PRIVATNI  BANKET

 

 

Muhamed reče u prisustvu Gavrila: »Prijatelju,

daj da te vidim onakvog kakav si u stvari. Daj da gledam

očima koristoljupca dok merka svoj ćar.«

»Ti to ne bi mogao da podneseš. Čulo vida je

suviše slabo da pogledom obuhvati tu stvarnost.«

»Pokaži se pa šta bude, kako bih shvatio ono što se

ne može spoznati čulima.«

                                     Telesna čula su kolebljiva i pomućena,

ali unutra je čisti oganj, plamen nalik Avramu,

koji je Alfa i Omega. Reklo bi se da ljudi potiču od

ove planete i da se na njoj razvijaju, a zapravo je

čovečanstvo ishodište sveta. Zapamti to!

Spoljni izraz malene mušice leti kružeći

u muci i oskudici, dok njeno unutrašnje biće

obuhvata celokupno galaktičko kruženje vasione!

Muhamed beše uporan u svom zahtevu,

i Gavrilo mu pokaza jedno jedino pero

koje se prostiralo od istoka do zapada,

kratak blesak koji bi trenutno smrvio u prah

čitav planinski venac.

                               Muhamed je zapanjeno gledao,

obeznanjen. Gavrilo priđe i privi ga u zagrljaj.

Strahopoštovanje je podesno za neznance.

Ova prisnost, ovaj zagrljaj namenjen je prijateljima.

Kraljevi imaju oko sebe impresivnu stražu

sa isukanim mačevima, javnu demonstraciju moći

koja održava red i onemogućava drskost i pakost

i druge nevolje. Ali, kada kralj dođe

na neslužbeni banket sa svojim prijateljima,

čuje se muzika harfi i flauta.

Nema talambasa. I ne svode se računi,

ne kritikuje se ponašanje, nema ni šlemova ni oklopa.

Samo svila i muzika i predivne žene donose putire.

Znate već kako je to, ali ko bi to mogao iskazati!

Završi ovo poglavlje, prijatelju,

i povedi nas putem koji nam sleduje.