Poglavlje III

ISHRANA

A.   Ishrana iz perspektive biblijskih načela

Stvoren po Božjem obličju, nastanjen u prirodnom ambijen- tu - u Edenskom vrtu - gde je razvijao svoje aktivnosti, čoveku je sam Bog odredio najzdraviji način ishrane, koji u potpunosti omogućava dobro funkcionisanje žive mašinerije.

“I još reče Bog: ‘Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu’.” (1. Mojsijeva 1,29)

Nasuprot ovoj Božjoj tvrdnji, savremena medicina stavlja pri- govor da je takva hrana jednolična i manjkava u kvalitativnom smislu.

Zar Tvorac greši? Zar Bog nije znao na koji način će snabde- vati najkvalitetnijom energijom živu mašineriju koju je sam stvorio? Sa sigurnošću možemo reći da je On to znao.

Strogo poštovanje zakona koji su važni za funkcionisanje or- ganizma, garantuje zdrav i dugovečan život, čak i posle čoveko- vog pada u greh. Dugovečnost prvih generacija posle Adama, najbolje svedoči o ovome.

Opisujući dugu istoriju Božjeg naroda, Biblija nas često pod- seća i naglašava značaj zdrave ishrane kao jednog od ciljeva, ko- jem bi trebalo da streme Njegova deca.

Dugih 430 godina robovanja u Egiptu predstavljaju period fi- zičkog, moralnog i duhovnog pada naroda, što je posledica ido- lopokloničke prakse i ishrane u kojoj preovlađuju meso i nadra- žujuća sredstva.

Posle izlaska iz Egipta, jedna od prvih mera koju je Gospod uveo kod svog naroda, jeste obnovljenje zdravlja koje sadrži niz načela u pogledu ishrane, rada, odmora, lečenja i veoma strogog pravilnika o zdravom životu. Ovakvo obnovljenje zdravlja je bilo neophodno da bi se narod pripremio za ulazak u Obećanu zem- lju - zemaljski Hanan, čiji je cilj bio i tada kao i danas, posveće- nje života.

Pored materijalnih vrednosti življenja i nebrojenih privilegija u cilju očuvanja fizičkog zdravlja, ovakvo obnovljenje zdravlja svojim učenjima omogućuje postizanje najvišeg stepena men- talnog zdravlja i očuvanje duhovnog rasuđivanja, neophodnog da bi se primile poruke Božje milosti u svetlosti sadašnje istine.

Fizički, moralni i duhovni napredak Izrailjaca, kao i Božje pri- sustvo u njihovoj sredini, zavisilo je uvek od bezuslovnog poko- ravanja ovim vitalnim principima.

B.    Uvod u prirodni način ishrane

“Neka vaša hrana bude lek, i neka vaši lekovi budu hrana.”

Hipokrat Civilizacija sa svojim tehničkim osavremenjavanjem izuzet-

no je doprinela utvrđivanju novih, savršenijih principa življenja,

kojih bismo se danas teško mogli odreći; ali istovremeno je izaz- vala i bujicu neprijatnosti. Između ostalog, kao faktore rizika koji prouzrokuju mnogostruke negativne posledice po zdravlje, iz- dvajamo promenu načina ishrane, naviknutost na sedenje (zbog profesije ili iz navike), stres i zagađenost sredine.

Nabrajamo najbitnije karakteristike ili odrednice u ishrani današnjeg civilizovanog društva:

1)   Zamena prirodne presne (sirove) hrane termički obrađe- nom hranom.

2)  Zamena krupno mlevenih žitarica (sa mekinjama), hlebom pripremljenim od belog brašna.

3)   Zamena čvrstih namirnica, mekim.

4)  Deficitarnost organizma vitaminima i auksinima (aktivnim supstancama koje učestvuju u regeneraciji ćelija).

5)   Nedostatak mineralnih soli i oligo-elemenata.

6)   Nedostatak zelenih biljnih pigmenata - hlorofila.

7)   Nedostatak biljnih vlakana (celuloze) koja imaju ulogu u dinamici rada creva i regulisanju probave.

8)   Prekomerna upotreba masti i proteina životinjskog pore- kla.

9)    Prekomerna upotreba kuhinjske soli (natrijum-hlorida), začina i hemijskih konzervanasa.

10)    Konzumiranje rafinisanih slatkiša (čokolada, bombona, poslastičarskih proizvoda, itd.)

