LJUBIČICA (Viola odorata) Fam. Villaceae

Popularni nazivi: violeta, viola, ljubica, ljubčina

Opis: Mala, zeljasta višegodišnja biljka bez stabljike, sa du- gačkim korenom. Listovi su ovalni, bubrežasto-srcoliki. Cvetovi su mirisni, ljubičasti, crvenkasti ili beli, sa dugačkim drškama, pojedinačno izdvojeni i povijeni nadole. Plod je čaura sferičnog, tetraedarskog ili heksaedarskog oblika.

Staništa: Raste po vrbacima, livadama, proplancima, česta- rima, na periferiji šuma.

Upotrebljivi delovi: Listovi, cvetovi i korenje.

Uslovi za upotrebu: Listovi se sakupljaju u martu-aprilu, a cvetovi u aprilu-maju. Sušenje se vrši u senci ili toplom vazdu- hu. Koren se vadi u martu-aprilu, ili septembru-oktobru, očisti se od zemlje (može se oprati), odseku se nadzemni delovi i suši se u toplim prostorijama ili sušarama.

Aktivna svojstva: Sluzaste materije, salicilna kiselina, alka- loid, saponin, etarsko ulje.

Farmakološko dejstvo: Behik (za smirivanje kašlja), ekspek- torans (za iskašljavanje), emoliens (za umekšavanje), cikatrizant (za isceljenje rana), revulzija (odvodi suvišnu krv od obolelog or- gana), antireumatik, diuretik (pospešuje mokrenje), laksativ (za prečišćavanje creva).

Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dušnica), gastroduodenalni čir (čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu), reuma, kostobolja, bubrežna oboljenja, konstipacija (zatvor).

Način upotrebe:

- Dekokt: 10 g korena koji se samelje u prah kuvati u 300 ml vode, dok se zapremina ne smanji na 100 ml. Piti u toku jednog dana, zaslađeno medom.

-  Infuzija: 1 kašičicu cvetova dodatu na 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji 2 minuta. Procediti. Piti 3 šolje čaja, zaslađe- nog medom.

Lišće prokuvano u sirćetu, primenjuje se kao kataplazma (ob- log) na bolna mesta u slučaju kostobolje, i deluje kao analgetik (sredstvo protiv bolova).

Svež sok od ove biljke uzima se kao diuretik (sredstvo koje pospešuje mokrenje) - 3 do 4 kašike na dan.