Poglavlje IV

ULOGA VODE U PREVENTIVI I LEČENJU

“Spoljašnja upotreba vode predstavlja jedno od najjednosta- vnijih i najdelotvornijih sredstava za regulisanje krvotoka. Hlad- na ili osvežavajuća kupka predstavlja odlično sredstvo za jačanje tela. Topla kupka otvara pore na koži i na ovaj način pomaže izlučivanje nečistoće iz organizma. Tople i mlake kupke deluju umirujuće na živce i ujednačuju krvotok.” - Dr Džon Smit.

Voda - element od vitalnog značaja za život - nezaobilazan je činilac u prirodnoj terapiji. Tolika zastupljenost vode predstav- lja još jedan dokaz u nizu velikodušnosti saveznika i prijatelja - prirode. Od obične mineralne i termalne vode, od kristalnih vodenih izvora koji se obrušavaju na hladne divovske stene, do najmodernijih bolničkih kompleksa, voda protiče, znali mi to ili ne, kako bi obogatila lepezu prirodnih lekova. Zaustavićemo se, dakle na trenutak, kako bismo odgonetnuli i rastumačili šapat divnog vodenog šuma koji nam se pridružuje na putu do potpu- nog isceljenja: “VODA”. To je poruka prirode čoveku.

Opšte napomene o pripremi pacijenta i kontroli mikro-klimat- skih uslova u cilju postizanja maksimalnog terapijskog efekta vode, upotrebljene na različite načine:

1)   Pre i posle određenog tretmana, telo treba dobro utopliti (pacijent treba da bude 10-15 minuta dobro pokriven u krevetu, ili da radi jednostavnije gimnastičke vežbe).

Ako posle kupke pacijent oseća hladnoću (drhtavicu), treba da ostane u krevetu, pokriven, a na bokove treba staviti flaše sa

vrućom vodom, ili neko drugo sredstvo pomoću kojeg se može zagrejati.

2)   Što je temperatura vode niža, a površina tela koja se kvasi veća, to je vreme kontakta sa vodom kraće. Na primer, hladno tuširanje, pri čemu se delovanju vode izlaže celo telo, traje 30 sekundi do 3 minuta, sa izuzetkom kupke “Vitalis” gde se kvasi ograničena zona tela (kontakt sa vodom se može produžiti na 25-30 minuta, pa i više).

3)  Pacijenti koji su jače i otpornije telesne građe mogu prime- njivati od samog početka kupku sa hladnom vodom u dužem trajanju. Anemične, stare, debilne osobe i oni koji su osetljivijeg zdravlja, upražnjavaće ovu kupku u kraćem vremenskom traja- nju (5-10 minuta). Temperatura vode treba da je u početku nešto viša, a zatim se postepeno snižava do one koja je određe- na za hladnu kupku. Takođe se produžava i vreme kontakta sa vodom.

4)  Pacijenti sa srčanim i bubrežnim oboljenjima kada započi- nju tretman hladnom vodom, treba konstantno da prate reakci- ju svog organizma. U početku, kontakt sa vodom treba da traje 5-10 minuta, a zatim se postepeno produžava na 20-30 minuta, opet u zavisnosti od reakcije organizma.

5)    Ako se upražnjavaju kupke sa toplom vodom ili parom, pacijenti koji boluju od srčanih oboljenja i hipertenzije (visokog krvnog pritiska), treba da se što kraće izlažu ovakvom tretmanu (5-10 minuta), u zavisnosti od zdravstvenog stanja svakog od njih. U toku primene toplih kupki (vodenih i parnih), stavljaju se hladni oblozi na zonu iznad srca i na čelo, i menjaju se svakih 1- 3 minuta. U ovu svrhu se takođe može primeniti i kesa sa ledom.

6)   Delove tela koji su bili izloženi dejstvu tople vode ili pare, posle ovakvog tretmana treba masirati platnenom krpom nato- pljenom u hladnoj vodi, ili ih tuširati hladnom vodom. Na taj način se zatvaraju pore na koži i sprečava se prehlada. U nastav- ku tretmana, pacijent treba da radi jednostavnije gimnastičke vežbe, ili da ostane pokriven u krevetu (15-30 minuta) dok ne oseti prijatnu toplotu.

7)  Kupku je najbolje primenjivati 15-20 minuta pre jela. Može se praktikovati i 1 sat posle jela, ako je obrok bio umeren, ili 4 sata posle jela, ako je obrok bio obilniji.

8)  Prostorija u kojoj se obavlja kupka treba da je dobro zagre- jana i ne sme biti promaje.

9)   U toku menstruacije, žene ne treba da primenjuju vodene i parne kupke.

10)    Tople kupke treba pažljivo primeniti kod osoba sa po- većanom termičkom osetljivošću. U ovu svrhu se preporučuje upotreba termometra kako bi se izmerila temperatura vode.

11)   U slučaju poodmaklog dijabetesa (pri čemu nastaju pro- blemi sa mikrocirkulacijom, a kasnije i sa većim arterijama), kao i u slučaju drugih oboljenja koja za sobom povlače i tegobe u perifernoj cirkulaciji (hronična ateroskleroza sa zakrečenjem krvnih sudova donjih ekstremiteta, Burgerova bolest), ne prepo- ručuje se preterano vruća voda (npr. temperatura vode za kupku treba da varira u rasponu od 30-40oC).

12)    Tokom tretmana, okruženje i atmosfera treba da budu prijatni, uz muziku koja relaksira (klasična ili duhovna muzika).

13)    Sve napomene opisane u ovom poglavlju, uz malo mašte i dobre volje primenjive su i delotvorne i u najjednostavnijim kućnim uslovima.

Jednostavni načini upotrebe vode kao terapijskog sredstva

Kupka “Vitalis” (slika 1, na sledećoj strani)

Napomena: Pacijenti sa proširenim venama, izlažu samo tabane delovanju tople vode, ili umesto direktnog kontakta sa toplom vodom pribegavaju korišćenju boca sa vrelom vodom, koje se stavljaju pod tabane radi zagrevanja.

