PRIRODNI  I  UNIVERZALNI  PROCESI

PODIZANJE NIVOA SVESTI

Pomenu o  sa m  da   postoje   nivoi   svesti.   Svest   detet a je na drugačijem i na  niže m  nivo u  od  svesti  odraslog. Dete ima veću svest o telu nego odrasli,  ali  je  ta  svest manj e  određen a  i   manj e   prečišćena.   Dete   je   osetljivo za veći broj telesnih senzacija,  ali je manj e svesno specifičnih  osećanja  ka o  što  su  emocije  i  misli.  Sve ­ snost  sa  rašćenjem   i   razvojem   ega   postaje   oštrija,   što je  sam o  kristalizacija  svesti.  Smatra m  da  se  nivoi  sve­ sti  poklapaju  sa   hijerarhijo m   funkcionisanja   ličnosti, kak o sam to   ranij e   opisao.  Oni  su   prikazan i  na  dija­ gram u ka o  nivoi  svesti.

Svest  telesnih  procesa  j e   najdLiblj i   i   najširi   nivo   sve ­ sti. Ti procesi su ritmičk o disanje, vibratom o stanje muskulature , nevoljne i spontan e akcije, senzacije pro ­ ticanja  i  pulsatorn a  širenja  i   grčenja   kardiovaskular ­ nog  sistema.  Ovog   poslednjeg   smo   svesni   sam o   u   sta ­ nj u  visokog  uzbuđenj a  ili  u  stanj u  misticizma.  To   je nivo  na  kom e  osećamo  identifikaciju  sa  životom,  pri ­ rodo m  i  kosmosom.  Međ u  primitivni m  ljudima  je  ta svest opisana ka o mistična sila, označavajući mističnu identifikaciju  sa   prirodni m   i   univerzalni m   procesima. U ekstremno m slučaju se gub i osećanje jedinstven e in­ dividualnosti, s a razlivanjem granica samstv a tak o da, čo­ vek više ne razlikuje sebe od sredine. To je takođ e niv o infantilne  svesti,  koji,  međutim ,   ima   suprota n   prava c od mistične svesti. Infantiln a svest se kreće ka diferen­ cijaciji   samstva,  dok  se  drug a  kreće  ka  nediferencijaciji.

Sledeći   nivo   svesti,    po    mom    mišljenju,    uključuje opažanja   specifičnih   emocija.   Vrlo   mal o   det e   ne    oseća bes, tugu , stra h ili sreću. Te emocije zavise od nekog stepena svesti o spoljašnjem svetu. Bes, na primer , podrazumev a usmere n napo r suprotstavljanj a „neprija ­ teljskoj" sili va n  organizma.  Vrlo  mal o  det e  će  se  bo­ riti proti v sila koje ga sputavaju ,  ali  će  njegove  akcije biti nasumičn e i   neusmerene .  Nedostaje  mu  svesna kontrol a svojih pokret a i ono još ne oseća prirod u spo- ljašnjih sila. Emocija tug e podrazumev a  osećanje  gu ­ bitka, što mal o det e ne može opaziti. On o plače, što je reakcija na stanje  tenzije  proizišlo  iz  bolne  situacije (glad,  neudobnos t  itd.).  Neću  da  kaže m  da  nem a  gu ­ bitka ; beb a koja plače za majkom, plače je r je izgubila neophodn u vezu sa njom, ali dok je ne opaža ka o spo- ljašnji  objeka t  poveza n  sa   osećanjem  zadovoljstva,   on a ne  oseća  gubitak .

Svesnost se odmotava postepeno, ka o cvetajući pu ­ poljak, tak o da se promen a ne može lako  opažati.  Ipak, mog u se  razlikovati  stupnjevi  svesti  koje  rad i   analize mog u  opisati.  Sećanje  igra  važn u  ulogu   u   funkciji svesti.

Kada   dete   postaje   svesno   svoga   mišljenja    ili    kada počinje da  misli  svesno?  Mad a  ne  mogu  dati  tača n  od­ govor  na  ovo  pitanje,   sigura n   sa m   da   je   vrem e   da   se ti  aspekt i  funkcionisanja  uzm u  u   razmatranje .   Izgleda mi  da  je  svest  mišljenja  povezana  sa   korišćenjem  reči, ba r za nek e  od  nas .  Ali,  pošto  reči  izrastaju  iz  socijal­ ni h odnosa i koriste se u komunikaciji informacija, taj stupan j  svesti je povezan sa povećanom svešću o druš ­ tvenom svetu. Kak o se taj svet povećava, tak o se  sma ­ njuje sopstveni svet  u  poređenj u  sa  njim  i  položaj  čo­ vek a  (ega,  individue)  postaje  definisaniji.

Svesno   ili   objektivno   mišljenje   izaziva   svest   ega.    Čo­ vek  vidi  sebe  ka o  svesnog  učesnika  u  svetu  koji   ima izbor  ponašanja.  Važan  izbor  je  da  li  reći  istinu,  ili varati 6 " . Taj izbor  znači  da  se  svest  može  okrenut i  sebi da bi postala svesna sebe ka o objektivnog faktor a u mišljenju.  Da  kažem  prostije,  čovek   može   misliti   o svome mišljenju. Taj  razvoj stvar a dvojnost koja  ka ­ rakteriš e modern u svest. Osoba  je  i  subjekt  i  objekt, svesna je svoje aktivn e uloge,  ali  takođ e  je  svesna  da drugi  na  nju  utiču  svojim  ulogama.

Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. Po ­ deljenost se javlja kad a svest transcendir a ličnost, stva ­ rajući  samosvest.  To  nije  isto  što   i   biti   svestan   sebe, već je to patološko stanje gd e svest postaje tak o inten ­ zivno usmeren a na sebe da pokre t i  ekspresija  postaju bolni i teški. Takvo stanje svesti nije retko  kod  shi­ zofrenija, a može se  na  trenuta k  desiti  i  prosečnoj  oso­ bi. Intenzitet fokusa sužava  svest  do  tačke  kad a  se  jav ­ lja rizik da se svest  prekin e  ili  da  nestane ,  što  je  kraj ­ nje  zastrašujuće.

Dat a analiza razjašnjava jedn u  stvar :  Kako  se  svest penje ka  višem  nivou,  ona  se  ne  proširuje,  već  sužava da  bi  povećala  sposobnost   fokusiranja   i   diskriminira ­ nj e S drug e strane , kak o se svest  produbljuj e  da  bi uključila   osećanja,   senzacije   i   telesne   procese,   postaje

8 0  Lowen,  Pleasure,  op.  cit.,  diskutuje  se  uloga  varanja   u   formi­ ranju  ega.

šira   i   obimnija.   Da   bih   prikaza o   tu   razliku,   koristiću dva   vrlo   opšta   pojm a   —   svest   glavom   i   svest   telom

—     kak o  bih  predstavi o  vr h  i   osnovu  trougl a  za  svakog posebno.

Mnogi ljudi, posebno oni za koje se kaže da su in­ telektualci, imaju pretežn o svest glavom. On i imaju mišljenje   o   sebi   ka o   o   vrlo   svesnim   osobama,   što  oni i jesu, ali je njihova svest sužena i ograničena — ogra ­ ničena na njihov e misli  i  predstave ,  a  sužena  je r  vide sebe i svet sam o u smislu misli i predstava . Oni lako komuniciraju svoje misli, ali imaj u velike teškoće u prepoznavanj u ili izražavanju  onoga  što  osećaju.  Naj ­ češće su nesvesni  onoga što  se  dešava  u  njihovim   teli- ma  i  u  isto  vrem e  nisu  svesni  tela  drugi h   ljudi   oko sebe. Govor e o osećanjima,  ali ih ne osećaju,  nit i  rea - guju  na  njih.  Oni  su   sam o   svesni   ideje   o   osećanjima. Za takv e ljude se  može  reći  da  ne  žive  život,  već  da misle  svoj   pu t  kro z  život.   Oni  žive  u  svojim   glavama .

Svest  telom  je  na  suprotno m  polu.  Deca  imaju   oso­ binu   da   žive   u   svetu   tela   i   svojih   osećanja,   a   takođ e i  odrasli  koji  su   zadržali   blisku   vezu  sa   deteto m  koje su bili i koje još  uve k  jesu.  Osoba  sa  svešću  telom  zna šta oseća i  gd e  to  oseća  u  telu.  Ali  takođ e  va m  može reći šta vi osećate  i  kak o  se  to  vidi  u  vaše m  telu.  Ose­ ća vas ka o telo i reaguj e na va s ka o na telo ; nije za­ vedena  „carevim  novi m  odelom".

Postoji   velika   razlika   izmeđ u   biti   svestan   svoga   tela i imat i svest telom. Nek o može biti svestan svoga tela svešću glave, i to važi  za  mnog e  ljude  koji  se  bav e fizičkom kulturo m (idu  u  banje,  na  primer ,  da  bi  po ­ pravili  stas),  bav e  se  gimnastiko m  ili   plesom.   Telo   se tad a vidi ka o instrumen t ega, a ne kao prav o  samstvo . Radio sam sa nekolik o takvi h osoba  bioenergetsk u  tera ­ piju   i   odavn o   sa m  presta o   da  se   čudim   kak o   su   mal o u  kontakt u  sa  svojim  telom.  Ne  tvrdi m  da  je  svest telom  superiornija  od  svesti   glavom,   mad a   suprota n slučaj nije redak . Ne cenim mnog o izolovanu svest  gla­ vom, ali  veoma  cenim  svest  glavom  koja  je  integrisan a sa  svešću  telom.   Slično,   izolovanu   svest   telo m   vidim ka o nezreo  nivo  razvoja ličnosti.

Bioenergetika naravn o cilja da proširi svest  poveća­ vajući svest telom jedn e osobe. Radeći to, ne može  doz­ voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom.  Me ­ đutim , svest može da se poveća bioenergetsko m terapi ­ jom,  korišćenjem  jezika  i  reči.  Doduše,  moram o  priznati

da  je  naš a   kultur a   kultur a   „glave"   i   tužno  je  da   nam nedostaje  svest  telom.