Bez detaljnog objašnjenja svake od nabrojanih tačaka, može- mo reći da obnova i očuvanje dobrog zdravlja podrazumeva naj- pre preispitivanje sopstvenog načina ishrane i ispravljanje gre- šaka koje smo činili godinama, tako da su one postale naša sva- kodnevica. Treba da verujemo da se ovo može postići, ako način ishrane koji je čovek primenjivao u Edenu postane ponovo predmet našeg interesovanja i navika.

Iako je meso kao hrana postalo sastavni deo kulinarstva ši- rom sveta, bilo je vrlo učenih, čuvenih ljudi koji su konzumirali isključivo biljnu hranu ili su, u najmanju ruku, svojim stavom svedočili u prilog blagotvornom dejstvu biljne ishrane. Među ovima pominjemo imena koja sama za sebe govore: Pitagora, Plutarh, Sokrat, Seneka, Virdžilije, Ovidije, Horacije, Leonardo Da Vinči, Njutn, Frenklin, Lok, Ajnštajn, Bajron, Šeli, Paskal, Bose, Tolstoj, Volter, Žan Ž. Ruso, Bernard Šo, Didro, Lamartin, Mišel, Vagner, itd.

Govoreći o mesnoj hrani, Pitagora koji je živeo sto godina kaže: “Klonite se, o smrtnici, skrnavljenja svoga tela hranom koja je tako rđava!”

Plutarh kaže: “Govorite o aždajama, panterima, lavovima, a niste ništa manje svirepi od ovih zveri; jer za njih ubiti, znači prehraniti se, dok je za vas cilj ubijanja naslađivanje mesom, a da biste sakrili tu grozotu, svojim jelima dodajete različite zači- ne.”

Ovidije, veliki pobornik biljne ishrane, piše: “Nije bilo tako na početku u onom srećnom vremenu; zadovoljan biljkama i plo- dovima koje zemlja daje, čovek nije umrljao usta životinjskom

krvlju... Odbacite jedan tako zločinački običaj; sledite savete koje vam dajem i ne zaboravite da jedući meso vrednog vola koji je vukao u jarmu, jedete meso prijatelja koji vam je pomagao da obrađujete zemlju.”

Kliment iz Aleksandrije napominje: “Čuvajte se ove hrane. Zar da još uvek pribegavamo životinjskom mesu, kada imamo na raspolaganju tako veliki izbor plodova? Neka oni koji sedaju za sto prepun raznovrsnih jela, ne gube iz vida da na taj način podstiču bolesti, a svoj trbuh pretvaraju u sramnu neman, zvanu najveći neprijatelj”.

Slavni Bose potvrđuje fizičku i moralnu degeneraciju ljud- skog roda objasnivši to kao rezultat čovekove ishrane mesom. On kaže: “Pre Potopa, hrana od Bogom danih plodova, koji su ljudima bili na dohvat ruke, predstavljala je trag prvobitne beza- zlenosti... Danas, da bi se prehranili treba da prolijemo krv nevi- nih životinja; i pored užasa koji u nama prirodno izaziva klanje tih životinja, mi prerađujemo meso i pripremamo od njega svoja jela, što teško može da zataška predstavu da se leševima hrani- mo da bismo utolili glad.”

Lamartin, budući odmalena vaspitan po načelima biljne ishrane, napisao je upečatljive stihove:

“Nezadovoljni plodovima koje im je Bog dao Ljudi da utole svoju glad -

Zločinom prema Tvorcu, zločinom od kog zemlja podrhtava, U krvi sebi traže drugu hranu.

U svakom naselju ljudskom, krv potokom teče. Tu su prava groblja poklanih Božjih stvorenja. Odvučeno silom, sa cvetne livade,

Tu nevino jagnje biva hrana svojih gospodara.”

Bernard Šo kaže: “Dokle god ljudi budu mučili i ubijali životi- nje da bi se hranili njihovim mesom, dotle će stalno trajati rat. Verujem da svako razumno biće treba da ima isto mišljenje.

Sva deca iz moje škole, bila su na biljnoj ishrani, i to im nije smetalo da budu snažni i lepi, hraneći se povrćem i voćem.

Ponekad, u toku rata, slušajući krike ranjenika pomislio bi na krike životinja u klanicama i rekao bih sebi: Bog nas kažnjava isto tako kao što mi kažnjavamo ova bespomoćna stvorenja.

