   terapijsk e   sean­ se da  bi  one  bile  orijentisane  sam o  na  njegove  prob ­ leme, i  to  je  izdaja  poverenj a  ukazano g  terapeut u ukoliko  terapeu t   koristi   tu   situaciju   za   ličnu   dobit.

Treba dodati još jedn u opomenu , čak i ako je to po­ navljanje. Bez  obzira  na  to  kolika  je  pacijentova  reg­ resija na nivo detet a u tok u  seanse,  on  ipak  ostaje odrastao čovek. potpun o svesta n  te  činjenice.  Dodiri­ vanje međ u odraslima uve k ima erotsko ili seksualno značenje. Covek ne dodiruje  neutraln o  telo,  nego  do­ diruje  muškarc a  ili  ženu.  To  je  prirodno .  Ali,  ak o  je čovek   svestan   pola   drug e   osobe,   biće   takođ e   svestan i  njene  ili  njegove   seksualnosti.   Međutim,   seksualnost ne znači genitalnost. Mnogi pacijenti kad a me dodiruju imaju  svest  da  sa m  ja  muškarac .  Neki  mogu  odgurnut i u stran u svest o tome, ali bez obzira na to , ona  je  pri ­ sutna.  Kak o  se  treb a  ponašat i  u  toj  situaciji?

Za mene, to je stva r principa i pravilo bioenergetske terapije  —  nem a  seksualnog  akting   auta   sa   pacijenti­ ma . To  se  može  lako  dogoditi  na  suptila n  ili  na  otvo­ re n  način.  Terapeu t  treb a  da  bud e  oprezan  sve   vreme, da ne dozvoli tu mogućnost. Zna m  da  mnoge  pacijent- kinje   imaj u   seksualna   osećanja    prem a    meni.    Mnoge su  mi  to  i  kazale.  To  ide  dotle  i  ne  dalje.  Moja   ose­ ćanja nisu njihova briga i bila bi velika  greška  unositi moja  osećanja  u   terapijsk u   situaciju.   Možemo,   ukoliko je   preporučljivo   govoriti    o    njima,    ali   ak o   ja    nisam u stanju da  ih  čuva m  za  sebe;  ne  mogu  raditi  ni  dob ­ ru  terapiju .  Terapeu t  mora  biti   sposoban  da   čuva   svo­ ja  osećanja  — to  jest  da  vlada  sobom.

Govorio sa m o prepuštanju . Uzdržavanje  je  jednak o važno   i   jednak o   se   u   bioenergetici   naglašava.   To   će

biti jedn a od  tem a  sledeće  i  poslednje  glave.  Uzdrža­ vanje je svesno i voljno, što pretpostavlja sposobnost prepuštanja . Ak o s e nek o n e može prepustiti , jer j e uzdržavanje  nesvesno  i   strukturiran o   u   telu,   ne   može se govoriti o uzdržavanj u  kao  svesnom  izražavanju  se­ be.  Covek   se  tad a  ne  uzdržava ;  on   biva  zadržavan .