IVANJSKO CVEĆE (Galium verum) Fam. Rubiaceae Popularni  nazivi:  ivan-cvet,  bročac,  dremovka,  jovanova trava

Opis: Zeljasta, višegodišnja biljka, sa jakom četvrtastom ili oblastom stabljikom. Visoka je 20-80 cm. Listovi su uzani, pravi (dugački 15-25 cm, a široki svega 0,5-2 mm), zašiljeni i imaju povijene ivice. Sa unutrašnje strane su pokriveni kratkim, meka- nim vlaknima. Listovi (8-12) su kružno raspoređeni oko stablji- ke. Cvetovi su mali, zlatno-žuti, prijatno mirišu na med. Raspo- ređeni su tako da formiraju bogate ansamble cvetova u obliku piramide. Cvetovi su koncentrisani u završne cvasti. Svaki cvet ima po 4 latice. Plodovi su mali, suvi i glatki.

Staništa: Veoma često se može naći na livadama, proplanci- ma, pašnjacima, pored puteljaka, a u vreme cvetanja je povijena nadole.

Postoji više vrsta: Galium aparine i Galium mollago.

Druga vrsta od pomenute dve biljke raste po šumarcima (čes- tarima) i ima zlatno-žute cvetove, jak, medni miris. Može se naći i ispod osušene trave u zimskom periodu.

Sve tri vrste imaju slična lekovita svojstva i koriste se na isti način.

Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.

Sakupljanje: Obavlja se u toku cvetanja, u periodu maj-sep- tembar i suši se u senci.

Aktivna svojstva: Tanin, limunska kiselina, enzimi.

Farmakološko dejstvo: Depurativ (za prečišćavanje), diuretik (pospešuje mokrenje), sedativ, regulator metabolizma tiroidne žlezde.

Terapeutske indikacije: Anemija (malokrvnost), akne (bubu- ljice), oboljenja uterusa (materice), hidropsija (vodena bolest), oboljenja mokraćne bešike i bubrega, histerija, epilepsija (pada- vica), čir (furunkul), lezije (povrede), gojaznost, insomnija (ne- sanica), vrtoglavice.

Protiv izbijanja osipa, može se koristiti i u obliku kupke. Is- piranje rana dekoktom od ove biljke podstiče proces zarastanja.

Svež sok od ove biljke se može naneti direktno na kožu obolelog tj. povređenog mesta, a zatim ga treba ostaviti da se osuši.

Osnovna namena ivanjskog cveća kao lekovitog bilja je leče- nje oboljenja tiroidne žlezde. U ovom slučaju se koristi vruć čaj za ispiranje grla, što je moguće dublje i češće, a takođe se može i piti.

Predeo tiroidne žlezde se maže mašću od ivanjskog cveća.

Kod oboljenja glasnica, preporučuje se ispiranje usne duplje i ždrela čajem napravljenim od ove biljke.

U slučaju kancera jezika i grkljana, takođe se vrši ispiranje čajem od ivanjskog cveća i pije se 4-6 šolja dnevno čaja od sle- deće mešavine: 300 g nevena, 100 g hajdučice, 100 g koprive. Jednu punu kašičicu ove mešavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta i procediti. Piti po 1 kašiku na sva- kih 20 minuta.

Kod kancera kože primenjuje se mast od ivanjskog cveća i pije se čaj od ove biljke, koprive i hajdučice.

Protiv oboljenja bubrega i mokraćne bešike, priprema se mešavina ivanjskog cveća, mrtve bele koprive (Lamium album) i zlatnice (Solidago virgaurea).

Ova čajna mešavina će veoma uspešno regulisati funkciju preostalog bubrega u slučajevima gde je jedan bubreg odstra- njen operacijom. Treba piti 3-4 šolje pomenute mešavine u toku dana.

Kod renalne insuficijencije (smanjene funkcije bubrega), koja podrazumeva dijalizu, blagotvorno deluje ista mešavina čaja, 4 šolje dnevno. Piti 1 šolju čaja pre doručka, a ostale 3 šolje u toku dana.

Način upotrebe:

-  Infuzija: 250 ml ključale vode preliti preko 1 kašike bilja i ostaviti da odstoji 30 sekundi (ako je biljka sveža) ili 2 minuta (ako je biljka osušena).

- Mast:

1)  Svežu biljku oprati i dok je još vlažna, iz nje iscediti sok po- moću sokovnika. Puter se topi tako što se stavi u manji sud, koji se postavi unutar veće posude sa ključalom vodom i drži se sve dok se puter lagano ne istopi, a zatim se dobijena smesa sipa u

tegle i ostavi da odstoji dok ne očvrsne. Na ovaj način se postiže odvajanje masnoće od vode.

2)  Masnoća koju smo dobili na opisan način, malo se zagreje tako da se može pomešati sa sokom od ivanjskog cveća. Dobro se promeša dok masa ne postane kompaktna.

3)   Mast koju smo na ovaj način dobili, treba ostaviti da se ohladi i čuvati u frižideru.