Ko može voleti nešto tako tiransko, što se zove rat? Bez sum- nje, samo oni koji jedu meso i koji, pošto su jednom ubili, oseća- ju potrebu da stalno ubijaju ptice, životinje, da love lisice, da ubijaju košute.

Mesar, pred tezgom oblivenom krvlju, izaziva bujanje živo- tinjskih nagona i podstrek za ubijanje.

Zar se možemo nadati vladavini mira na zemlji, dokle god od sebe činimo prave žive grobove za poklane životinje?”

“Moj život” Isidora Dankan, str. 228.

C.    Lečenje sokovima i presnom hranom

Opšte napomene:

1.    Sokovi se dobijaju centrifugiranjem u mikseru povrća i voća koje je dobrog kvaliteta, dobro oprano i očišćeno.

2.  Sokovi se pripremaju samo za jednodnevnu (ne za više da- na unapred) upotrebu; treba ih koristiti u svežem stanju i neraz- blažene, kako bi ostvarili najbolji efekat.

3.   Može se odjednom pripremiti količina potrebna za jedan dan. Sok se čuva u dobro zatvorenim staklenim flašama i na hladnom, u frižideru. Pola sata pre upotrebe, sok iz flaše treba sipati u čašu (250 ml) koja se ostavi da odstoji na sobnoj tempe- raturi kako bi se sadržaj ugrejao. Ne treba dnevno konzumirati više od 1,5 - 2 litra soka. Sokovi se ne kuvaju i ne piju hladni, već ugrejani do sobne temperature.

4.   Pod izrazima “sveže i presno”, podrazumeva se da biljne namirnice nisu kuvane, pečene, pržene ili na neki drugi način termički obrađene.

5.   Prilikom lečenja ne treba unositi u organizam ništa drugo od hrane izuzev sokova od voća i povrća, i to u vremenskom pe- riodu koji varira, od nekoliko dana do mesec ili dva meseca. So- kovi se piju naizmenično - jedan dan sok od voća, drugi dan sok

od povrća - po 250 ml (2,5 dl) soka na svakih 2,5 sati (na primer između 7 i 19 časova). U pauzi, između dve terapije sokom, može se piti voda ili čaj po želji.

6.  Dok traje terapija sokovima, svako jutro treba upražnjavati klizmu (ispiranje debelog creva, vidi stranu 80) sa 1,5-2 litre mla- kog čaja od kamilice; za stariju decu koristiti 1/2 doze, a za manju 1/4 od doze propisane odraslima.

7.   Posle lečenja sokovima sledi prelazni period od nekoliko dana (5-10), kada se postepeno uvodi u ishranu voće i povrće u svežem stanju (termički neobrađeno) i to u obliku salata ili nekih drugih kulinarskih formi. Istovremeno se postepeno smanjuje količina sokova. Lečenje presnom hranom se nastavlja, zavisno od bolesti, 1-12 meseci. Da bi se izbegli problemi sa probavom, prilikom prelaska sa sokova na presnu hranu u čvrstom stanju, neophodno je poštovati nekoliko osnovnih pravila koja se odno- se i na zdrave osobe:

a)   Utvrditi stalno vreme obroka;

b)   Izbegavati unošenje vode u organizam za vreme obroka ili odmah nakon toga; preporučuje se uzimanje vode (ili neke druge nefermentisane tečnosti) 30-60 minuta pre jela;

c)   Ujutru, 30-60 minuta pre doručka, preporučljivo je popiti mlaku vodu ili čaj (zaslađen ili nezaslađen medom, po želji);

d)   Izbegavati uzimanje velike količine hrane u vreme obroka i ne konzumirati previše vrsta jela odjednom;

e)   Ne konzumirati za isti obrok voće i povrće;

f)   Ne jesti između obroka;

g)   Žvakati polako i dobro;

h)   Ne konzumirati napitke i jela koji su vreli ili suviše hladni.

Na primer, ishrana u prelaznom periodu (pored sokova koji se takođe uzimaju između obroka, ali u sve manjoj količini) sastoji se u sledećem:

Prvi dan:

Doručak: 1 jabuka ili drugo voće.

Ručak: Malo salate od povrća sa malo ulja. Večera: Sokovi.

Drugi dan:

Doručak: 2 jabuke ili sušeno voće (kruške, šljive, smokve...) koje se prethodno potopi da omekša.