Neophodni rekviziti:

1)   Jedan sud (lavor ili kada), u koji se sipa hladna voda (19- 20°C);

2)   Stoličica koja se postavlja u sud sa hladnom vodom, tako da nivo vode bude ispod sedala; kod određenih bolesti (navede-

 

Slika 1 Kupka Vitalis

nih u kasnijim napomenama), nivo vode treba da bude iznad sedala za 1-2 cm;

3)   Jedan sud sa toplom vodom za noge (zagrejanom do od- ređene temperature u zavisnosti od izdržljivosti organizma). Nivo vode treba da je iznad članaka. Pored ovoga, potreban je još jedan sud iz kojeg će se dolivati topla voda, kako bi se održa- la temperatura vode;

4)   Komad mekanog platna za trljanje;

5)   Peškir.

Način primene:

1)    Pacijent se skine tako da telo bude otkriveno od nivoa pupka nadole.

2)  Sesti na stolicu koja je postavljena u kadi, odnosno u sud sa hladnom vodom, a noge prebaciti preko ivice i držati u sudu sa toplom vodom.

3)   Umočiti platno u hladnu vodu i bez ceđenja lagano trljati deo tela u vidu trougla, koji se špicasto završava u predelu geni- talija (uključujući testise ili labije - usmine), a bazalni deo se pro- stire do nivoa pupka. Trlja se naizmenično s desna na levo i sup- rotno, s tim što se svaki put platnena krpa umoči u hladnu vodu. Bolesnici koji pate od reumatizma ili kostobolje, u cilju izbega-

vanja kontakta sa hladnom vodom, mogu koristiti, na primer, komad drveta za koje se pričvrsti platno.

4)  Trajanje kupke: 5-30 minuta, ili duže. Kupka se primenjuje 1-3 puta dnevno, a u slučaju febrilnih stanja (groznice) i češće.

Hladna kupka trupa (slika 2)

Neophodni rekviziti:

Isto kao i za kupku “Vitalis”, uz napomenu da se koristi sud ili kada, zapremine 25-30 litara, dok hladna voda treba da bude temperature 25-28°C.

 

Slika 2 Kupka trupa

Način primene:

1)  Pacijent, bez odeće od nivoa pupka nadole, treba da sedne na stolicu koja je postavljena u sud sa hladnom vodom koja doseže do nivoa pupka. Noge su prebačene preko kade i drže se u sudu sa toplom vodom.

2)  Trljati lagano mekom krpom predeo pupka u pravcu levo- desno, sve dok traje kupka.

3)   Ako se tokom kupke oseti hladnoća (drhtanje), pacijenta treba pokriti ćebetom (od nivoa vrata pa nadole, uključujući i sudove sa vodom).

4)     Trajanje kupke: 25-60 minuta, ili duže. Primenjuje se jedanput ili dva puta dnevno. Kupka umirujuće deluje na nervni sistem i predstavlja odličan lek protiv groznice. Takođe daje iz- vanredne rezultate u lečenju hroničnih oboljenja.

Kupka polnih organa uz frikciju (slika 3, na sledećoj strani)

Neophodni rekviziti:

Isti kao i za kupku “Vitalis”, s tim što je temperatura vode niža

Način primene:

Pacijent zauzima isti položaj kao i kod kupke “Vitalis”. Nakon ovoga, umočiti platnenu krpu u hladnu vodu i bez ceđenja laga-

 

Slika 3

Kupka polnih organa

no trljati vrh penisa. Kod žena se lagano trljaju isključivo usmi- ne, i to odozdo nagore.

Hladna kupka celog tela

Neophodni rekviziti:

1)   Kada napunjena vodom čija je temperatura 5-10°C;

2)   Čaršav za kupanje;

3)   Peškir za kupanje.

Način primene:

1)    Uveče, pred spavanje, pacijent postepeno ulazi u kadu, potpuno svučen. Najpre sedne, zatim ispruži noge, i onda spusti gornji deo tela tako da mu voda dođe do vrata. Ako je kada suvi- še kratka, treba presaviti kolena.

2)   Trajanje kupke: 3 sekunde (broji se jedan i dvadeset, dva i dvadeset, tri i dvadeset).

3)    Posle 3 sekunde, pacijent izlazi iz kade i ne brišući se, umota se u čaršav do ispod pazuha pokrivajući i noge do stopa- la. Čaršav treba fiksirati na gornjem kraju tako da ne spada.

4)   Peškirom se prekriju ramena, a zatim se legne u krevet. Pacijent treba da bude dobro pokriven.

5)   Ako pacijent ne može da zaspi posle 30 minuta, ponoviti kupku po istom redosledu objašnjenom pod tačkama 1, 2, 3, 4. Svaku fazu treba obaviti što je moguće brže.

Hladna kupka donje polovine tela

Neophodni rekviziti:

Isti kao i za hladnu kupku celog tela uz dve napomene:

1)   Gornja polovina tela treba da je dobro utopljena odećom;

2)   Sedi se u kadi tako da voda dođe do nivoa pupka.

Način primene:

1)   Pacijent treba da je dobro zagrejan pre kupke. Gornji deo pidžame i pulover treba da se presaviju do iznad pupka, a donji deo tela ostaje otkriven (bez odeće).

2)   Odmah se ulazi u kadu, s tim što se telo kvasi postepeno.

3)   Trajanje kupke: 10 sekundi.

4)  Brzo se izađe iz kade, i bez brisanja telo se umota u čaršav (od bedara nadole).

5)  Pacijent treba da ostane 1 sat u krevetu, dobro pokriven, a nakon toga može da nastavi sa uobičajenim aktivnostima.

Topla biljna kupka celog tela

Neophodni rekviziti:

1)  Šolja tople vode ili čaja (piti pre i za vreme kupke);

2)   Platneni džakčić napunjen sa 100 g (dve pune šake) bilja, koje se prethodno usitni (najbolje je koristiti cvetove sena sa cvetne livade);

3)   Peškir za kupanje.

Način primene:

1)  Džakčić sa biljem kuvati 5 minuta u 2 litra vode.

2)   Ovaj dekokt, zajedno sa džakčićem sipati u vodu za kupa- nje (u kadu). Temperatura vode u kadi treba da bude što viša (koliko pacijent može da podnese), obično 45°C (uzimajući u obzir da je temperatura usne duplje 41°C).

