ISLANDSKI LIŠAJ (Cetraria islandica) Fam. Parmeliaceae Popularni   nazivi:   islandska   mahovina,   islandska   lihena, islandska pletika, ertanska trava

Opis: Lišaj sa prašnikom, visine 10 cm, podeljenim u nejed- nake režnjeve, lepog talasastog izgleda sa trepljama na krajevi- ma. Kada je prašnik vlažan, ima tamno-maslinastu boju sa belim flekama. U suvom stanju je hrskavičav.

Staništa: U planinskim predelima, na velikim nadmorskim visinama i stenovitom zemljištu.

Upotrebljivi delovi: Ceo lišaj.

Aktivna svojstva: Šećeri (lihenin, izolihenin), gorka materija (cetrarinska kiselina), gume, ursinična kiselina, estri, lakton, tri- terpenske supstance.

Farmakološko dejstvo: Tonik (sredstvo za osvežavanje), sto- mahik (za želudac), febrifuga (protiv groznice), antivomitiv (protiv povraćanja), ekspektorans (za izbacivanje sluzi iz grudi).

Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), povraća- nje (mučnina), febrilna stanja (groznica i povišena telesna tem- peratura).

Način upotrebe:

Dekokt: 1 kašičica biljke treba da odstoji u hladnoj vodi neko- liko sati. Zatim se voda baci i odaspe se nova voda u kojoj se bilj- ka kuva 5 minuta, kako bi se odstranila gorka supstanca (cetra- rin).

Kod oboljenja respiratornog trakta (disajnih organa), prepo- ručuju se 2-3 šolje dnevno mlakog čaja, zaslađenog medom. Protiv povraćanja pije se hladan čaj.

Takođe, postižu se vrlo dobri rezultati u lečenju bronhitisa i velikog kašlja korišćenjem dekokta dobijenog kuvanjem 1 kašiči- ce biljke u 250 ml mleka, u trajanju 10 minuta.

U toku lečenja treba koristiti i druge biljke koje sadrže tanin. Ne koriste se koncentrovani preparati, jer mogu prouzroko-

vati gubitak čula dodira i paralizu centralnog nervnog sistema.

Nikako ne upotrebljavajte ovu biljku (islandski lišaj) ako ima- te čir na želucu ili na dvanaestopalačnom crevu.

Tinktura: 20 g lišaja treba da odstoji 10 dana u 100 ml alko- hola jačine 70%. Uzima se 15-20 kapi dnevno.

ISOP (Hysopus officinalis) Fam. Lamiaceae

Popularni nazivi: hisop, blagovanj, blagoran, pravi vrisak, vuzak

Opis: Mali grm sa drvenastim stablom, visine 30-80 cm. Lis- tovi su punog oblika, na krajevima uzani i kopljasti. Cvetovi su plavi, ređe bele boje, raspoređeni u vertikalnom nizu, tako da formiraju jednostrano klasje. Cveta u julu, avgustu.

Staništa: Ukrasna biljka, raste u blizini obradivog zemljišta.

Aktivna svojstva: Isparljivo ulje, heterozid, guma, gorke sup- stance, sterolni sastojci, triterpenski sastojci, hisopin, saponin, holin, tanin, mineralne soli.

Sakupljanje: Pre ili za vreme cvetanja. Sušenje se vrši u senci. Farmakološko dejstvo: Behik (protiv kašlja), ekspektorans  (za iskašljavanje), diuretik (pospešuje mokrenje), holagog (po- maže lučenje žuči), digestiv (olakšava varenje, a takođe i izluči- vanje gnoja), vulnerarija (sredstvo za isceljenje rana), revulzija

(odvođenje suvišne krvi), tonik (osvežavajuće dejstvo).

Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), astma, dispneja (otežano disanje), bubrežna oboljenja, diskinezija (ote- žano lučenje žuči), dispepsija (poremećaj u varenju), aerofagija (gutanje vazduha), abdominalni meteorizam (nagomilavanje vazduha u želucu, nadimanje), entorzije (uganuća), povrede.

Način upotrebe:

- Infuzija: 1 punu kašičicu dodatu na 250 ml vrele vode treba ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 2-3 šolje na dan, zaslađene me- dom.

Za osobe povećane nervne razdražljivosti, kao i za decu, pre- poručuju se manje doze.

U obliku komprese (obloga od više puta presavijenog platna ili gaze), koristi se u slučaju uganuća. Takođe se koristi u vidu rastvora za ispiranje usne duplje i ždrela, kod angine.

Sirup od isopa: Na 100 g isopa, sipati se 1 litar vrele vode i os- taviti da odstoji dok se ne ohladi. Zatim procediti i dodati se 1600 g meda. Ova smesa se zagreva i pre nego što provri, skloni se sa vatre. Ponovo se ohladi i uzima 4-6 kašika (supenih) na dan u slučaju obolenja respiratornog trakta (disajnih organa).