Ručak: Salata od povrća; presna supa od povrća sa pahuljica- ma od žitarica (vidi: Recepti u toku lečenja - br. 2, str. 45).

Večera: Sokovi.

Treći i četvrti dan:

Isto kao i za drugi dan.

Peti dan:

Doručak: 2-3 jabuke, 2-4 oraha ili lešnika, 1 kašičica meda. Ručak: Salata od povrća; presna supa sa žitnim pahuljicama,

hleb (vidi: Recepti u toku lečenja - br. 41, str. 49).

Večera: 1 šolja nekuvanog mleka, ili jogurt i hleb.

U nastavku, jelovnik se proširuje. Mogu se koristiti ili recepti iz ove knjige (vidi: Recepti posle lečenja, str. ), ili neki drugi koji podrazumevaju korišćenje presnih biljnih namirnica, ili deli- mično termički obrađenih.

8.   Prelazak sa presnog jelovnika na ishranu koja uključuje i termički obrađene namirnice, takođe je postepen (5-10 dana) i važe ista pravila, kao i ona koja su izložena pod tačkom 7 (posle lečenja sokovima).

9.   Do kraja života treba isključiti sledeće namirnice:

- Pržene na ulju (ulje se dodaje na kraju, posle pečenja odnos- no kuvanja);          .

- Meso i mesne prerađevine bilo koje vrste;

-  Šećer (rafinisani - beli), čak i u džemovima, kompotima, kolačima, čokoladi, sladoledu, čajevima, mleku, koka-koli, itd.;

- Sirće (uključujući i jabukovo), biber, namirnice konzervisa- ne sirćetom;

- Kafu, crni čaj, duvan, alkoholna pića svih vrsta;

- Beli hleb, razna testa, prevreo sir, ovčji sir, kačkavalj, toplje- ni sir;

- So u preteranim količinama (naročito rafinisanu so, prepo- ručuje se morska so);

- Namirnice konzervisane hemijskim konzervansima;

- Sodu bikarbonu, prašak za pecivo.

10.  Radi očuvanja dobre psiho-fizičke kondicije, bolesnik tre- ba da praktikuje šetnje na svežem vazduhu uz duboko disanje. Ne preporučuje se psiho-fizičko naprezanje i iscrpljivanje u konfliktnim i depresivnim situacijama. Ovakvo ponašanje bi sprečilo proces izlečenja.

11.  Kod malignih oboljenja (rak), preporučljivo je držati pres- nu ishranu (sirovu biljnu hranu) tokom celog života.

12.   U slučaju oboljenja kod kojih je jedan od simptoma zadr- žavanje tečnosti u organizmu (ciroza jetre, srčana i bubrežna insuficijencija, povišen krvni pritisak - hipertenzija itd.), treba biti veoma obazriv prilikom unošenja sokova i čajeva, kako bi se izbeglo preopterećivanje organizma tečnošću. U gore navede- nim slučajevima patoloških stanja, lečenje se obavlja pod nadzorom lekara.

Količine sokova za dnevnu upotrebu:

Voće: Po 250 ml soka od sezonskog voća (jabuke, kruške, pomorandže, grožđe, lubenica ...) na svaka 2,5 sata. Najviše se preporučuje svež sok od grožđa.

Povrće:

1.   Šargarepa                        250 - 500 ml soka

2.   Celer                               200 ml soka

3.   Presan kupus                   150 - 250 ml soka

4.   Krastavac                         90 ml soka

5.   Paškanat (koren)             60 -150 ml soka

6.   Zelen (peršun - koren)     60 -150 ml soka

7.   Keleraba                          30 ml soka

8.   Salata (ločika)                  50 ml soka

9.   Cvekla                             50 ml soka

10.   Krompir                          30 ml soka

Napomene:

- Sok od krompira se pije odmah po ceđenju (ne čuva se u fri- žideru!) i ne meša se sa ostalim sokovima.

- Sok od cvekle se takođe pije odmah nakon ceđenja, i može se kombinovati jedino sa sokom od šargarepe.

- Sok od jabuka se pije između obroka (na primer u 10:00 i u 16:00 časova).

- U slučaju Hočkinove bolesti i leukemije može se povećava- ti količina soka od cvekle dok se postepeno ne dođe do 450 ml na dan.

- Protiv oboljenja očiju, može se dodati i sok od endivije 90 ml na dan.