3)  Pacijent ulazi u kadu potpuno nag i legne tako da mu voda dođe do vrata.

4)   Trajanje kupke: 15-30 minuta.

5)   Posle kupke, treba se tuširati naizmenično: toplom i hlad- nom (obavezno završiti hladnom) vodom u trajanju od 1-2 mi- nuta, a zatim se obrisati peškirom.

6)   Pacijent treba da ostane u krevetu pokriven 30-60 minuta.

Topla kupka nogu

Ovaj postupak je veoma jednostavan, ali efikasan i podrazu- meva držanje nogu u toploj vodi (do granice izdržljivosti), posle čega se noge umotaju u čaršav, a telo se dobro pokrije ćebetom, što izaziva obilno znojenje. U nastavku dajemo različite varijan- te primene ovog postupka, uzimajući u obzir opšte stanje boles- nika:

a)    Kada pacijent nije u stanju da sedi, treba ga postaviti u ležeći položaj (na leđa). Kolena treba da su presavijena.

- Deo kreveta na kome su smeštene noge treba zaštititi plas- tičnom folijom (mušemom) na koju se stavlja sud sa vrućom vodom.

b)    Ako opšte stanje bolesnika dopušta sedenje, onda treba uraditi sledeće: pacijent neka skine svu odeću i umota se u čar- šav preko kojeg treba da ogrne jedno ili dva ćebeta, a noge neka potopi u sud sa toplom vodom.

Neophodni rekviziti:

1)   Kada ili bilo koji drugi sud u koji se sipa voda (čija tempe- ratura odgovara granici izdržljivosti pacijenta), tako da bude iznad gležnjeva 20-30 cm;

2)   Još jedan sud sa toplom vodom iz kojeg će se u glavni sud dolivati pomalo vode, kako bi se konstantno održavala tempera- tura;

3)   Jedan čaršav i 1-2 ćebeta za umotavanje pacijenta;

4)  Plastična folija ili mušema, ukoliko se postupak primenju- je u ležećem položaju (u krevetu);

5)   Dva peškira za kupanje;

b) Jedan peškir za hladnu kompresu - na glavi;

7)    Sud sa hladnom vodom (u koji se mogu dodati i kocke leda);

8)   Ljuta aleva paprika ili semenje gorušice u prahu, koji se dodaju u vruću vodu, u razmeri: 1 kašičica na 3 litre vode.

Način primene:

1)    Pacijent se sasvim svuče i umota u čaršav i ćebad. Oko vrata se može uviti jedan peškir kako bi se upijao znoj koji curi sa glave i lica.

2)   Pre nego što se otpočne sa kupkom, treba popiti 1/2 šolje toplog čaja koji podstiče znojenje.

3)   Stavi se hladna kompresa na čelo i menja svakih 1-3 minu-

ta.

4)   Kad pacijent počne da se znoji, ponovo mu treba dati čaj.

5)   Trajanje kupke: 20-60 minuta, ili duže ako je neophodno.

6)   Kupka se završava trljanjem nogu kompresom umočenom

u hladnu vodu, ili polivanjem nogu hladnom vodom, osim u slučaju menstruacije kod pacijentkinja, ili ako se posle kupke vrši masaža nogu. Treba izbegavati dodir tabana sa hladnom podlogom posle frikcija (trljanja), odnosno polivanja hladnom vodom.

7)   Obrisati noge peškirom.

8)   Pacijent treba da odleži u krevetu, pokriven, 30-60 minuta. Kupka, između ostalih, ima i sledeća svojstva:

- Antispastik (protiv bolnih napada žuči i bubrega - kolika);

- Analgetik (protiv glavobolje, bolova u ušima, bolnog men- strualnog ciklusa, itd.);

- Dekongestiv (otklanja zastoj nagomilane krvi u slučaju cere- bralne kongestije - navale krvi u mozak, kao i kod navale krvi u organe trbušne duplje i organe u karličnoj zoni);

- Antiinflamator (protiv angine, upale krajnika, itd.);

- Sudorifik (podstiče znojenje);

- Sedativ, relaksacija.

Naizmenična kupka nogu (slika 4)

 

Neophodni rekviziti:

1)   Dva veća suda od ko- jih svaki ima zapreminu od 10 litara;

-  jedan sa vrućom vo- dom (zagrejanom do tem- perature koju pacijent mo- že da izdrži);

-  drugi sa hladnom vo- dom (temperatura od 5 - 10°C).

Slika 4 Naizmenična kupka nogu

Kada se noge potope, voda treba da dođe do polovine ceva- nica.

2)   Pepeo sagorelog drveta (100 g) ili 50 g u prah samlevenog semenja gorušice koje se dodaje u sud sa toplom vodom.

Način primene:

Naizmenično se potapaju obe noge:

- u sud sa toplom vodom 4 minuta;

- u sud sa hladnom vodom 1 minut.

Ovaj postupak ponoviti 4 puta uzastopno. Dakle, kupka poči- nje toplom vodom a završava se hladnom.

Topla kupka ruku i nogu

Neophodni rekviziti:

1)  Dva lonca (za svaku ruku po jedan) čija je zapremina sraz- merna dužini podlaktice (podrazumevajući i lakat);

2)  Sud ili lavor sa toplom vodom za noge (vidi: Napomene za kupku “Vitalis”) Voda koju koristimo za ruke i noge treba da je zagrejana do one temperature koju organizam može podneti;

3)   Šolja (250 ml) čaja koji deluje kao sudorifik (podstiče zno- jenje).

Način primene:

1)  Pre tretmana pacijent treba da popije 1/2 šolje čaja;

2)  Pacijent treba da sedne na manju stolicu i da, dok drži no- ge u lavoru sa toplom vodom, sa leve i desne strane ima po jedan lonac sa toplom vodom u kojoj će držati ruke i podlaktice;

3)   Tokom kupke treba da ispije preostali deo čaja;

4)   Trajanje kupke: 15 minuta;

5)   Posle kupke, delove tela koji su bili u kontaktu sa toplom vodom treba trljati platnenom krpom umočenom u hladnu vo- du, 30-60 sekundi. Nakon ovoga, pacijent se obuče i nastavlja sa uobičajenim aktivnostima.

