PRESLICA (Equisetum arvense) Fam. Equisetaceae    Popularni  nazivi:  rastavić,  borska  jela,  konjogriz,  rastaviče, vretenka, hvast.

Opis: Višegodišnja zeljasta biljka, oskudna u listovima, sa dve vrste stabljika. U proleće se razvijaju jednostavne, smeđe, plod- ne (imaju na vrhu klasje sa sporama) stabljike, visoke oko 40 cm. Odmah nakon stvaranja ploda, ova plodonosna stabla se raspa- daju i na njihovom mestu izrastaju nerodne stabljike dužine 60 cm, nešto tanje, zelene boje, veoma razgranate, stranično raspo- ređene u obliku kruga. Neplodne stabljike niču početkom leta.

Oko čvorova neplodnih stabljika razvijaju se krljuštasti, smeđi listići u obliku okovratnika, igličaste grančice slične boro- vim iglicama. Ove grane su duže u bazalnom delu stabljike, su- žavaju se pri vrhu, ali ne premašuju razmak između čvorova, što celoj biljci daje izgled šišarke. U zemlji ima usađen rizom koji raste ukoso, noseći na čvorovima nežno korenje kao i neke izra- sline.

Staništa: Livade, doline, glinaste i vlažne ledine, obale sa čes- tarima. One biljke koje rastu na blatnjavom zemljištu imaju naj- efikasnija lekovita svojstva. U zavisnosti od mesta na kojem raste, biljka može da sadrži od 3-16% salicilne kiseline, supstan- ce koja je čini tako dragocenom. Biljke koje se razvijaju na tere- nima gde je korišćeno veštačko đubrivo, ne treba upotrebljavati.

Preslica sa najfinijim grančicama - šumska preslica (Equ- isetum sylvaticum) koja raste na periferiji šuma, u čestarima i u šumarcima, ima slična lekovita svojstva.

Upotrebljivi delovi: Zelene, nerodne stabljike sakupljene u leto, u julu - avgustu.

Sušenje se vrši u senci.

Posle sakupljanja treba najpre odstraniti oštećene, pocrnele delove biljke, zatim se ona suši, raspoređuje u tankim slojevima, na otvorenom prostoru, u senci, ili u suvim i dobro provetrenim prostorijama, tavanima. Slojeve osušenih biljaka treba svakod- nevno prevrtati.

Uslovi za upotrebu: Osušena biljka mora da ima svetlo-zele- nu boju bez uvelih i potamnelih delova, bez plodne stabljike i bez stranih tela.

Proizvod nema mirisa, a ukus je sladunjav.

Aktivna svojstva: Isparljivo ulje, silicijum dioksida, kaliju- move soli, salicilna kiselina.

Farmakološko dejstvo: Bronho-dilatator (širi bronhije - duš- nice) antibiotik, urinarni antiseptik (protiv infekcija urinarnog trakta), remineralizant (uspostavlja balans mineralnih sastojaka u organizmu), diuretik (pospešuje mokrenje), ekspektorans (za iskašljavanje).

Terapeutske indikacije:

Unutrašnja upotreba: Srčana insuficijencija (oslabljenost srčanog mišića), angina pektoris, dijareja (proliv), nefritis (upala bubrega), tuberkuloza, bronhitis (upala bronhija - dušnica), anemija, kostobolja, holecistitis (zapaljenje žučne kese), reuma- tizam, gastrointestinalni čir (na želucu ili dvanaestopalačnom crevu).

Spoljna upotreba: Gingivitis (upala desni), epistaksis (krvare- nje iz nosa).

Za koagulaciju krvi (zaustavljanje krvarenja), je "nezamen- ljiv", a takođe je delotvoran i kod hemoptizije (iskašljavanja su- krvičavog sputuma - sluzi) i hemoragije (jakog krvarenja).

Za pesak i kamen u bešici i bubrezima koriste se kupke.

Sedeća kupka u vreloj vodi se upražnjava uz istovremenu upotrebu čaja od preslice. Na ovaj način se potpomaže izbaciva- nje kamenca.

Pomaže u slučajevima skupljanja vode u perikardu (srčanoj kesi), pleuri (plućnoj maramici), kao i kod infektivnih oboljenja sa retencijom (zadržavanjem) vode.

Velika ili rečna preslica (Equisetum maximum), koja raste na rečnim obalama i ima stabljiku debljine prsta, koristi se samo za sedeću kupku.

Poljska ili šumska preslica se upotrebljava za čajeve koji se piju.

Za otklanjanje bolova kod katara mokraćne bešike, kao us- pešno sredstvo se koristi dekokt od preslice: bolesnik se umota u bade-mantil i namesti se tako da vruća para dekokta deluje na mokraćnu bešiku u trajanju od 10 minuta. Ovaj postupak se po- navlja više puta.

Kupke sa vodenom parom i ekstraktima preslice su delotvor- ne i kod starijih osoba koje osećaju tegobe prilikom mokrenja.