- Kod čira, gastritisa (upale želudačne sluznice), kolitisa (upa- le debelog creva), sokovi se prave od endivije i povrća označenih brojevima: 1, 2, 3, 4, 7, 10.

- Kod nervnih oboljenja povećava se količina soka od celera do 250-300 ml na dan.

PAŽNJA! Bolesnici sa metastazom i jakim bolovima treba da koriste samo sokove koje podnose.

- Sokovi se piju u retkim gutljajima, dobro izmešani sa plju- vačkom, pre jela.

- Ne treba ih čuvati za naredni dan.

- Deci od 6-14 godina preporučuje se 1/2 doze predviđene za odrasle, a mlađoj 1/4.

Mladi ječam (sok)

Ječam se potopi u vodu i ostavi da odstoji jedan dan, zatim se posadi u baštu, saksiju, ili u neku drugu prikladnu posudu i zali- va se. Kada izdanak (končić) dostigne dužinu od 15-20 cm, izva- di se, očisti od korena (koren se ne koristi), opere se u nekoliko voda i usitni (isecka).

Zatim se potopi u vodu i odmah samelje u mašini za meso, a posle toga se cedi u centrifugi (sokovniku). Ono što ostane na fil- teru ponovo se potopi u vodu i još jednom centrifugira. Dobija se tamno-zeleni sok, blago-gorkog ukusa. Sok se čuva na hlad- nim, u staklenim bocama. Može se odjednom napraviti količina od 1-2 litre. Prilikom upotrebe, 50 ml koncentrovanog soka se razblaži sa 50-100 ml vode ili soka od jabuke. Sok treba ostaviti da se zagreje do sobne temperature i piti lagano, u retkim gutlja- jima.

Voda od pšeničnih mekinja

Priprema:

Stavi se 5-10 supenih kašika svežih pšeničnih mekinja u 1 li- tar hladne vode. Pošto odstoji 12 sati, vodu treba procediti i piti u toku dana. Temperatura vode treba da odgovara sobnoj tem- peraturi (bez dodatnog podgrevanja). Ne treba je čuvati za naredni dan.

Namirnice koje 100% reaguju kao baze, i koje su korisne u ishrani bile bi:

- Povrće

- Zelena hrana

- Crni luk, krompir

- Jestivo kestenje

- Pšenične mekinje

- Pšenične klice

Namirnice koje stvaraju kiselinu u organizmu, i koje nisu pre- poručljive su: meso, masnoće životinjskog porekla, rafinisano ulje, belo brašno, rafinisani šećer, kuhinjska so (u prekomernoj upotrebi).

Naročito su škodljivi poslastičarski proizvodi, kolači, čokola- de, slatkiši spremljeni od belog brašna i uz upotrebu velike ko- ličine šećera i masnoće.

Neutralnim  namirnicama  pripadaju  i:  lubenica,  paradajz, dobro sazrele jabuke.

Kao začin za salate i jela može se koristiti biljni prah od:

- Lišća ribizle

- Bobica kleke

- Listova mente

- Bokvice

- Kima

- Anisa

- Estragona

- Čubara (vriska)

- Žalfije

- Majorana

- Hajdučke trave.

Preporučuje se takođe i prah od sledećeg zeleniša:

- Iseckani i osušeni peršun i baštenska potočarka

- Iseckani i sušeni miloduh

- Kopriva, maslačak

- Iseckano i osušeno lišće celera

- Iseckana i osušena mirođija (kopar).

Namirnice koje se mogu koristiti u toku lečenja sokovima i presnom hranom:

Posle terapije sokovima, mogu se jesti semenke uljarica (sun- cokret, seme bundeve), koje nisu pržene već samo pečene, zatim susam, orasi, lešnici, naut (leblebija), sveže pšenične mekinje, med, morska so, hladno ceđeno ulje (maslinovo), i piti izvorska voda.

Pažnja! Med treba da bude prirodan i da se pravilno čuva (nikako u posudama od aluminijuma).

Naročitu vrednost, kako za bolesne, tako i za zdrave osobe, imaju presne kaše od žitarica ili žitnih klica.

Nekuvana sveža kaša od žitarica

Sveže kaše od pšenice, raži, ječma poseduju pored prirodnih fermenata (enzima) i aktivna svojstva koja podstiču rast i rege- neraciju ćelija. Određene supstance koje kaša od žitarica sadrži, stimulativno deluju na varenje, podižu nivo radne sposobnosti, otklanjaju umor, skraćuju period potreban za oporavak bolesni- ka, što sve zajedno olakšava regeneraciju obolelog organizma.