Topla kupka različitih delova tela, uz progresivan rast temperature vode

Ovaj tretman podrazumeva upotrebu tople vode čija je tem- peratura u početku umerena (srazmerna telesnoj), a kasnije, do-

davanjem sve toplije vode, postepeno se povećava do granice izdržljivosti pacijenta.

Ova kupka postiže dobre rezultate u lečenju anemičnih oso- ba, osoba sa izraženom slabošću organizma, kao i kod onih koji teško podnose dodir sa hladnom vodom, ili pritom imaju nega- tivne reakcije.

Kupka traje 5-15 minuta, a u nekim slučajevima 30 minuta.

Ako pacijent oseća hladnoću, treba da se pokrije ćebetom od vrata nadole (uključujući i rekvizite za kupku).

Ako se u toku kupke javi osećaj malaksalosti, postupak treba prekinuti.

Posle kupke, delove tela koji su bili u dodiru sa toplom vo- dom, treba trljati platnenom krpom, umočenom u hladnu vodu, posle čega pacijent treba da legne u krevet i da se dobro pokrije. U krevetu treba ostati sve dok se pacijent potpuno ne ugreje.

Ovaj postupak se najčešće koristi kad je u pitanju kupka tru- pa, ili sedeća kupka, kupka ruku i nogu.

Tople kupke trupa, kao i sedeće, najefikasnije deluju kod hro- ničnih oboljenja bubrega, kamena u bubregu (renalne litijaze), bilijarne litijaze (kamena u žučnoj kesi), renalnih i bilijarnih ko- lika (bolnih napada bubrega i žuči), diskinezije digestivnog trak- ta (otežanog pražnjenja organa za varenje).

Topla kupka ruku (šake i podlaktice do lakta) pomaže u slu- čaju upala gornjih disajnih puteva, koje su kasnije praćene se- krecijom (lučenjem) sluzi i sluzavog gnoja, zatim kod angine, tonzilitisa (upale krajnika), hroničnih oboljenja sa smetnjama u cirkulaciji krvi. Ova kupka deluje dekongestivno (otklanja zastoj nagomilane krvi) kada su u pitanju pluća. Takođe, deluje umiru- juće kada nastupi kriza kod obolelih od bronhijalne astme. Kup- ke nogu su preporučljive kod poremećaja periferne cirkulacije (hladnih nogu), bronhitisa (upale bronhija - dušnica), cerebral- ne kongestije (prepunjenosti mozga krvlju), plućne i karlične ko- ngestije, reumatskih bolova u zglobovima.

Kupka očiju

Neophodni rekviziti:

1)   Posuda od emajla, stakla ili plastike, dovoljno velika da se u nju može potopiti celo lice;

2)   Biljke koje se dodaju vodi za kupku: aloja, vidac (vidovača)

- (Euphrasia rostkoviana), pelen, majčina dušica, kamilica;

3)   Oblog od gaze;

4)   Suvi peškir.

Način primene:

1)   Pripremiti vodu za kupku: 1/2 kašičice bilja (jedne vrste ili mešavine), treba da odstoji 5 minuta u 250 ml vrele vode. Proce- diti i staviti u sud predviđen za kupku; veoma blagotvorno delu- je čaj od različka, primenjen kao kupka za oči.

2)  Zaroniti lice i oči u mlaku kupku, trepnuti 5-6 puta, a zatim podići glavu i treptati 20-30 puta. Postupak se uzastopno pono- vi 4 puta.

Hidroterapija - tuš

Tuširanje je veoma efikasan terapeutski postupak u lečenju niza oboljenja. Pored termičkog efekta ono deluje i mehanički zbog pritiska vodenog mlaza. Ovaj terapijski postupak podrazu- meva upotrebu hladne ili tople vode, ili naizmenično i jedne i druge u okviru istog tretmana.

Praktikuje se generalno tuširanje (celog tela), ili pojedinih de- lova tela.

Radi ostvarivanja maksimalne efikasnosti pri sprovođenju ove terapije, treba se pridržavati opštih principa koji su izloženi na početku ovog poglavlja.

Tuširanje hladnom vodom obavlja se uglavnom bez levka (nastavka u vidu drške koje se navrće na crevo). Pri tom se tuš (crevo) drži na razdaljini 6-10 cm od kože. Ako tuš nije dostupan, može se koristiti obično crevo za zalivanje bašte, ili čak kanta za zalivanje bez nastavka za razbijanje mlaza. Ako je pacijent nepo- kretan, umesto tuširanja može se primeniti frikcija (trljanje) hladnom vodom, pri čemu treba pratiti pravac delovanja prika- zan na slikama u narednim primerima.

Hladno tuširanje gornjih ekstremiteta (slika 5)

 

Kada  smo  nagnuti  nad  kadom ili koritom, počinjemo tu- širanje od prstiju šake i poste- peno usmeravamo mlaz prema ramenima. Ovo ponavljamo, ali u suprotnom smeru (od rame- na ka prstima).

Isti postupak treba primeni- ti i na drugoj ruci.

Ovo se ponavlja naizmenič- no 30-60 sekundi. Nakon toga, bez brisanja ruku (s tim da se

svaka posebno umota u peškir), leći u krevet 30-60 minuta i dobro se pokriti.

Slika 5. Hladno tuširanje gornjih ekstremiteta

Na ovaj način postiže se dekongestivni efekat (odvodi se su- višna krv) kod organa smeštenih u grudnom košu (srce, pluća itd.)

Hladno tuširanje cevanica (slika 6)

Postupak počinje tuširanjem zadnje strane desne noge. Po- čevši od pete, mlaz tuša se usmerava na gore i to bočnom (spo- ljašnjom) stranom cevanice. Zatim se ide u suprotnom smeru (od kolena prema peti), ali sada unutrašnjom stranom cevanice. Isti postupak se primenjuje i za drugu, levu nogu, s tim što se počinje sa unutrašnje strane cevanice, a završava se sa spolja- šnje strane (vidi strelice). Ovaj postupak ponoviti 4-5 puta.

