Poglavlje VI

ULOGA VAZDUHA I FIZIČKIH VEŽBI U LEČENJU

Navikli smo da našem sistemu za varenje nudimo čiste i zdra- ve namirnice koje će zadovoljiti kako želje, tako i potrebe orga- nizma za regeneracijom i energijom. Ako bi nas neko pozvao na večeru i poslužio pokvarenom hranom, mi bismo je sigurno od- bili.

Međutim, čini se da ne postupamo tako kada je u pitanju naš disajni aparat, prema kojem se često odnosimo kao da nam i ne pripada, pa nas i ne zanima šta ulazi u njega.

Moderna civilizacija je prilično olakšala život ljudima, ali je i zagadila izvor njihovog opstanka - vazduh.

Čak i više od toga, mnogo puta mi sami oštećujemo naš disaj- ni aparat udišući dim cigarete, i na taj način remetimo i uništa- vamo finu strukturu alveo-kapilarnih membrana, kao i ceo kar- dio-vaskularni sistem. Zar smemo da budemo tako ravnodušni prema sopstvenom zdravlju?

U hemijskom sastavu vazduha postoje dve kategorije eleme- nata: jedni su stalno prisutni, dok su drugi periodično zastuplje- ni i kao takvi su od sporednog značaja.

Konstantni elementi vazduha: kiseonik (20,95%), ugljen-di- oksid (0,03%) i azot (78,09%) su u gotovo stalnom odnosu, dok se ozon (1-2 mg na 100 m3), vodena isparenja, retki gasovi (heli- jum, argon, neon, ksenon, itd.), amonijak, (1-15 mg/m3), mogu naći u varijabilnim proporcijama. Ovome treba dodati i dim, kao i fine čestice prašine koji deluju nadražujuće i traumatski na slu- zokožu disajnih puteva, naročito ako su nosioci različitih pato- genih klica.

Među svim elementima koji sačinjavaju hemijsku strukturu vazduha, kiseonik, ozon i negativni joni imaju naročiti značaj, jer od njihovog prisustva i ravnoteže u vazduhu koji udišemo, u krajnjoj meri zavisi i ono za čime čovek veoma žudi: zdravlje i dugovečnost.

Krepkost i dugovečnost prvih generacija ljudskog roda, kao i postepeno slabljenje čovečjeg organizma i skraćivanje životnog veka pod uticajem veštačkog ambijenta koji kreira moderna civi- lizacija, mogu se sasvim sigurno objasniti i razlikom u kvalitetu vazduha koji se udisao nekada i koji se udiše sada.

Kiseonik, bezbojan gas bez mirisa i ukusa, predstavlja najras- prostranjeniji element u atmosferi, vodi i zemlji koji je neopho- dan za život. On učestvuje u složenim metaboličkim procesima kod živih bića putem oksidacionih reakcija, koje su uslovljene prisustvom kiseonika i omogućavaju organizmu najvažniji izvor energije.

Patologija respiratornog (disajnog) aparata, kao i eksperi- mentalna istraživanja u ovoj oblasti, ukazuju na činjenicu da duži boravak u sredini sa značajno povišenom koncentracijom kiseonika u odnosu na uobičajenu, izaziva poremećaje u funk- cionisanju i strukturi respiratornog aparata, što na kraju može dovesti i do smrti. Ako razmotrimo ovu činjenicu, shvatićemo da vazduh koji udišemo sa kratkim prekidima, a koji se bazira na principu razmene 16-18 kratkih udisaja u minutu, nije i ne može biti slučajno nastala formula, već je ona Bogom dana i savršeno prilagođena, kako potrebama ljudi, tako i biljnom i životinjskom svetu.

Ozon, plavičasti gas oštrog mirisa, blagotvorno deluje na ljudski organizam. Koncentracija ovog gasa u atmosferi varira u zavisnosti od nadmorske visine. Tako se u planinskim predelima nalazi veća količina ozona nego u ravničarskim. Maksimalna koncentracija ozona je zabeležena na oko 30-35 km, gde je for- mirana ozonosfera, pravi zaštitni filter naše planete.

Vazduh bogat ozonom u planinskim predelima, stimulativno deluje na organizam, povećavajući otpornost organizma na hladnoću i toksične supstance; istovremeno on pokazuje oksi- dativne i baktericidne efekte, što predstavlja argument više za

primenu terapije planinskim vazduhom kada su u pitanju obo- ljenja respiratornog aparata, kao i kardio-vaskularnog i nervnog sistema.

U prirodi, vazduh se jonizuje pod uticajem kosmičkog zrače- nja, radio-aktivnosti tla i električnog pražnjenja iz atmosfere, pod čijim dejstvom molekuli različitih supstanci u vazduhu, gu- beći ili primajući naelektrisanje, postaju negativni, odnosno po- zitivni joni.

Danas je dobro poznato da negativni joni koji nastaju kao re- zultat prirodnog procesa jonizacije vazduha, blagotvorno deluju na zdravlje i vitalnost organizma. Efikasnost negativnih jona og- leda se u tome što oni olakšavaju proces hematoze (nastajanja krvi) na nivou alveo-kapilarnih membrana, a pored toga povolj- no utiču na metabolizam nervnih ćelija, što omogućava mirniji san i relaksaciju, a na taj način obnovu i stabilnost psihičkog i fi- zičkog stanja organizma.

U uslovima današnje moderne civilizacije, čovek provodi više od polovine svog života u zatvorenom prostoru, dok su putevi kojima vazduh dospeva u ove prostorije takvi da veoma remete i obezvređuju terapijsko delovanje svežeg vazduha.

Poznato je da u planinskoj zoni broj negativnih jona varira od 1000-1500 po cm3, a pri spuštanju ka ravničarskim predelima opada broj negativnih jona, dok u urbanim, prenaseljenim i zagađenim lokalitetima broj pomenutih jona je 150 po cm3 i ma- nji.

Živeći dinamičnim i razarajućim tempom koji je praćen stal- nim nedostatkom vremena, zaboravljamo da za krepko zdravlje nije dovoljno samo da jednostavno dišemo, već i da nekoliko puta dnevno praktikujemo vežbe dubokog disanja, 10-15 minu- ta, u što manje zagađenoj sredini.

Vežbe disanja se mogu praktikovati u pauzi (za vreme odmo- ra), dok se nalazimo u prirodi, uz duboko disanje, ili u vidu blok- vežbi koje su jednostavne i imaju za cilj jačanje mišića koji uče- stvuju u disanju, kao i celokupne muskulature tela (slika 19, na sledećoj strani).

Slika 19. Skup jednostavnih telesnih vežbi