Sastojci za presnu kašu od žitarica (za 1 osobu):

- 50 g krupno mlevene pšenice

- 5 supenih kašika vode

- 15 g slatkog suvog voća

- 100 g jabuka ili drugog svežeg voća

- 1 kašika putera od oraha

Način pripremanja kaše od žitarica:

Krupno samlevenu pšenicu pomešati sa 5 kašika vode i osta- viti da odstoji 12 sati. U drugoj posudi potopiti sušeno voće (u vodi). Posle 12 sati meša se potopljena pšenica sa potopljenim suvim voćem i dodaju se orasi. Po ukusu se dodaje i limunov

sok. Na kraju treba izrendati jabuke (na plastično rende), ume- šati u kašu i servirati. Umesto jabuka, zavisno od sezone, može se koristiti i drugo voće. Preporučljivo je da se pšenica melje svaki put pre upotrebe, ili ako je već samlevena ne treba da stoji duže od 8 dana, kako ne bi izgubila aktivna svojstva.

Topli napici se mogu koristiti 1-2 sata pošto smo pojeli kašu.

Ista kaša pripremljena od žitnih klica:

Način pripreme: Pšenica i raž (od poslednje žetve) pomešaju se u jednakim razmerama. Stave se u sud, preliju vodom (tako da zrna budu prekrivena) i ostave da odstoje 12 sati - preko noći. Zatim se voda prospe, zrnevlje se stavi u sito i dobro opere u vodi, kako bi se otklonili fermentativni bacili koji menjaju njegov ukus. Nakon ovoga, žito treba ostaviti da odstoji ceo dan, bez dodavanja vode. Uveče ga treba ponovo oprati i potopiti u vodu da odstoji 12 sati. Ova procedura se ponavlja sve dok embrion ne dosegne dužinu od 0,5 cm. Kada bi se proces klijanja i dalje nas- tavio, zrnevlje bi se pokvarilo.

Preporučljivo je da se proces klijanja odvija na sobnoj tempe- raturi (oko 18oC).

Ako pšenica sporije klija, treba je potopiti u vodu 24 sata pre raži.

Prilikom klijanja zrna omekšaju, tako da se mogu zgnječiti pod prstima, lako se žvaću i prijatnog su ukusa. Ako je ukus kiseo, ne treba ih koristiti.

Proklijala zrna se mogu jesti bez dodataka ili u različitim kombinacijama sa ovsenim i kukuruznim pahuljicama, voćem, orasima itd.

Lečenje voćem

Ova vrsta terapije veoma blagotvorno deluje na organizam zahvaljujući voću koje se lako vari i resorbuje, pri čemu se posti- že izvanredan detoksikacioni i depurativni efekat (oslobađanje od otrova i prečišćavanje krvi).

Tretman traje jedan ili nekoliko dana i sastoji se isključivo od voćne ishrane, pri čemu treba da se unese u organizam 2-4 kg voća na dan i to razdeljeno u 4-5 porcija.

Dnevna količina voća se može smanjiti na 1-2 kg kod određe- nih bolesti: srčana hronična oboljenja, hipertenzija (povišen krvni pritisak), gojaznost, kostobolja.

Ova terapija se preporučuje kod većine bolesti, a najbolji efekti se postižu ako se primenjuje u sklopu praktičnih metoda lečenja određene bolesti.

Lečenje jabukama

Traje 2 ili 3 dana, pri čemu se ishrana sastoji samo od svežih, izrendanih jabuka.

Dnevna količina je 2 ili više kilograma za odrasle i 1 kg za de- cu i to podeljeno u 5-7 obroka na dan.

Kada su u pitanju deca 2-3 godine starosti, koriste se oljušte- ne jabuke.

Odstranjujući iz ishrane, tokom ishrane, namirnice koje sadr- že belančevine, sprečava se proces truljenja u crevima jer se eli- minišu patogene klice i njihovi otrovi.

S obzirom da su bogate vitaminima i prirodnim kiselinama, jabuke deluju kao antidijareik (protiv proliva), antiputrid (protiv truljenja), antifermentativ (protiv rastvaranja organskih sup- stanci, vrenja), olakšavaju razvoj normalne intestinalne (crevne) flore, istovremeno sprečavajući stvaranje kamena iz mokraćne kiseline.