Slika 6. Hladno tuširanje cevanica

Kad je završeno sa zadnjom stranom cevanice, prelazi se na prednju. Takođe se tušira najpre desna, a potom leva cevanica, na način koji je prikazan strelicama na slici 6. Ponavlja se 4-5 puta. Ceo postupak izvesti brzo. Posle tuširanja, bez brisanja, umotati noge u čaršav i ležati dobro pokriven u krevetu 30-60 minuta, nakon čega se uobičajene aktivnosti mogu normalno nastaviti.

Hladno tuširanje donjih ekstremiteta (stopala, cevanica, kukova, zadnjice) - (slika 7)

Procedura je slična onoj koja važi za tuširanje cevanica, uz napomenu da se putanja kojom se kreće mlaz vode, produžava do visine stražnjice (desna i leva strana), uzimajući u obzir naz- načene strelice na slici.

Slika 7. Hladno tuširanje donjih ekstremiteta

Posle tuširanja bez brisanja, uviti donje ekstremitete u čaršav, leći u krevet, dobro se pokriti i ostati u tom položaju 60 minuta. Pacijenti koji su osetljiviji na hladnoću mogu biti obučeni do pola (gornja polovina).

Parcijalno hladno tuširanje zadnje strane tela - (slika 8)

Umotati peškir oko struka (gornji deo tela je bez odeće). Na glavu staviti kapu za kupanje ili nešto slično, kako bi se izbeglo kvašenje kose.

Pacijent treba da bude nagnut nad kadom, a tuširanje se obavlja u smeru strelica koje su naznačene na slici. Kada se dođe do nivoa struka, tuš se zadrži 30 sekundi u ovoj zoni. Na kraju treba istrljati prednji deo grudnog koša platnenom krpom koja se umoči u hladnu vodu, ili brzo istuširati istu zonu, uključujući i lice. Obrisati lice, a gornji deo tela umotati u čaršav. Na rame- na staviti peškir i ostati dobro pokriven u krevetu 1 sat.

Slika 8. Parcijalno hladno tuširanje zadnje strane tela

Slika 9. Integralno hladno tuširanje zadnje strane tela

Hladno tuširanje zadnje strane tela (slika 9)

Obavlja se u smeru strelica naznačenih na slici i to brzo. Po- navljati 2-3 puta. Treba izbegavati kvašenje prednje strane grud- nog koša. Nakon toga telo bez brisanja umotati u čaršav i ležati u krevetu, dobro pokriven oko 30 minuta. Posle ovoga, nastaviti sa uobičajenim aktivnostima.

Hladno tuširanje celog tela (prednja i zadnja strana)

- (slika 10)

Hladno tuširanje zadnje strane tela je već opisano (slika 9).

Hladno tuširanje prednje strane izvodi se u smeru strelica sa slike 10.

 

Tuširanje treba brzo obaviti, jedanput sa zadnje strane, a zatim sa prednje. Posle tuširanja telo ne treba brisati, već samo umotati u čaršav i utopliti ga u narednih 30 minuta. Zatim uklo- niti čaršav i ostati dobro pokriven u krevetu. Posle ovoga paci- jent može nastaviti sa uobičajenim aktivnostima.

Slika 10 Generalno hladno tuširanje

Hladno tuširanje lica (slika 11, na sledećoj strani)

Treba pratiti smer strelica prikazanih na slici. Postupak po- noviti 4-5 puta, a zatim obrisati lice.

Hladno tuširanje glave (slika 12, na sledećoj strani)

Izvodi se na način prikazan kružnim strelicama na slici. Po- noviti 3-5 puta, a zatim obrisati glavu, a kosu osušiti.

Slika 11. Hladno tuširanje lica

Slika 12. Hladno tuširanje glave

‚

Škotski tuš (slika 13)

Ovaj postupak predstavlja kombinaciju termičkog dejstva vo- de i mehaničkog dejstva mlaza.

Slikom 13 predstavljen je način izvršenja ovog postupka. Preporučuje se upotreba vode pod jakim pritiskom (mla-

zom). Tretman se završava tuširanjem leđa.

 

Slika 13. Škotski tuš

Radi poboljšanja efekta koristi se naizmenično: topla voda (15-20 sekundi) - hladna voda (15-20 sekundi), uzastopno 5-7 puta. Ponavljati 2-3 puta dnevno.

Škotski tuš se preporučuje u periodu oporavka, protiv anemi- je, išijasa, hroničnih oboljenja, a takođe i kao efikasno sredstvo za jačanje organizma.

Fomentacija

Ovaj terapeutski postupak je jednostavan i sastoji se u prime- ni toplih obloga na obolelu zonu i to u kombinaciji sa hladnim frikcijama (trljanje hladnom vodom). Može se primeniti u sklo- pu drugih kompleksnijih terapeutskih metoda.

Jednostavna fomentacija

Neophodni rekviziti:

1)  Deblji komad pamučne tkanine ili frotira (peškir). Veličina ove tkanine zavisi od dimenzija zone tela na koju se primenjuje. Obično se koristi materijal: 42 cm dužine, 36 cm širine. Kada se presavije, treba da se dobije komad veličine 14 cm x 36 cm. Ivice presavijene tkanine mogu se zašiti. Treba imati pripremljene 3- 4 ovakve komprese.

2)   Deblji materijal (npr. vuneno ćebe), takvih dimenzija da može pokriti kompresu i preći njene ivice za 2-3 cm;

3)   Sud sa toplom vodom (temperatura vode - koliko se može izdržati);

4)   Sud sa hladnom vodom u koju se mogu staviti kocke leda;

5)   Peškir koji se koristi za trljanje hladnom vodom;

6)   Plastična folija ili mušema, kao zaštita kreveta od vlaženja.

Način primene:

1)   Pacijent leži u krevetu, u položaju koji je podesan za stav- ljanje obloga.

2)   Kompresa se umoči u toplu vodu i ocedi tako da voda ne curi iz tkanine.

3)  Osoba koja izvodi postupak testira temperaturu komprese na koži, odmah ispod lakta, kako bi se izbegle opekotine kod pa- cijenta.

4)  Staviti kompresu na obolelu zonu, a zatim prekriti materi- jalom, kako je gore opisano.