Svest telom zauzima središnji položaj između svesti glavom i nesvesnog, i  tak o  služi  da  nas  orijentiše  i poveže sa mističnim snagam a naše prirode. Možemo uprostiti  sledeći   crtež  da   bismo   prikazali  taj   odnos.

Mada svest glavom nem a direktn e veze sa nesvesnim, svest  telom  ima.  Nesvesno  je  onaj  aspek t  našeg   teles­ nog funkcionisanja koji  ne  opažam o  i  ne  možem o  opa­ žati. Tako, dok možemo postat i  svesni  disanja  i  neki h stanja  srca,   ne   možemo   postat i   svesni   akcije   bubrega , a da ne  govorimo  o  suptilni m  reakcijam a  koje  se  de ­ šavaju u tkivu ili na nivo u ćelija. Vrlo vitalni procesi metabolizma nisu dostupn i opažanju.  Toliko  mnog o  na ­ šeg  života  se  dešava  u  mračni m  predelima,   koje   svet- lost  svesti  glave  ne  može   obasjati.   A   pošto   je   svest um a čisto  svetio, ona  se plaši  mraka .

Na nivou svesti  glavom,  svet  je  serija  diskontinuiteta ili  nepovezani h  događaja  i   uzroka.   Suštinsk a   prirod a um a ili ego svesti jeste da stvar a  dvojnost  i  da  deli suštinsko  jedinstv o  svih  prirodni h   funkcija.   To   je   Al- be r Kam i divno reka o  na  poetski  način :  „Dokle  god  je um mira n u nepokretno m svet u svojih nada , sve se od­ ražava  i  uređuj e  u  jedinstvenos t  njegovih  nostalgija.  Ali,

sa prvi m pokretom ,  sve  se  ruši  i  stropoštava :  besko­ načno mnog o svetlucajućih fragmenat a s e nud i umu" 0 1 . Nametanj e svesnog um a  ima  ometajući  efekat.  Teoretski je  proble m   kak o   svesno   rekonstruisat i   to  jedinstvo.

Pošto se to ne može postići, Kam i naziva svet „ap ­ surdnim" . Ali, da li to treb a  da  se  postigne?  Taj  prob ­ lem koji muči toliko mnog o mislilaca ne uznemiruj e prosečnog  čoveka.  Nikad a  nisa m  čuo  da  se   pacijenti žale na tak o nešto. Njihove žalbe su usmeren e ka prak ­ tičnim  stvarim a  i  konfliktni m   osećanjima.   Nikad a   ni ­ sa m video pacijenta koji je patio od „egzistencijalne" anksioznosti. U svako m slučaju sa kojim sa m radio anksioznost se  mogla  svesti  na  „gušenje  u  tesnacu" . Zašto pretpostavljam o da svest može  pružiti  sve  od­ govore  kad a  sve  činjenice  govore  da  ona   stvar a   ono­ liko problem a koliko ih i rešava ? Zašto smo toliko uobraženi  ka o  da  verujem o  da  sve  možemo   znati ?   To nije   neophodno .

Odgovor  na  to  pitanj e  je  da   počinjemo   da   se   bo ­ jim o mraka , nesvesnog i onih misterioznih procesa koji odražavaj u  naš e  biće.  Uprko s  svako m   napretk u  nauke , on i ostaju misteriozni i ja sa m zadovoljan  da  nek a misterija   ostaje   u   naši m   životima.   Sijalica    bez    aba - žur a  baca  neprijata n  bljesak.  Kad a  bismo  sve   uklju ­ čili, rizikovali bismo  stvaranj e  bljeska  koji  bi  razorio svest. To bi bilo  ka o  sevanje  munj e  u  mozgu  epilep­ tičara,  koje  prethod i  konvulzijam a  i  gubljenju  svesti. Kak o nastavljam o d a  povećavam o  svest  k a  vrh u  pira ­ mide, možemo lako preći  prek o  stanja  samosvesti  i  pos­ tat i  nepokretni .

Bioenergetika   to   rad i   drugačije.    Proširivanje    svesti u pravc u prem a dole dovodi individu u bliže njeno m nesvesnom.  Naš  cilj  nije  da  učinimo  da  nesvesno  pos ­ tan e  svesno,  već  da   učinimo  da  nesvesno  postan e  bliže i manj e  zastrašujuće.  Kad a  se spustimo do   granice  na kojoj svest telom dodiruje nesvesno, postajemo svesni nesvesnog i naš e snage, dok  je  svest  naš a  slava.  Ose­ ćamo jedinstvo života i  shvatam o  da  je  život  smisao života. Možemo se čak  dalje  spustiti  i  dopustiti  nesves­ no m da  nas  obavije  ka o  diva n  sa n  ili  ekstatički  orga ­ zam.  Ond a  se  ponovo  rađam o  u   duboki m  izvorima   na ­

si  Albert   Camus,   The   Myth   oj   Sisyphus   (New   York,   Vintage Books,  1955),  str.  14.

šeg  bića  i  možemo  početi  novi  da n  visokom   svešću kojoj nije potrebn o da se zbog strah a od mrak a  čuva prolazn e  svetlosti.