Čaj od jabuke (ljuska) je dobar depurativ (čisti krv) i diuretik (pospešuje mokrenje).

Sveže isceđen sok od jabuka se preporučuje protiv groznice.

Lečenje grožđem

Primenjuje se, kao i lečenje jabukama, u kratkom vremen- skom periodu (2-3 dana), a u slučaju malignih oboljenja lečenje traje 15-30 dana.

Konzumira se samo pulpa (pihtijasta srž) grožđa, bez semen- ki i opne, ili se cedi svež sok.

Tretman se započinje sa 1 kg grožđa. Količina se postepeno povećava dok se ne dođe na 2-3 kg dnevno.

Bogato prirodnim šećerima, mineralnim solima, vitaminima, auksinima (supstancama koje učestvuju u regeneraciji ćelija),

grožđe olakšava metabolizam (promet materija u organizmu), uravnotežuje vitaminski balans, podstiče eliminisanje mokrać- ne kiseline, deluje dekongestivno (otklanja zastoj krvi). Kao i ishrana jabukama, lečenje grožđem se preporučuje kod mnogih oboljenja, i to kao dodatak već preispitanim metodama lečenja određene bolesti.

Svež sok od grožđa ima efikasno depurativno, diuretično, tonično dejstvo, a preporučuje se naročito kod zaraznih obolje- nja (šarlah, rubeole, male boginje, difterija, grip, itd.), takođe i protiv malignih tumora.

Lečenje kruškama

Primenjuje se na isti način kao i lečenje jabukama.

Naročito se preporučuje kod: ateroskleroze, hipertenzije, sr- čanih oboljenja, hroničnog nefritisa (hronične upale bubrega), edema (otoka), oligurije (smanjene sposobnosti mokrenja).

Lečenje bananama

Traje nekoliko dana, pri čemu se po 3-4 banane konzumiraju 4-5 puta dnevno. Na ovaj način se stimuliše varenje, posebno kod odojčadi.

Banane su bogate vitaminima i mineralnim solima i stoga se preporučuju anemičnim osobama, kao i u sledećim slučajevi- ma: skrofuloza (otečenost vratnih žlezdi), TBC (tuberkuloza), kostobolja, bolesti jetre, renalna i bilijarna litijaza (kamen u žuči i bubregu), oboljenja nervnog sistema.

Lečenje limunovim sokom

Sok od limuna, zahvaljujući velikoj količini vitamina C i mi- neralnih soli, deluje depurativno (oslobađa od otrova i prečišća- va krv), neutrališe kiselost krvi i normalizuje tonus (napetost) kapilarnih zidova.

Prvog dana terapije pije se sok od jednog limuna. U nastavku lečenja, povećava se doza svakog dana za po jedan limun, dok se ne dođe do sedam plodova na dan. Od osmog dana, smanjuje se dnevna doza za po 1 limun sve dok se ne izjednači sa primarnom dozom (1 limun na dan).

Ovakav režim se primenjuje 14 dana, a posle pauze od 2 sed- mice, može se ponoviti isti postupak.

Tretman je veoma efikasan kod kamena u bubregu, kostobo- lje, gojaznosti, angine, migrene, variksa (proširenih vena), išija- sa, oboljenja jetre, oboljenja respiratornog trakta (disajnih pute- va). (Podrazumeva se da se tokom tretmana konzumira i druga hrana).

Lečenje celim limunovim plodom

Slično je kao i lečenje limunovim sokom, s tim što se konzu- mira ceo plod, uključujući i koru.

Ovo se praktikuje samo kada smo sigurni da plodovi nisu prskani insekticidima i pesticidima.

Pre započinjanja tretmana, plod se dobro opere četkom pod mlazom vode. Prvog dana treba pojesti 1-2 limuna, a dalje se doza svakodnevno povećava za po 1 limun, dok se ne dostigne mera od 4-5 na dan. Ovu dnevnu dozu treba održavati u periodu od mesec dana, zatim napraviti pauzu od 2 sedmice, posle čega se tretman može ponoviti.

Najpre se pije sok, a nakon toga se izrenda pulpa i kora. Radi prijatnijeg ukusa, može se pomešati sa izrendanom šargarepom ili jabukama, dinjom ili nekim drugim voćem.