5)   Posle 3-4 minuta odstraniti oblog, a mesto trljati 20-30 se- kundi peškirom koji je umočen u hladnu vodu. Na kraju obrisa- ti kožu suvim peškirom, pa ponovo staviti topli oblog. Ovaj redo- sled postupaka naizmenično ponavljati 15-60 minuta.

6)   Tretman se završava trljanjem hladnom vodom.

7)   Treba paziti da se telo ne hladi između hladne i tople faze (trljanja hladnom vodom i pripreme novog obloga). Za to vreme telo treba da je pokriveno ćebetom.

8)  Pre početka tretmana, pacijent treba da popije 1 šolju čaja koji podstiče znojenje.

9)   Ako tokom tretmana pacijent počne da se znoji, treba ga dobro obrisati peškirom.

te:

Kompleksna fomentacija

Ova procedura, pored već opisanog, sadrži i sledeće elemen-

1)  Pacijent leži u leđnom položaju;

2)   Pripremi se sud sa toplom vodom za noge. Ako opšte sta-

nje pacijenta ne dopušta ležanje na leđima tako da nije moguća kupka nogu, onda treba umotati noge u toplu kompresu, ili sta- viti boce sa toplom vodom, ili tople cigle;

3)  Naizmenični oblog se stavlja na grudi. U početku se menja 3 puta uzastopno: 4 minuta toplo, 1 minut hladno, a na kraju se zadržava topli oblog, za vreme trajanja kompleksne fomentaci- je;

4)   Jednostavna fomentacija sa zadnje strane (leđa);

5)   Kesa sa ledom ili hladan oblog koji se stavlja na potiljak;

6)  Ako pacijent pati od sinuzitisa (upale frontalnih i maksilar- nih sinusa primenjuje se topli oblog u obliku obrnutog slova U, tako da nos ostane otkriven. Posle 3 minuta, topli oblog zameni- ti hladnim i držati 30 sekundi. Ovu promenu izvesti 3 puta uzas- topno;

7)  Ceo postupak se završava hladnim tuširanjem celog tela, ili generalnom frikcijom (trljanjem) peškirom koji je umočen u hla- dnu vodu;

8)   Dobro obrisati celo telo i ostati u krevetu, dobro pokriven, 30 - 60 minuta.

Kompleksna fomentacija ima sledeće dejstvo:

- Tonik, kao postupak koji stimuliše cirkulaciju pri uzastop- nim promenama ekstremnih temperatura u kratkim vremen- skim intervalima;

- Sedativ, antispastik, kod primene obloga umerene tempera- ture (temperature tela);

- Analgetik (protiv bolova);

- Sudorifik (podstiče znojenje).

Frikcija (trljanje) hladnom vodom (slika 14)

Jednostavna metoda sa dvostrukim delovanjem: termičkim (vodom) i mehaničkim (trljanjem).

 

Peškir se umoči u hladnu vodu i blago iscedi. Ovim peškirom, koji se presavije ili umota oko šake (kao rukavica), treba trljati snažnim pokretima tela počev od prednje strane: gornje ekstre- mitete, grudni koš, stomak, donje ekstremitete. Nakon ovoga, pacijent treba da legne na stomak. Sada se trljaju isti delovi tela, samo sa zadnje strane.

Za svaki deo tela (npr. desna ruka), potrebno je ponovo umočiti peškir u hladnu vodu. Treba trljati sve dok koža ne pocrveni. Posle ovoga, telo istrljati suvim peškirom, pa pokriti deo tela koji smo završili, a zatim preći na sledeći deo tela. Svaki put postupiti na isti način.

Ovaj tretman deluje kao tonik i povećava otpornost organizma na hladnoću, fizički napor. Isti tako, sti-

muliše metabolizam unu- trašnjih organa.

Slika 14. Frikcija hladnom vodom

Tretman može sprovoditi i sam pacijent u stojećem položaju (slika 14), ako mu to njegovo zdravstveno stanje dozvoljava.

Para kao terapeutsko sredstvo

 

Parna kupka (slike 15,16)

Ovaj terapijski postupak se bazira na lekovitom dejstvu pare koja isparava iz vode u fazi ključanja. Može se koristiti: obična voda, tečnost dobijena kuvanjem biljki (cvetova sena sa cvetnih livada, nane, itd.), ili se u vodu koja ključa dodaju uljni ekstrakti iz biljaka (nana, lavanda, jela), u razmeri: 1 kašičica na 2 litra vo- de.

Generalna kupka parom podrazumeva izlaganje celog tela, s tim što se glava zaštiti, dok se parcijalna kupka primenjuje samo na pojedine delove tela (slika 16).

Parna kupka celog tela (slika 15)

Neophodni rekviziti:

1)   Stolica sa ili bez naslona, s tim što je sedalo zamenjeno rešetkom;

2)   Sud (zapremine 2 - 3 litre) sa vodom iz koje izlazi para;

3)    Uljni ekstrakt bilja (nana, la- vanda itd.);

Slika 15. Generalna parna kupka (različiti načini sprovođenja)

 

Slika 16. Parcijalna parna kupka

4)  Čaršav, ćebe ili plastična folija, koji se koriste kao pokrivač u obliku šatora;

5)   Električni rešo;

6)   Dva ili tri peškira za kupanje;

7)   Hladni oblog ili kesa s ledom, umotana u peškir;

8)   Šolja (250 ml) toplog čaja;

9)  Sud sa toplom vodom za noge, ili sud sa vodom za napara- vanje nogu.

Način primene:

1)  Postaviti rešo sa sudom u kojem je voda ispod stolice.

2)    Pacijent, bez odeće, seda na stolicu. Jedan od peškira spremljenih za kupku, presaviti po dužini tako da se dobije oblik šala i umotati oko bolesnikovog vrata.

3)   Pacijent stavlja noge u sud sa toplom vodom (nivo vode treba da bude 10 - 20 cm iznad gležnjeva).

4)   Jedan kraj čaršava, ćebeta ili plastične folije, fiksirati oko vrata, a donju osnovicu raširiti tako da se dobije oblik šatora, koji će pokriti telo pacijenta i rekvizite.