Kod osipa i pruritisa (hroničnog svraba kože koji se javlja u poodmaklim godinama) su od velike pomoći kupke i oblozi sa dekoktom od preslice.

Ispiranje i kupka sa preslicom su korisni u slučaju panariciju- ma (prišta na prstu), karijesa (kvarenja zuba), starih zagnojenih rana, zadebljanja na petnim kostima (mamuza), fistula (gnojnih čireva), sikozisa (smokvaste bradavice), podbratka, herpesa (groznice).

Za bolne hemoroide (šuljeve) i hemoroidne čvorove koristi se kaša.

U slučaju epistaksisa (jakog krvarenja iz nosa), stavlja se ob- log natopljen u hladan dekokt od preslice.

U većini slučajeva treba dodati 1 punu kašičicu na 250 ml vo- de, ali kod krvarenja je potrebno staviti 2-3 pune kašičice u 250 ml vode.

Preslica zajedno sa čestoslavicom je odlično sredstvo za spre- čavanje ateroskleroze i amnezije.

Tinktura od preslice je efikasno sredstvo protiv znojenja no- gu. Ovom tinkturom se trljaju stopala koja se prethodno operu i osuše, a pored toga se pije i čaj od preslice, 1 šolja ujutru, 30 minuta pre doručka.

Protiv peruti, kosa se svakodnevno pere dekoktom od presli- ce, a nakon toga se koža kosmatog dela glave masira maslinovim uljem.

Kod enureze (nesposobnost zadržavanja mokraće) koristi se čaj od preslice i kantariona. Piju se po 2 šolje dnevno.

Čaj za ispiranje usne duplje i grla, koristi se kod tonzilitisa (zapaljenja krajnika), adenoidnih vegetacija (upale trećeg kraj- nika), stomatitisa (zapaljenja sluzokože usne duplje), gingivitisa (upale desni), fistula (gnojnih čireva).

Leukoreja (belo pranje kod žena) se leči sedećom kupkom. Preslica je efikasno sredstvo i kod hroničnog bronhitisa i plu-

ćne tuberkuloze.

Rezultati poslednjih istraživanja su u saglasnosti sa tvrdnja- ma austrijskog biologa Riharda Vilforta (Richard Willfort) i potvrđuju pretpostavku da se “upotrebom čaja od preslice u jed- nom dužem vremenskom periodu zaustavlja rast ćelija tumora koje se na kraju potpuno uništavaju”. Takođe se koriste i kata- plazme od preslice, koje se podgrevaju na pari i stavljaju na pre- deo zahvaćen tumorom.

U slučaju ukočenosti kičmenog stuba usled kontrakcije (grče- nja) paravertebralnih mišića, sedeća kupka blagotvorno deluje.

Kod depresija, manija, razdražljivosti, preporučuje se sedeća kupka 3 puta sedmično. U ovim slučajevima pomažu i čajevi od hajdučke trave i koprive, ali ujutru i uveče treba piti po šolju čaja od preslice.

Način upotrebe:

Infuzija: 250 ml ključale vode preliti preko 1 pune kašičice preslice. Ova mešavina treba da odstoji 2 minuta.

Oblog: Jedna puna šaka preslice se stavi u cediljku koja se drži iznad posude sa ključalom vodom. Kad se biljka dosta zagreje i omekša, umota se u komad platna i stavi na obolelo mesto.

Potrebno je da oblog bude topao. Preko obloga se stavi plastična folija i sve se to umota u vuneni šal.

Oblog od pulpe (mesnatih delova) preslice: Sveža preslica se dobro opere i izgnječi drvenim avanom.

Sedeća kupka: 100 g preslice treba da odstoji u vodi 12 časova (macerat), zatim se podgreje, procedi i sipa u vodu za kupanje. Za jednu kupku je potrebna posuda od 5 litara, puna svežih bi- ljaka. Kupka traje 20 minuta. Može se koristiti veći lavor ili ma- nje korito. Predeo srca treba da bude izvan vode. Važno je da bo- lesnik bude obučen. Gore se oblači bademantil ili deblji pulover, a na noge se navuku debele vunene čarape.

Deo tela koji je u vodi, masira se lagano 2-3 sata, trbušna zona odozgo nadole, zatim od bubrežnih loža na dole prema mokrać- noj bešici. Posle kupke nemojte se brisati, već tako mokri, obu- čeni u bademantil ležite u krevetu 1 sat, dok se ne preznojite. Vo- da u kojoj ste se kupali može se upotrebiti još dva puta, pošto se ugreje.

Tinktura: 10 g preslice u svežem stanju treba da odstoji u 50 ml votke jačine 40%. Drži se na suncu ili na toplom mestu 14 dana uz svakodnevno mućkanje, a zatim se procedi. Može se dodati i hajdučica, neven, gavez, hoću-neću, po šaka od svake biljke ali na 1 litar votke.