5)   Pre početka kupke pacijent treba da popije 1/2 - 1 šolju toplog čaja koji deluje kao sudorifik (podstiče znojenje). Tokom kupke, kao i posle nje, treba piti mlak čaj, po izboru.

6)   Uključiti rešo.

7)   Trajanje kupke: 15 - 30 minuta.

8)   Kupka se završava frikcijom (trljanjem) hladnom vodom.

9)   Posle kupke, pacijent treba da leži u krevetu, dobro pokri- ven 30-60 minuta. Potom, ako je neophodno, može se oprati sa- punom.

Napomene:

1)   Treba voditi računa o doziranju pare, kako ne bi nastale opekotine.

2)  Ne treba primenjivati kupku kod debilnih i jako asteničnih (slabih, onemoćalih) osoba.

3)   Terapija se primenjuje veoma oprezno u slučajevima kar- dio-vaskularnih oboljenja. Kod ovakvih pacijenata, tokom kup- ke neophodno je držati kesu sa ledom ili hladan oblog iznad pre- dela srca.

4)   Treba pratiti puls pacijenta (koji ne bi trebalo da premaši 130-135 otkucaja u minuti).

5)  Ako tokom tretmana pacijent oseti malaksalost, kupku tre- ba odmah prekinuti.

Parcijalna parna kupka (slika 16, strana 77)

Postupak je sličan kao i kod prethodne kupke (parna kupka celog tela), s tim što se dejstvu pare izlažu određene regije ili manji delovi tela.

Na ovaj način se obavljaju: kupka donjih ekstremiteta (slika 16), parna sedeća kupka, parna kupka glave, očiju, ušiju, parna kupka ruku, nogu, itd.

Kompleks rekvizita je sličan onom koji je već opisan kod parne kupke celog tela, s tim što se prilagođava potrebama i položaju dela tela koji se izlaže dejstvu pare (kao što je objašnje- no slikom 16).

Inhalacija (slika 17)

Jedna od varijanti parcijalne parne kupke je i inhalacija, postupak koji se koristi u lečenju oboljenja respiratornog trakta (disajnih puteva), sinusa, itd. Postupak podrazumeva udisanje pare koja isparava iz vrelog čaja od kamilice ili neke druge biljke koja sadrži etarsko ulje. Na sud sa vrelom tečnošću se postavi sito sa krupnijom solju i sitno iseckanim crnim lukom. Umesto ovoga, luk i so se mogu staviti u sud sa čajem, čija se para udiše, ili još jednostavnije, u pripremljen čaj se sipa nekoliko (3-4) kapi uljnog ekstrakta nane ili neke druge biljke.

Slika 17. Inhalacija

Pacijent treba da je nagnut licem iznad suda sa čajem. Peš- kirom treba pokriti glavu i sud.

Trajanje postupka: 10-15 minuta, posle čega lice treba istrlja- ti krpom koja je prethodno umočena u hladnu vodu ili ga istuši- rati, takođe hladnom vodom.

Preporučljivo je da pacijent posle ovakve inhalacije izbegava u naredna 2-3 sata kontakt sa hladnim vazduhom.

Klizma (ispiranje debelog creva)

Ovaj postupak ima za cilj čišćenje debelog creva od fekalnih materija. Kao sredstvo za čišćenje koristi se obična voda, vodeni rastvori raznih supstanci, biljno ulje (ricinusovo) ili mineralno ulje (parafinsko).

Zavisno od namene, klizma može biti niska (za pražnjenje) ili visoka (za čišćenje). Za prvu je potrebno 250-500 ml rastvora, a za drugu 1500-2000 ml rastvora (starija deca koriste 1000 ml, a manja 250-500 ml).

Neophodni rekviziti:

1)  Irigator (zapremine 2 litre);

2)   Gumeno crevo;

3)   Levkasti deo od plastike ili ebonita sa slavinom;

4)   Rastvor za klizmu: obična voda ugrejana do temperature tela; voda sa dodatkom sapuna ili glicerina (2-4 supene kašike na 2 litre vode); voda sa ugljenim prahom (2-5 kašika na 2 litre vode); infuzija ili dekokt od biljaka; biljno ili mineralno ulje.

Način primene:

1)  Pacijent treba da leži na leđima ili bočno, u krevetu ili kadi.

2)   Irigator treba pričvrstiti na zid ili stativ, ili ga može držati druga osoba na visini od 50 cm od analnog otvora.

3)    Plastični, levkasti završetak creva namazati sapunom ili uljem, a slavina treba da je zatvorena.

4)  Pažljivim pokretima uvući plastični završetak u anus (anal- ni otvor).

5)  Lagano otvoriti slavinu na plastičnom završetku, kako bi se izbeglo naglo širenje debelog creva pri prodiranju tečnosti iz iri- gatora.

6)  Kod visoke klizme, kada se klistira celo debelo crevo, iriga- tor se postavlja na većoj visini (1 m) od nivoa analnog otvora.

7)   Kada tečnost iz irigatora dospe u debelo crevo, stezanjem analnog mišića se zadržava u organizmu 3-5 minuta. Za to vreme pacijent se okreće po uzdužnoj osi, npr: iz leđnog ležećeg položaja na desni bok, zatim na trbuh, pa na levi bok i opet u početni leđni položaj. Ovom rotacijom se postiže temeljno ispi- ranje nabrane sluzokože debelog creva, usmeravajući tečnost prema analnom otvoru u cilju eliminisanja fekalnih ostataka, nagomilanih u naborima sluzokože debelog creva.

8)  Posle 3-5 minuta, tečnost pomoću koje je obavljana klizma se ispušta iz organizma u toalet, ili ako to nije moguće zbog zdravstvenog stanja bolesnika, onda se tečnost ispušta u odgo- varajući sud.

Oblog (kompresa)

Predstavlja jedan od terapeutskih načina korišćenja obične vode (hladne ili tople), čaja (infuzije) ili dekokta od biljaka u lo- kalnoj primeni na određene delove tela.

Hladan oblog

Neophodni rekviziti:

1)   Komad deblje krpe (frotir ili peškir) koji se presavije u dva ili četiri sloja;

2)   Sud sa hladnom vodom.

Način primene:

Umočiti krpu u hladnu vodu i iscediti tek toliko da ne kaplje voda iz nje, a zatim staviti na obolelu zonu. Kada se oblog ugre- je, ponovo ga treba rashladiti umakanjem u hladnu vodu i stavi- ti na bolno mesto. Postupak se ponavlja 1-3 puta. Umirujuće deluje kod inflamacija (upala), bolova, srčanih palpitacija (lupa- nja srca), a dekongestivno na mozak (rasterećuje krvne sudove mozga od nagomilane krvi).

Primenjena na donji deo stomaka, zamenjuje kupku “Vitalis” kada opšte stanje bolesnika ne dopušta primenu kupke.

Topli oblog

Postupa se na isti način kao i kod hladne komprese, samo što se u ovom slučaju koristi topla voda.

Preko vlažnog obloga staviti drugi, suv, a preko njega bocu sa toplom vodom ili džakčić sa ugrejanom solju ili peskom. Držati na bolnom mestu 30-60 minuta ili duže, zavisno od stanja paci- jenta i dalje terapije.

Ovaj oblog dekongestivno deluje na mozak, kada se prime- njuje na određenoj distanci od moždane regije. Takođe, posedu- je antispastično dejstvo (protiv grčeva) kod bubrežnih i žučnih kolika (bolnih napada). Umiruje reumatske bolove i kostobolju.

Naizmenični oblog

Ovaj postupak se zasniva na principu toplo-hladno. Efikas- nost se postiže držanjem toplog obloga 4-8 minuta i hladnog obloga 1-4 minuta.

Derivativni oblog

Sličan je hladnom oblogu, s tim što se posle oblaganja obole- le zone, preko obloga stavlja plastična folija čiji su krajevi za 2-3 cm duži od hladnog obloga (koji je ispod). Sve zajedno se na kra- ju prekrije mekanom, vunenom tkaninom ili debljim šalom kako bi se sprečilo hlađenje i učvrsti kaišem ili nečim sličnim.

Dimenzije derivativnog obloga variraju, zavisno od površine zone na koju se primenjuje.

Oblog se stavlja na oboleli deo tela 3-4 puta u toku dana, ili se drži preko noći, bez prekida. Ovaj oblog ima blago i prijatno dej- stvo. U početku se javlja osećaj hladnoće koji kasnije prelazi u ugodan osećaj toplote.

Oblog se ne menja tokom jednog tretmana. Ako se osuši, treba ga zameniti.

Ukoliko se usled pogrešne primene oblog ne zagrejava, od- nosno, ako ostane hladan, treba ga odmah ukloniti.

Ovaj oblog ima dekongestivno dejstvo na unutrašnje organe (sprečava prekomerno nadiranje krvi i sokova), a takođe i na druge delove tela na koje se primenjuje. Posle svakog tretmana, oblog treba dobro oprati.

Kataplazma (slika 18)

Kataplazma je oblog pripremljen od biljne kaše, dobijene usitnjavanjem biljke i potapanjem u vodu, alkohol ili izlaganjem dejstvu pare. Sitno iseckana biljka se stavi između dva parčeta gaze ili platna, a zatim se time pokrije obolela zona. Sve ovo tre- ba uviti u toplu tkaninu.

Slika 18. Kataplazma

Frikcija (trljanje) solju

Ovaj terapeutski postupak objedinjuje toplu kupku nogu i trljanje krupnom solju.

Obavlja se u kadi, tako što pacijent sedi na stolicu i drži noge u sudu sa toplom vodom. Ako bolesnik nije u stanju da sedi, frik- cija se može primeniti i u krevetu (vidi: Kompleksna fomentaci- ja, str. 75).

Staviti 1 šolju soli u sud (npr. tanjir), i nakvasiti hladnom vo- dom. Osoba koja obavlja frikciju, uzima po malo soli u obe ruke i trlja najpre ekstremitete - ruke. Trljanje se vrši lakim i brzim pokretima gore-dole. Nakon ovoga se trljaju donji ekstremiteti, grudni koš (prednja i zadnja strana), trbušni deo i donji deo leđa.

Frikcija se završava tuširanjem kako bi se sprala so. Posle ovoga, bolesnik treba da se obriše peškirom i da leži u krevetu

30-60    minuta. Ovo ponavljati jednom dnevno, u periodu od 2-3 sedmice, a zatim pauzirati 2-4 sedmice.

Ovaj postupak se ne primenjuje kod bolesnika sa oštećenom i povređenom kožom.

Frikcija solju deluje kao tonik (osvežavajuće), stimuliše cirku- laciju krvi, rad mišića, nerava i uglavnom se primenjuje kod op- šte slabosti organizma, febrilnih stanja (groznice), malignih (zloćudnih) tumora, epilepsije (padavice), hroničnih oboljenja.

Umotavanje

Neophodni rekviziti:

1)  Čaršav, jedanput ili dvaput presavijen;

2)   Ćebe, jedanput presavijeno;

3)   Plastična folija (da bi se zaštitio krevet);

4)   Infuzija (čaj) od cvetova sena sa cvetnih livada, eukaliptu- sa, kamilice ili hajdučice.

Način primene:

1)  Krevet pokriti najpre plastičnom folijom, a zatim ćebetom.

2)   Čaršav umočiti u toplu infuziju i lagano iscediti, a zatim prostrti preko ćebeta.

3)   Pacijent treba da legne na leđa preko pripremljene podlo- ge. Čaršav i ćebe se zatim umotaju oko bolesnika od pazuha do kolena. Bolesnika treba dobro pokriti do nivoa vrata i ostaviti ga da leži 40-50 minuta.

4)  Nakon 60 minuta, čaršav se ponovo umoči u sada već hla- dnu infuziju i ponovi se postupak opisan pod tačkom 3. Treba voditi računa da se pacijent ne prehladi prilikom promene čar- šava.

5)   Ukloniti vlažan čaršav, a pacijent treba da ostane u kreve- tu, dobro pokriven još 30-40 minuta.

Umotavanje ruku i nogu

Postupak je sličan prethodno opisanom, uz prilagođavanje specifičnostima određenih delova tela.